Jakšić, Đura - PROZA
“ pitaše me tužno osmejkujući se. „Vode!... Samo jednu kap vode!...“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda. (Ja onaki nikad nisam videla, samo to jedanput u snu.
Voda je malo vruća a nije ni čudo: ta dvadeset je godina kako je u nedrima nosim!“ Ja prihvatih sudić i htedoh se iz njega napiti, ali kad sam se usnicama dotakla njegove tečnosti, ja se sva stresoh...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Rana se počela zatvarati a iznemogao je jako... Neka još malo počine pa ćemo... Uspi djevojko, čašu vina u kakav čist sudić pa primakni k ognju neka se ugrije... A đe će biti ona moja torba?“ reče i stade se obazirati po kući.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zažmiri Pavle, gleda u onaj zemljani sudić, i čeka da mu mati uzme ruku, pa njegovom rukom obuhvati kasicu, digne je i zatrese: — Čuješ li, kako jedva govori: ne
Jeste, ne zna čovek našta će mu. KlasičniDiogen naš bacio je i prost sudić za vodu, kad je video da dete vešto i sl Što je stari govorio u materialnom, to je njegov unuk prenosio u duhovno.