Jakšić, Đura - PROZA
je oganj, čelo mu beše bledo, obrazi rumeni — svetli plamen pobožnosti i oduševljenja preobrazio je sve što obično beše u stvoru njegovu; zadrktaše mu usne, u suvoj ruci zatrepta svetlost zlatnog krsta.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Taj užasni huk, to je jauk njihov... Oni ga dižu bogu pravde i istine, te se smrtnom stvoru diže kosa uvis... Stanko je tražio vodenicu. I nađe je. On se uputi pravo k njoj.
Ja, bolan, ni malenom mravku ne mogu zlo poželjeti, a toli čovjeku, stvoru božjem!... Pa saže glavu i uzdahnu... Ivanu se gotovo sažali... Pomisli: zaista mu je teško...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zelenila koje je išlo na ruku zaljubljenima, i krilo ih od one nesnosne kontrole koju je bog svakom mladom zaljubljenom stvoru, u licu njegovih roditelja, natovario na vrat.
Matavulj, Simo - USKOK
Ta ona ne bješe seljačka ljepota, tolika gracioznost, tolika umnost koja sijaše iz vatrenih očiju, pripadaše višem stvoru. I mladić se zanese.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Izjedali smo se i klali kao bijesni psi. (Slijepi konj) Nijednom živom stvoru ne učiniti ništa nažao: i životinje su, kao i ljudi, upućene na istu zemlju, iste plodove.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
uskipe mlekom i povuku vlagu, To javni čin je Gospodovog plana da štedro prospe tvoriteljsku snagu, te svakom stvoru bubri nestrpljenje: čovèku, munji, jastrebu i žabi, i bilju svakom; svačemu je vreme da nagon troši, nekamo da grabi,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
na putu što prose svakom ko zaluta da se nahrani dok pada kiša kao iz kabla jedan kabao velik pošalji gore krilatom stvoru kabao napunjen radostima Svedok treba da se probije kroz svoje svedočenje, ono nije potrebno.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ On sve iskreno ispriča prijatelju, pa u zanosu, dodade: „Zar nije sreća u onakome divnome ženskome stvoru, u ovome ukrasu ove uzvišene krasote, ove slobodne i junačke zemlje?...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
dočaravanog ja svome istinskome, postojećem ja, očevidno bi značilo pretpostavljati uobraženo realnome, fantom živome stvoru; značilo bi, na koncu konca, voljeti više nekog drugog nego sama sebe.
Tako se započinje i tako se završava. Ležim nepomično, kao u doba prvog migoljenja svijesti u novorođenom stvoru. Krug stvarnosti oko mene biva sve uži, i najzad se pogled skraćuje na najbliže: gledam s radoznalošću svoje prste,
Moje nesimpatije prema „obmundirovanom” stvoru sežu čak do lakoničnih željezničara sa zanjihanim fenjerčetom o kažiprstu, do veselastih listonoša s torbama prepunih
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ide noć bez svanuća, o, teško tebi stvoru! Smolu niz obraze, mesto suza, proliće očajanje, prskajte, ogledala, crnom liku crnje ogledánje!...
Ilić, Vojislav J. - PESME
U toku burnih dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud.
Zašto me ova huka nemilo muči i dira? Zašto ovakav zanos, sa kojim mnogi se diči, Meni, najmanjem stvoru, na podlost i porok liči? Zar žarke besede one, što željno preslušah tamo, Ne behu ništa drugo do prazni praporci samo?