Radičević, Branko - PESME
98. Jera lepo knjiga zače: Kako sunce zađe tio, Kako pade to sumrače, Kako j' momak doodio Do nekakva grdna stenja, Punan tuge i čeznenja. 99.
Biće zora, gle to veče, Kô njegovo rumenilo, Eto, eto, da proteče, Eto, već se izgubilo, Već sumrače, eto noći, Ta ga neće već ni proći. XXI Već ponoći, svuda tavno, Tio svuda, sve počiva, I on zaspa već odavno.
Sunce zađe, već sumrače, I nojca se već primače, Pa u tamu milostivo Zavi mrtvo kâ i živo; Zavi rpu nesretnika, Što nekada svetu dika,