Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Sad je nastao neprekidan, potpun, crn mrak. U blesku one munje sticao sam čudnu veru u sebe. Surovo sam odricao zakon, odbacivao Tvorca, i svemoćan voleo sam život i verovao u sreću...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Osetih kako mi se nešto toplo i surovo podiže sa dna utrobe i nasmeših se, jer sam znao da je to trenutak prevazilaženja: sada sam bio spreman da sve počnem i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Veoma učestalo i surovo tuku decu opet najviše roditelji u Srbiji (blizu 40%), dok je u Hrvatskoj taj procenat upola manji, oko 20%, a u
Ovom tipu igara je strana bilo kakva agresivnost ili surovo kažnjavanje — upravo ono što čini bitan strukturni element momačkih, junačkih igara.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
đavo uze, babun, bogumil i jeretik, slabić koji na sudu ne govori pravo, čovek koji skrnavi ikone svetih, biće surovo kažnjen po zakonima mojim, ali ne surovije nego što u zakonu stoji.
Ni robu pravednom, ni neznancu što kroz carstvo mi hita, niti ikom treba da ih se boji, samo krivcu će se surovo suditi, ali ne surovije nego što u zakonu stoji.
Milićević, Vuk - Bespuće
javljala se ona sa sjajnim i blagim očima, i u trenu kad htjede da ostavi Jeku, javi se u njemu nešto životinjsko i surovo, kao da riknu nešto, da uguši, ubije ma čim to osjećanje protiv kojega se buni.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pola sata poslije bombardovanja stajao sam u dvorištu i zamuklo zurio u ostatke svoga tavana. Raskriven, surovo izložen suncu i svačijem pogledu, on je još uvijek mamio moje srce, zvao me u neki još neistražen kutak, sad nemilo
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Njegovo crno, mesnato i podbuhlo lice, sa vodnjikavim očima i velikim ustima, beše tako surovo i silno, da se čovek nehotice okretao od njega... Uđe on zanoseći se. — ’Adžike mori! Što?
— Kako posle? Jedi! — Nekako surovo, ali razdragano, kao stariji brat mlađega, nudio ga je Ariton i silom ga gonio da jede. — Uzmi, sinko, uzmi!
— poče da mu tepa. — Pij, de! — prekide ga Ariton, smućen od tog njegova milovanja. — Pij! — nudio ga je mračno i surovo. Mita poče, ali malo. Samo gutljaj. — Ne mogu više.
Od dremanja oči su joj bile crvene, podnadule. — Kamo te ponude? Što mu nisi dala? — poče Ariton na nju surovo. — Kakve ponude? — odgovori Marika tromo i nekako zlovoljno. — Takve ponude — poče Ariton još ljuće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ovde, ljudi se raspadaju šireći strašan zadah. Ili ih surovo bacaju u jame, kao mrcine. Ni ime im se ne zna. A i ko će beležiti, kad to treba što pre sklanjati da se živi ne bi
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
onim istim svojim izrazima, s kojima se pogađa i cenjka za kože, šljive i drugo; a to se Ljubici sad učini veoma grubo i surovo, i ako ona ne zna za drukčiji razgovor očev. — Zdravi su, zdravi su...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nije mene ostavila mama nego si je ti oterao... ja sam video... — Ćut! ... bagane!... Šta ti znaš ?... — viknu otac surovo, ali opazivši kako se dete prenerazilo i unezverilo od njegove surove i neobične opomene, on se trže, pa mu se opet
Rakić, Milan - PESME
SONETI I Surovo će vreme naša dela strti, Pisalo ih pero, il̓ puške i mači. Lagano, a stalno, njih mrvi i tlači Strahoviti žrvanj
zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci, i čoja, Sve to tako grubo i surovo dira I gnusobom vređa osećanja moja Pred skromnom lepotom večitoga mira.
Jest, ja sam se dugo sa prirodom rv̓o, Uspeo sam — sve se može kad se hoće — Da na ovo staro i surovo drvo Nakalemim najzad blagorodno voće.
Pandurović, Sima - PESME
ono Što je nežna duša prošlosti nam mlade; Nismo bili tužni, kad pogrebno zvono Oglasi kraj naše mladosti i nade. Surovo smo svoje sahranili snove U sanduke tvrde, u duboke rake Zaborava večnog, gde se crvi tove, Zaborava duše i
i promenljiv dan Proleća hladnog, odjednom, za trenut, To srce što se dugo borilo, To srce, puno bola i šimera, Surovo je, eto, s praskom razorilo Čelično zrno iz malog revolvera.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čim iziđoše na put, konji pođoše brzim kasom. u očima mu ostade red visokih, golih jasenova. Ponižavajuće, i surovo. Ne, ne, tako se i mora u životu. Jedino tako.
u pokornom ćutanju, i, odozdo, sa daljine od petnaest godina, bez ljutnje se zagleda u ženu koja je tada imala isto ovako surovo lice i nemilosrdne oči. Gledala ga je iskosa, kao da se čudi i ljuti, ovako kao sada.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci i čoja Sve to tako grubo i surovo dira, I gnusobom vređa osećanja moja, Pred skromnom lepotom večitoga mira! o, umreti tako!
Popa, Vasko - KORA
džepove soba Da ih vihor pretraži Duž naših rebara Ulične svetiljke Svlače haljine krvave Dva smo lista novina Surovo zalepljena Na ranu večeri Zapaljene ptice Iz obrva mojih Na ključnjače su ti pale 12 Teku nam hodnici mutni Sa trepavica
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nečeg dražesnog i do bola privlačnog u svim tim okolnostima koje su jedno stvorenje onako čedne, seoske prostodušnosti surovo gurnule u ono hronično i ciničko grešenje protivu jedne božanske zapovesti, nema sumnje najsvetije.
Leđenskog, pa je u grudima osećao kao neko klupče koje ga guši do plača. Ta prokleta granica, tako vidljivo i surovo postavljena u kancelariji, ide za čovekom, pa posle stoji onako isto oštro povučena i ustremljena i napolju u životu.
Tamo se pale ognjišta, a ovde je ugašen život. I jedno i drugo je podjednako surovo. Meću izginulima bio je i leš art. kapetana Milana Popovića, poznatoga po bogatstvu, po inteligenciji i po vrlini.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i ne nalaze druge reči za opis i ocenu tipične balkanske varoške kulture iz koje nam Stanković dolazi sem „sirovo“, „surovo“, „divlje“, „varvarsko“, „primitivno“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
gde drugo, Stanković je ovde dramu glavnog junaka razvio u dramu osujećivanja sopstvenih emocionalnih i čulnih pobuda. Surovo odricanje Mladenovo od najintimnijeg dela ličnog života priprema se već u ranom detinjstvu, a počinje od prevremene očeve
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Težu od ovih planina, koje su se onako surovo nadnele nad manastir. — Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i ne zastaje Dugo — danas
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U jednom uglu bila je prislonjena puška, a na zemlji je rasuto nekoliko bombi. Sve surovo i hladno. Samo je mačka unosila neku intimnost u ovu podzemnu jazbinu. Pozvao sam onoga vojnika.
Ilić, Vojislav J. - PESME
i Farsale, Kviritske legije grozno sa drevnom slobodom pale, I tiran, pod carskim vencem, lukavo praštajuć svima, Surovo pogazi nogom sveštene zakone Rima Tada se nasuprot njemu podiže senator jedan.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ona ga čas jedno, čas drugo zapitkuje, no on ćuti, i ako joj što odgovori, to je nabrecito i surovo. Najposle kaže materi da njemu nije do njenog bapskog razgovora, jer on mora misliti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mitad-paša, kao valija niški, neobično je surovo kažnjavao krađe i otimačine. Vešao bi lopova za par pilića, a kraj obešenoga stavljao bi predmet koji je ukrao, kako bi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sve je divlje, sve je surovo i iskonsko. A zima hladna kao avet... Duva vetar kroz Rugovsku klisuru, kovitla između trošnih kuća, vratnice lupaju,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Kući ćeš ti! (Odvodi ga u kuću.) GRKLjAN (ponizno policaji): Aman, gazdo! POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’! ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Josif Hej, hej, vidim ja tvoju munitvu, Maro, al' to valja na sud da izađe po sramoti suditi se! Surovo je judejsko suđenje i gorko istezivanje na očizgledno svedočanstvo bez pogovora.