Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Neko ćuti s druge strane žice. Ćuti, ćuti, a onda se veza prekine. GLUMICA – Sledeći! Ušla je u sumornu učionicu koja je zaudarala na neuspeh što su ga pretrpeli oni pre nje, gledajući pravo u oči komisiji za prijemni —
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od života njemu je ostajao jedan »bledi prizrak umrlih snova« i on je najradije pevao »sumornu i hladnu pesmu«, »himnu vekova tavnih«.
Kostić, Laza - PESME
Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Problagovala s' u lakom sanu sumornu zimu narodnog stida, al' već i tebi proleće granu, sarajske čini sa tebe skida; sunce slobode i krstov znače, mlada će
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
se vere, Slušajuć' srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti klas.
Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod nebesa Kroz sumornu, burnu noć: Vatra, Vatra! Drž'te lestve, vodu amo, U plamenu varoš vri, Al' dok vrisak leti samo, Tu je pomoć, tu smo
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
PARTENON Ne volim veselost proletnih bašta, niti da ičija duša prodre kroz svilu mog crnog muškog plašta. Našao sam sumornu slast tela, kao vetar zvezde u granju po groblju, slađu nego duša.
Pandurović, Sima - PESME
nam bila Da imamo moćni presto faraona; Pokopajte nas, verni, ukraj Nila, U grobnicu tihu, mračnu i duboku, Sumornu k’o dušâ put neotkriveni, Večno tajnu ljudskom saznanju i oku, Nemenljivo muklu u vremena smeni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
se vere, Slušajuć srdite vale, što hrašće stoletno lome; I smelo, nad ponor nagnut, majkinu dušicu bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa krilom Zeleni viti klas.
Al' ja, večno Tužan, dižem svoje oči, Kad se danak smiri i sunce ugasi, Kad noć tavna padne nad pustom Alhazrom, I sumornu ponoć jeina oglasi.
Ćuteći prolaze oni, i večno po mraku blude I od vremena davnih Beskrajni okean šumi sumornu i hladnu pesmu, Himnu vekova tavnih. 1891. (NE ZIDAMO DOM KAMENI) Ne zidamo dom kameni Protiv mračne nepogode.
A dole Dunavo bruji i gusti šumore luzi, I smeh, i pesma grmi, i život treperi mlad... O pojte sumornu pesmu, o pojte pesmu O tuzi, S uzdahom ja je primam, s odjekom prazan grad. 1892.
Treperi žalosno granje nad glavom Niobe plačne, Što tupo preda se gleda, bez iskre nadežde zračne, I samrt sumornu kliče I onda kad hladni sever opusti zelenu goru, I onda kad slavuj peva i majsku pozdravlja zoru, I plavi pomenak
1890. LjUBAVNA TRKA Stegni žice, o kobzaru, I sumornu tugu mani, Pa zapevaj pesmu staru O Ljubeckom i Okeani. U Lisinskog hrabrog pana Ima blaga kô u moru, Al' njegova kći