Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku. Nije ni ona spavala.
Lice joj je bilo skamenjeno od jeda. Supružnici se ipak poljubiše, pred sluškinjama – reda radi. Trifun, kao u vetar, reče još nekoliko reči, ženi.
čuo da je Isakovič udovac, održao je čitav govor, na nemeckom, o braku, koji je najveća sreća u ljudskom životu, ako se supružnici dobro izaberu.
I on je hvalio Pavlovu kuću i baštu, samo mu se nije dopadalo, kako u Tokaju supružnici spavaju. Posmatrao je, po sobama, bračne postelje, koje nisu bile široke, nego uske, a sve dve i dve, po nekom čudnom
Odeljene pedalj, dva jedna od druge. – Zar u Tokaju leže supružnici, kao cepanice, jedno kraj drugoga, nepomično, kao u sanduku, noću, kao u grobu? Sve je u tuđini, kaže, ludo!
Bila je, za trenut, nastala tišina, i supružnici su se zgledali, kao da se biraju, ko će da gukne o Trifunu. Pred njima, u bašti, prvi sumrak se tek spuštao, na
Kao što su u supruga, posle bračne svađe, kad se supružnici izmire. Izvirivala je, ispod arnjeva, i obuhvatala pogledom brdovit predeo, iza varoši, koji je postajao vidan, sve
Iako je prošlu noć, Đurđe bio, silom, proveo, na majorši, supružnici su se bili zavadili, poslednjih dana, i nisu govorili.