Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— To je, deco, večna promenljivost sudbine koju sam rano poznao i na koju se nigda tužio nisam; iz te promenljivosti naučite: da se ne treba u sreći gorditi, ni u
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A kad tamo... — Čuvajte svoje glave! — reče Nogić. — A koja mi je vajda i da je čuvam ako mi je suđeno!... Od sudbine se ne pobeže!... — A pobeže, brate, ja!... Ne idi mu na veru, veru mu njegovu!... Dođi, brate, k nama!...
Nemoj, ćeri, tako ti moje hrane kojom sam te odranila!... Pa, dete moje, taka je tvoja sudbina!... A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!...
Dučić, Jovan - PESME
I ima nešto što stoji iznad sudbine čoveka, a to je Ljubav koja je, kao i Smrt, uvek slepa moć prirode, a ne cilj čovečje sreće ili nesreće.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali i Jocino čelo beše čudnovato. Da li to sa Đorđeve sudbine? — Pa zar se doktori ne nauče već jedanput na te utiske, zar ne oguglaju sve to? Ili možda?... Koješta!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
bile izušćene protiv katoličkog biskupa za popovanja kakvog Inokentija ili Urbana — gđa Persa bi bila, izvesno, iste sudbine koje i Djevica Orleanska. — A gđa Sida opet, ona je prešla iz jedne krajnosti u drugu krajnost.
Afrika
snovima polagali živote ovde, i crnaca, koji su umirali okovani, od zaraza i žeđi, ovde, ne znajući zbog kakve zle sudbine. Danas Gore više ne postoji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj stasiti oficir, pre tako glasat, veseo, bio je sad postao neveseo, i zbog te čudne sudbine, koju je kao svoju osećao.
Čudnovati su putevi sudbine. Kartografski materijal, koji je Šterba izradio, u to vreme, kod Višnjevskoga – i, za vreme boravka u Kamienecu, za
Mnoge su dolazile i sedele na svom repu. Činilo se, katkad, da mora biti da su na svetu bezbrojne. Pojedinačne sudbine Isakoviča, njihove ljubavi, njihove sahrane, neće više biti, kao što su, u Sremu, ili Temišvaru, bile, pojedinačne sreće,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zbog toga su mu nervi zdravi, zato spokojnije i bolje podnosi udese sudbine. u ovom se tipu oseća jaka veza s prirodom i s precima.
Biraju prvoga koji će početi napad, onoga, koga smatraju kao miljenika sudbine i taj izbor propraćaju šalama. Pesma veli: „Neka bude svekolika kavga na onoga Srdana Iliju, i nek bude sreća Srdanova.
Čak i tada nisu ustupali pred udarima sudbine. Iako oboreni oni nisu pobeđeni. Kad su došli na Krf hiljadama umiru od iznemoglosti, ali posle četiri meseca se
Poslednji su se ostaci Kričana dosad održali prema Durmitoru na desnoj obali Tare. Lužani su bili iste sudbine: 1455. godine su živeli severno od Skadarskog jezera i zatim su se skoro potpuno pretopili u Bjelopavliće, Pipere i
jednog ozbiljnog naroda, koji se nikada nije poneo svojim uspesima i koji je sa mirnom hrabrošću podnosio udarce sudbine. Dubrovnik se najpre razvio kao pomorska i trgovačka sila. Krajem HV veka on je bio najbogatiji grad u Evropi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
mesec i sve postoji samo zato što ti postojiš; o strepnji da ćemo susrete morati da krijemo; o nepravednosti ljudske sudbine: stvoreni da volimo, ipak moramo to da odlažemo za kasnije kad nam do toga već više ne bude stalo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ka dobijanju željenog muškog deteta, koje vrše roditelji ženske dece sa željom da na magijski način preokrenu „rđav tok“ sudbine u svoju korist.
, jer to su znamenja karaktera i buduće dobre ili rđave sudbine tek rođenog deteta. Košuljica. Posebno se obraća pažnja da li je dete rođeno u „košuljici“.
“⁴⁸ Pre nego pređemo na razmatrane osobina i sudbine deteta rođenog u košuljici, trebalo bi reći da se negde pravi razlika između ove dede na osnovu toga u kakvoj su
Iz ovih i drugih primera jasno je da postoji neka mistična veza između košuljice i njene sudbine, s jedne, i deteta i njegove sudbine, s druge strane.
i drugih primera jasno je da postoji neka mistična veza između košuljice i njene sudbine, s jedne, i deteta i njegove sudbine, s druge strane.
ovaj „četvrti“ faktor razvoja, koji, naravno, ne postoji ni u jednoj naučnoj teoriji razvoja ličnosti, a to je faktor sudbine, ima odlučujuću ulogu („Kome Bog sreće nije dao onome kovač ne može skovati“).
Uzaludno je da se čuvamo i pazimo jer od sudbine niko ne može umaknuti („Ispred Božje sile nikud i nikamo“; „Kome nije vijeka nije mu ni lijeka“).
Koliko je faktor sudbine dominantan, odnosno koliko u odnosu na nju malo znače i ljudski napori i spoljne okolnosti, lepo nam govori poslovica: „I
— Što vide od oca“; „Djelaj kolac kao ti i otac.“). Veliku ulogu u svetovnom poimanju odrastanja deteta igra i činilac sudbine.
(Gotovo 60% ispitanika ima visoke skorove na tvrdnjama kao što su: „Što mora biti — biće“; „Čovek od svoje sudbine ne može uteći, ma kako i koliko se trudio“ itd.
Sličan ovom odnosu lične aktivnosti i sudbine jeste i odnos drugih činilaca razvoja ličnosti (npr. nasleđa i sredine) u narodnoj predstavi odrastanja deteta.
„Što mora biti, bit će“, „Daj mi sreću, pa me stavi i u vreću“, „Čovek od svoje sudbine ne može uteći, ma kako i ma koliko se trudio“ itd.). 9.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Tražim pomilovanje za sve koji mogu lako pasti iste sudbine, za unapred znane nevolje njine kad stanu kao oblaci da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što ih niko ne otopi,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
od tih malih ljudi, baš kao što se zaustavlja ruski rulet; prst se zaustavlja na njegovim uskim gladnim grudima, prst sudbine se zaustavlja tačno iznad njegovog ptičije kucavog srca, koje je i ne želeći dospelo u svet ubica i ubijenih, tačno na
Taj crtež je u meni budio neki čudan strah. Iscrtana površina morala je da označava nešto važno; kao da su nam sudbine stajale nadohvat ruke. a nama nije bilo dano da razumemo poruku koja bi nas možda spasila.
Matavulj, Simo - USKOK
Kroz snijeg letijahu vrane i gavranovi i bjelasaše se Lovćen. Janko se sjetno nasmiješi volji sudbine, koja ga osudi da mu u toj planinskoj kotlini, u naseljenju prvobitnu, siromašnu, među čudnijem, suviše neobičnijem
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
nas neprestano podsećaju na najpoznatiju svakidašnjicu, iako se kreću dovoljno slobodno da bismo s pažnjom pratili njihove sudbine, likovi romana uza sve to ostaju čudesno nestvarni: svaki njihov postupak, svako pregnuće, sve, pa i imena sama,
Pisac ih pušta u svet bez unapred smišljenog cilja — ni život, ni ljudske sudbine inače, takvog cilja nemaju — ali dovoljno je da se te ličnosti susretnu da bi se zavolele, zakavžile, ušle u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sav svoj duh i svu svoju dušu, svoju pesimističku i determinističku filozofiju, svoj bol čoveka koji se bori na pučini sudbine, svoj dubok patriotizam i snažnu veru u srpski narod.
Sremac, Stevan - PROZA
Ostao je jednako gde je i bio. I on uvide da je iste sreće i sudbine koje i ostali srpski književnici — neblagodarni narod ne seća ih se. »Nije fajde! veli Jovan.
Radičević, Branko - PESME
Eto leže, gle i jadne, Na zemljici svuda ladne, Nji, što munja od sudbine, Udri čojstvu sa visine. Sve na putu što bijaše, Polomiše, pokraše, Udariše svetu jade, Ma gle i nji na komade!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
STORUKI SELjAČAK Okreni kako god hoćeš, ali sam od sebe, narodski rečeno — od svoje sudbine, vala ga, majci, nećeš pobjeći. Ili će ona stići tebe ili ti nju, jedno ti ne gine.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kao saznanje smrti mrava. U sredini sam fabrike prirode. Osećam kako raste i nadima se važnost sudbine mrava a kako splašnjava važnost sudbine Mene. Akvatični susret u noći na čamcu. Susret dveju sudbina.
U sredini sam fabrike prirode. Osećam kako raste i nadima se važnost sudbine mrava a kako splašnjava važnost sudbine Mene. Akvatični susret u noći na čamcu. Susret dveju sudbina.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Udar sudbine obiš'o me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
dva meseca, i naposletku jadnik, namučen, ozlojeđen na ceo svet, salomljen i smrvljen pod teškim i dugotrajnim udarcima sudbine, izmučen i teškom bolešću i Ljubičinim nehatom, oslobodi se odjednom sviju muka, zbaci sa sebe stradanje i patnju i ode
Majka, radosna, što joj dete tako srećno, pa uzdahne i pogleda mlađu kćer, pomislivši kakve li će sudbine ona biti ?...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam praštamo! Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše sudbine! SOFIJA: Svima bih mogla da oprostim, al Blagoju nikad! SIMKA: Blagoje se ponovo propio, propašće!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
sam, prvi put, osetio i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude, želeo, nego da me nosi vetar sudbine, koji ima neku mračnu snagu. Počeo sam bio da pišem, krišom, pesme za Itaku.
* Osetih, jednog dana, svu nemoć ljudskog života i zamršenost sudbine naše. Video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio sam veze, dosad neposmatrane.
Na koturnima. To je najzad, manje važno. Ali je prosto smešno kako ne znaju za sudbine i brakove Atridâ, ni da je tragediji koren tragos. Još uvek grčka jasnost, čistota, mirnoća.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Izgledaše mi kao čovek, koji je pretrpeo teške udarce sudbine, pa je vreme zalečilo rane njegove i u dušu mu ulilo srećni i tihi mir.
Roditelji joj ostaviše malu sestricu u amanet... Šta li je sad čeka, Bože?... Da li će biti bolje sudbine, nego što je njena?...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I posle, zar je jedno selo u našoj dragoj Srbiji u dlaku iste te sreće i sudbine bilo kao i ovo o kome je reč! Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili.
Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili. Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo nametalo kao hitno za predmet pripovetke.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Nepismeni usamljenik, nadomak sunčanog zahoda. Nesvestan istorije i, u njoj, sudbine svoje, Izvan svih esnafa, staleža i naroda (U onom trenutku nacije nepostoje) Nigde, ni u najdubljem kutku njegove
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
i ima nade da će neposrednim posmatranjem i fotografisanjem iz aparata takav pothvat rešiti vekovnu zagonetku jeguljine sudbine posle mrestenja. U poslednje vreme objavljen je još jedan sličan projekat za rešenje pitanja.
Rakić, Milan - PESME
Ah, krepki prkos gde je sada Da preziranjem život šine, Gde mlada snaga borbe rada, I buntovništvo spram sudbine? I oni strasni dugi časi, S neznane boljke kad se strada, Kad čista suza oko kvasi Zbog nepoznatih tuđih jada?
Pandurović, Sima - PESME
Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine ime, — Mrtvo, pusto osta istorijsko polje, I prostrt je tužno svuda leš do leša.
Nosio je sobom čast gorke sudbine, Tragičnu budućnost što sja kao varka, Dušu koju beli ideali krile, Ponos čistog srca za koji se gine I, u svetu
I mržnja ju je uspehu dovela U predvečerje najstrašnije drame, Kada su gospoda za večeru sela, Dok vetar sudbine težak oblak goni, Oblak uništenja nad Kosovo polje.
A ono me je nekad volelo, Davno, u doba što u tamu beži... Danas je, najzad, za svagda prebolelo Večite rane od sudbine šture, I nepomično i voljno, druže, leži Na prostom stolu hladne prosekture U prolećni, kišan i turoban dan.
šumor Proletnjeg lišća, padate na umor Slomljena srca, pala uverenja; Vi, snovi moji dugih noćnih bdenja, Vi ste sudbine nečitanih strofa, Zgaženih ruža, prećutanih râna, Martovskih bolnih i ćutljivih dana, I tužne duše nemih katastrofa.
Vi ste sudbine nečitanih strofa. I s tim se treba pomiriti jednom, Na žalost, avaj! Jer se sve svršava Posteljom prostom, večitom
Prošlosti kojom padaju sad tame, Prošlosti drage, ostavljene, same, Zasute bolom u raskošnom maju, Dok dani gorke sudbine joj traju?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Treba odživeti samo jedan, svoj život, i izbeći obe sudbine: i sudbinu oca i sudbinu sina. — Idi! — viknu Andra i ustade. — I Adam je bolestan — osmeli se da šapne Đorđe.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u Mačvi, kad ga je usinio, na osobit način provukao kroz nogavicu; drugi su verovali da je to zbog toga što je oku sudbine izmicao menjajući dom i prezime.
Najčešće su poštovali odsustvo njegovog vida, prepadnuti takvom opomenom sudbine, ali su odmah izmicali. Davali su mu krov nad glavom i delili s njim hleb i so, ali su odstojanje držali.
zato se trudio, sve predanije, da u pevanju gotovo uvek dostigne onaj trenutak kad slušaoci zamiru jer hod sopstvene sudbine počinju da prepoznaju u opevanim sudbinama.
njemu sjaj neke nesaznane vatre, mada je dosadni Velestinac jednako opominjao da u svemu tome, moguće je, ima mala zamka sudbine. Riga od Fere nije slušao Rigu Velestinca. U leto 1796.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Zlobo kleta, da te bog ubije! Zla porazo roditeljske duše! Zla predskazo otrovne sudbine! Prva se je krvlju oskvernila bezakona ruka Kainova, prvoga je sunce vidijelo ubojicu Kaina na zemlji, roditeljah
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„O, koliko skromna!“ „Dobra, nežna i neosetljiva. Kad ih napustite, smatraju to za udes sudbine, pa onda, opraštajući nevernom ljubavniku, optužuju sebe: Nisam mu dovoljno lepa, pa me ne mari više, to ti je!“.
Posle dvodnevnog predomišljanja pristadoh da se primim te dužnosti“. „Mladalačka odvažnost ili prst sudbine!“ „Da bih tu svoju odluku pred vama opravdao, smem da kažem da se nisam niukoliko precenjivao i da sam bio potpuno
„Ali - ne daj Bože da na sebi iskusite - život je teška borba. Tako stoji napisano u knjizi sudbine! „Kad bi se sva bića mogla nesmetano razvijati i umnožavati, Zemljina površina postala bi uska za sve nas.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Naprotiv, to su dva različita čoveka. Onaj vitez, ubojica, borac; ovaj boem krade karte u igri... A posle, dve razne sudbine: onaj junak gine od cepanice, ova propalica od mača. Bar prema ovome što sam dosad pročitao.
Po svemu bio je to jedan od onih prosjaka žalosne sudbine, koga je glad gonila negde po ovom mrazovitom vremenu, što je put učinilo gotovo pustim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
je mjesto štićenikovoj zabrinutosti nad zaštitnikom: po mom nesebičnom običaju, uzeo sam brinuti brigu oko advokatove sudbine. I uskoro je temu „ništovne žaobe” zamijenio sanjiv proljetni refren: „Nema na svijetu tužnije stvari od tužne sreće!
pojačati će u njemu uvjerenje o važnosti vlastite ličnosti, a uporedo s tim i osjećaj sve većeg prava te ličnosti na sudbine i na živote drugih ljudi... Ti to dovoljno ne poznaješ.
Tad ljudske sudbine poprimaju nevjerovatne tokove, a ljudski životi završavaju čudnovatim, nezamislivim završecima. To su kao neka pokladna
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dan božiji opet zemlju plača vide. Al' nam dođe žao te grobnice mraka, Te sudbine, s koje polumesec ide, Što će sad drumovi poželet Turaka.
Jedan duh predanja, deo moga bića, Svaku moju mis'o i strast svaku muči; Duh moje sudbine, k'o pesma otkrića, Na svakome mestu o svemiru uči: Nosi moje dane Na krilo nirvane. 1914.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ali, ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine. Zaista, kako sada to osećam, da sam ih onda razumeo i negovao umesto što sam ih gušio, znatno više bih ostavio svetu.
Stigao sam u Budimpeštu podstaknut nepotpunim izveštajem o telefonskom preduzeću u koje sam došao i ironijom sudbine, morao sam da prihvatim plaćeno mesto crtača u Centralnom telegrafskom uredu pri ugarskoj vladi, sa platom koju —
Visokonaponski predajnik Kada razmatram događaje iz prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine. Jedan događaj iz moje mladosti može da posluži kao ilustracija za to.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
poruku da ćete, posvećujući svoju dušu onakvom idealizmu kao što je američki, doći do najmoćnijeg oružja za odbranu sudbine vaše mlade države.” Sastanku je prisustvovao Hamilton Fiš Armstrong, američki vojni ataše u Beogradu u to vreme.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Na milost i nemilost neizvesne sudbine? Svakako. Ali mi ne smemo tajiti da to zavisi i da će sa svakim danom sve više zavisiti od naše spremnosti da čuvamo
Umesto toga suočeni smo s pesničkim modelovanjem jedne slike sveta i čovekove sudbine u njemu. To, razume se, ne da može biti, nego mora biti i slika modernog sveta i čovekove sudbine u njemu.
To, razume se, ne da može biti, nego mora biti i slika modernog sveta i čovekove sudbine u njemu. Recimo, Popa se kao u starodrevnim letopisima obraća „Velikom gospodinu Dunavu“, ali je u molbi koju mu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Likovi Stankovićevi, njihove sudbine, pa i Sofkina sudbina, mogu se kako valja razumeti tek kad ih posmatramo u njihovome uslovnom svetu, oličenom u varoši
odabranim gluvonemim slugama, pre je posledica nego što je uzrok , i pre služi za simboličko uokvirenje njene žalosne sudbine nego što je objašnjava.
”151 Najzad, u završnoj glavi kratko se ali oštro izlaže kao slika zle sudbine junakinjinih potomaka, počev od dece, koja su „bila sve bleđa, podbuhlija”.
sociopsihičkih zabrana - prejaka samosvest o „visokom poreklu”, internalizovan očev autoritet i strah od neizvesne sudbine porodice - nisu mogle konkretizovati u ljubav prema određenoj osobi, one se premeštaju u subjektivne projekcije:
No, koliko god da su svirepe i neobične, njihove su sudbine s druge strane, i u suštini, pre pravilo nego što bi kod Stankovića bile izuzetak.
Jer, nama poznati svet - tvrdi se u objašnjenju „Sumatre” - i sudbine naše u njemu samo su jedan vid stvarnosti, budući da postoje i nevidljive „sad neposmatrane veze”, odnosno uzajamne
Prema tome, krug sa zvezdom što se, kao u epifaniji, obznanjuje Vuku Isakoviču nadnosi se nad celu radnju, i nad sudbine drugih likova.
I najzad, likovi. Tačnije, odnos između tri središnja lika. Ne samo što su njihove sudbine tesno između se isprepletene, nego su uz to sva tri lika građena kao delovi jedne celine.
teško da se bez pesnikovog komentara može razabrati priča koju navodi: priča o dva čoveka i o dve paralelne ljudske sudbine, sa nekim podudarnim i nekim sličnim pojedinostima, koje su se kanda pri nastajanju pesme uzajamno preslikavale.
Ali ako nema krupnijih događaja koji bi menjali odnose među likovima i njihove sudbine, zato ima u izobilju sitnih pomeranja u njihovoj zbunjenoj duši i pometenoj svesti.
348 U presudnome trenutku, kad se zlokobno počnu ukrštati dve ljudske sudbine, dakle onda kad Aranđel Isakovič namamljuje svoju snahu u postelju, sa podignutom njegovom rukom dići će se i velika
takvog položaja Vukova sudbina dobija dopunsku ulogu: ona, zajedno sa kružnim kretanjem puka, uokvirava ostale ljudske sudbine u romanu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tamo se u starinskoj crkvici pomolila Bogu i svecima i za njega i za svoj razum: ispod sudbine nema se kud — bilo bi grđe da uzme goru...
Miljković, Branko - PESME
sam te u noći podzemnoj daleku ja divlji lovac zvezda krivotvorno suočen sa neistinom, nepomirljivi spavač uočen od sudbine, ja čije suze sada niz tuđe lice teku. Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko?
Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale U jedan kraj mnogo prisniji me smesti Gde reč ima vrednost sudbine i podsvesti Gde su veličanstvene senke a stvari male. Kad oslepim sve pojave vode kuda vode?
Krakov, Stanislav - KRILA
tako.. Dlanovi su pod taktom udarali. Bilo ih je glatkih, znojavih, sa dubokim linijama i ispletenim arabeskama sudbine. Nosili su čupave šume nad sobom. Drugi su bili tanki i rumeni. — Brže, brže... tako... tako šiju mitraljezi...
Petrović, Rastko - AFRIKA
snovima polagali živote ovde, i crnaca, koji su umirali okovani, od zaraza i žeđi, ovde, ne znajući zbog kakve zle sudbine. Danas Gore više ne postoji.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bio slučaj, roniti po našoj zanemarenoj književnoj prošlosti pre Branka, ne prateći u tolikoj meri konkretne poetske sudbine u njoj radi njih samih (sveta ih je nekoliko koje to odista zaslužuju), koliko opšti duh kojim su se oplođavale njihove
No vnezapu, kad ovako sjetujuć razbira, Davni sudi nedvižime sudbine su mira! Vnezapu joj drug predstane u odličnoj rizi, Koga istom stazom vode podobni podvizi.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne prevariste me, ne, znam vas ja! A i da ne znam — bi l’ prikrit mogli Sumorno čelo moje sudbine, Vrhova svojih čemer kameni, Ugasit granit tvrdih granica Države bedne zeta duždevog?... Ali zar ne znah?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
S druge strane, jedan dotad nepoznat pisac, Miroslav Popović (1926-1985) iznenađuje izvrsnim romanom Sudbine (1984), uravnoteženo pisanim, sa nijansiranom psihologijom likova.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 I od kamen mu sudbine, i od čelik-veka, mekano da paperje, da zlatali zvek. 4 I da sila mu je data, bodar iz neprebol-dubine,
naroda glas, izdajom već ime ti ocrni, jadni oče moj, sin ja na nogama, Đurađ, tim bodrije tu, strašni zadržati sudbine hod — ili na imenu Branka, sve dublje, vek po vek, prokletstvo da utiskuje svoj žig!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Znoj, krv i smrt, ta tri osnovna obeležja vojnikove sudbine. Očekujemo da nas Lauš pozove. Nestrpljivi smo i uznemireni. Vojnici stoje u grupama i živo razgovaraju.
koji vidi kako njegovo vreme nepovratno ističe, suviše naviknutog na poštovanje i uvažavanje, razmaženog milodarima sudbine, a sada suočenog sa nestrpljenjem onih koji sanjaju o tome da ga naslede. Zatura pogled, veša ga po gredama tavanice.
Ne trpite stisnutih zuba udarce sudbine, bunite se, proklinjite, dajte oduška bolovima svoje napaćene dupe. Niko vam nije potreban, ni crkva, ni boljari, ni
Ilić, Vojislav J. - PESME
Udar sudbine obišô me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I veština proricanja sudbine raširila se iz Mesopotamije preko Egipta, Grčke i Italije po celoj Evropi. Po toj svojoj postojbini, Haldeji, značilo
Čudna igra sudbine! Kada je Konstantin Veliki načinio 330. godine Carigrad prestonicom istočnog rimskog carstva, nazvao ga novim Rimom i
Pokušaću, draga prijateljice, da Vam ovde iscrtam glavne linije te veličanstvene slike sudbine sunaca, kako su je izradili Rusel i Edington.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali kao što sve oko čoveka u toku njegove sudbine dobija druga i druga značenja, tako biva i s rečnikom. Reč koja je nekad bila izraz zadovoljstva, postane posle izraz
Jova je ubrzo položio diferenciju, ali se ubrzo i oženio kako nije mislio. Bio je to jedan od onih poteza sudbine koji odjedared pripnu život kako se život nije nadao.
Kako vi mislite, dragi gospodin Joksime, o ovome: da je rodna zemlja ponekad malo kriva za sudbine svojih dobrih sinova... Pavle je postao Jevrejin Brok u Londonu, a ja sam muž Marti Minjardi u Rimu. Lepo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
danas ću da vam predstavim jednog junaka koji je samo za junačkim stvarma težio, pucao, trčao, jašio i na zapovest sudbine sav svet obišao, nota bene, po mapi. »To će biti neka epopeja?« — Upravo.
nije vidio vojnika, ali samo iz opisanija, koje mu je njegov poočim davao, tako strašnu sklonost (jamačno po uredbi sudbine) oseti da je danju i noću mislio kako bi so tim svoje uveselenije našao.
Boriti se, to njiovo nije, i posle dugog razgovora i pro et contra dišputiranja zaključe da na providjenije — sudbine ostave, dadu doneti rakije i srkutajući čekau da se jelo donese.
Na primer, kako je Svetomir iz detinstva nesrećom sudbine od oca, koji je neko selo pod sobom imao, odlučen bio; kako se potom, jošt dok je đakom bio, u Ljudmilu, koja je čudo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
to zadocnjenje kao jednu težu tragediju u svome životu, ja sam se uvek i docnije raspitivao može li se nekako od sudbine dobiti satisfakcija, drugim rečima: može li se nekako naknaditi taj gubitak od sedam dana koji mi je nanelo zadocnjenje.
da sam pri rođenju sedam dana zadocnio, već i da sam sedam dana ranije umro, a to bi već bila strahovito bezdušna igra sudbine. Krštenja se ne sećam dovoljno, jedva pogdešto od toga obreda ako sam upamtio.
Oprosti, majko, i čuvaj ostalu decu od latinskog jezika!“ Tako oni koji padnu, ali nisu nimalo bolje sudbine ni oni koji polože ispit iz latinskog jezika; izgledaju kao da su preboleli najteže zapaljenje, od kojega se godinama ne
“ Nemaš nikakva prava, pa sviđao Ti se savet ili ne sviđao. I zamislite još kakva bi to pakosna šala sudbine bila: ja, koji nisam nikad u životu poslušao ničiji savet, sad da prodajem savete. Novinar? Odista primamljiv poziv.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ironija sudbine je htela da za nekoliko desetina merica žita izgubi glavu čovek koji je, kao malo ko u njegovo vreme, zadao jada Turcima
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zona je bila — što lepo rekao tada poštar i telegrafista Pajica, Edison nazvani — bila je sudbine jednog rđavo adresovanog pisma koje luta iz mesta u mesto, pa se, crno od silnih žigova, vraća pošiljaocu s onim