Jakšić, Đura - PROZA
— Treba putovati! — reče Sremac. — Eno se već i noć sprema, — dodade, pokazujući u zalazak sunčev, — a ovde u čaršiji baš ne bih rad noćiti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
hladno kišno sivilo i mrak (kako se smrklo, tako je i zahladilo), kroz koju je nebesku ključaonicu onaj zakasneli sunčev zrak na onih nekoliko usamljenih kuća, na onom dalekom planinskom prevoju, pao?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
u kome je čuo i onog malog crvčka što crvči iznad njegove glave, i onaj šušanj što ga zelembać — pred sami smiraj sunčev — pravi hvatajući muve i bubice, i onaj cvrkut male tice što cvrkuće u svako božje doba dana; ali mu pamet ne beše
A Stanko, koji bi se vazda zagledao u izlazak i zalazak sunčev, koji se bacao u sanjarije čim insekti zazuzuču oko njega — prvi put to ne pogleda. Op je išao tromo i leno...
On otvori oči, a nad njim Jelica, lepa kao sunčev zrak, rumena kao osmejak zorin... Pa ga glede one lepe oči, pa se smeškaju ona rumena usta... „Jelo!... Zar si ti?!
Vazdušna struja, puna svežine, razgaljivaše vrela tela ratnička... U sami sunčev smiraj rupi čovek u Turskom odelu. — Deva!... Deva!... — povikaše sa sviju strana. — Šta nam nosiš? — Gde je Čupić?
Dučić, Jovan - PESME
Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos
I skakavaca minu jato... S topola jastreb mladi Baci u sunčev sjaj i zlato Svoj krik večite gladi. SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku
Na bregu iznad mokrog krša Prvi zrak sunčev tek se rodi, I neveselo zaleprša, I ugasne na plitkoj vodi. SUŠA Već mesecima oganj daždi, Prepuklu zemlju mori
Usamljen večno, strašna grmen, U prvi sunčev trenut sjanja, Niz ozarenu baci strmen Crni sen svoga očajanja. A noću nebu zavihori, Kad zna da bolno sve zanemlje
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tek docnije: — Šta je? upita on natmureno i bez volje za razgovor. — Posmatrao sam zalazak sunčev. Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta. — O ja sanjam, imaš pravo.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ISMEVAČE Tražim pomilovanje za ismevače koji sve izreda izvržu ruglu: mesečevu glavobolju, i sunčev optimizam, dobrotu njive, radoznalost voda, dušu zatvorenu, dušu što se lako oda, strasti staraca, ljubavi mlade
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I poluslepi starac, koji samo naslućuje sunčev sjaj, izriče pohvalu golom toku stvari. Svuda sunce jednako grije starost i svejedno je gdje ćeš sklopiš oči, primiće
Kostić, Laza - PESME
Al' tek ona svetla biva što s oblaka padne siva pa je sunčev plam celiva, da se zasja i preliva na divotu sveta živa. Tako su i prosci Tvoji: — ko da bira ko da broji?
U njem se služi žrtva ljubavi. Iako se u njemu ne slave bogovsko-ljudske strasti Hristove, iako mu ne svetli sunčev plam, al' u njem trepte jasne zvezdice, samrtnih strasti besmrt-vesnice.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČUDO U ZAROŽJU Tri jerarha - Časni post. Sa zrenika sjakti kost. Prelazeći sunčev most u Zarožje stiže gost. U svanuće pukne glas kao nada, kao spas. Trorog vetar digne plast.
rez tek ukrsti se, te zažuti drem sa pamtiveka, čija suva kost šupljinom trubi: Povest, to je skeč ludaštva, Sunčev voz u nemilost. O, da smo voćnjak obojen u kreč mirnoće bele, a ne tmušom let da pitamo se: ima li nas pet!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
taj što kamen-temeljac nosi Stefan je Osnivač Stefan i Vuk u Ravanici Rastu dva sina sigurna u svoj lik po njima sunčev sjaj bridi venci trepere još malo pa će njihovog oca da poseku pri kraju žetve Junoše visoke usred rata i pesme rastu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
pored teraoca na čelnim kolima vidimo crnu priliku sveštenika sa epitrahiljem oko vrata. Povremeno zasija sunčev odblesak sa zlatnoga krsta u njegovoj ruci... Već su blizu, i golim okom se vide.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jedna je pčela na šljunak sela, I poskočila, kao vrela. Jer pre nje na taj isti šljunak Bio je priseo sunčev zrak. Dve bube, na vrhu travne ćube, Jedna drugu u lice ljube, A balegari pokraj balege kravlje Za junačko se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristarha zagreja taj pogled kao sunčev zrak, i on pocrvene kroz svoju mrku kožu sve do vrane kose. Aristarhos poče sa nekoliko reči dubokog poštovanja,
da se njihovi stvarni prečnici vide, posmatrani sa Zemlje, pod jednakim uglom. „Kako ni prividni prečnik Sunčev ni onaj Mesečev ne podleže nikakvim vidljivim promenana, to važi isto i za otstojanja tih dvaju nebeskih tela od Zemlje,
„Ja sam izmerio prividni prečnik Mesečev, a tim i Sunčev i našao da meri 30 lučnih minuta. To sam premeravanje iskoristio pri svojim kasnijim računima“.
je u tom položaju zauzeo svoj vojnički stav i obazreo se sa izrazom samopouzdanja po dvorani, učini se prisutnima da je sunčev zrak probio tamne oblake, jer svi su verovali u njegovu sposobnost i poznavali njegovu hrabrost, oprobanu toliko puta
Prva od njih rasula je Sunčevu svetlost, kao i u Ulzdorpu, u Sunčev spektar na zastor, postavljen iza te prve prizme. Na tom zastoru načinio je Njutn malu rupicu i propustio kroz nju samo
Ne mogu da se sit naslušam tih glasića, oni me usrećuju kao veseli sunčev zrak“. „Vi ste, vidim, vrlo dobar čovek. - Da li ste se već oženili“. „Još ne“. „A što?
Pa i sada su mi unučići topli sunčev zrak koji ozarava poznu jesen moga života“. Kad spomenu svoje unučiće, on se prenu i pogleda na sat.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I usred dana u takvoj je ulici pomrčina, a kada zađe i poslednji zrak sunčev, koji je danju bar one guste oblake osvetljavao, na takvome mestu nastupa crna neprobojna noć...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ej, kaure, tako valja, — reći će Turčin — jer je misec sunčev brat. Dobro je; kad izašla godina kršćaninu, pita on da mu gospodar plati.
— Što to radiš? — pita ga gospodar. — Ovo je rumanov brat isto kâ i misec sunčev, zato valja da su oba zajedno. HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE Bio je nekakav Turčin aga koji je velike zulume raji
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za toliko?“ Dočeka je majčin kar. „Nemoj, majko, karat’ tako, Nisam kriva, nije red...
Za svaki topli sunčev zrak Poljupca slatka, medena, U grudi tvoje zima sad Zabada koplja ledena. Za svaki šapat ljubavni Što istok šapnu
Miljković, Branko - PESME
O, stub sunčev zanet beščulnom muzikom Ubija nas snom o savršenstvu, slikom Pustinje što očisti sunce od vremena I belih svetlosti
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) To nije bila njena šamija!... Ta njene kose guste vitice Tanan je vazduh mirno gladio; A sunčev zračak, mazno igrajuć, Od studi joj je teme čuvao... Čija je, dakle!... Ho!... Sećam se sad!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
On se prisloni uz bor i zagleda se u sjajni sunčev zrak što se prelijevaše po pučini. Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu ptica i cijuknu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
beonjačama, pokazivao im kako ipak u tome opakom ljudskom svetu ima nečega od božanske svetlosti, iskreći u tmini kao sunčev zračak. A onda je otišao razbojnicima, tim šumskim zverovima, da i na njih rasipa svoju ljubav.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vi ne možete oka da odvojite, dogod se ne ugasi i poslednji sunčev zrak. U polutami produžujemo našu šetnju a ja Vas vodim na levo u aleju zasađenu visokim palmama.
“ No, stvar je trebalo držati još u tajnosti, dok mu Sunčev zrak ne saopšti veličinu naše Zemlje. I Eratosten je dočekao taj dan.
Obe kazaljke koje su se razišle poklope se posle godinu dana, a za to vreme je sunčev sat zaostao prema zvezdanom tačno za 24 sata.
Ona mi, u ostalom, daje temu za ovo moje pismo. Sva lepota prirode koju sada uživam dar je Sunčev. Sve boje koje trepere kroz ovaj prozor samo su odsjaj Sunčeve svetlosti.
Ono izgleda, otprilike, ovako. Crna ploča našega Meseca, koji je zaklonio Sunčev lik, kao da lebdi, teška, u prostoru.
No, pored svega toga, ne bismo smeli Sunce uporediti sa čigrom, jer ekvatorijalni pojas Sunčev obrne se oko Sunčeve ose za 25 dana, a pojasi koji su dalje od ekvatora trebaju za svoj obrt duže vremena; oni koji su
Zato će se u ono doba ugasiti na Zemlji za navek Prometejeva iskra, uzeta od bogova, dar Sunčev sačuvan u Zemlji tri stotine miliona godina.
Kopernik ga, vele, nije nikada video, a ovde, van Zemljine atmosfere, ta je planeta vidljivi pratilac Sunčev i u pola dana. Pogledajmo opet dole, prema našoj Zemlji. Naš vidokrug znatno se raširio.
To kube, to je Venerino nebo. Na njemu se nikad ne ukazuje Sunce, nego samo Sunčev srebrnasti sjaj. Na ovom nebu ne zatreperi nijedna zvezda; nijedan glasnik vasione ne stiže u ovo svetilište.
Ovo je Merkur! Najbliža planeta Suncu, a najmanja od svih; nije mnogo veća od našeg Meseca. Sunčev mesec! Zaista, kao što naš Mesec pokazuje našoj Zemlji samo svoje lice, tako i Merkur gleda, ne obrćući se, pravo u
temperatura planetske površine biva sve niža i niža, da na neobasjanim delovima površine koju ne dodirne nikada Sunčev zrak padne do na blizu 273 stepena ispod nule.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MAJSKA PESMA NIKANOR GRUJIĆ Već se polja sva zelene, Topliji je sunčev sjaj, Sve su voćke odevene, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj!
Nebo mu s' čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčev zrak… Strelovit, posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak… U Sumrakovcu, 1858.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— veli smejući se Dragiša. Dan je sparan, a sunce kao da pali. Onaj dosadni odblesak sunčev odvraća nam od pogleda čitavu jednu stranu pučine. Hladovita mesta su posednuta, a u kabinama je zapara.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— gnevna i sama sebi dovoljna repa se još dublje zari u zemlju, gluva za pesmu livade, slepa za sunčev sjaj, ne želeći čak da čuje ni povlađivanje livadskog puža koji je pred zlatnom najezdom sunca hitro bežao u kućicu.
Ali, suncokreti nisu ni želeli da se sklanjaju. Pod vrelim okom svoga cara rasli su i jačali, verno sledeći sunčev hod svi, sem jednog nedavno rođenog mališana.
Uvek zamišljen, uvek zagledan u daljinu izbegavao je igre braće i sestara, odbijao da sledi sunčev hod. — 3ašto bi baš svi morali da rade isto?
Odjednom je sve postalo jasno: i patuljasti rast mališana, i njegovo odbijanje da sledi sunčev hod. Ali, otkuda maslačak u polju suncokreta? — Maslačak?
Ti je ne možeš tražiti umesto njega, ali popni se na Sunčev Breg i pitaj Sunčevu majku za savet. Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati!
Ako ona ne zna gde je sreća tvog sina — niko neće ni znati! — Istočni vetar pođe za oblacima, a žena krete da nađe Sunčev Breg. Niko nije znao gde je taj Breg, ali žena je nastavljala da ga traži.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.