Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Lepo, lepo, ćir-Trpko — odgovoriše oni i odoše naviše, smejući se. Čim se uhvati suton, a ćir Trpko poče isterivati goste iz mehane: »'A'de, 'a'de, more, kući! Nema vino, nema rakije. 'Oću zatvorim me'ana.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajduci se napiše hladne vode, pa se nalaktiše i predadoše svaki svojim mislima. Veče se spuštalo lagano kao smrt. Suton je ocrtavao predmete u daljini. Malo-pomalo pa osta pred očima njihovim samo bela vodena pruga...
Dučić, Jovan - PESME
SUNCA 2 SENKE PO VODI 4 ZALAZAK SUNCA 5 U SUMRAKU 7 PADANjE LIŠĆA 8 AKORDI 10 POZNANSTVO 12 TIŠINA 14 JEDNE VEČERI U SUTON 15 JABLANOVI 16 ČEKANjE 17 POVRATAK 18 ČEŽNjA 19 NOVEMBAR 20 MORSKA VRBA 21 SAT 22 PONOĆ 23 ZAŠTO?
DRUGA: PESME LjUBAVI I SMRTI 149 HIMERA 151 SRCE 153 ŽENA 155 ZAVET 157 PESMA 159 TAJNA 161 GNEZDO 163 LEPOTA 165 SUTON 167 BESKRAJNA PESMA 169 NAŠA SRCA 171 MOJA LjUBAV 172 OČI 174 ČEDNOST 176 NOMADI 178 VELIKA NOĆ 180 ZA
JEDNE VEČERI U SUTON Nebesa behu mutna i razdrta, Studen u nemoj sobnoj polutami; I dopiraše iz samotnog vrta Muzika kiše.
JUTARNjE PESME PRIČA O plodu zbori cvet što padne, I reka o huci plimâ; O ognju sunca zvezde hladne, A suton o svitanjima.
njenim, I noć teče duga, mirisava, sobna, Kraj nas, kao sužanj, bdi čudna i kobna Lepota, s očima večno zamišljenim. SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim, I sumnjom u tugu i lepotu jada; Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu
Žena ili mašta? Ali tvoga daha prepuno je svašta, Svugde si prisutna, svemu istodobna. Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom, Rađaš se u meni kao sunce noći, I u mome telu drhtiš u samoći, Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Stvarnija od same stvarnosti; u sili Svoje negacije, biće i načelo. Opšta, sveobimna; i suton i zora, Ti si u svemiru jedino čeg ima! Ti si i Da i Ne; a u tajni mora Na vrhu si svetlost, mrak u ponorima.
Zohra svako veče šalje svoju zvezdu da primi za nju molitvu svih žena u pustinji čije telo žudi čoveka. Sutradan u suton, na toj istoj obali, ležala je ona u naručju toga putnika stranca.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Eto ide vreme da javno napijaju zdravice i javno iznose slike kraljevih sinova” A suton je lagano obavijao Beograd i mir plave noći spuštao se na bežanijsku kosu kad je Jurišić stigao na železničku stanicu.
A suton se spuštao i boje se gubile postepeno dok je on bijen po čelu i obrazima onim šašljikama, sav izgreban, žurio, lomeći ku
onih turskih lučnih mostova, pod kojim je u prljavoj peni muklo hučao Drim, ona najodvratnija reka na zemljinom šaru, u suton onog novembarskog dana kad je poslednji zaštitnički odred imao da pređe s one strane, i da napusti poslednju stopu
Afrika
Za slučaj da se dotle pojave zamene, ovi se mogu vratiti kućama. Tako pred suton, kad treba apsolutno poći, vidimo da su nas dva nosača napustila. To je čitava jedna zamena pri nošenju hamaka (mreže).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tu će se, kao i uvek, pridržavajući se za ogradu, popeti na skelu koja je odavno prestala da plovi i odatle, sve dok suton ne izjednači boje, posmatrati decu, brodove i ljubavnike. - Ova, ziher, leži na zlatu!
Živećemo, samo ona i ja, u šumskoj kući, a jeleni će u suton trčati kraj nje. U svim bajkama koje sam čitao šumske vile imale su lik moje majke.
Bila je to kuća u kakvoj sam želeo da živim s mamom kad sam bio dete, tamo u šumi kraj koje će protrčavati jeleni u suton. Sada sam bio gotovo odrastao, ali nisam želeo ništa.
Jedino što nije bilo magle i suton je bio tamnomodar kao more u kolorsinemaskopu, a ljubavnici hodali oslobođeni straha da bi neko mogao da ih vidi i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kroz suton koji se počeo da spušta, Isakovič ih je nekako izveo na poljanu, ispod nekih plotova iza kojih se nazirahu turski nadgro
Štaviše, i drugome, ma kome. Ceo ogroman suton video se kroz prozor, i, na vodama razlivenim, hladno, sivo nebo. Reka je bila mutna i žuta, puna blata, a vrbaci, što
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Seljak se prenu i zastade. Suton se hvata, još je pustije nego obično, a glog je tu, osamljen i tužan kao kakav čovjek.
Milićević, Vuk - Bespuće
I već se spuštao suton, sa nebom na zapadu još svježe okrvavljenim od sunca, kad se on lagano približavao stanici. Usput ga srete jedan njegov
sestre kao sjenke, i samo se zabijele uzdignuti krajevi njihovih bijelih kapa; sa prostranom crkvom u kojoj vazda vlada suton, sa potamnjelih freska pomaljaju se glave i ruke, po okićenim likovima igra odbljesak od bezbrojnih svijeća, orgulje
I dugo poslije toga, podnimljena rukom, dok se slijevao suton u gustim mlazevima, ona neprestano osjećaše u svojoj ruci njegovu hladnu ruku, i njezinim tijelom prođe jeza.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šijem tako čitav dan tamo-amo, a kad me suton opkoli i pritjera kući, evo ti opet nove napasti — mjeseca. Ispluta on iza rijetka drveća na brijegu, blještav,
— Eto ti, ja opet zaboravio kako se zove ona staretinarnica. — Muzej, muzej. Evo, zapisaću ti na ovoj cedulji. Suton se sve više zgušnjava pod krošnjama drvoreda.
Kostić, Laza - PESME
” Odoše oci kad su to čuli, a Varnava ode sumrtvoj buli. V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Razrok prosjak spusti čelo sa venčanja u opelo. Žut konjanik psihopata o crkvena lupi vrata. Bolan suton - a ravnica. Glas je svaki tužbalica. Tmurnim smiljem depresija iz nizije tupo zija.
(A Breg ovaj ono pamti što se zguslo, što proplamti.) uz kućicu - gde se linja sur magarac - suton tinja. Rudi svetlost polugola lakim krilom rokokoa. Inicijal: planu Slova s Orfelina, sa Jakova.
dah je grešnog Petka, grehote žive s crnim atributom, iz koje šušti s trnovoga cvetka, kroz Ružu krsta, tròčasovni suton, a drhtaj tela, lisku od života, u Sveto stablo uzdiže golgota. U svakom džanu dah je grešnog Petka.
Popodne svetli mudro, staroslavno VII Kroz ćube gorja Beli pastir slazi: rastrepte suton liske krstiteljke a grabež-vreme ogrezlo u fazi kad čednost beru crnih ruku berke, što kolju jagnje pastirki u klancu,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ko mlinu dođe u suton siv, otud se više ne vrati živ. Udara voda iz badnja uska i silnom snagom u točak lupa, vrti se kolo, zujeći
Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak. Večeri jedne, u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno ruku starini pruži: „Ribaru dobri, više ne tuži, ja ću
Niže se ručak četvorosatni, zategnut trbuh ko bubanj ratni. NOĆ Evo i noći nad šumom celom nadvi se suton sa modrim velom. Promakne samo leptirić koji i vetar noćnik listove broji.
Vidiš ih zorom ranom, danju, u suton tih: nikog ne love one, nit iko lovi njih . . . A kod nas mećava gudi, zavija, čuda stvara, dok mali Sima sanja
“ Žuća i Toša još deset puta šapuću želje u suton snen, i deset puta žestoka svađa zbrisa im nade za jedan tren. „Kad sloga bude opet ću doći — Ognjena vila ponovi
Prošeta nekad za vedre noći, ide sporo, bez hitnje. — Meseče druže, putniče večni, odoše naše skitnje. U suton često u nebo gleda, tužno mu sjaje zene. — Oblače, ploviš u neznan modru, lakše, pričekaj mene!
Žirafa šeta brojeći zvezde, korača parkom — zvonara prava; kada joj suton do nogu dođe, u nje još uvek na suncu glava. To ti je, bogme, čudnovata zver, ujka je zove „oblakoder“.
Jedan krojač u kaputu žutu pegla senke po auto-putu. Lagan suton s drveta panuo i u gležnju nogu uganuo. Sat mi stao i tvrdo zaspao, pod ponjavu sakrio zvonjavu.
LIJIN OGLAS U gustoj travi nadomak reke, kraj neke staze uske, našla sam sinoć, u sami suton, pero gospođe Guske. Neka se Guska u šumu svrati da joj ga tetka vrati.
RĐAVO ORUŽJE U Bihaću, iza doma Bačkog, svako veče, čim bi suton pao, hitali smo na večernje sijelo pod gust orah, širok, otežao.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić poljuljuje Vito stablo kukureka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nekuda odjahaše komandiri. Suton se spušta. U toru negde bleje ovce. Umorni pešaci polegali pokraj plotova, povlače poslednji dim iz kratke cigarete na
KRVAV TEKUĆI POSAO Konji su brektali kada se baterija zaustavila. Kiša je ujednačeno padala, a na zemlju se spustio suton sa hladnom jesenjom izmaglicom. Sa gotovo usijanih topovskih cevi odilazila je laka para.
Ali drugoga dana, u prvi suton, naređeno je da baterija zapregne i iziđe na put. Sa svih strana savijale su se baterije.
— govore vojnici. Suton se spustio. Komandir naredi da se donese večera za vojnike. Tada naiđe ordonans iz diviziona.
Iz rovova i šume donosili su mrtve, pa ih ređali jedne pored drugih... Suton se spuštao i vetar poče duvati planinom, zavijajući na mahove kroz ogolele grane, kao posmrtna pesma onoj beskrajnoj
Isturili smo im prestonicu pod nos, a ne mogu ni prstom da je dirnu... Suton je. Ulice mračne, prozori neosvetljeni. Pred jednom kućom ugledasmo veselu grupu ljudi i žena.
Na tako opremljenoga konja uzjahao je, i sa svojim seizom, u prvi suton, ode pravo u selo. Ja sam ostao u bateriji i sa nestrpljenjem očekivao njegov povratak.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Laku noć, reče on za njom, prihvatajući se šešira i gledajući kroz suton neobičnu siluetu, koja se udaljavaše od njega Ispod punih kitnjastih šljivovih drveta.
Voda se tiho slevaše preko kamičaka, žuboreći lagano, tajanstveno, kao da se i ona, umorna, sprema na počinak. Suton se približava, a vazduh postaje gušći, tamniji.
projuri tiho, bez šuma, vodeni kos, vraćajući se noćištu; zažubori rečica, zašapuću kapljice što se slevaju s kamenja, a suton se njiha i navlači sve više, uspavljujući brižnu glavu prijatnim zanosnim snovima.. No Ljubica ne sanja prijatne snove.
I ona počinje osećati veliki, težak bol, jer gubi najveće blago mladosti — lepe zanosne snove... I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje...
Samo tihi, lagani uzdasi po kadšto odaju njegovo nemo prisustvo. A oko njega sve jedno isto: suton, žubor, jecanje... Odjednom se oboje trgoše, ustadoše i pođoše dalje.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Led večernjače, rumen, u nadzemaljskoj tuzi? Kad, u suton, prelivaju oblaci, kao slap, prolaznost, u kojoj smo svi, u providnoj suzi?
Nebesa Bosne, na kojima se događaju, jutrom, tolika čuda, čije uzroke oko ne može da sagleda. A pred suton, tolike žalosti, čije posledice ostaju nečujne. Nebesa Mostara.
Rakić, Milan - PESME
stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna deca, Rastapaju se čežnje kao grude, I sve kroz suton prigušeno jeca; Pa kad na mene padnu usne tvoje, Da zajecamo i mi, obadvoje...
I fijukom setnim nek ti vetar poje, Uspavanku večnu kroz prostrane ravni; A gavrani crni u suton će tavni, Zagraktati tužno kraj grobnice tvoje. Stradala si dugo.
uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i, ko zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane, Dok poslednja rumen na zapadu gasne, I mir, mir svečani pada
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tu rahatno sjede, obliznu se, pa pošto još šapicama protrlja oči, zagleda se u ranjenoga momka. Na dvoru suton se počeo bješe hvatati.
„Hoćeš li ti ovako naučiti?“ Dijete mu sjede na koljeno i zagrli, kao da ga zabavi, da ne smeta Jankovu radnju. Suton se počeo bješe hvatati. „Ja bih da što založimo, e sam ogladnio... Jeste li što zgotovile Janku?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Prikojuče, uoči nedilje, kad ste svi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj prozor, pa gledam kakvo će vrime.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Otvori: približi suton kose Da put otkrivam — taj vrat Po kom ću da lutam s dva prsta. Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Tola se iz dubine nasmeja. Suvo i zvonko sudaraju se volovski rogovi, dugi, vitki i u luk savijeni, nabadaju gust suton i čereče nisko nebo. Rasporeno, ono sipi snegom. — Sin... Biće ti žensko! — preglasno reče Đorđe.
Za ručkom ne bi reč progovorili. Iz Palanke bi pošli tako da u suton stignu u Prerovo. Čim bi izišli iz mehanske avlije, on bi dizgine pružio Vukašinu i uživao što vešto i lako vlada
Ne samo zbog mraza što pred suton okiva prtinu. Želi da ga niko od selaka ne prepozna, zaustavi ili nešto upita. Uzaludno pokušava da savlada
Divlje guske nisko preleteše i ispuniše suton piskavom osamljenošću. Gomile nepoznatih ludi, naslednika, svađaju se i Tuku po njegovim njivama i livadama, i njih,
On je držao kravu za rep, dok je Višnja, strina mu, sedeći muzla. Gledao je kroz suton kako se dva bela mlaza zarivaju u vedricu, dave u peni, kidaju i opet tuku.
Odjekuje u njoj, ispražnjenoj i velikoj kao manastir. Nije pomoglo. Čuje manastirska zvona pred suton i svitanje. Tada se nadala i verovala. Lepo vidi kako se nadala. Razmišlja, pravda se pred sobom i njegovim ječanjem.
Tek kasnije, u suton, poče da se razbistrava Aćimovo bunilo. Tamo gde se sunce zaklalo na planini, diže se nekoliko velikih ljubičastih
U suton se i kuknjava dale i glasnije čuje. I raste šuplji brest. Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vo
Tako osta, plašeći se niskog sunca. Lakše mu je u žućkastoj tmini prignječenih zenica. Moje je! Moje! u suton, Đorđe ponese na leđima celo radosno umiranje polja i ono najteže, nikad nedoživljeno. Vukao se kući da vidi Simku. ...
Kako sam mogao na njega da sumnjam? Iako je bio suton, tačno je znao koliko je pop Veličko ostao u kući. Za to vreme između njih ništa nije moglo da se dogodi.
Za to vreme između njih ništa nije moglo da se dogodi. Ali zašto je baš u suton došao, kad on inače retko dolazi u njihovu kuću? Nikola je motrio na popa i ispričao mu sve što je video i čuo.
Odlazeći u Palanku, rekao bi joj da će prenoćiti, a vraćao se u suton. Ostavljao konja u livadi i lopovski se šunjao do senjaka i čitavu noć prežao dok se ne umori.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedan za drugim, u nisku, trošnu kuću ulazili su repati i rogati, a izlazili odande bez repova i rogova. U suton je još samo jedan repati rogonja stajao nasred trga, a onda i njega nestade, ali nestade i ruže.
Vraćala se tek kad bi suton izjednačio pocrnele grane drveća s nebom, palila svetiljku i ostajala uz nju do zore. — Šta li to radi noću?
Na njima nije bilo srebrnog odsjaja planine, niti cveća, i reka poče da tuguje. Naročito joj je bilo teško u zoru i u suton kad se u njenim vodama kupalo Sunce i samo nalik na krupan, rumen cvet.
Uzalud je malenim pesnicama udarala u njegovu kamenu ljusku, uzalud molila... Već se i suton spuštao, kad jaje reče: — Vodu u pustari i tako nećeš naći: niko je nije našao.
»Pa dobro!« Princ stisnu usne. »Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao? Ali, pred suton, ranjenih ruku i kolena, on stiže na sam vrh Snežne gore koji je s oblacima drugovao. »Možda mi je ovde i kraj?
Čiji? Nije znala. Pred suton tanjir je bio završen. Majka htede da ga pokaže susedima, da se pohvali, ali samo što se okrete, a dečak s tanjirom
A i zašto? Ako postoji Princ oblaka koji se u suton spušta i usamljenim dečacima postaje drug u igri, što ja to ne bih mogao biti? Ionako sam stalno sam...
Koliko planina, pustinja i mora preleteo dok nije stigao do rodnog grada? Nad gradom se već hvatao suton. Sive i hladne, u hladnom nebu samotno su ćutale gradske kule, ali u dubini ulice još su se sudarali prolaznici.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Petar se opet saginje, nešto sakuplja i brzo, kriomice, stavlja u bisage. Uveče, vraćaju se kući u opušten aprilski suton, Stojan korača umorno i uzgred, kao bez volje, pita Petra kako mu je danas išlo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
PESMA 144 LXV VRAĆANjE 146 LXVI ISKRENA PESMA 147 LXVII SUSRET 150 LXVIII ZAMOR 151 LXIX POZNANSTVO 152 LXX SUTON 154 LXXI DE PROFUNDIS 156 LXXII POVRATAK 158 LXXIII VEČE 159 LXXIV ZAŠTO?
J. Dučić LXX SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim I sumnjom u tugu i lepotu jada: Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu
parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama, s velom i, k'o crna zvezda, Na belom šeširu crna orhideja, Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane; Dok poslednja rumen na zapadu gasne, I mir, mir svečani, pada
Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih
Popa, Vasko - KORA
predelima hodamo 23 Bez tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bilo je prijatno i puno mirisa veče leta bez oblačka, i u maršu koji smo prešli, a pred suton, zastanak nam je pao baš kraj samoga groblja ove moje nekad najsrećnije varoši.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
baštama, još žive mladićka grudobolna umiranja u euforički povišenim temperaturama — rasciktani galebovi u purpuran suton.
prvi ruj sutona, razljuljala bi se klatna sa fratarskog samostana, obilato, bujno, nezažalno, ispunjujući brujanjem čitav suton. I more u priobalnim škrapama kao da bi zastalo slušajući ga i podnoseći njegov čar.
odbijala natraške od mola izbacujući ispod krme bujne klobuke pjene, da čas kasnije glatko klizne tankim kljunom u suton, povijajući po niskom jesenjem nebu svoju kudravu perjanicu dima.
dima, njihove na katran mirisave tarabe, njihove rane sijalice što kroz žičane nagupce liju žutu svjetlost na gnjecavi suton. Napustio je staze nasute šljakom i izbio na ravan širok put koji se pružao pred njim prav kao lenjir.
Otkidala je rascvale grančice i stavljala svježe latice na zažarene vjeđe, na usta. Dok smo u suton sjedili pred kućom i gledali nebo još puno blještavila poslije sunčeva zalaska, slutnja velikog mraka prešla bi joj
Blagodarim i ja gospodu!” A pred suton, kad sunce malakše, pokušat ću da se polagano uspentram uz onaj grobljanski brijeg i potražim grob mog starog učitelja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu. Behu izišle da beru lešnjike, pa ih pri povratku zastade prvi suton. Sa njima beše i Stanka.
da me zbriše sa zemlje kao da nisam na njoj ni bio... E, nećeš, čiča... naplatićemo se!...« Kad se navuče prvi suton, Đurica prolažaše kroz šumu ispod Vujove kuće.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame, a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nemaju više života ni za nju Sva njena ljubav i moja stradanja: Dremež i suton i noću i danju. Nama se spava. Nama se ne sanja.
Nad zemljom je suton; a svud po pučini Tišina se digla da spokojstvom leči: I u tome času meni se učini, Da zvuk jedan dođe, nosi tvoje
Došao sam kući. Vetrić se još peo, Po zavesi igra sam u svome oru; Dok napolju suton već postaje beo, I pet'o se muči da probudi zoru. G. Hodi. Ostavi sve što je za nama.
Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta.
Po mrtvom danu mesečina bela I hod tišine preliva se u ton Tajanstvenosti, u razuma suton, Svet iluzija do samog opela. I gledam.
i san: Da se zaboravi i život bez cilja, I kuća pod nebom ovaj stari stan, I bol koji živi, nemo sreću skriva, Kao suton sunce, kao zvezdu dan.
Tako ćemo proći ovaj život hud. I pogledom katkad, kao cvet u rosi, Gledaćemo suton što osvaja svud. SEDMA PESMA Prošli su aprili. I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili.
Osećam samo preživelo doba, Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde ničeg nema, pa ni želja mojih, Bolova, snova; nit' tu vidim sebe; Pred tom
Osećam samo preživelo doba Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada.
III Kad gledam tako preživelo doba Kako se kreće i u suton pada, U neki suton i predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada — Ja vidim kako sve besane noći, Vukuć ideje,
III Kad gledam tako preživelo doba Kako se kreće i u suton pada, U neki suton i predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada — Ja vidim kako sve besane noći, Vukuć ideje, preda mnom se
Osećam samo preživelo doba, Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada. 1904.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Putovali smo prema Škotskoj putem koji je prolazio severnom stranom Irske. Što smo išli više na sever, svetli suton severnog Atlantika skoro nas je naveo da poverujemo da ne postoji ništa tako slično kao što je tamna noć.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Svi pogledaše na zapad. Oveseliše se što će i sutra biti zarade. U suton su Marku dali da nosi u vreći nešto preostalih maslina što gonjač ne mogaše da naprti. Cveta uze torbu i pođoše.
Osjetiše se sigurni između klanaca i krševa, u zemlji gdje oduvijek sudi njihov soj. A i suton već se hvata po potocima i docima; postepence neosetljivo diže se naviše, dok ne posuriše nad njima i najviši visovi i
Uokolo svijet se žurno razilazi. Lazo posvršava poslove oko prtljaga, a ona gleda kroz otvorena vrata u zimnji suton... Pa zasve što je misao nosi daleko, jednako očima prati Lazu, a kada ga za čas izgubi s vida, pođe pored vrata.
Tek u postelji pribranija je. Misao je nosi otkud je došla — u grad u kome uvijek suton vlada. Sve svakidašnje navike u pameti su joj, i rado bi se k njima povratila, a žao joj što se nije srčanije s
A kad suton pade na more, prostor i njihove prilike, siđoše, kao vjerne druge, među ostalu čeljad. Prolaze dani u velikome moru bez
Marko se zbije do nje na trupić i ne pušta joj ruku iz svoje, već je jače stiska. Tako časom ćutke sjede. A zimnji suton već je pao i na samo more.
Pred suton sjedi Antica pred kućom i iščekuje Marka. Čudi se što ga još nema, pa gleda preko mora u stazu preko brda, nadajući se
— Zlo je! Oluja nosi prama Propadu, — prijegorno reče u vjetar stari ribar. I suton je danas raniji, čamac u njemu izgubio se, a oluja ne popušta.
Već se suton hvata i svijet se s groblja razilazi. Žižica, Bukalo i Jale vraćaju se sa ostalima. Na raskršću pozove Žižica svoje
A bilo je i vrijeme, jer nad pučinom i kopnom pade rani jesenji suton, vrhovi posuriše, a u dubravama već je mrak; kuće i drveta uzduž obale pored koje plovimo mrkije se ogledaju u
Kad stiže mala s bremenom, obeseliše se, a već je i vreme, jer je suton pao i studenije je. Otac i kći lože vatru, a stara ispod pokrivača jednako jeca.
Posle velike mise svrnu u krčmu da se čime založi. Pred suton, nakresan, tetura kući. Na mahove, putem zastaje i sobom govori, i razgovara sa zvukom telegrafskih žica, i, naslonjen
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
preposle, poslepre, preposle): O plodu zbori cvet što padne, I reka o huci plima; O ognju sunca zvezde hladne, A suton o svitanjima.
Krakov, Stanislav - KRILA
pod pokrovom magle, ali sada poče i ono malo slabe mutne svetlosti da se gubi, i sve da se zavija u maglu i suton. Iščezle su mračne, strme dubodoline pune gustih četinarskih šuma, iščezavali su u magli i goli vrhovi planina.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za slučaj da se dotle pojave zamene, ovi se mogu vratiti kućama. Tako pred suton, kad treba apsolutno poći, vidimo da su nas dva nosača napustila. To je čitava jedna zamena pri nošenju hamaka (mreže).
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Lutam li ja, Il’ ova staza na put izvodi Otkud ću skoro starim očima Kroz tihi suton varoš ugledat?... Ta Smederevo!... Deco, kaž’te mi!
(Glasno okrenuv se Stani) A kud si, stâra, tako naumna Po neprohodu gore zelene? A i večeri suton senasti Pokriće skoro uske stazice, Kuda pastiri — samo ponekad — Sa belim stadom mirno prolaze. Pa kud ćeš onda?..
STANA: Valjda ću dospet do Smedereva? GLAVAŠ: Pa onda? STANA: Sa zorom dalje. A taman suton druge večeri Dočekaće nas u Beogradu; Gledaće kako starost posrće Pred silnog paše moćnim očima...
GLAVAŠ: Jeste, on Koga se grozom narod spominje! Al’ o tom drugi put, hajdemo sad! Večeri blage suton senasti Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka
“ Reci slobodno, „Kako je turski konji gaziše, Tu bledu glavu!...“ Ili drukčije: „Kroz hladan suton gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz goru vuče
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
svetle sunčane Varnice što su se iskrile na svakoj biljčici, na svakom predmetu u okolini, a poljem se razastro večernji suton i siva zamaglica. Svetlo sunašce!
Večerilo je, suton se polako spuštao s visova Jastrepca planine na bojno polje; tu se mešao sa dimom, što se poče dizati iz okolnih sela,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Po ručku sam legao iza jednog kamena i zaspao. Kada me vojnik probudio, bio je već suton. Vojnicima smo izdali hranu, pa smo ih sakupili po četama i otprilike razmestili čete prema sektorima koje treba da
Komandant koji je došao namesto potpukovnika Petra otišao je u obilazak, i neće doći do sutra u podne. Počeo je već i suton da pada. Iako me je ovo stanje mučilo, rešio sam da ne popuštam.
Prošli smo davno glavnu ulicu, zatim smo skrenuli u neke bočne, desno, vrag bi ga znao kuda smo sve išli. Suton je pao, i već sam počeo da pomišljam kako ćemo se izvući iz ovoga spleta kratkih i krivih uličica.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pećinske vatre prevukoše se tihano mračni oblaci, i cijelo zapadno nebo činjaše se kao ogromni, debeli, tamni zastor. Suton se sve više smračuje, i kao da lagano šušti, obavijajući sve poda se u drhtavo, nijemo, ledeno ćutanje.
Bojić, Milutin - PESME
XIII I srešćemo se opet jedne zime U maglen suton pun uvelih nada, Ti nećeš biti ni strasna ni mlada, Ali još svesna svega što se zbilo.
XXII Po oluju ti noćas pozdrav šaljem. Slušaj kako mi šum raskošno svira I sanjiv suton sa oblaka spira I pahuljice nagle rasejava...
nemoćnoga Hoću, Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu samoću A suza posred divljeg smeha kane.
(1917) XXXVI SUTONI Vaj, svaki je suton neprijatelj za me. U moju dušu sumnja se prikrada, Jer vidim da smrtna harmonija vlada U toj mešavini svetlosti i
Jer u suton grudi pune su mi plača. Možda je to skriven bol što danju ćuti A u suton jasno, kada mru trenuti, Oseća kako se u
Jer u suton grudi pune su mi plača. Možda je to skriven bol što danju ćuti A u suton jasno, kada mru trenuti, Oseća kako se u starost korača.
Nastasijević, Momčilo - PESME
U PODNE 12 GROZD 13 DAFINA 14 VEČERNjE 15 LjILjANI 16 BILjKAMA 18 VEČERNjA 19 ČESMI KRAJ PUTA 21 POZNOJ 23 VRBE 25 SUTON 27 TRUBA 28 SESTRI U POKOJU 30 BDENjA 32 MOLITVA 33 GOSPI 34 BOŽJAK 36 DVE RANE 38 OSAMA NA
Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana?
Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton. Bolno je zaplazilo niz ove strane, pesma se ne dopevala.
Bolno je zaplazilo niz ove strane, pesma se ne dopevala. Il’ nedoljubljeno zaboluje niz tvoj lik, il’ muti suton dušu. Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.
Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton. TRUBA Šta vredi plavetno nebo, i zumbul i devojče i laste let. Negde zàpeva truba.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I u tome spušta se suton i selo zakrili božićna noć. Radi tek sada izbijaju pred oči meke i jezive uspomene iz djetinje dobi; i život i navade
A dok se suton spustio, pokaza se mjesec u vedrini. Rade, zaogrnut svojom novom kabanicom, što još mekom ispranom vunom miriše,
Neki od seljaka i uzeo bi kukuruz jevtinije, ali nema gotovih novaca, a Vojkan ne može čekati. Pred sami suton pade mu na pamet da bi mogao kukuruz prodati istome svome gospodaru, a zašto ne?
Ilija sjede uz vatru, zapali i — gleda u plamen, a Smiljana, žena mu, vrti se po kući. Pred sami suton dojaši pop Vrane, župnik, na svome bijesnom vrancu. Ilija, čuvši topot, iziđe i prihvati konja.
Bog sa mnom! Što mi pade na um!... Gdje je to? Zaludu, ne volim mu... Razgovaraju, a suton se spušta lagano, i ne opažaju da je najprije zahvatio dolove i drage i uzlazi, ka visovima planine, čija krševita
— nadoda neko iz društva, i, zapravši, požuriše iz ulice. Sada je ulica, s malim, prazna, i već se u nju suton uvlači. Rade besvjesno pogleda nada se da vidi gdje je sunce, ali ko da ga odavde ugleda, između ovih visokih kuća?
Ilija, preriječivši se radi krave s bratom Petrom, povrati se kući. U suton, na guvnu, posavjetova se sa najboljim svojim komšijom. Komšija veli: — Prodaće ti je, ako advokata ne nađeš.
Ujutro pako, prije rakije, čiste kako je loza dala, uzme se nekoliko smokava, slatkih kao med... Ilija pred suton stoke u selo zakriljen litičastom, golom planinom koja na dogledu živoga, razgovorljivoga mora od pamtivjeka nepomično
— zovnu on, gledajući za njom i, osjetivši se slab, ponižen, izgubljen, prisloni se uz deblo staroga drveta ... A suton već je pao; sjajan bistar suton puna mjeseca što s neba grije i sjaji se kao zimnje sunce...
A suton već je pao; sjajan bistar suton puna mjeseca što s neba grije i sjaji se kao zimnje sunce... i sjene po odgojku postaše zagasitije i tajanstvenije.
U tim mislima vraća se kući i, kad stiže, jesenji suton već se hvataše njegove planine. Nastajnih dana hodaše po varoši od trgovca do trgovca da novaca pozajmi da gazdu plati.
Vjetar fijuče oko golih grana, blijedi sunce, i domalo spustiće se zimski suton. Dvorištem razlijega se divlji kikot mladosti. A njega u grudima nešto tišti, pa neće da mu dade odahnuti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor Kad su njih dvojica, Dorotej i Dimitrije, ušli na manastirsku kapiju bio je već uveliko suton. Naspram zadnjeg treperenja zapadne svetlosti video sam samo njihove senke. Jedan je bio plećat i visok.
Artemije Suton, lepo vreme, nekoliko oblačaka na zapadu, nebo u hiljadu preliva. Čio sam, radostan bez povoda, eto tako.
Vratili su se tek u prvi suton. Treptupać je na svojim širokim mečkastim leđima teglio Nikanorovo mlitavo telašce. Spustio ga je pobožno i pažljivo
Ilić, Vojislav J. - PESME
majska ruža oko nas Čarobno, slatko miri; Nad njome tihi, sanjiv kras Proletnja nojca širi; Pod njome slavuj, mili drug, u suton peva tavni, I pesmom zdravi šumni lug I cvetne, blage ravni.
Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada. I lahor svež i drag Kovilje gusto stresa i leti u beskraj tavni, I slatki
iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra studenom rukom, Kô tajni prizrak se niha, i tužnim šumori zvukom.
Kad sunce spusti kose zrake, I tiho padne suton bled, Sakrivajući u oblake Bosanskih gora daljni red, Ja samac bludim po obali, Spokojan, tih u miru tom, Pa slušam,
Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva. Sa galija carskih, što na moru leže, Kroz večernji suton pucanj se razleže I dok sve u miru i sanku počiva Iznenadni šum se diže i razliva. 2.
krepi, a delom junači, U strašne dane da odvažno stoje Braneći narod i njegova prava, Kad bura besni i kad igra glava. Suton se hvata... I nejasne seni U tankoj magli skrivaju se redom.
svečano odelo, Svečana j' pesma, koju ću početi; Sumoran glas će biti kô opelo, Il' kao uzdah, što iz grudi leti. Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća.
“ I smućen se abat diže, I u Kembridž tužan stiže, I preduze dale put I u Oksfort stiže ljut. I suton je podô meki, Kad ga srete svinjar neki, I zapita uzgred to: „Da l' se čuje novo što?“ „Ah, čuće se!
Zatim sagradi lestve, da juriš preduzme glavni, I dade veliku žrtvu u suton, tihi i tavni. Uzalud probahu s grada da smetu radove njine, Tukući strelama oštrim s kapija i visine Jer mnoštvo
On je kroz suton tavni Bacio zamišljen pogled na puste i tihe ravni. Sa ruse njegove kose bašlik se spustio dole, A beli, široki burnus
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako vidim, kroz taj varoški prozor, kako godišnja doba prolaze jedno za drugim. Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do prozora i
To je Eufrat; on preseca četvorougaonu varoš dijagonalno. Kroz večernji suton i vodenu paru vidimo jasno samo desnu, ograđenu, obalu reke, gospodske palate duž nje i bezbroj lađica, koje su reku
Onde je sada, kada su dani najduži, već u osam sati uveče mrkla noć; strmi zalaz Sunca čini da je večernji suton vrlo kratak.
Na ekvatoru, gde Sunce svakog dana zalazi u šest sati sunčanog vremena i tone vertikalno pod horizont, suton je još kraći. A kod vas se na večernji suton nadovezuje belina jutarnje zore.
A kod vas se na večernji suton nadovezuje belina jutarnje zore. Ne zamerite mi što Vam tako dugo nisam pisao. Verujte da nisam mogao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali pešake sustižemo sve češće, preopterećeni su isuviše. Izmučeni su, teško dišu i namršteno gledaju preda se. Suton se nekako najednom spusti. Sada nam se čini da sneg još jače škripi pod našim nogama.
Petrović, Rastko - PESME
Kada me zaveje plavila njenih očiju znak. Zatim je gubim i nigde na njen ne naiđem trag, Kao mlaka svetlost, draga, u suton se raziđe, Kroz tugu moju samo još korača u daljinu blag Taj stas, koji će negde morati da naiđe Na ovu žudnju i na
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Konačno, sigurno su ga već davno ožalili i upisali u grobljanske knjige. Za njih je sada mrtav. A za sebe? U razdanje i u suton mučila ga je sumnja je li on ikada i bio Drvoseča. Možda mu se to samo prisnilo? Samo u ludome snu prikazalo?
Oblak je odolevao i promenama godišnjih doba i vetrovima. Ponekad, u zoru i u suton ljudi su ga videli kako se spušta tako nisko da je izgledao kao da zaviruje kroz prozor.
Zorom, kada se mesec i sunce razmenjuju, odlazio je starac Luka na pučinu da digne u suton bačene mreže. Oj, kako su se zlatile ribe kroz tanka okca mreže!
Istočni je još u poseti Ledenim bregovima. A na vetrove lutalice što lete u suton oko kule kao krila džinovskih ptica — dečak ne računa: čudesne su, ali lažne njihove priče!
Tišina i samoća stegli su se oko dečakovog grla kao gvozdeni prsten. — Micko! Micko! — šaputao je dečak u zoru i u suton, kada su u Kuli svi spavali, a onda je već izgubio nadu da će se Micko vratiti i utonuo u ćutanje. Kako su dani leteli!
Šantić, Aleksa - PESME
Pa još one oči što svu milost nude! — Blago onom čija vjerenica bude! 1901. NA POTOKU Polako suton prikrada se, slazi U lisnu goru — u zavičaj mio; Rađa se mjesec i po dugoj stazi Padaju sjenke, i san trepti ti'o.
Moji vrti, više ne čekajte na me, Vratiti se neću iz studene tame Svog života... Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909.
1905. HLjEB Parobrod spreman. More se koleba. Pošljednji plamen na zapadu trne; Suton se rađa i s jesenjeg neba Polako pada na hridine crne. Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu.
I kroza nj jedno sjajno i budno Gleda ih oko... Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi Večernjih zvona zvone I mirno teku Kroz večer meku.
I meni sve se čini: Ti glasi u visini — Kô neki, Crni i meki, Pun behar raščupani — Rasipaju se u suton rani; Mirišu, Dišu, Šume, Jecaju, plaču, kô bona molitva duga, I upijaju se u me, U dušu svaki mi tone Kô jauk
I dok se suton sve više hvata I tutnji grad I gori, iz modre dubine neba Izbija mjesec mlad: Kô kletva bona, Kô jauk miliona, Ja
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nadureni tako jedno na drugo, Stric i Lunja već pred sam suton odvojiše se od Nika i Jovančeta i krenuše u svoj zaselak.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I u tome se zadocni tamo. A kad već sustiže suton, taj ode u ilidžu da se okupa. I nađe onde kod ilidže uz duvar u mraku gde stoji jedna mlada žena.
Ka oni na zurnici! Stiže suton, sve se raziđe svojim putem: stovrazi sakriju se, skinu sa sebe ono tuđe odelo, ostanu zvekani, propalice i opalice ka
svaki zarađenja sud primati, nit se razaznaje šiša ni goliša, pošten li prokudan li je bio, lizavac li slinavac li... Suton mu su stiže, go se svuče, za sramotu osta, s pazara ovoga života prazan ode, tako oskudan da nije vrstan bio ni kapi