Jakšić, Đura - PROZA
Prekodan beše užasna pripeka, a ja sam pešice putovao; to je, valjda, sudbina sviju učitelja... Noge su me jako bolele, a sa čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, osim KRHAT, zelenko KRDžALIJA, tur., najamnik KRDžALINKA, duga puška krdžalija KSMET (KISMET), tur., udes, sudbina KTO JAKO, slon., ko kao LAVKA, rus., dućan LAJTNANT, LAĆMAN, fr., potporučnik LODKA, rus., čamac LOŠAD, rus.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Baš da joj kažem!...” I zausti da kaže, pa se opet uzdrža. — Rano moja, šta ćeš! Takva ti je valjda sudbina! — reče Krunija posle podužeg ćutanja. — Kakva, majko? — Nije ti bog dao da odeš tamo kud te srce vuče. — Što, nano?
Nemoj, ćeri, tako ti moje hrane kojom sam te odranila!... Pa, dete moje, taka je tvoja sudbina!... A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!...
posle liturgije nemirosan — koji nije pomazan svetim mirom (osvećenim uljem u pravoslavnoj crkvi) novaka (nafaka) — sudbina, volja božja oašlučiti se — dobiti novac za ašluk, trošak ovavestiti se — doći k sebi, osvestiti se okorno —
Dučić, Jovan - PESME
Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina, Udarac tvog srca u svemiru. Večna, Tvoj je udes pisan na čelu tvog sina, Na mač njegov reč ti strašna, neizrečna.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali ne umem da koračim. Rekoh da sam fatalista! I tada mi se učinilo da se nešto značajno sa mnom zbiva, da se moja sudbina rešava. Soba je bila okrečena... ne!... osvetljena... ne!... ozarena nekom fosforastom, ljubičastom nekom...
Ali ovo!... Pa mi je i inače nekako prirastao za srce i on, i... i njegova sudbina! Mučio sam se i mučio, dok sam se odlučio da mu kažem da se u bolnici ne može pomoći. Sad mi čisto nešto lakše.
Sad mi je bilo sve jasno! Sad sam video šta mi je on i ona! Sad, za koji minut, i moja se sudbina rešava! Bio sam tako zbunjen, da mi hiljadu kojekakih planova i misli dođoše u pamet.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Bože, — govorila je u sebi gđa Sida, — što je sudbina! Tu nam sreća pod nosom, — a mi da je ne vidimo!!« Razgovara se i sa popom, i razložila mu sve, i dodala da ona, kao
No, pa — neka ih... — Bože, Spiro, — veli radosna i zadovoljna gđa Sida — a ja sve velim: to je valjda tako sudbina. — Pa možda će biti srećna! Eto, da mi je ko u Karlovci rek’o: »Uzećeš Sidu!« »Kakvu Sidu!?« rek’o bi’ mu ja...
pa lepo ljudi žividu sretno i zadovoljno, a kamol’ kad se ovako stefilo!... Ja opet, Spiro, velim: to je taka sudbina... — Ta ovo, fala bogu, skinuli smo kojekako s vrata... Nego ona...
— E, kad ti u Roždaniku piše — govori birtašica, a navlači na dasku drugu šlingovanu suknju — onda je to tvoja sudbina... a ja nisam znala. E, onda možeš skakati... — Eh, znam ja da bi vama bilo srce na mestu tek ondak!...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Sad sam vas čuo, i ako je sudbina da bude, dobro; al moram najpre propitati. Time se dogovor svrši i Ljuba otputuje. Redić je bio takav čovek da nije
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
topile su se u smušenim marševima čitave, nikad brojno jače, divizije baš onda, kad je glavnim napadima rešavana sudbina velike i odsudne bitke.
jedno što mora biti, osećam užasnu tragediju, najslavnije, po bolovima, generacije koje nestaje i čija je svirepa sudbina: da na krvavim svojim grudima, punim rana za princip otadžbine, prigrli, htela ne htela, onaj plemeniti princip
Afrika
Tek posle kratkog nesporazuma razumem njegovo očajanje, ne što dobija goste, već što mu ih sudbina ne raspoređuje pravilno: tako da ne padnu svi istoga dana, a da ih posle mesecima mora čekati.
N. se slaže s njim, očigledno što mu je dosadno da čeka, a sudbina Sambe, koji mi je beskrajno simpatičan, sporedna mu je. Uspevam da mi dadu još tri minuta.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
prilika objaviti vam da su mene prelesti vaše preumilno obuzele, i da bi budušče ščastije moje nesnosno bilo, kad bi sudbina pakosno ukratila s vami dne života deliti. KATICA (uzdane.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sanduk, koji je visio sa četiri velika točka. Sa četiri debela kaiša. Ali je bio, za tolike ljude, ujedno i crna sudbina.
Njihova sudbina bila je, posle toga, zapečaćena. Ali, ako ih je pogodila ista sudbina, ona ipak nije bila, za svu četvoricu, jednaka.
Njihova sudbina bila je, posle toga, zapečaćena. Ali, ako ih je pogodila ista sudbina, ona ipak nije bila, za svu četvoricu, jednaka.
stavio potpis, sa mnogo kovrdža, kao što je to, tada, bilo uobičajeno, u austrijskoj vojsci, po španskom ceremonijalu. Sudbina Isakoviča – mislio je Garsuli – time je, zapečaćena!
Njena sudbina je sad, ovde, među konjušarima, zapečaćena. Otac će joj izgubiti službu. A ona će pasti šaka, prvo jednom, pa drugom,
Tu je dakle bio stigao na svom putu u Rosiju? Tu će mu se dakle rešiti sudbina, ovih dana? Tu će dakle umreti, kad ga bude pronašla Burgvaha?
Da će se setiti onog proplanka i poverovati da mu je ona izabrana, po Božijoj volji, jer je to njihova sudbina. Hoće da prođe kraj sreće, koja mu se ponudila.
Sve mu se veća činila ta nepravda, sve užasnija ta njena sudbina. Božja volja mu se učini nešto podlo, zlo, podmuklo, zversko. Ogromno, svemoćno, proždrljivo!
Čestnjejši Isakovič onda pomisli da ga neka čudna sudbina, kao udovca, stalno meša u ženske razgovore, koji ga se ne tiču. Bio je rešen da, o Đinđi, ne govori.
Osetio se, iznenada, od njih mnogo stariji. Pitao se, kakva li ih sudbina čeka, tamo, u dalekoj, bratskoj, imperiji? Međutim, čoveku nije dato da budućnost vidi, niti svoju sudbinu, kroz koju
Na tom putu Isakovič, prvi put, poče da se pita, kud li sad, i on, i njegovi bratenci, idu? Kakva li sudbina čeka, i Đurđa i Anu, i Petra i Varvaru?
Pričao je kako je strašan, bogat, raskošan, Petar Ivanovič Šuvalov, grof, od koga sad u vojsci sve zavisi, pa i sudbina Srba. A kako je generalfeldmaršal, Aleksandar Ivanovič Šuvalov još strašniji. A njegova tajna kancelarija da sve zna.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svuda ima zlih i dobrih duhova. Čovek je vezan i zavisan od tih sila u prirodi, čiji je najviši stupanj Bog i sudbina, koji se raspoređuju i ništa se bez njih ne može desiti. Društvena i ekonomska organizacija.
Ove prve svoje tekovine su Mlečići zvali „Vecchio acquisto“. Posle Mohačke bitke (1526), kojom je rešena sudbina Ugarske, Turci su zauzeli celu dalmatinsku Zagoru, ali su primorske varoši, i pored stalne opasnosti koja im je
„Svaka pojava u prirodi“, vele, „i najmanje stvari koje se zapaze znaci su koje šalje Bog i sudbina.“ Narodna ornamentika, naročito ukrasi u drvetu, često je kod njih originalnija i primitivnija nego u drugim
godine postala najjačom političkom strankom u Hrvatskoj i Slavoniji. Sudbina Srba u Banatu, Bačkoj i Baranji, koji su posle ukidanja Vojvodine imali da se bore sa moćnim pomadžarivanjem, bila je
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Bar me danas poslušajte, pa ako vas ne prođe to raspoloženje, ako i sutra ostanete pri toj odluci, onda vaša sudbina biće jača od vas, ja vas ne mogu zaustaviti. Hoćete li da me poslušate bar danas? (Pruži mu ruku.
AGNIJA: Pa ti onda ne veruješ u boga. SPASOJE: Ama, šta ti mešaš boga sa šoljom od kafe. AGNIJA: Pa sudbina; bog deli sudbinu, a šolja ti samo unapred kaže tu sudbinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nemaština, samoća, boleština, sve joj se to učini ženska sudbina, kao i to bedno ostajanje i čekanje sad na jednog, sad na drugog.
No ako je sudbina htela da mu izmuči dušu, na ovom odlasku na vojnu, više nego ikad pre, slučaj je hteo da mu ponizi i telo, nekad
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U TRUDNOĆI („NE VALjA SE“) 38 (2) VRADžBINE U TRUDNOĆI („VALjA SE“) 44 ROĐENjE I NEPOSREDNO PO POROĐAJU 45 VREME ROĐENA I SUDBINA DETETA 47 NEOBIČNO ROĐENjE I OSOBINE, SPOSOBNOSTI I SUDBINA DETETA 53 VEROVANjA O POSTELjICI I PUPČANICI 56 PRVIH
SE“) 44 ROĐENjE I NEPOSREDNO PO POROĐAJU 45 VREME ROĐENA I SUDBINA DETETA 47 NEOBIČNO ROĐENjE I OSOBINE, SPOSOBNOSTI I SUDBINA DETETA 53 VEROVANjA O POSTELjICI I PUPČANICI 56 PRVIH ČETRDESET DANA PO ROĐENjU DETETA 57 MOLITVLjENjE (VODICA,
je ona za svoju neplodnost kriva, odnosno da nije bila „poštena“ dok je devovala, pa ju je zbog toga „Bog prokleo“, a „sudbina zavila u crno.
zajednice koji nisu mnogo skloni verovanjima i običajima u nekim drugim oblastima života, ovde, kada je u pitanju sudbina tek rođenog deteta, drže se „za svaki slučaj“ starih dobrih verovanja koja, ako možda i ne mogu da pomognu, ne mogu ni
VREME ROĐENA I SUDBINA DETETA Za ceo kasniji tok života i sudbinu deteta od odlučujućeg je značaja kada se (koje godine, u kojem mesecu,
¹⁰ Čovekova sudbina u tesnoj je vezi sa zvezdom pod kojom je rođen. Zapravo, kod Srba, a i drugih Južnih Slovena, rasprostranjeno je
⁴⁷ NEOBIČNO ROĐENjE I OSOBINE, SPOSOBNOSTI I SUDBINA DETETA Pri rođenju deteta strogo se pazi na neobične znake: na primer, da li je rođeno u košuljici, s belegom, s kosom
Budući da je sudbina deteta na magijski način povezana s posteljicom (naziva se još i „pošljedak“, „tljenica“), ona se brižljivo čuva i s njom
da bi mu „neravni deo tela“ bio duži!⁷⁰ Od toga kako i gde se seče pupak zavisi zdravlje i sudbina deteta. U Homolju pupčanu vrpcu seku preko „drenove palice pa samom jarmu, da bi dete bilo zdravo kao dren i izdržljivo
⁶¹ Nicanje prvog zuba prate i izvesna gatanja kojima se predviđa sudbina deteta na osnovu toga kada i gde mu on niče. Ako detetu prvo izniknu gornji zubi — ne valja; takvo dete neće dugo živeti
izražava ono opšte, tipično uverenje naroda u pogledu osnovnih ljudskih problema i vrednosti, kao što su život i smrt, sudbina, žena, dobro i zlo, pravda i nepravda itd.
(Vuk, br. 3056) — Radi, pa ću ti ja pomoći, veli Gospod Bog. (Vuk, br. 4605) g) SUDBINA — Ako vrag nije razbio kolijevku, razbiće grob (ako se čoeku nesreća ne dogodi u mladosti, dogodiće se u starosti).
Matavulj, Simo - USKOK
Ogriješio se jesam o zakon, ali ne namjerno; tome je bila kriva koliko moja zla sudbina, toliko i bujna mladost, a kazna je bila nečovječna.
sobom proste, siromašne gorštake, nego ljude koji su imali dijela u tako velikim događajima, u kojima se odlučivaše sudbina država!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
više od njih, predstavlja relativno ostvarenu, zaokruženu estetsku tvorevinu, pa se u njoj, u stvari, odražava i odlučuje sudbina tzv. dečje književnosti u celini.
(1575) Anonimni, crnohumorni pesnik i ne pokušava da odgovori zašto zeca prati tako opaka sudbina. Objašnjenje koje će, stotinu godina kasnije, predložiti poučni Fenelon (Fénelon, 1651—1715), stručnjak za vaspitavanje
pustio jeziku i ritmu na volju, da budu ono što im najlakše polazi za rukom: pokazalo se da je to trohej, neprekoračiva sudbina naša. Zmaj je, dakle, jednolik i banalan tačno u onoj meri u kojoj je prirodan, neizveštačen.
Čovek u neposrednom dodiru sa zemljom početak je i kraj svekolike ljudske pustolovine, prauzor svih sudbina. Tu je tajna njegove neuništivosti: Sve se meni, braćo i ljudi moji, nešto čini da smo mi jopet najjači na ovoj zemlji.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Teško tebi, narode: ti stradaš, a oni se raduju; ti propadaš, a oni se bogate! — No, sudbina je naša od Kosova da prošlost oplakujemo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
za prevaru (1842), Volšebni magarac (1842), Simpatija i antipatija ili čudnovata bolest (1842), Džandrljiv muž (1847). Sudbina jednog razuma je lično razračunavanje sa jednim protivnikom.
članaka po srpskim književnim i političkim listovima, naročito u tada jako čitanoj i cenjenoj pripoveci Je li kriva sudbina? (Matica, 1868—1869) — roman Šta da se radi?
Radičević, Branko - PESME
65. I sada je baš godina, I ja silne proli suze: Seća s' dragog, što sudbina Nemilo mi sretnoj uze, Dok mi s' vaša iznenada Ne zabeli zora mlada. 66. Sreća moja vi ste sada.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I uvijek bi, tom prilikom, pogledao svog starog konja, mučenika, koga mu je sama sudbina poslala da se preko njega koliko-toliko iskupi i oduži za sve muke i nevolje koje je rat sručio na ovaj kukavni svijet.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
34 2. 36 3. 39 4. 41 5. 45 6. 49 DEJSTVO TREĆE 52 1. 53 2. 54 3. 55 4. 57 5. 58 6. 60 7. 61 8. 65 9. 66 10. 68 11. 69 SUDBINA JEDNOG RAZUMA 75 PREDGOVOR 76 DJEJSTVO PRVO 79 POZORIJE 1. 80 POZORIJE 2. 83 POZORIJE 3. 88 POZORIJE 4. 90 POZORIJE 5.
SVETOZAR: Vi grešite protiv pravde. MAKSIM: Umrla je pravda; zvonite! (Zvonce se čuje. Zavjesa pada.) SUDBINA JEDNOG RAZUMA ŠALjIVA IGRA U DVA DJEJSTVA PREDGOVOR U čislu 5.
Spasiću, da l’ bi lepo bilo, kad bi se njegove pogrešne misli i reči grupirale i personificirale, i tako je proizišla Sudbina razuma. Sve reči, koje su otličnim slovima pečatane, jesu sopstveni izrazi g. dr M.
komedijom, jer ćemo mi imati dosta prevoda i podražanija tuđi dramatični dela, a podlini, kao što je Tvrdica i Sudbina razuma, koje se ne mogu na tuđi jezik prevesti, malo; premda je g.
SELjAK: Baš bog da prosti, pošteno se ispava. Sad mi valja kući. (Smotri đaka.) Šta je to? Ko te tu priveza? JAKOV: Sudbina. SELjAK: Šta je to sudbina? JAKOV: Devojka, koja ljude donde vara dok joj ne padnu u mrežu. SELjAK: Gdi je moj magarac?
Sad mi valja kući. (Smotri đaka.) Šta je to? Ko te tu priveza? JAKOV: Sudbina. SELjAK: Šta je to sudbina? JAKOV: Devojka, koja ljude donde vara dok joj ne padnu u mrežu. SELjAK: Gdi je moj magarac? JAKOV: Ja sam.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kuća nam izgleda kao Vaterlo neposredno posle bitke. Bakuta šmrca u kuhinji žaleći se što joj je sudbina pod stare dane dodelila ulogu služavke; maman takođe jeca usred onog krša, dok matori, koji se u međuvremenu sit
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A plamsaj bića - kao sudbina prati mi senkom ruža Budima. Groznicom okna drhti svetlija potka predela, koju protkaju nervi cvali mi po
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Akvatični susret u noći na čamcu. Susret dveju sudbina. Svud oko mene, do u beskraj, jedino voda, vazduh, zemlja i nebeski ognjevi. Ptice i slepi miševi koji lete između toga.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Gle, molim te! TANASIJE: Meni je to nasledstvo bila jedina nada. O toj karti mi je visila sva sudbina! TRIFUN: Ne treba nikad sve na jednu kartu secovati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za njih je odsad bila vezana moja sudbina, za onoga narednika, za onoga redova u širokim čizmama, za celu onu masu ljudi koji se postrojili, ukočili i gledaju u
Tamo se gine... Najzad, ako se mora, a mora se, mora... Otadžbina, deca, žene... roblje. Da, da... — ako je sudbina, od nje se ne može umaći. A grozno gruva, pucnji se sustižu i vazduh drhti...
Činilo mi se da je sada odsudan čas, i da od ovoga plotuna zavisi sudbina sviju nas... Šrapneli se rasprskoše gotovo jedan pored drugog, iznad hrasta. Kotlinu je obuzimao ropac.
Dohvatih je nemo za ruku. Sestra je privede stolici. — Primiri se — tešila je nežno moja mati. — Šta možeš. Sudbina... Promisao Božja... — Ali zašto je i taj Bog bio tako... nemilosrdan prema nama? — jecala je ona.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa kako lepo žive! I ona je, eto, mislila da će i nju ta sudbina stići odmah prve godine, ali vidi se nije suđeno. Bud je takav, pa još privremeni !...
H Ljubica se već pribrala, razmislila, umirila se, pa ide na rad kao i dosada. Šta će, kad joj je takva sudbina! Pognula glavu, pa radi za ono zlehudo parče hleba.
I opet rekao bi da i njegovo lice veli: »Šta ćemo, kad nam je takva sudbina !« On uđe, kao obično, gledajući u zemlju, ali kad stade pred nju, podiže oči i pogleda je za časak, samo za jedan
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nit marim za slavu Poetika. Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina, niti da budem narodna dika. Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi.
I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim. Ona mi se čini jedina čista i ponosna sudbina muška. A ikona se blista.
U tome je bila njihova tajanstvena sudbina. Naša rodoljubiva poezija posle prvog svetskog rata bila je još, sva, u znaku pompezne, parnasovske poezije: Dučića,
Bio je zaboravljen i skoro sasvim oslepeo. Sudbina pesnika nije veselje, kod nas, ni na Jadranu. Ja sam napustio tog proleća tu akademiju na Rijeci, zbog jednog,
U velikim, istorijskim, trenucima, sudbina dodeli svakom ulogu, i ne pita. Vest da je u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik, stigla je do nas, tog
A upućena u pukove i kazne radi, na ratišta. Ta sudbina nije mimoišla tada ni pisara koji je radio sa mnom, noću, Kona, jednog slabušavog Peštanca. Ni mene.
Još uvek. Noću, vraćajući se, idem pognute glave. Kako se sve svrši! Tu su prošle hiljade naših sudbina. Klečali smo i plakali smo. Ostale su samo tuđe, bezbojne, mračne ulice. Mrtve kuće. Kako se sve svrši!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nesrećna sudbina moja ne dade mi da me, pre nego oči sklopim, ogreju zraci slobode u mojoj miloj postojbini. Ali, prosta krv moja, jer
Ko bi se mogao u zgodnom trenutku, upravo najsudbonosnijem trenutku, kad se rešava sudbina zemlje, setiti da zapeva pobožne pesme nad kuferom onog pekmezara i da time moćno pomogne trudoljubivoj vladi u velikim
The, kad nam je takva divna sudbina, onda — nek ide kako ide. — Huuuuu! v što rekla strina. Ali, kad se čovek bole razmisli (ako, to jest, uopšte ima
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali sudbina je spremala nešto drugo. Otud, od grobljanskog sokaka, začu se kloparanje kola, koje se sve brže primicalo. On nije na
iza drugog trnja cilja drugo oko: svu pažnju obratili smo na sudbonosni kupinjak, gde će se, uvereni smo, rešiti nečija sudbina. Taman se približismo kupinjaku, a neko viknu: — Eno ga!
Čiča Pera se nalazio u položaju čoveka, koji je očekivao kakvo strašno zlo, pa se sudbina smilovala, te mu, u mesto toga, poslala jednu malu neprijatnost, koja se može lako i pretrpeti, ako se baš dođe do
»Kad se to začelo?« pita se jadnik hiljaditi put, i sve mu se čini da od rešenja toga pitanja zavisi dela njegova sudbina, pa se još upornije, još nervoznije predaje pustoj misli, razmatrajući u pameti sve slučajeve i događaje svoga
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Molim te, to si hteo da kažeš, vidim da si to hteo da kažeš. Ali, brate si mi moj to je druga stvar, to je sudbina. To može svakog da postigne. Ne zna se šta nosi dan a šta nosi noć.
IVKOVIĆ (smeje se): Da, da! JEVREM: Što ti je, bože moj, sudbina! Neću ići u skupštinu kao poslanik, al' ću ići kao skupštinski tast. (Ivkoviću.) Ja ću pisati govore!...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Smatra se ipak kao mnogo verovatnije, i što je mnogo lakše primiti, da jegulja odista posle mrestenja ugine, a to je sudbina koju imaju još i druge neke vrste riba.
Ta sudbina potseća na dirljivu sudbinu ljubavnika koji (ako se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemen
Takva sudbina jegulje bi možda potsetila književnike i pesnike i na uzbudljive scene iz Fabijanovog romana »Ostrva u kojima se od ljubavi
Rakić, Milan - PESME
A sudbina će zato da me smrvi, I osvetničko vreme da me zgazi, Jer sam van njega, uzavrele krvi, I ne koračam po utrtoj stazi.
Oh nije život rđav što je beda, I nevolja, i muka duhu, niti Što nam sudbina večno zapoveda A prohtevi nam nikad nisu siti, No zaborav je, Gospo, sav i svuda, Zaborav svirep, neumitan, zao.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vreme zemno i sudbina ljudska, dva obraza najviše ludosti, bez poretka najdublja nauka, sna ljudskoga đeca al' očevi, — je li ovo prѝčinâ
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Oh, zar ne znaš šta je. To je. Sudbina zar? A znala sam ja da od njega šta drugo, dobro kakvo, i ne može biti. Znaš već sada šta je.
A da je on, on sad tu, njegova nesreća i crna sudbina. Hodao je. Nije mogao da se nadiše. Prsti su mu pucali; glava njegova, već uska, stara, sparuškana i obrijana, sva se
Znaš šta će biti. Ali ja, tata, ako bude sudbina da ti to budem, imam | pre svega nešto da te molim. Bogom da ti nije prosto ako pristaneš, pre no što se ti sama
Pandurović, Sima - PESME
IZ 1912 133 CVEĆE OVOG PROLEĆA 136 SAVREMENIK 138 KRAJ LAMPE 141 BEOGRAD U ROPSTVU 143 S PROLEĆA 146 UDES 148 SUDBINA 149 NESTANAK 152 ZNAK 154 SRCE 156 PROMENA 158 ZA STARIM KATULOM 160 NAŠA PESMA 162 ZA
No da nam, k’o potok iz prastare šume, Suza teške, gorke istine potèče, — Nit nam kogod pljeska, niti nas razume. SUDBINA Zbog dubokog nemira moje duše Ja nisam svoje uživao dane U mladosti, k’o ni sad, kad se grane Mog života polako,
GROBNICA FARAONA Kad nepokretnog i večnog sna krila Prime naša tela hladna, trošna, bôna, Ispišite da je sudbina nam bila Da imamo moćni presto faraona; Pokopajte nas, verni, ukraj Nila, U grobnicu tihu, mračnu i duboku,
A sudbina će svoj otkati veo Na prošlost, nade i radosti bile, — Veo dobrote, zaborava, svile — Pokriti njime svet sanjanja ceo,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Eto što nam pričati mogu te zidine mrke i gorde. Prosta im gordost! Sudbina je slâgala i raslagâla, lomila i premetala stihije njine, ama se održaše na skupu — održaše se, božija ti vjera,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
prokletstvo sut — svet suha munja — munja iz vedra neba tabak — kožar tabački — kožni tana — tiganj talija — sreća; sudbina taličan — srećan taruut — jandžik; kožna kesa tatarin — glasnik, poštonoša na konju telbiz — podvaladžija telečar —
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Toliko sam je ljubio da, da je živila, ne bi se nigda od nje udaljiti mogao. No, zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ništa na svetu čemu bi se moglo jako prilepiti, za ne imati nikakva pripedstvija u široki svet
Stvar je bila zaisto razumno izmišljena. No, kao da je nada mnom nekakva sudbina bila koja je svim njegovim izmišljenijam smetala, a meni u onom svem što nakanjujem pomagala.
U ovi čas bi[h] vam se mogao zakleti da sam već naumio primiriti se na jednom mestu, ako me moja kud silom ne odvuče sudbina. Ovo jošt ako mi dosta ne bude, ni sam već ne znam šta bi mi se hotelo.
drvo, cvet firgaz — palica od tankog pruća za kažnjavanje dece u školi forteca — mala tvrđava fortuna — sreća, sudbina ftori — drugi po redu ftornik — utorak had — podzemni «donji svet» u kome žive duše umrlih hak — naplata, nagrada
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na polasku opet se oboje zarumenješe i on se obazrije s vrata, a one crne oči kao da ga hoćahu ustaviti. Čudna sudbina — mišljaše on — da ga najviše dira ono što je rišćansko!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ova, njegova, muči ga u krevetu samo zato što je lepa, pa se pitao: zar je njemu sudbina namenila da ga upropasti i druga lepa žena? Pa je i s Tolom o tome razgovarao.
Ona, to disanje, njegova je zla sudbina; ona mu je nakotila nesreću dovoljnu da zatre sve. Da mu je izrodila dedu, ne bi se njegov život u ovo mučenje pretvorio.
ako nije moje. Mijat ili Tola? Čije je? Dođe joj da ga muči, pa ćuti. — Ovoj kući je sudbina odredila da sluge decu prave. Vidim, Boga nema pa nema. — Zaguši se i malo poćuta klateći se.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pa, kuda ćeš? — zabrinu se Majka svih reka. Mala svojeglavica je ćutala. Sudbina reke je da teče u dolinu, u more, ali nju privlače snežni planinski vrhunci i ruža sunca u modrinama neba, očaravaju je
A mornari? Šta se tu može! Takva im je sudbina! Zatiskivao je uši da ne čuje naricanje udovica i s radošću posmatrao sina kako raste.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Šaputalo se da, zbog nečeg, izaziva sudbinu. Izgledalo je, međutim, da mu je sudbina sve naklonjenija kao što mu je i dobitak bivao sve veći. Sve naklonjenija? Nije bio baš siguran.
Sada mu se otkrivala ta trampa koju mu je sudbina, izgleda, namenila: vidljivi dobitak zamenjivao je za nevidljivi gubitak, a to je značilo da veliko koje ima zamenjuje za
Gledao je, sa nekom radošću, kako se njegov imetak, ipak, troši u pravu svrhu. Sudbina mu je, mislio je, uistinu naklonjena kad mu je to omogućila.
Kad je ostao i bez vida, kao da više nije sumnjao da mu je sudbina, uistinu, bila sasvim nenaklonjena. Nije shvatao gde je to pogrešio a, umoran, nije ni tražio odgovor na to pitanje.
Bila je gotovo sigurna da ga vrlo malo brine sudbina njene dece a mnogo više sopstvena igra sa vlašću. U isti mah, njegova borba je mogla biti i borba za Miloša i dinastiju
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Hoće li najzad stati, već ne tužan, Ili će večno besplodno da luta „Svejedno!... I nek' propadaju dela! (To je sudbina svega. Jedna mreža Fluidnih slika koja čili, bela, To je sinteza od svih drugih teža).
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Veličinu prvijeh nebesah iznenada rok užasni stiže: nekakva ti pogubna sudbina uskoleba prostor i mirove, i bure se strašne razgrmješe u prošloga okeana njedra; mirogubni stresi začestiše.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Beše to dobar i valjan čovek“, nastavi Nikija, „pobratismo se na dvoru u Peli. Njega pozvaše bogovi, a mene baci sudbina u ovu zemlju Grka.
Počeću sa Demokritom. Smešljivi filozof! - Zato što se na sve smejao, mislila je i sudbina da ima prava da sa njim tera šegu; ona od sedamdesetak radova Demokritovih nije sačuvala nijedan jedini.
Ali - na žalost! - to je gorka sudbina svih nas: naučnički rad iziskuje dugogodišnja iskustva, dakle zrele, pa katkad i pozne godine života.
izlišno da mom prikazu Aristarha dodam još dvoje: odakle sam crpao materijal za svoju priču o njemu i šta je bila dalja sudbina njegovog heliocentričnog sistema.
šta je u mojoj priči o Aristarhu istina, a šta pesnička mašta, ostaje mi još da saopštim kakva je bila poznija sudbina Aristarhova učenja.
Oni bi se neopisano radovali da te opet vide u svojoj sredini“. „Pozdravi ih ljubazno sve od reda! - Sudbina ne leži uvek u našim rukama“. One tri dvorske dame oslušnuše dobro šta ona dvojica govore.
Tu pogibe junački Falkenberg, a ista sudbina dostiže i komandanta puka. Oko druge jedne gradske kapije, kamo je pojahao administrator, razbukta se isto tako
„Taj prvi korak već sam učinio. Da li ću moći dalje poći, i kakva će biti moja sudbina, to, naravno, ne mogu da znam“. „Pa pričajte nam o tom Vašem hrabrom prvom koraku!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Eto i on. To je sudbina svakog muža.“ Posle mi je pokazao jednoga gospodina vrlo uslužnog i dosadnog. „Za vreme okupacije bio ovde predsednik
Zasad oni nas žale kao što sažaljevaju crvenokošce ili ma koga ko je potišten i nesrećan. Šta ih se tiče naša izuzetna sudbina! Njima je dosta da znaju da patimo i hoće da nam ublaže sudbinu. — A Grk? A Grk? Kako mislite o Grcima?
tom mnoštvu ljudi tamo što se pomanitalo tiska, gužva, kikoće i cereka u onom ludačkom metežu, ništa, baš Ništa ne tiče sudbina onih u onoj strašnoj, žutoj i vlažnoj kućerini, mučenika što su tamo ostali?
terasa bogatoga konaka koji smo prisvojili, da proračunam tačno: koliko mi ostaje dana (ne do pada Jedrena, njegova se sudbina znala) nego do onog idućeg prvog, kad ću opet moći da one svoje, onako navikle, noge vratim u onaj stari, redovni i
I dok sam se ja topio u zadovoljstvu svoga neočekivanog uticaja na čoveka čija me je sudbina toliko kosnula, on strahovito škrgutnu ostacima onih svojih pokvarenih zuba, pa zgrabi kočijaša za leđa i grmnu nekim
Pa u toj smelosti, napeto i netremice, gledao je on u kapiju, tamo, dakle, gde se morala pojaviti žena čija je sudbina, kao i njegova, još danas imala da se prelomi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zamišljali smo kako bubuljičavi još uvijek beskonačno luta ulicama i plače. Sudbina uplakanog čovjeka produžavala se tako u beskraj, a njegove suze bivale nepresušne. Nagađali smo.
Nećeš ti poginuti, nego ćeš naprosto biti poginut! ... Siroti general!... Sudbina je ovog puta htjela da prema njemu bude pravedna, pa ga je izuzela od preimućstva javne smrti i podvrgla onoj običnoj,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— E, moj popo... šta ću, takva mi je, valjad’ sudbina... Malo od oca, malo od drugih, pa... eto!... — odgovori on uzdahnuvši. — To je, to je, znam ja...
Petković, Vladislav Dis - PESME
VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se neumitno kreće Na moju ljubav, na sve želje moje, Na moje nebo, moju baštu krina — U tim časima
Što sudbina krije buktinju slobode? Veliko proleće kad će da se javi? S Dunava i Drine, Timoka, Vardara, Kad će u boj poći naše moć
Sve se dosad preživelo. Nema više Ni vremena ni potrebe da se strada. I dok negde strašno liju teške kiše, Sad sudbina, kao majka, sa mnom vlada. I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše.
Možda me to zovu moje nade drage, I zalazak slave i ljubavi stare Uz osmehe cveća i pesmu vetrića? Il' sudbina za me sprema nove dare I grobove nove, pakao otkrića, I zalazak slave i ljubavi stare?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
noću, kada mašta od dnevnih sitnih poteškoća stvori sablasti, često sam razmišljao prevrćući se po krevetu kakva bi me sudbina zadesila da me je rulja uhvatila i otkrila da ja nisam Stiv Brodi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija.
To sam i učinio, ali je ispalo da moj otac nije hteo ni da čuje za to. Sudbina mi je, međutim, odredila drugi tok. Istorija Banata zabeležila je jedan veliki događaj u rano proleće 1872.
Takva raketa bio sam i ja. Međutim, tebe štiti neko dobro božanstvo pa te je sudbina sačuvala od toga. Pod tim dobrim božanstvom on je podrazumevao Džima.
Koledži Kembridža, kojih je bilo devetnaest, po mnogo čemu podsećaju na američke koledže. Sudbina prosečnog studenta na Kembridžu slična je sudbini studenta američkog koledža.
Njih čeka sudbina da postanu, manje-više, opšte poznate, svakidašnje stvari. Telegraf i telefon, dinamo i motor, svetlo električnog luka i
Mnogo se govorilo u to doba o generalu Bulanžeu. Video sam ga na jednom prijemu i pomislio sam kako bi bila tužna sudbina Francuske ako bi bila u njegovim rukama.
Suviše mnogo sam znao o tome da bih mogao sebi dati potvrdan odgovor. Izuzetni ljudi stvaraju izuzetna dela, ali sudbina jednog naroda nije određena prolaznim delovanjem jednoga, ili čak nekolicine izvanrednih ljudi, već neodoljivom snagom
drugih vođa američkog revolucionarnog doba, pa ćete videti kako čudesnu moć razvija idealizam, kada se u pitanje dovede sudbina jednog mladog naroda.
Demokratija koja veruje da njena sudbina treba da bude poverena ljudima sa visokim stepenom obrazovanja, disciplinovanim i sa visokim ciljevima, i zna kako da
Ali njihova sudbina postaje određena čim stignu do majke Zemlje i uhvati ih lišće, cveće ili voće koje zri, polja i voćnjaci, ili beskrajne
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Da narani svekrovoga konja. Retka je to radost – jer sudbina vekovima nije bila štedra, pa nije ni danas – ali je utoliko dragocenija.
U samo četiri kratka stiha pred nama iskrsava sudbina bića koje u sebi nosi božju iskru, ali ne može proniknuti ko ga je u ovaj svet poslao i kome se na kraju vraća: Da
I, s druge strane, ne sustiže li upravo njih sudbina koja pripada svemu što se u književnosti izvorno zbiva: njihovo je delovanje jednokratno i ograničeno, doseže vlastitu
godina u avangardnim previranjima, udelom u razvoju srpske književnosti ovoga veka, slikom individualnih i kolektivnih sudbina datim u njegovim najznačajnijim delima? Tačno je da sam dugo bio zaokupljen Crnjanskim.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA (ščepa cilinder od Živke, strpa ga momku u ruke i gura ga): Idite, idite, u vašim je rukama sudbina ove zemlje. (Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite!
) Kako si ti, teča-Jakove? JAKOV: Pa, znaš kako je kad čovek živi na parče. Đavo će ga znati kakva mi je ta sudbina: na parče sam se školovao, na parče trgovao, na parče bio činovnik. Sve tako nekako – ništa mi ne ide od ruke.
RISTA (uzbuđen): Ne znam... tako... sudbina valjda. ŽIVKA: Zar zavukao si se u kuvaričinu sobu, svukao kaput, zaključao vrata, pa to sudbina?
tako... sudbina valjda. ŽIVKA: Zar zavukao si se u kuvaričinu sobu, svukao kaput, zaključao vrata, pa to sudbina? A što svuče kaput, ubio te bog da te ne ubije? RISTA: Pa, naložena peć.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
rada prerasla u roman, a tezu o izrođavanju postepeno je nadrastala, da bi jena kraju i potisnula zlehuda sudbina same junakinje.
Likovi Stankovićevi, njihove sudbine, pa i Sofkina sudbina, mogu se kako valja razumeti tek kad ih posmatramo u njihovome uslovnom svetu, oličenom u varoši koja se samo u nekim
rečeno kako je i zašto izgubio pamet, i verovatno nije zato što je već sam književni sklop priče iziskivao da njegova sudbina služi kao pomoćna, da je značajna samo po ulozi koju ima uz jedan drugi lik: njime, naime, hadžika Tašana iskupljuje svoj
silazak (sudbinski pad) tragički stilizovan pored ostalog i zato što ona unapred, barem krajičkom svesti, zna kakva je sudbina čeka. Zna, i zato što zna prihvata, a u sebi se duboko i postepeno raspamećuje.
ja, pa je u preokrenutome grama tičkom licu ogledalski ponavlja: „A da je on, on sada tu, njegova nesreća i crna sudbina. “81 Pri tome, opet, ne govori sama Sofka, nego autor u njeno ime, dodajući da to što je navedeno ona „oseti”.
Ali Lazarević, izgleda, nije uzeo u obzir da je to ne samo događaj na kome se junakinjina sudbina lomi nego da je možda i događ koji čini sižejnu okosnicu, da je Stanković Sofkinu udaju učinio osnovnim predmetom
Između ova dva pola, u suprotstavljenom dejstvu dva načela, lomi se sudbina gotovo svih Stankovićevih likova, pa, naravno, i Sofkina.
Strepnje i strahovanja male junakinje, a njih ima u priličnoj meri, vezani su za odsutnog oca, jer i njena kao i majčina sudbina zavisi od njegove volje.
Junakinjina žalosna sudbina, uostalom, ne bi se ni mogla dati kao tragično intoniran pad u jedan grub i surov (seljački) svet kad njena čula i
Ukratko, sudbina Aničina u ovome je. Zato što nije mogla suzbiti svoja jaka čula i duboke emocije, ali je u isti mah i teške moralne
je događaj sa najoštrije ispoljenom oprekom među ličnim pobudama i porodičnim interesima, pa se upravo u njemu i prelama sudbina likova. I to toliko često da bi se, s nešto preterivanja, moglo reći i vazda.
I on je tesno saobražen sa sižeom. Ratni pohod Slavonsko-podunavskog puka, u kome je Vukova sudbina izvučena u krupan plan, književno je uobličen kao kružno kretanje - završava se na istoj tački od koje se počelo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ta je svetinja celokupna i kod svega naroda u velikom poštovanju. A manastir se nalazi između tolikih nahija kojima je sudbina dodelila tu zlu sreću da oko staroga Rasa čuvaju zaveštane spomene.
E, nećeš, Božja vjera! Niti ću bježati!.. Evo sad idem natrag u moje planine, pa neka sudbina presudi između mene i tebe sa tvojim saveznicima!.. Obuvajte se, đeco, i čizme ovamo!..
i opsovali Srbiju navaka, nafaka — ono što je čoveku od Boga, po islamu, određeno da pojede i popi– je u toku života; sudbina, sreća, volja Božja neharica — nezahvalnica, ne– milosrdnica nizam — vojnik regularne turske vojske paftalija —
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ukrotitelj beše po dužnosti tiran, A lav u kavezu beše zdravo miran. Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim. Iz nevolje svoje sramotu ne crpim; Vrlo mi je krivo, al’ hajde da trpim.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
meranata imao da sam objavlenije na kakav vseopšti bal izdao nego na Pokondirenu tikvu, ali što ću: kad me je stroga sudbina na knjigopisanje opredjelila.
Miljković, Branko - PESME
PESME 157 PROVETRAVANjE PESME 159 ZAMORENA PESMA 161 SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF 164 CRNA VATRA 166 SUDBINA PESNIKA 167 POEZIJU ĆE SVI PISATI 168 SMELI CVET 170 AGON 171 RUDARI 172 MORE BEZ
Rođenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava. Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava.
vreme ljubavi jedan ludak ždere dugu I peva, mladi čuvar zore, kloakom slavuja Na nizbrdici pesničkih poređenja SUDBINA PESNIKA Sada je to još uvek opasnost koja peva Plamen koji prozirnost proglašava za prijateljstvo Muzikalnije ptice
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tek posle kratkog nesporazuma razumem njegovo očajanje, ne što dobija goste, već što mu ih sudbina ne raspoređuje pravilno: tako da ne padnu svi istoga dana, a da ih posle mesecima mora čekati.
N. se slaže s njim, očigledno što mu je dosadno da čeka, a sudbina Sambe, koji mi je beskrajno simpatičan, sporedna mu je. Uspevam da mi dadu još tri minuta.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
HADžIJA: Hajd’ napred samo! Ovakvi časi grudi nadimlju, A krv će njima teret lakšati Što mi na teme baca sudbina! (Glavaš s Hadžijom odlazi. Čuje se spolja ponovljeno puškaranje.) ĐENADIJE: O, bože silan!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Iste gore, isti luzi, Koje gledah tol’ko puti; Al’ to negda sve zboraše, A sad — ćuti, strašno ćuti... XXVI Sudbina se zove, — kako l’? Ova ruka tako ledna, Ruka hladna kao zmija, Ruka zlobna, — ne znaš čija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iz jedne se kože u drugu ne može. Tako je valjda opredeljeno... Pred tim nerazjašnjivim problemom, on se miri i veli: sudbina! — To su fataliste... — Jest. Rat je, dakle, njihovo životno opredeljenje, a smrti nema bez suđena dana.
čovek to ne može da objasni drugim načinom, nego da kaže: sudbina. Nema smrti bez suđena dana. — Ja u to ne verujem... To je samo puki slučaj — veli Dragan. — Slučaj?...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Poslovica dobro kaže ne može se istovremeno i srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika (a srećom, svaki od njih ima svoja, izuzetna i
Tebi sam pomaže nebesna volja, I sad ti se pokazuje sudbina bolja, Svi bližnji tvoji tebi dobra žele I daljni se narodi tvom dobru vesele. Vostani, Serbije!
Jošt braća, sestre, ocevi, matere I krotka deca slatko počivaju. Kakva ji, bedne, kod vas živih Žalosna sudbina sutra čeka!
Hrabra Irakla vragova ljut polk diže na nebo. Ljuto tu gonjenim jest krasnim primerom on. Evo, i tebi je sudbina dala zadatak ne laki: Slave uzletit na vrh, večnu il' pasti u tmu!
Brzo im Sava sa Sremom s ukazala očima željnim, Gde će poumljenu dostići metu i dahnuti dušom. Ali zloželjna je Sudbina tu se isprečila kivno: Ili je Satana starcu uselio pagubne misli, Ili se srce potrzalo slašću pradedske mu zemlje,
Ta nisam ja došao Na ovaj svet beli Da u tugi nesnosnoj Vek provedem celi! Na radost je čoveka Stvorila sudbina, Zato mu je sladosti Poklonila vina; Zato mu je vesele Pesme dala glase, Da razvedri oblačne Ovog sveta čase.
ove pesme prepisane su iz jednog pravog originala našeg slavnog arh(imandrita), nezaboravljenog Joana Raiča”, ali je sudbina i toga rukopisa danas sasvim neizvesna; Dim. Ruvarac je uostalom u svojoj knjizi Arhimandrit Jovan Rajić, Srem.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: I nije — i milo mi je. To znači: i žao mi je Što te onako crna sudbina Iz Venecije zlobno otište. LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Objektivna istorijska zbivanja posmatraju se kao lična, sopstvena sudbina, da bi se istovremeno svaki lik, svaka individua, potpuno podredio zahtevima višeg, etičkog reda.
Njegoš nije tematski raznovrstan, on je u biti bitematski pesnik. Njegove su osnovne teme kosmička sudbina čovek i istorija sudbina Crne Gore i Srpstva.
Njegove su osnovne teme kosmička sudbina čovek i istorija sudbina Crne Gore i Srpstva. U osnovi njegove kosmičke poezije nalazi se misao o jedinstvu čoveka i Boga, o čovekovoj nebeskoj
(1978-1986), gde se u prikazanoj istoriji jedne porodice ogleda sudbina celog naroda, Cincara, koji su se u vekovnoj dijaspori utapali u druge balkanske kulture.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ali, kad neće on sam, onda sigurno: pisano je, sudbina je takva. Mladen, čim je došao, ulazeći na kapiju, silazeći ka kući, videći babu ispred kuće kako, tobož u poslu,
Vidim: došla i sedi kod kuće. Mati još ništa ne govori a č̓a Marko samo beži, hukće. Šta ćeš, sudbina takva! Mladen, ljut na to babino pritvorstvo, na tu njenu skrivenu radost, radovanje što, eto, i za njega, Mladena sada...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo se trže iz snatrenja, i, gledajući ga u oči, učini mu se da se u njima odrazuje cijela sudbina njegova života: one izmučene, kratkovidne oči bacale su iz sebe tek tinjajuće plamičke, koji su se mogli svaki čas
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nije lično doticala, sve što se zbivalo vrtelo se u krugu malog broja posvećenih, dakle onih od kojih je zavisila sudbina. Sada su imali prilike da im natenane, na slamku piju gospodsku krv.
ja nisam odao svoga mučitelja, verovatno je da su i ostali ljubomorno skrivali svoje pauke; možda je svima nama ljudima sudbina da noći provodimo pod strašnom telesinom svojih Crnih Stevana.
Zar nismo vršnjaci, u dobu kada se sve stvari na ovom svetu mere prema srcu. Pričao mi je o Jeleni, ja njemu o Ančici. Sudbina nam je bila slična, pa zar je onda čudno što smo svu noć presedeli na livadi kraj izvora i neprestano pričali.
da se odvija klupko, da se pređa zamršuje, đavo je povukao krajeve i spleo petlje; sedmoga dana sve se okrenulo tumbe, sudbina se umorila od jednoličnog ponavljanja i dosade. I sam njihov dolazak bio je već nagoveštaj. Stigli su gotovo istovremeno.
smo ja, ona i koplje postali utom trenu troglava neka neman koju je protiv naše volje poslala na njih dvoje opaka sila — sudbina, bog ili Đavo, slepa i ravnodušna poput ove nepogode.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
RUKOPISA, HILjADUGODIŠNjI OTSEK ISTORIJE NAUKE 62 XVI OČINSKI DOM, PRISTUPNO PREDAVANjE GALILEJA, NjEGOVA OTKRIĆA I SUDBINA 68 XVII ISTINA O PROPASTI ALEKSANDRISKE BIBLIOTEKE, BAŠTENSKI PLANETARIJUM 78 XVIII DUBROVNIK I PRAG GODINE 1601, NA
PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA MESECOM 172 XXXI VOŽNjA NA MESEC 175 XXXII MESEC I NjEGOVI
Tri stoleća iza toga opusteo je Vavilon i raspao se tokom vremena u gomilu praha i pepela. Ista sudbina zadesila je i ostale velike gradove Mesopotamije.
je često potrebno odrediti položaj zvezda koji se desio u prošlosti, na primer u času rođenja onoga kojem se proriče sudbina, drugim rečima: izračunati njegov horoskop.
Od njihove konstelacije, t.j. međusobnog položaja i položaja prema ostalim zvezdama, u času rođenja, zavisi sudbina čoveka.
pored sve daljine koja nas deli, šta više, i Vaše pitanje: „Recite mi ali sasvim iskreno - da li se iz zvezda može sudbina pročitati?“ - „Može!“ - „Šta kažete? A Vi ste mi nekad govorili o astrologiji sa omalovažavanjem!
“ - „Sigurno! Ponavljam: Iz večite knjige neba pročitana je, kao što ću Vam to drugom prilikom saopštiti, buduća sudbina Zemlje, Sunca i dalekih svetova.“ - „A šta piše u toj knjizi o sudbini nas, pojedinaca?“ - „Ništa, draga prijateljice!
XVI OČINSKI DOM, PRISTUPNO PREDAVANjE GALILEJA, NjEGOVA OTKRIĆA I SUDBINA Dalj Koliko su me obradovala i osvežila oba Vaša pisma iz Bergena i Dronthajma!
Valjda baš zato što se naše međusobno otstojanje toliko uvećalo, moje misli lete sve češće Vama. Sudbina me je, izgleda, osudila da budem uvek podaleko od predmeta svojih misli i želja. Ili sam ja sam tome kriv?
Ali onde ne provedoh, u studiji nebeske mehanike, ni jedan puni medeni mesec, a mene baci sudbina na drugu stranu. Ja zacvileh i počeh, u bolu, da pevam onu našu starinsku pesmu: „Sećaš li se onog sata, kad glas dođe
Nauka ti je dala - govorio sam sam sebi - sretstvo u ruke da gledaš u budućnost naše Zemlje, ali tvoja vlastita sudbina potpuno ti je skrivena.
No, bili ti računi izvedeni ili ne, već sama njihova mogućnost dokazuje da bi sudbina naše lopte bila unapred određena, u svima pojedinostima, već onim momentom kada sam je bacio niz breg.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Reč koja je nekad bila izraz zadovoljstva, postane posle izraz ironije, i gore od toga. Majstor Kostina sudbina poče da se koleba.
I kako je sudbina htela da ona dođe u ravnicu i na veliko imanje... I onda ona nesreća na salašu; pa posle deca, i one nade, i možda i
A kod nas tamo, voda ima krila, leti niz planinu kao tica!... Aoh, kud mene sudbina zanese... Da mi je s ovom pameću još jedared početi... A šta bi počela? Isto to još jedared...
Da mi je s ovom pameću još jedared početi... A šta bi počela? Isto to još jedared... Jedna sudbina za jednog čoveka... nikuda iz kože, i od Božje volje...
Poslove je dosta zapustila. U kući je počela da štedi neprijatno; plašila ju je duga bolest Milušićeva i dalja sudbina Juličina i njenog deteta. U crkvu je prestala ići.
frau Rozin sin ide u Pariz! Šta košta Pariz! — Pavle, međutim, mirno sprema odlazak. Palanka najzad uvide da sudbina neće da interveniše, i da će Pavle istinski otići u Pariz. Zavist ustuknu, i načini mesta ironiji.
Ali kao i drugi Jevreji, mislim da nemam dovoljno lične ličnosti. Sudbina naša ne dopušta nam da živimo za isključivo jednu, čisto privatnu stvar.
Učitelj se tek našali: — Viči, dete, gde si, da te ne zgazim. — Čudna sudbina toga deteta bila je odista čudna. Jana je trpela detinju tugu zbog nedaće i nesreće svoga oca; zapravo zbog utučenosti
a ja sam prosečno prosečan, prosečno spreman i vredan čovek, ako sam i to. Tamo, i sudbina i ludost i nepravda staviše prst na čelo i razmisliše, i bi čudo.
Eto: po vrućini, same, male, drže se pod ruku, štite se, vode se, a nad svakom od njih stoji neka sasvim drukčija sudbina...
Kao ono što vetar sabije otkinuto lišće negde u miran ćošak, u gradić je sudbina sabijala emigrante, begunce, avanturiste, lutalice.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No velikomožna sudbina, koja često daje čoveku ono što ne bi želio, drugo je s njome zaključila. Jedan mladi gospodičić, kojega je otac znoj
Kad na osmu godinu stupi, sama ga priroda na ono opomene što mu je sudbina opredelila. Oružije, kakvo je to za njega pobuždenije!
kao mladić u mazuru prkosećoj devojki, i namisli od pretprijatija ne odustati, dokle god lavrom svoje čelo ne ukrasi. Sudbina je ljudi tako smešna i čudna da čovek, i ne oteći i ne misleći, mlogo puta uzroka ima Demokrit biti.
ne zadržavajući ga dugo u nedoumjeniju, ovako, iskašljavši se najpre, započne perorirati: »Neznani junače, tvoja je sudbina već celoj varoši poznata. OD 20.
i odvažnim korakom prvoj bednici sledovati? No najpre naumi pismo svom neverniku napisati, a budući da se njena sudbina s Arijadnom soglasuje, uzme njen koncept što se kod Ovidija nalazi i, aplicirajući ga na sebe, ovako započne: »Ljubezni
Najposle se gospoja Sudbina, koja je tu na Olimpu spavala, probudi, proviri u negliže kroz pendžer i videći očajanije ove bedne stradalnice: »Šta
sad prvi put kao pri prvoj prosidbi iskusila, ona bi se jamačno bednog svog života lišila da nije, kao što smo vidili, Sudbina u protokol staviti dala da mora izbavljena biti; drugo: da nije i njoj samoj bilo žao da tako mlada i zelena (ovo je
po moru strasti svoje leteći, jednako malo »o« u ustma nosi: »o, kako je lepa; o, kako bi srećan bio; o, kad bi se sudbina smilovala!« A kad želju dostigne, onda okrene veliko »O!«: »O, kako sam se prevario! O, gdi mi je pamet bila!
O, nebo, o, sudbino!« — i proče. Ova devojka ima 50 iljada, ali jako probira. »Zar je moja sudbina tako svirepa? Zar se nebo na moje uzdisaje neće umilostiviti?
Agan poljubi svoga gospodara u ruku i puno zadovoljstvo izrazi da mu je sudbina sreću poklonila takvog junaka služiti. — No šta se dalje Romanu zbilo, vidićemo u trećoj časti naše povesti.
zast.) — životinja; živ stvor ŽITIJE — život; životopis, biografija ŽREBI (žrebije) — ždreb; usud, sudbina, predodređenje; naše žrebije »što nam je predodređeno« ZAKLjUČENIJE — zaključak, odluka ZAKOSNjENIJE — zatezanje,
— hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja »govorio je: blažena sudbina ovih životinja«. Iz srednjovekovne crkvene tradicije nasleđeno (up. o blaženstvima reči i grč.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Da li sudbina nije čula te njegove želje ili je došao u takav nesporazum sa sudbinom, ne znam, tek znam da je onaj najstariji, profesor
da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu sin bude đeneral, a sin želi da bude kolačar. Sudbina, međutim, obično ide po sredi, između želja dečjih i roditeljskih, i retko kad zadovoljava roditeljske želje, a vrlo često
Biva, razume se, da se u sukobu roditeljskih i dečjih želja sudbina prosto zbuni, te ispunjavajući pogdekad roditeljske želje ne propusti da zadovolji bar donekle i dečje želje.
I najzad, da mi je sudbina dodelila u životu samo to da žene, kad me spaze, vrisnu i zadižu suknje, to bi se još i dalo trpeti, ali izgleda da je
dodelila u životu samo to da žene, kad me spaze, vrisnu i zadižu suknje, to bi se još i dalo trpeti, ali izgleda da je sudbina iskoristila samo onu drugu osobinu ove životinjice.
Na osnovu toga što ta životinjica gricka mrvice bačene sa tuđega stola, sudbina mi je odredila da budem — srpski književnik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali sada su i sami počeli uviđati da sve propada, i da je njihova dalja sudbina neizvesna... Bugari su na jugu presekli glavnu prugu i pretila je opasnost da nam zapreče dalje odstupanje.
Beše nas četvorica. Sva ona zbivanja vezana za čvrstu zemlju, namah iščezoše. Sad je naša sudbina u rukama ovih nepoznatih i stranih ljudi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Kada bi neko od njih bilo moje, možda bi mi sudbina bila drugačija!« — zažele Drvoseča novo lice, od svoje strašne želje kao trska u polju zatreperi, kad preko trga vetar
Zlatokosa je prezrivo slegala ramenima: — Neka ih! Obične devojke, pa obična i sudbina. Raskošnija od sunca blještala je, šuštala kao vodopad devojčina kosa.
Šantić, Aleksa - PESME
32 Kada te jednom sudbina spremi U grob pun mraka i studi, Ja ću ti tada sić u grob nemi I svit se uz tvoje grudi. Ja ljubim tebe i grlim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dve hiljade godina prethodi hrišćanstvu, nasuprot sudbini ostalih pokojnika koja je predstavljena mračnim bojama sudbina poginulih u boju naslikana je kao ugodna: Ko je u boju poginuo je li vide to?
I tu je često nenadmašan, valjda zato što je živeo u zemlji koja je imala jednu od najtragičnijih sudbina u istoriji sveta. Niko — ni stari grčki, niti ikoji drugi epski pesnik — nije opevao toliko tužnih događaja koliko on.
kad se imaju na umu predrasude masa toga doba, kad se ima na umu naivno verovanje masa toga doba da se njihova bolja sudbina nalazi u rukama „dobroga“ vladara.
kome je sjedio subaša, koji je činio seljacima šta mu je volja“) sudni časak — smrt suđen đuvegija — mladoženja koga je sudbina dodelila devojci sužan, sužanj — v.