Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I tako ugovore da se Turci napolje iz grada ne miču, jer će od naše vojske pobijeni biti, no da čekaju sudbinu Beograda.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jednoga ti je dete odbilo, a drugi je za ruku doveo u svoju kuću. To joj je zar i bog odredio sudbinu... — Znam, popo, ali kako da ostane ona u njegovoj kući... Aleksa jeknu: — Ama ja ne dam nju, upamti ti!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ćurče — kratak ogrtač bez rukava, postavljen krznom familijaz — školski poslužitelj fatalista — čovek koji veruje u sudbinu firiz — igra sa obostrano iskošenim (zasečenim) klisom kad se takav klis udari maškom po iskošenom kraju, on odskače
Afrika
On je imao pod sobom tri sveštenice koje su za nekoliko kola (sveta voćka, i eksitat kao soma u Indiji) proricale sudbinu.“ Nalazimo Njamkora pod jednim ogromnim flambojeom, kako sedi na debelome korenju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je nemoćan, da im pomogne, a proklinjao je svoju sudbinu, da mora da ih gleda, kako ih na Begej teraju husari. Indžiliri, geometri, dolazili su, međutim, i dalje, svako jutro, u
Opipao je pištolje koje je imao u ogrtaču. Kao i svi oficiri tog vremena, u svim vojskama, u Evropi, i on je verovao u sudbinu. Znao je da će od slučaja da zavisi hoće li najzad ući u Beč, ili će ostati mrtav na drumu.
Oznojio se, namučio, ali je, i to, u Vijeni naučio. Nijedan čovek ne zna svoju sudbinu, ni budućnost, pa je nije znao ni Vani, ni Isakovič Vanijevu.
Isakovič sve nešto traži po vazduhu, sve nešto trčkara po nebu. Optužuje carstva za našu hudu ljudsku sudbinu. Napušta vojsku i sve misli da mu je neki Garsuli kriv. Ništa nam Garsule i kirasiri ne mogu.
Međutim, čoveku nije dato da budućnost vidi, niti svoju sudbinu, kroz koju godinu, nasluti. To je jedino blaženstvo, koje je dato čoveku – da ono što ga čeka, ne zna. I bolje tako.
Isakoviči su, kaže, očigledno, prostog porekla. Ona, međutim, kći je bojara i zaslužila je drugu sudbinu. Ona bi, i trepavicom, mogla da zaludi muškarca. Poljubac trepavicama poslednja je reč ljubavi, u Sankt-Petersburgu.
u Karpatima, uz brdo, iskreno bio željan da i oni, Isakoviči, u te svoje sunarodnike, u Kijevu, utonu, da dele njihovu sudbinu, da se nasele sa svojim rođacima u istom naselju.
A još niko nikad nije izbegao svoju sudbinu. Te nedelje, pačiste, pred Uskrs, u Kijevu, Isakovič se dakle bio opet zbunio, iako taj svet u Vijeni, iz koga beše
Ona, i Kumrija, su, često, pominjale sudbinu, koja se tako igra sa nama, u životu. Malo je trebalo, uvek su to priznavale, smejući se, pa da se jedna, ili druga,
Znamo samo da se Isakoviči, ni kad su svoju sudbinu već uvideli, na svojim naseljima, na Donecu, Rosije nisu odrekli. Moskalji ih nigde nisu zabeležili, da su se opet
Da provodadžiše i svojoj poslugi. Da svakog, u svojoj okolini, udaje i ženi. Sve to, nimalo, nije uticalo na sudbinu Isakoviča u Rosiji.
Sve to, nimalo, nije uticalo na sudbinu Isakoviča u Rosiji. Ono što je rešilo njihovu sudbinu, voljom, te, njima nepoznate, žene, bili su njeni državni planovi, koje su Šuvalovi, Bestuševi, Rumnjancevi, izradili.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači.
Drugim rečima: otišli su u hajduke koji su se borili da osvete žalosnu sudbinu svoga naroda. Ljudi dinarskog tipa su često neobuzdane prirode i ne mogu lako da podnesu čak i sitne nepravde.
ljubav za slobodom, pravdom i nezavisnošću, svoju nacionalnu misao i nacionalni ponos i svoje opšte poglede na ljudsku sudbinu.
Ali je nesumnjivo da nijedno muhamedansko učenje nije ostavilo dublji utisak na dinarske muhamedance od vere u sudbinu, „k̕smet“, po kojoj su sve ljudske radnje i događaji u životu napred Bogom određeni.
Izgleda da je ova vera u sudbinu uticala i na dinarske hrišćane i pojačala kod njih primitivne sklonosti toga smisla, koje smo pomenuli.
i u prvoj polovini XIX veka, borili među sobom, kao plemići srednjeg veka u zapadnoj Evropi, nimalo se ne brinući za sudbinu turskog carstva. Kao što nisu imali narodnih osećanja, tako ih nije ništa trajno vezivalo ni za Turke.
otporne snage prema uživanjima, slabi do kraja, oni svode svoje propadanje i mahom bedan život u starim godinama na sudbinu, na „k̕smet“. Druga je osobina ovoga varoškog stanovništva njegovo vizantijsko ili grčko-cincarsko pravoslavlje.
Drveni, vrlo prost sud iz koga se pije vino zove se bugarska kopanja. Ime Bugarin je, dakle, imalo istu sudbinu kao i ime Vlah posle slovenske najezde na Balkansko poluostrvo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Svi smo mi slabi, ali ne dotle da tim ljudima žrtvujemo i svoju sudbinu. To samo malodušnici čine, a mi to ne smemo biti. Zar se u slučaju bure brodolomnik mirno predaje talasima?
SPASOJE: Ama, šta ti mešaš boga sa šoljom od kafe. AGNIJA: Pa sudbina; bog deli sudbinu, a šolja ti samo unapred kaže tu sudbinu.
AGNIJA: Pa sudbina; bog deli sudbinu, a šolja ti samo unapred kaže tu sudbinu. SPASOJE: Ostavi, molim te, ludorije, nego kad si već došla, učini mi jednu uslugu, za koju ću ti reći hvala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
jazom, ludom provalijom do koje beše stigao, uvidev da mu je život prošao i da ga više popraviti ne može, kao ni nisku sudbinu svih tih, koji su pošli sa njim i koji će ili izginuti, ili se vratiti tamo u blato, sve po tuđoj volji i za tuđ račun,
Pred praznim jazom, ludom provalijom, u kojoj vide život svoj i decu, ženinu smrt, bratovljevu sudbinu, povratak svojih vojnika, lelek i kukanje što ga čekahu, uvide da mu je život prošao i da ga više popraviti ne može,
svojih vojnika, lelek i kukanje što ga čekahu, uvide da mu je život prošao i da ga više popraviti ne može, kao ni nisku sudbinu svih tih, koji su bili pošli sa njim i koji se sad vraćaju, u svoje baruštine i blatišta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁵ Devojke za udaju na Timoku svoju sudbinu odgonetaju sledećim postupkom: Na Badnje veče devojka iziđe iz kuće „Da istrese ’troje’ (trohe, mrve), pa se tom
VREME ROĐENA I SUDBINA DETETA Za ceo kasniji tok života i sudbinu deteta od odlučujućeg je značaja kada se (koje godine, u kojem mesecu, danu i času) ono rodilo.
Kako je u našem narodu postojalo verovanje da konstelacija zvezda i položaj meseca određuju sudbinu pojedinca, smatralo se da nije svejedno u kojoj se fazi promena nalazio mesec u trenutku kada je dete rođeno.
¹⁷ Posebno je značajno i zanimljivo uočiti kako narod u svojim verovanjima i običajima vezuje pojedine dane u nedelji za sudbinu dece rođene tih dana. Dani u nedelji, čvrsto veruje narod, nisu isti.
A ako jedno od dva deteta umre, vrši se obred „otklapanja“ (kao i kod „jednomesečića“). Za sudbinu deteta nije važno samo to u kom mesecu i danu se rodilo, već i to u kojem dobu dana.
⁶⁴ Obred krštenja mora da se izvede tačno po propisu, jer svaka greška može biti kobna po kasniji razvoj i sudbinu deteta.
3. ODBRANA OD SUĐENICA Po verovanju Srba, sudbinu detetu još na rođenju određuju mitska bića — suđenice („suđaje“, „orisnice“, „presudnjače“).
¹³⁹ Ukoliko su suđenice zadovoljnije ovim dočekom, utoliko će biti blaže i dobroćudnije kada dodeljuju sudbinu detetu. 4.
poslovica svedoči nam i o tome da naš narod ne veruje mnogo u to da individua samo vlastitim trudom oblikuje sopstvenu sudbinu.
pokazalo se da se uzornim radom i zalaganjem mnogo toga može postići i da čovek može oblikovati sebe i svoju životnu sudbinu; međutim, ništa manje, ako ne i više, narod je na osnovu svog teškog iskustva mogao da vidi kako prirodne i društvene
Matavulj, Simo - USKOK
Ali, pored svega toga, mi se klanjamo njegovu geniju, njegova slava zasjenjuje nas, i žalimo njegovu sudbinu! Žalost je znati da taj orao danas čama slomljenih krila na malom talijanskom ostrvu!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
naziv, naime, može da znači: pesma u dečjem dobu svoga života, pesma-dete, pesma koja nije preuzela svu odgovornost za sudbinu sveta.
Ćopić je pesnik seljačke muke kao večnog usuda postojanja. Strašni roždanik slepovođe Mališe ovakvu sudbinu proriče seljaku: Golemo će biti stradanje njegovo, a niko to neće ni čuti, ni znati, ni razumjeti.
Samo u pustinjaku, u borcu, u pustolovu, u lutalici i nežnom prijatelju, mi prepoznajemo sebe, svoju sudbinu. ONO ŠTO NIKAD ZABORAVITI NEĆU Budimpeštanski dečji list Pajtaš, u saradnji sa omladinskom organizacijom, sproveo
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
je postao tragični zatočnik narodne misli i mučenik za srpsku narodnu stvar, čovek koji je svojim životom oličavao zlu sudbinu srpskih doseljenika u Ugarskoj.
do 1799), koji je izišao 1767. godine, slikao je sudbinu Velizarija, vizantijskog vojskovođe iz VI veka, ali sve to u duhu naprednih ideja XVIII veka.
Pesnik uzbuđeno opeva zlu sudbinu srpskoga naroda u Austriji, verolomnost novih gospodara, nerodoljublje srpskih crkvenih starešina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
S narodnom pripovetkom stoji sasvim drukčije. Ona je delila sudbinu svog čestog junaka pastorka i trećeg brata, ali i njegovu izdržljivost u nemilosti i iskušenjima.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Čekajte, dok mi samo razum dođe... No da, šta je učinjeno s razumom? ŠALjIVAC: On ima neku osobitu sudbinu. Kad sam otišao u Zavedenije siđeni s pameti, nađem gdi ga jedan iz tog zavedenija drži u ruci.
Osam godina opredjele mi rok, gdi ću ja u vidu magarca moju sudbinu oplakivati. I tako na nesreću moju i do tebe dođem. SELjAK: Hm, hm! Šta mi nakaziva!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Pa u Mesecu zar ima ljudi? JELICA: To sam i ja čitala; samo nisam znala da imaju kraljice. Baron žali njenu sudbinu, ali opet kaže da bi ovde radije živio, i to zbog mene. MARKO: A miluješ ti njega?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka. I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša.
— Ja ne znam... ali počinem da verujem u sudbinu... srećan slučaj, nazovite ga kako hoćete. Pa ti znaš šta je bilo pre tri dana. — Onda se Radojko okrete meni.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojka obuze prijatna toplina: Milo mu što ona sama vezuje svoju sudbinu za njegovu, pa i on razvuče usta u širok veseo smeh. Pogleda je i bi mu veoma po volji njeno veselo nasmejano lice.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Molim, jedino, da moja glava ne podeli sudbinu sa mojim telom...” JELISAVETA: Šta mu to znači? VASILIJE: „...i da se moja lobanja preda nekoj pozorišnoj trupi,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali je on, i tada, u znak prkosa, nosio na glavi bere baskijsko. Ispunio je svoju sudbinu na ulicama Beograda. BIOGRAFSKI PODACI O PESNIKU Kad bi ova antologija obuhvatala samo sentimentalne pesme, ne bi
Idem, velim, tamo mi je mesto. Niko još, nikad, nije izbegao svoju sudbinu. Došao sam dakle u Beograd, na Univerzitet, u februaru i priznali su mi, posle malo gužve, dva semestra, sa
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se duša jedini i ti zaboravljaš na sve oko tebe, na ceo svet, i živiš novim, svetlim, mladim životom i blagosiljaš sudbinu za taj trenutni darak...
noć i ne dočeka da čuje blagodarnost kapetaničinu za učinjenu uslugu, uhvati Kaju za ruku i odoše dršćući i proklinjući sudbinu; za njima se čujaše dosta jasan kikot devojaka pa i pljeskanje ruku, a one iđahu ne osvrćući se ni na koju stranu i tek
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ta sudbina potseća na dirljivu sudbinu ljubavnika koji (ako se dobro sećam poznate stare pesme) peva Iz Jemena sam grada Iz plemena onih Azra Što za veru
Rakić, Milan - PESME
I tako sve je prošlo, i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il̓, s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu.
Pandurović, Sima - PESME
Danas je život samo ružna mrlja, Danas je jesen; i kad vetar dune I trulo, žuto lišće zakotrlja, Mlaz mračne vere u sudbinu sune. Sada smo mirni: prošla je oluja... Aliluja! Aliluja! NAŠI PEJZAŽI Sivo jutro. Magla se svud slêže.
Večna je sila vezala mi ruke I duh, i sâm se spasti već ne umem. Mirno i čudno šušte stare breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran, bez želja u tom času lednom, U iznurenom
Na večne zbilje nemilome tlu Odmaraće se i poslednji znak Života našeg, i sudbinu zlu Svih srca teški pokopaće mrak. Vršiće pos’o raspadanja crv... A naša srca, suze, mozak, o!
I slutim sudbinu jednog čudnog dana, Kada će, u buri što se svuda širi, Moje srce s bolom svojih starih râna I nemirom večnim —
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
opasnošću da bude zgažen, siđe s puta u jarak, a srećan čovek ostane na putu da mirno sačeka konje s kolima i svoju sudbinu.
suđaje suđaje — vile koje određuju sudbinu novorođenčetu, — naročito sedmog dana po rođenju supružnina — batina, tojaga surgum — prokletstvo sut — svet suha
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ostavi me!“ viknu. „Traži još sto dukata. Ako ti kažeš, poslaću“, nastavljao je da izaziva Đorđe, da kuša sudbinu. Posle je bolesničkim hodom izneo naraslu glavu napolje, u mrak. Hod mu je i doturio do svesti: opet je pobeđen.
„Prirodno je da se prezivaju po pradedi.“ „Bolje je da ne znaju za mog oca i njegovu sudbinu.“ „Moraju da znaju za dedu što su ga ostavili u korenu iščupane vrbe. Na kiši. Pored reke. A bila je jesen.
Ona je krađom državne kase napravljena, sirotinjski je ona znoj i zato prokleta, pa ipak je strahovao za Vukašinovu sudbinu, još više za sudbinu njegove dece, jer prokletstvo naroda stigne svakog da kazni.
kase napravljena, sirotinjski je ona znoj i zato prokleta, pa ipak je strahovao za Vukašinovu sudbinu, još više za sudbinu njegove dece, jer prokletstvo naroda stigne svakog da kazni. Žalio je samo decu što će očeve grehe da ispaštaju.
Treba odživeti samo jedan, svoj život, i izbeći obe sudbine: i sudbinu oca i sudbinu sina. — Idi! — viknu Andra i ustade. — I Adam je bolestan — osmeli se da šapne Đorđe.
Treba odživeti samo jedan, svoj život, i izbeći obe sudbine: i sudbinu oca i sudbinu sina. — Idi! — viknu Andra i ustade. — I Adam je bolestan — osmeli se da šapne Đorđe.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Razlike su bile velike. Nije mu bilo svejedno: čikao je sudbinu, ali mu nije odgovarala. Možda je to bilo i zbog toga što nikome nije pripadao iako se, povremeno, ocećao vezan uz
Šaputalo se da, zbog nečeg, izaziva sudbinu. Izgledalo je, međutim, da mu je sudbina sve naklonjenija kao što mu je i dobitak bivao sve veći. Sve naklonjenija?
Evropa se sa odstojanja zanimala za sudbinu ovih osam putnika koje je pratilo dvadeset i četiri vojnika, dva podoficira i jedan oficir; bili su optuženi da su u
A oni cy otkrili da se ovo velelepno zdanje, kao da živi neku svoju osobenu sudbinu, prilagođavalo vremenu. Tako se sada smatra da, u doba austrijske vladavine nad Beogradom, Pirinčana nije bila dvorac
Ali, ma koliko da se trudio, nije mogao sasvim da zaklopi zlo oko kojim je pratio sudbinu Jevrema Obrenovića. Kad je Gospodar Jevrem izabrao da se stavi na stranu Ustavobranitelja a protiv kneza Miloša, svog
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I tako sve je prošlo; i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il' s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Bog ubio tu besputnu silu koja tvoje popire zakone, koja puni mrakom i užasom naš orizont i našu sudbinu! U noć, strašnom burom razječanu, sinu meni zraka pred očima i glas začuh kano glas angela: „Ja sam duše tvoje
Po dugome mračnom tugovanju napijem se vode s istočnika: otkri meni nesretnju sudbinu, ka predmete što za sobom vidiš u svijetlom licu ogledala.
Moga bića čita sam pričinu i sudbinu moju svukoliku i družine moje blagorodne. Što se gordi neprijatelj diči da je tobož mene satvorio i svijetle moje
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Moj otac došao je kao treći, a moj muž kao četvrti na red. Mirno i dostojanstveno podneli su svoju sudbinu. Njihovi leševi bačeni su u jamu groblja Magdalene, a pre toga posuti negašenim krečom da ne bi nikada mogli biti
„Da, dragi moj“, reče mi, „nemam matematičkog znanja. Da li da se zbog toga pečalim i tužim se na svoju sudbinu? Ta ona je bila tako dobra prema meni, usadila mi je u srce ljubav prema nauci i dala mi sposobnosti da živim u tom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi? „Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja. To je nova haljina egoizma, istina, ali glavno je oni hoće da žive. Eto onu laž ja sam napao.
Ali šta ću posle? Njegov glas očajnog bola cepao mi je srce i ozlojeđen na ovako svirepu, nezasluženu sudbinu koja ga goni kao divlju zver, u neprijatnom položaju u kome sam se nalazio slušajući ga, ja sam ga umolio da ne nagli i
Šta ih se tiče naša izuzetna sudbina! Njima je dosta da znaju da patimo i hoće da nam ublaže sudbinu. — A Grk? A Grk? Kako mislite o Grcima?
nagonom, potmulim radom nekih sila koje ne poznaje, ni sam ne znajući šta se to s njim događa, vezuje i odlučuje svoju sudbinu za nekoga, za ličnost koju prvi put vidi.
se opet okretoh, tvrdo rešen da ponovo pojurim za čovekom koji je, znam sigurno, upropastio moju sreću, promenio moju sudbinu, porušio sve moje ideale.
Da znaš kako je on bio veliki! Žrtvujući svoje udove, kidajući svoje nerve, stvarao je on našu sudbinu. U tom strašnom zamahu za Pobedom poznade on najveće visine ljudskoga bola.
Petar stao ljutiti na samoga Gospoda što ga po najgorem vremenu šalje radi Srba koji su, po njegovom mišljenju onakvu sudbinu potpuno i zaslužili, kad se najednom obrete nad nekim maslinama. Obreo se sv.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sada mu još teže bijaše snositi svoju sudbinu, ali ne potraja dugo, dok se opet oni stadoše oko njega umiljavati. Kad ih poče milovati, opazi im po trbusima da su
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali neka nebesa pomognu onoj zemlji koja prepušta svoju sudbinu “jeftinim” ljudima koji rade jeftinim naučnim oruđem u rukama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Obrnuti prema Meki, ljudi klanjaju: jedni položiše čela na zemlju, a drugi gledaju u svoje dlanove, kao da iz njih čitaju sudbinu. Kako su sitni i neznatni u ovome veličanstvu harmonije!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Poći ćemo od putovanja ili lutanja po svetu. Crnjanski nam u tome pomaže svojim sećanjima objavljenim 1929. godine: sudbinu za vreme rata i putovanje iz Rusije, pa preko Japana i Engleske opisuje kod svog prijatelja Siba Miličića na isti način
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je kao otkup za ćerku obećao Marko, što je izazvalo, dotle pritajenu, žestoku Tomčinu narav i konačno odlučilo žalosnu sudbinu Sofkinu onako kako nam je ona na početku prve verzije - uostalom, sa nešto više pojedinosti - bila prikazana.
Književnim se postupkom zapravo nama čitaocima sugeriše da je junakinja moguću sudbinu kuće (njenu prodaju) prenela, preslikala na svoju stvarnu sudbinu.
zapravo nama čitaocima sugeriše da je junakinja moguću sudbinu kuće (njenu prodaju) prenela, preslikala na svoju stvarnu sudbinu.
Najzad, od dveju okolnosti koje su odlučile junakinjinu sudbinu jedna je upravo to što je svekrova telesna požuda za snahom „dole” dozvoljena, ali je „gore” strogo zabranjena.
dakle od druge do poslednje, XXXIII glave, psihofiziološko izrođavanje nije činilac koji primetno saodređuje tok radnje i sudbinu likova.
koje je na obe porodice palo i koje, doduše, ne objašnjava samo, ali u saglasju s celim tokom ranje uokviruje sudbinu glavne junakinje.
za ondašnjom književnom modom, u Nečistoj krvi je, svejedno, prevagu odnelo ono što je i inače specifično za ponašanje i sudbinu likova u svim značajnijim Stankovićevim delima: oni zavise od guste mreže propisa, strogih zabrana koje podrazumeva
ulaganje velikog napora da se trgovina očuva i podigne - ima značajnog udela u sudbini glavnog junaka, ali ono što tu sudbinu iznutra oblikuje opet se nalazi u porodici: baba Stana kao oličenje porodičnog načela vešto osujećuje u svom unuku
Pri tome je upropastio i sudbinu svoje ćerke. On nije kažnjen, nego je, više od toga, proklet. Kažnjena je hadžika Tašana u priči Paraputa zato što se
Ta napetost ili, konkretnije, konflikt između čulne ustreptalosti i moralnih obzira odredio je svirepu sudbinu i dvema pominjanim udovicama - Anici i Tašani.
Brzo kao što se i voda nad Aranđelom rasklapa i sklapa. Miloš Crnjanski radnju romana, život i sudbinu likova odveć često vezuje za vodu da bi se to moglo uzeti kao slučajnost.
Zapravo je Miloš Crnjanski sudbinu srpskog naroda, koji je pred nezadrživom najezdom cupovih Osmanlija posle kosovske bitke postepeno a nepovratno ulazio
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
III Riblja se sudba Po tečnosti vrti. Riba mora plivati Pre i posle smrti. Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu. IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere.
Miljković, Branko - PESME
O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom šene predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On je imao pod sobom tri sveštenice koje su za nekoliko kola (sveta voćka, i eksitat kao soma u Indiji) proricale sudbinu.“ Nalazimo Njamkora pod jednim ogromnim flambojeom, kako sedi na debelome korenju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali Srba tamo nije bilo. Uplaši se sveti Petar za našu sudbinu. Ode i saopšti Gospodu. Reše tada da se prati jedan heruvim na zemlju i vidi šta je sa nama.
Mislio sam mnogo puta da mi, kao ljudi, i ne zaslužujemo bolju sudbinu, ili je to samo rat koji unižava naše dostojanstvo... Vlajko se s teškom mukom pomeri i zapali cigaretu.
Hteo je da ga baci, ali ja ga zadržah. Taj mladi Bugarin osvojio me je onako mrtav, te sam se zainteresovao za njegovu sudbinu... Veruj mi, i dan-danji žalim što nisam pročitao to pismo. Žurili smo, te sam pismo stavio u bluzu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
) Bila je veoma popularna, mnogo puta prepisivana i preštampavana; teško je, možda i izlišno, pratiti sudbinu tih čestih preštampavanja. Izgleda da ju je van Sobranija prvi preštampao Dim. P.
Skupio i izdao Ciđ. Bgd 1854, 40, što bi, doduše samo donekle, moglo upućivati na ovakvu njenu sudbinu. A dosta je čest običaj naših pesnika u XVIII i početku XIX veka, pa i nešto docnije, da svojoj pesmi unapred
Razlike u tekstovima nema. — Kao i Subotićeva pesma Srpkinja, i ova je doživela sudbinu popularnih pesama onoga doba: bila je prepisivana i preštampavana, prerađivana i podražavana, a znamo i da se pevala,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Boško i Bogdan odlaze.) KAP. ĐURAŠKO: A ja?... ja ću k njoj!... Ja mučiteljci odoh najlepšoj Da od nje čujem svoju sudbinu, Da joj se prodam — da izdam sve. Sve što u srcu beše svetinje: Ženu i decu — braću, drugove...
KAP. ĐURAŠKO: I ne mo’š, Iz očiju ti tajne tumačim, Pa iz njih učim tvoje željice, Iz zenica ti čitam sudbinu, Iz njinog sjaja strogu zapovest. — Zapovedaj! A bog je svemoguć.
Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na burnoj sili premeće Krijući svoje nade jedrila, — Naroda srpskog znajuć sudbinu Zadrktao sam često za tobom... RADOŠ: A ja ti sumnjah i o tazbini — Oprosti, kneže! Ma Latini su!...
U kojoj nas je majka brižljiva Pevajuć one setne pesmice Na jednom mleku brižno gajila — Kô da je znala tužnu sudbinu, Šta u crnilu svoje tajnosti Podmlatku čuva srca njezinog... KAP. ĐURAŠKO (ozgo sa stene): Nećeš, nevero!
E ja ću molit boga višnjega Da svaku kapku crne žalosti U groznu kletvu meni pretvori; Te ću bar tako proklet sudbinu, Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad sam ga vid’la prvi
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
On je pokušao da u tradicionalnoj formi srpske biografije objasni složenu sudbinu ljudi kojima je poreklom određeno da ispunjavaju težak zadatak vladara, i tako je proširio temu o odgovornosti
Branka od onog kakav je u većini drugih pesama, što se govori o raznovrsnim mogućnostima ovog pesnika koji je svoju sudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo, mnogo započeo, / čas umrli njega je omeo.
osetio potrese koje je donosilo novo doba, otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa, prvi prikazao sudbinu intelektualca u našem društvu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ni šaku žita; za takvog možda i najviše jer je njegov život ovde na zemlji bio prepun patnje, pa mu valja izmoliti bolju sudbinu na nebu. Nisam mogao više da se zamlaćujem sa tim nemogućim čovekom.
Simonida i ja, osetila sam to u trenutku, živele smo, istu gorku sudbinu. Umesto urnebesnog veselja, koje sam očekivala, svadbom je vladala neka usiljenost, kruta i neprijatna.
sam ja tako bezvredna pačavra bez časti da bih dopustio nekome da zbog mene strada kako bih bez truda zaslužio bolju sudbinu od one koju sam mogu da steknem. Što se mene tiče, taj Prohor bi odmah mogao ustati iz svog groba.
Zar po ovoj uskoj strmoj stazi? Ta sirova vojničina! Ne mari on za našu sudbinu. Ne zanima ga da li ćemo imati sutra šta da jedemo.
Bogdan Danas sam brzopleto uleteo u Dadarine čeljusti. Prosto, bio sam smušen i zabrinut za sudbinu i svoju i ovih ludi ovde.
se zove Mito Krezo ili Mito Čkrbo, ne znam tačno) ispričao nam je da naš zabludeli brat nimalo nije zabrinut za svoju sudbinu.
I tako će to parče pergamenta odrediti moju sudbinu: moraću da slušam toga balavca, da savijam koleno pred njim i da služim njegovim razmaženim dosetkama.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
je dužnost bila da besprekidno posmatraju nebeske pojave, da ih tumače i budućnost proriču, da, jednom reči, čitaju sudbinu iz zvezda. Nijedan važniji državni posao nije preduziman, dok oni nisu našli da su znaci neba povoljni za njegov početak.
Glavni cilj njegovih posmatranja neba bio je da odatle čita sudbinu ljudi. I on ju je - je li to bio puki slučaj ili čudo? - pročitao.
Telali prodavahu svoje trube papirosa da bi se njima ložile javne građevine i zagrevali hamami. Mi izbegosmo tu sudbinu samo zato što smo bili rđavo gorivo.
Uništenje njegovog prvobitnog, naučnog, teksta i zamenjivanje sa pobožnim pretstavlja nam sudbinu nauka u srednjem veku, a vaspostavljanje onog prvog teksta - tu je istiniti događaj bio pesnik divne jedne alegorije -
Ko osporava dejstvo zvezda na sudbinu, odbacuje Božju Mudrost i promisao. Zar je moguće zamisliti da je Bog svoja nebeska dela, svetle zvezde, stvorio bez
I iz tog horoskopa čitam njegovu sudbinu.“ - „Jeste,“ reče jedan od prisutnih, „čuo sam toliko puta da su horoskopi Tiha nepogrešni.
Te linije su bogatije, komplikovanije i egzaktnije od šara osnove ma koje moderne novčanice. Rod amonita imao je sudbinu svih otmenih porodica.
vihorom, otkrio je čovek, taj sićušni stvor, zakone koje sluša cela vasiona, upoznao je kretanje zvezda i njihovu sudbinu.“ Znači da je duh onog sićušnog stvorenja ipak nešto više, nešto što stoji iznad mrtve materije.
Vratimo se opet astronomiji. Zapitajmo nju za sudbinu našeg Sunca, jer ono je izvor sve energije na Zemlji, svega života.
Život se neće na ovoj planeti nikada razviti; njeno veliko otstojanje od Sunca osudilo ju je na sudbinu mrtvorođenčeta. I Saturn ima i rang i sudbinu Jupitrovu.
I Saturn ima i rang i sudbinu Jupitrovu. Njegova je porodica skoro isto toliko mnogobrojna kao i Jupitrova, jer broji deset Meseca.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Romani moralizatorski opisuju sudbinu dečaka u skladu sa njihovim karakternim osobinama, ali je pripovedač usredsređen na psihologiju deteta u čemu je njihova
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kostina sudbina poče da se koleba. Pokaza se, to jest, da i deca njegova imaju sudbinu, i to svako svoju, i da će mnoge reči početi da imaju sasvim drugo značenje.
Rista je nezavisno od svega vodio svoju sudbinu. Na pretresu je bio drzak, vrećao, i presuda je ispala stroga: dve godine tamnice.
Ded sada da vidim još jedared Lukino pismo: „Moj naučni rad odlučio je moju sudbinu. Ja ću ostati u Nemačkoj, primiti podanstvo.
Pavle onda priznade kako je uticao na sudbinu. — Pa zar je mogućno da ti u takve stvari veruješ! — Pavle je malo pocrveneo: — Mogućno je.
Po sebi se već razume da se mešaju i u sudbinu dece. Baba Frelihovica, znaš je, nafrizirana, umiderena, drska, kao da neki izveštaj čita: govori kako je njeno delo
Svi oni koji u novcu ostave zaslugu, imaju čudnu dvojnu sudbinu kod potonjih naraštaja. Novac njihov i imanje nemaju biografiju; ne pita se za njihovo poreklo i kvalitet.
Kao što je za života Josifova nikada niko nije čuo da jauče ili da se žali, ili traži način da promeni sudbinu — Josif, nesrećnik, tukao je sestru svakog meseca jedared ludački — tako da smrti njene niko nije od nje slušao pričanja
ne znači nikakvu upadlivu ili šumnu ekstravaganciju nego jedan osobit, miran metod koji jednako pazi i preduhitrava sudbinu, ne da joj da zaprepašćujuće, da prepada.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
s opredelenijem upoznati, i je l’ mogao bolje nameru u dejstvo privesti nego predstavljajući mu romane, gdi će svoju sudbinu kao u ogledalu nalaziti?
pokazao, kad silfa Selimandra, kojoj se naš iroj ne znam zašto dopao, volju dobije od dugog vremena pokazati mu njegovu sudbinu i nagovestiti kako se pri gdikojim slučajevma vladati ima.
šlendrijan kad bi hteo romane po starom kalupu praviti, i da bi moje persone tako isto uzdisale, sunce, svet i sudbinu apostrofirale, tako isto noževi’ ubijati se znale kao i drugi romandžija, ili kao što sam ja negda svetliti usiljavao se.
žalosti i pečali svoje, ne mogući ga više mačijim svojim očima gledati, i u očajaniju pođe šumom, nimalo ne motreći na sudbinu bedne suknje svoje, koja u neprestanom sa trnjem borenju znatne častice svoje centralne mase u plen ostavljati prinuđena
Roman ublažavaše sudbinu ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako
Roman ublažavaše sudbinu ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako
Oklopiš uši, pak lepo griskaš tvoju tvravčicu ili slamu, a svet i sudbinu ostavljaš neka odi kao što su bogovi uredili.« »O, blaženo, preblaženo stvorenje!« vozopi Roman, i utom se probudi.
ih samo kao stajaće, čuva dok je živa« UBLAŽAVATI — hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja »govorio je: blažena sudbina ovih životinja«. Iz srednjovekovne crkvene tradicije nasleđeno (up.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
košulje, dala ga vračari, ova ga bacila u pun tanjir vode, promešala vodu štapićem i zadubila se duboko čitajući moju sudbinu: — Preležaće tešku bolest, ali će se spasti; pašće u jednu tešku bedu, ali će se spasti; pašće u ruke ljudi koji bi da
Time se, uostalom, svi roditelji vrlo rado zanimaju, određujući unapred sudbinu detinju. Sećam se jednoga moga kuma, koji je imao tri sina, moje drugove, kako je vrlo često govorio: — Ovaj mi je
Pa još, kad roditelji sami dosuđuju sudbinu svojoj deci, to se da nekako i trpeti. Ali se te stvari često kompliciraju što se u rešavanje obično upletu i oni koji
Sednici je predsedavao sam prota, a u kraju jednom sedele su tri tetke, kao tri mitološke parke koje predu sudbinu, i mešale su se u svačije mišljenje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ako baš i poginu, na poslednjem času biće im savest mirna. A ja, iako nisam pripadao ovoj bateriji, delio sam njenu sudbinu. Nisam imao kud.
— Kod Leskovca. Onda zađosmo malo u stranu, sedosmo na jednu gomilu kamenja i kapetan Lazar mi ispriča sudbinu pete baterije... — Krenuli smo iz našeg bivaka sasvim iznenadno. Ali zadržaše nas neočekivano na pola puta u Ćupriji.
— pita sada Luka Dušana. — Uh, boga ti, nemoj, molim te. Ja sam tebi bolju sudbinu želeo. — Dušan se nasmeja, noge mu se omakoše, on se dohvati za Luku i, grčevito stegnuti, poleteše niz padinu.
Dočekali su ga radosno. Čak je i komandir prišao i poljubio ga. Tek tada je Tanasije doznao za sudbinu svojih drugova. A neki su i kroz Albaniju pomrli.
Njihova takođe. Umuče i pešačka paljba. Sudarili su se prsa u prsa. Sad nož rešava sudbinu jednih i drugih. Iz jednog rova videsmo kako naši iskočiše i na nož dočekaše neprijatelja, u čije se mase brzo izgubiše.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mladići su bili još suroviji: — Od guštera zmaj ne biva! — govorili su i smejali se. Poče da proklinje momak svoju sudbinu, a majka poniknu očima, prvi put osećajući da je nemoćna da pomogne.
Neka se nastani negde u blizini, ali neka živi sam. Pognute glave, bez otpora prihvati Belko svoju sudbinu. Ali, biti blizu plemena, a izdvojen, bilo je gore nego biti sasvim odbačen, jer je onemogućivalo put k drugima.
Život je ovaj pun muka! Zar on, do juče srećan, noćas ne proklinje svoju sudbinu? Razbolela mu se mlada žena, na kocki blago izgubio, a ničeg nema na prodaju, sem nekoliko stotina ovaca...
»Gde li je samo nestala Princeza?« — pomisli stolica. »Gde mišji narod?« Mirno je čekala svoju sudbinu. Nije ona važnija od miševa i princeza, a i breza ju je sigurno zaboravila!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na njima ona je, svakako, dobijala nove, vlastelinske crte, ali su zato i pesme pridvornih pevača imale sudbinu potočića koji padaju u široku reku.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad god bi Mane zapevao i ispevao tu pesmu, uvek bi — iako je bio žustar i vredan majstor — uvek bi tada zažalio na sudbinu svoju i na uređenje u svetu: što je to bog ostavio da čovek baš mora raditi i u znoju lica svoga zarađivati hleb kad,
Ali on se ne ljuti na sudbinu: snosi je mirno i nada se da će opet biti što je bio, a zasad se teši time što je ispekao ovaj svoj sadašnji zanat.