Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Šta sad da ne?... — uzviknuh i skočih. — Lud sam! Budala! Što patim, mučim i satirem sebe?!... — I stvarah te, grljah, celivah tvoje rujne usne i opijah se od mirisa tvoje kose.
Čekao sam te. Položio sam dlanove na vlažnu travu i premirah od slike koju stvarah. Unapred sam rešio kako će biti. Kako ću da te metem u krilo, raskopčam ti jelek, i, uviv moje lice tvojom kosom,