Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Često su nepokretna duha, ukočeni i sumorni. Njihova patrijarhalna kultura je siromašnija od dinarske. Kuće su im zdepaste, pokućstvo oskudnije nego i u jednoj
Bugari su ozbiljni, neveseli i često sumorni. Uopšte su neprijatelji šale. Imaju svoj osobiti temperament, svoj posebni način ponašanja — bugarsko ponašanje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kroz taj sumorni kraj isprepletanih uličica, koje započinju pred Imaretom, a završavaju se kod Baš-čaršije, plove mirisi trulog povrća,
kada bi ga ona čekala na izlasku iz škole, u onim maglovitim jesenjim večerima u kojima ulična svetla pretvaraju sumorni grad u još sumorniju tamnicu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sa promenom prilika koje su uslovljavale taj pesimizam, promenio se i taj osnovni sumorni ton koji je nekoliko godina vladao u srpskoj književnosti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
MIRA 27 IV 28 LASTAVICE 29 ZADOCNjENI PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI DAN 38 POSLEDNjI GOST 39 T 40 V 42 PRVI SNEG 43 ZIMSKO JUTRO 44 ZIMSKA IDILA 45 VI 49 NA VARDARU 50 VEKOVNI
kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi — I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta.
Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure... I sumorni brodar, prekrstivši ruke, Mirno sluša holuj i njegove zvuke.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Možemo... samo ranije... Posle podne iđahu niz potes, jedno pored drugog, učitelj i učiteljica, ali oboje behu sumorni, zabrinuti. Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tajni smo kao grane snežne, a sve što je staro u ljubavi, plače sve tiše. Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni.
Rakić, Milan - PESME
POKOJNICI 61 STAROST 63 OBIČNO PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI PISMA 84 ORHIDEJA 90 POMRČINA 92 KOSOVSKI CIKLUS 96 BOŽUR 97 SIMONIDA 98 NA GAZI
— Istok se vedri, zvezde gase... Zora. SUMORNI DANI I Opet se vraća staro vreme Sa niskim nebom mutnih dana, I oko suzi, usta neme, Sumorna pustoš sa svih strana.
Pandurović, Sima - PESME
U mojoj duši sumorni pejzáži Na mutnom suncu tamne i trepere, U duši mojoj — ti, moj bože, káži! — Mis’o bez sunca i umor bez vere; U
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tužno... Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumorni beskraj suri; I tužan, tužan ropac tajni Dalekih slušam dana; Ugušen jeca šum beskrajni, Tiši i tiši vesma K'o stara,
V. Petrović CLIX NA BRODU Petoro sedimo na krovu od broda, Zgureni, sumorni, zlovoljni i mračni. Zapljuskava, šumi, penuši se voda; Kikoću oblaci, proletnji, prozračni.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Šta ti je to? — Pečenjarnica kod Kraljice Pedok. — Jesi li pročitao? — Još nisam završio. Pa sumorni student odiže knjigu s kolena i tom prilikom ja primetih da ima svega jedan i po prst na desnoj ruci.
Morate se u ovome sa mnom potpuno složiti. I morate nam, najzad, prići. Sumorni student, najpre odmereno, zatim sve življe i vatrenije odgovori ovo: — Gospođice, ja sam vam rekao već da me još ne
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Hladna, mokra vlaga prodire dalje i od samoga vazduha... Gnjila, vlažna magla zavila u svoj sumorni plašt ceo grad, kao kakvo čudovište, pa ga kvasi, cedi i opet kvasi, rekao bih da mu spira s prljava lida tragove
Ilić, Vojislav J. - PESME
Čudna, mračna pesmo! Ko je tebe pisô? I u kome groblju leži otac tvoj? Strašan je i tužan tvoj sumorni smisô Kô i život moj.
U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi, Ili zamišljen puši; Na muškom njegovom licu mračna se zamrzla zbilja A bol u krepkoj duši.
I lira zagrmi moja Očajnim i strašnim zvukom I ja se prepadoh silno. Šta znači jecanje bono? I onaj sumorni usklik i slatki onaj nad, Što u akordu jednom, kô tajno nekakvo zvono, I sumnji i veri mojoj izraza daje sad?
Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen stresa nas U času blagog mira! I tavni spomen sreće zle Žalosti suzu sprema, I tajnom rečju zbori sve: Jakšića
3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa sumnjom svojom da međ goste uđem?
9. Pa šta me se tiče njihovo veselje, Ili njine nade ili njine želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa mračnim čelom da među njih uđem?
1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad stoji; Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji. Mnogi borac za slobodu, u mukama nečuvenim, Skončao je dane svoje pod visokim krovom njenim.
(U TVRĐAVI BEOGRADSKOJ ...) U tvrđavi beogradskoj stara kula jošte stoji, Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— objašnjava moj posilni, zagledajući onu kokardu i izgovarajući ono „z“ kao deca koja kažu „dzik“. Svi smo umorni i sumorni. Osećamo da se desilo nešto teško i kao da slutimo nešto crne i gore.