Dučić, Jovan - PESME
SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati neba bludnje, Tu su sve žeđi ovog sveta, Sva nespokojstva i sve žudnje.
Te tužne oči suncokreta U mom su srcu otvorene — Ali su sunca nakraj sveta, I tiho slaze mrak i sene. Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi
Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali će biti u toj smrti Sva žarka sunca ovog sveta. SETA I davno trag ljudi kud nesta, Još širom po poljima plinu
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i duž tarabe, koja se pređe u leto sva zelenila i šarenila od ladoleža i vreže koja se uz nju puzala, i od zelene metle suncokreta i rodina kljuna, — duž te tarabe ne vidi se više ništa od svega toga do gola taraba, sa ovde onde osušenom vrežom, koja
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Žena Engelshofenovog profoza bila je tu zasadila nekoliko suncokreta i pokrila zid mrežom ladoleža. Dvorište, u krugu, između starih, topovskih, đuladi, od kamena, bilo je izlizano od
najsiromašniji, među njima, nosio, sa, u njega, zadenutim krastavcima, rotkvama, repama, šljivama, žutim lišćem, i cvetom suncokreta. Pamtili su se po pokoljima, u franceskim i prajskim ratovima.
kuće, tu, bilo je nekoliko avlija, i ambara, a uzbrdo, voćnjak i travnjak, pun mirisnih žalfija, kukureka, sa dva reda suncokreta, pored plota. Pred štalama, pored jednog đubrenjaka, puteljak je vodio do jednog bagrema, pred kojim je bila klupa.
U toj, sporednoj dvorani, kockalo se, uveliko, a u njoj nije bilo, ni zelenila, ni poljskog cveća, ni suncokreta. Jedino su, po patosu, bili posuli zelenu travu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ataman je sedeo na jednoj od klupa zagledan u prozore naše gimnazije i grickao semenke suncokreta. - Zdravo, stari! - rekao sam. - Zdravo!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Ma kaki zacrnelo, pogledaj kako sija! Sija Šabac, Timok teče ko zlato, bački kukuruzi prepuni suncokreta, Beograd svetli kao belo grožđe, svetli Prizren, pun žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke, prolaze lađe, s
Miljković, Branko - PESME
Tu je sve ime ili reč. U vremenu porani Sunca i drugih zvezda i suncokreta. Noć će izaći iz mora i probudiće se u srcu. Kometu Proreče mraku snu rosu lek rani.
izgaraš Svud oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave
Krakov, Stanislav - KRILA
— Vrućina mi je. – Za srećna povratka, more. Zamazani dečak sa pogledom suncokreta i masnom, dronjavom keceljom trči sa išaranom bocom. — Jesi li video kako joj se zubi sijali u zlatu?
Bojić, Milutin - PESME
Bacajte pred nas vence suncokreta, Kličite porod što za slavom plovi, Kličite bajke, ponos mladih četa! Gospode, nove naraštaje zovi, Pobedu kliči,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
MASLAČAK U podnožju planine, nekad davno, rasla je četa suncokreta. Kakvi su to lepotani bili! Svi visoki, svi stasiti, svi uspravni!
A čemu i da pamte? Zar suncokreti ne postoje zato što postoji Sunce? — Bez sunca ne bi bilo ni suncokreta! — reče glavati poglavica zlatnog plemena, dok su se suncokreti, kao jedan, okretali ka istoku: sunce se baš rađalo
Zašto do smrti stajati na jednom mestu veran zakletvi nekakvog dalekog pretka? Niz kičmu malog suncokreta prođe jeza: nije neka naročita sreća roditi se kao suncokret! — Kao patuljak-suncokret!
Koliko je samo čuda na zemlji! Mališa se u uho pretvarao čim bi vetar šušnuo u polju suncokreta i, sav uzbuđen, slušao o talasima Južnog mora, o pticama i ribama zlatnih krila, o prozračnim ledenim bregovima u
Tiho, sasvim tiho prolazio je kroz usnule redove suncokreta. Mali suncokret je bdio, uzalud pokušavajući da probudi braću. Zvezdane staze neba nisu ih zanimale.
Ali, otkuda maslačak u polju suncokreta? — Maslačak? — šaputao je mali suncokret, osećajući kako mu se od te reči vrti u glavi.
Lagano, gotovo nečujno, otkide se maslačak od zemlje, prisloni za trenutak svoju srebrnu glavicu uz obraz mame suncokreta, a zatim kao krilat polete uvis! Vide li ga ko? Ču li?