Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Od Drine, baš kod same Crpe Bare, odvaja se jedna rastoka, koja se zove Studena Bara. Ta se rastoka odmah iznad Crne Bare zove Ribnjača. Tu se razleva i pravi male ostrvčiće, koji su vrlo plodni.
Od sastanka iznad tih ostrvčića zove se Jovača, a malo dale Zasavica. Studena Bara katkad i presuši, ali u Zasavici svakad ima vode, mnogo vode. Njene su dubine užasne.
Dučić, Jovan - PESME
Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda. Noć je bila studena i tužna. Mefisto seđaše isto onako grozan i bled kao nekad nad Tebom, nad Vavilonom i Jerusalimom, u sate njihove
U njemu ne beše više ni ljubavi ni mržnje; u njemu beše sada samo studena Ravnodušnost, kao zeleno more otrova i žuči. I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao
Matavulj, Simo - USKOK
Ozgo, sa Krsca, iz dubodolinâ i sklopova, koji se spuštaju među obroncima Lovćena, zviždahu mlazovi studena vjetra i krupne hladne kapi orošavahu im oznojena lica. Ljudi mučahu. Gdjekoja bi od žena pod bremenom huknula.
Radičević, Branko - PESME
neću kazat šta bijaše ode, No samo kažem da je ukraj vode, Kraj reke neke, za vas bez imena, Al' beše divna, brza i studena.
pa je grlit stade: „Oh ti si opet, ti si mi jedina, Što osta tužnom od sviju milina; Ma čim ću tebi tog sveta studena Naplatit veru tvrđu od kamena?“ — „Oh nek sam tvoja, pa sretnoj ne treba, Krom tebe, više ni Boga, ni neba!
“ Te s' postelje vata svoje. XXI Mati zaspa. Al' ći njena Da l' i ona zaspa, što li? Tio ide noć studena, Je l' joj teška, da je boli? Nojca ide, poju petli, Da l' i broji ona mlada? A zorica veće svetli.
Kostić, Laza - PESME
u grlu uzanu, napitak mu na usni usanu, iz božje ruke pehar ispusti, od pehara se more zapljušti te burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće Prometej, ne dršće titan, na kamenu, na stancu prikovan!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Nato će deda: „Sve je to varka, ovo je zima, opasna starka!“ Studena voda pod mlinom pljuska, kriči u magli putnica guska, beži od mrzlog zimskoga vala, zove u društvo visokog ždrala:
Tekla je zima, studena, duga, napokon evo toploga juga, ledene sveće na točku topi, sa streha kaplja za kapljom škropi, ojača sunce, dani
Na krajnjoj stazi prepreke mrvi djevojka crna, gorštačke krvi, s kamena kraja, mrkih daljina, vječito tužna, studena Drina. S hukom se ruši, ne pjeva ništa, pomamno juri kroz razbojišta.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše, Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jer ako se ja rasrdim na te, Sva nas Bosna pomirit’ ne može, Ni sva Bosna, ni Ercegovina! 122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala? Nemam te kome trgati. Ako b’ te majci trgala, U mene majke ne ima.
“ 155. Izvor voda izvirala bistra studena, Izmetala struk bosiljka zimi zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija:
Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena? Ljubi li se dilber Mara b’jela rumena?“ Al’ govori dilber Mara b’jela rumena:
“ Ako hoćeš vodu piti, dođi u jutru, U jutru je svaka voda bistra studena; Ako hoćeđ brat’ bosiljak, dođi u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru ljubit’, dođi
“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako kopne ona gruda u nedra, Onako kopne moje
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I SMRT 112 LjUDSKA NESTALNOST 116 KAPETANICA 124 PRIPOVETKE JESENjE SLIKE Sumorna, vlažna, studena i duga jesen.
Sumorna kao što su moji dani, stara i dugotrajna, kao što su moje godine, vlažna i tamna, kao što su moje oči, studena, kao što je moje srce, moja krv...
Prošao je čitav decenijum. Božić je. Studena košava nanosi čitavo more snežnih oblaka, koji zanose i zasiplju ulice, drva, kuće — sve...
Rakić, Milan - PESME
A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mlaz studena vjetra fijuknu ispod svoda, vrh njihovijeh glava; pomrači se; nekoliko kapi ljosnu na kaldrmu, ama krupnijeh kao lješnici.
„E, pa lijepo, tamo ću vas čekati“, odgovori Pejo i zagraja po kući naređujući odmah ručak. „Pa ima studena mesa bravijega, ljeba i rakije. Ako bi pričekali možemo što i zgotoviti vruće“, odgovori Joka. „Neće oni to čekati, ne!
Stanković, Borisav - JOVČA
Naročito kad je ovakva noć studena, vetrovita, onda i duže ostane. Ide uvek moj Stojmen krišom za njim, tamo, znate, više Vaskine kuće.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan. Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam
U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost: usne mu grozno se smeše: Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše.
Već me pravo groblju ponesite, Kopajte mi raku preduboku, Da me mrtva ne ogrije sunce; Jer moj život studena je zima; Nek' mi bude od zemljice toplo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
da se u nju baci bez kolebanja, automatski, onako kao što se profesionalni spasilac bućne u vodu ne pitajući koliko je studena i virovita; on je izgubio osjetljivost i za hladnoću vode i za plemenitost svog poziva.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sunca ni za lek. Cela priroda teško je omrtvila gnjiloćom i kalježom. Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak. Od nestašice smočnih jela čisto se pred očima blešti a kolena klecaju.
Jakšić, Đura - PESME
Tako care Lazo dohodi Gornjaku. 7 Podgorcu 1857. NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tek kad se tama zgusnula oko zidina i kad je studena pomrčina prekrila i snežnu belinu da se čak ni prst pred okom nije mogao videti, ljudi su ušli unutra, u veliku
Ilić, Vojislav J. - PESME
SlušajuĆ kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj... 1885. LjELjO Studena zima s mrazevima ode; Životom dahnu podmlađeni svet S planina daljih nabujaše reke, I niče prvi cvet.
1885. LADA Studena zima je prošla. I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada. Za njome proletnji lahor iz
Utom se kucanje začu. U krčmu uiđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše; Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi U ruci držaše kosu. To samrt ledena beše.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela... Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana.
Onamo ima ruža zavičajnih, Što nisu svele od studena inja, I vrela živih i putanja sjajnih, Gdje duša ljuta još rudi i tinja.
Ovoj zemlji gospod sreće dao nije, Pritiskô je jadom i čemerom dugim; Dok se sunce rađa narodima drugim, Nas studena zima razdire i bije. O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?!
No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila... o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô
No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila... o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô rastopljeno gvožđe Po srcu padaše mom...
48 Žarko se leto smeje Sa jagodica tvoji'; U tvome srcu malom Studena zima stoji. No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti! Na lice zima će doći, A leto U srcu biti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
tako da svakom detalju iz prvog niza odgovara suprotni detalj iz drugoga: gospođi kraljici ljuta Arnautka, meku dušeku studena ploča, čistoj svili crna struka, zlatnoj žici kupina, medu i šećeru ovseni skrob.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kano kad goruće gvožđe turi kovač u vodu, te i studena voda od njega bukti i ključa, tako i more onda od mnogoga grada uskipi, te rastopi na galija zift — smolu, pak sve
Golema je to grehota i bezočstvo. Prilično je to svadbi, a ne tuženju plačnom. Prazna dika štono neke studena srdca žene za mužem zapevajući stenju tobože plačući s munitvom na očigled pred ljudma, al' suza nejma!