Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pst! To život odlazi. To život odlazi, on lagano i nečujeno izmiče, a ja se survavam, sigurno, pouzdano padam, davim se, tonem. Jaoj, kuda ću? Ne znam. Jurišiću, ti si trulež.
Izdala su me sasvim moja umna krila i ja padam, survavam se, neizbežno, jaoj nepovratno padam... Svet je ovaj pun neke čudne zabune pa ipak nekoga reda.