Jakšić, Đura - PROZA
Ona suva lubanja samo, iz koje naučnička aristokracija vino pije, to zaboravlja, to ne zna i ne oseća... U nju se vino toči, a ona
pipaju najnežnije ženske ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne kokete nema da zadršće ta suva kost, ta mrtvačka glava...
Oh, bože! Hoće li doći dan? Hoće li doći čas?...“ — I njegova suva ruka lupaše nemilostivo po ranjenim grudima. Ja sam strepila od strâ, a tetka mu ulevaše nadu u ranjene grudi: „Doći će
! On nema roda, on je uvela, pogažena biljka, igračka vetrova, suva prostirka kaljavim đonovima, pa mu je i ono milost kad ga neki siromašak za ogrev upotrebi; umire bar s uverenjem da je
“ To je sve što može gladno stvorenje da izusti, a ono ti drugo kazuju mutne oči, bledo, uvelo lice i napred ispružena suva ručica koja čeka na zalogaj hleba od mimoprolazećih. Jednoga dana dođe čiča Marko. Lice mu beše tužno, zabrinuto.
Tako sam ja razmišljala o unesrećenima u svojoj nesreći, a posle sam uzela dva-tri zalogaja suva hleba, napila sam se na jednom bunaru koji je iz krajnje avlije na utrinu bečkerečku gledao, pa sam onde i zaspala...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Je l̓ dobro? — pitao ga je. — Dobro... Samo mnogo slano. — Suva riba... ali ništa... Aleksa je jeo. — Je li, Aleksa? — Šta je? — Što ti meni, bolan, ne kažeš za tvoga Stanka.
Tu se ne brine o postelji, dosta je samo spustiti se na crnu zemlju, pa bila ona suva, promrzla ili čak i kaljava... Pa iako nije bila ni obična čarka a toli borba, opet sve pospa kao poklano.
Svima se slutalo nešto strašno, neočekivano. I dođe... Logorom prođe glas da je barut zakisao i da nemaju ni zrna suva. Ljudi šaputahu jedan drugom na uvo te reči. Svakome se na taj glas koža ježila i kosa kostrešila...
Dučić, Jovan - PESME
Pored njenih nogu obučenih u zlato leže dva suva dugačka hrta sa žutim očima. Kada se galija pojavila na suncu, video se on u zlatnom oklopu, mlad, držeći u jednoj
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa i malo suva jezika svinjeća iz odžaka ne bi Nići škodilo. Znaš, kad mi se ovaj moj jezik oduzme i izda me od pića, — nek mi se,
Aj, šta veliš, — zalarmao Nića smejući se, — je l’ dobro divanim?! — I slanine donesi — naređuje domaćin — i malo suva jezika i jednu okrajku ’leba. I dokle Đuka sprema za Niću, ovaj se razgovara s ukućanima i domaćinom.
Utom mu uneše i suva jezika i slanine dobar komad. — Eto ti, Nićo, suva jezika, taj te tvoj već izdaje — veli mu Rakila — već zaplećeš.
Utom mu uneše i suva jezika i slanine dobar komad. — Eto ti, Nićo, suva jezika, taj te tvoj već izdaje — veli mu Rakila — već zaplećeš.
— Pa k’o i u zimu, šesnajst. — To je, bo’me, mnogo. Mnogo, mnogo... — E, pa jesen je, blato je, gore neg’ i suva zima il’ sneg. — Ta znam, Petre sinko! Al’ koliko je duži letnji dan nego ovaj zimnji, — pa ipak za zimnji tražiš duplo!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Bila je suva, kao spečena a još mlada. I da joj nije bio spreda jako narastao vrat, guša, bila bi i lepa. Pa i ovako, kad se poveže
Pred njim ništa drugo do testijica vode. Pitate ga: — Zašto samo suva hleba?... Šta drugo ne jedeš? On bi, jednako zagledajući se i čisteći se, izgovarao se kako nema.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— E, imate finu kožu. Sad je tek Čekmedžijić video kako frajla izgleda. Koža na obrazu zbrkana, nafarbana, suva — da je dodirneš šuštala bi; zubi rđavi. Frajla Varvara je negda lepa devojka bila, ali je mnogo izbirala.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dakle laž, suva, gola, neumitna laž. Jer, niti njoj ima sve ono što ja tražim, i ja sam toga svestan, niti u meni ono o čemu ona sanja,
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj štelung. Koja na to ne gledi: mala, visoka, suva, debela, ona nije ništa. Da treba pravo ići, to znaš; no najlepše ćeš pravo ići ako ugneš krštine unutra.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako je, u zagrljaju, milovala i tu kosu. Ta kosa je onda bila gusta i svilena, zlatna, vezana u kiku, a sad se činila suva, čekinjava, i imala je riđu, kako se njoj činilo, zversku, boju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova je suva sujeta osobito rasprostranjena među građanima i među školovanim ljudima. Slovensko stanovništvo južne Makedonije ne
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Usta su mi bila sasvim suva. Ona me je gledala pravo u lice, onda se istrgla i viknula: - Ti si gad, ti si jedan šašavi gad!
Ruka koju je držala u mojoj bila je suva i vrela. Rekoh joj da ćemo ići auto-stopom. - Ti znaš šta je to? Potrebno nam je samo da napravimo ruksak, nešto kao
Ruka kojom me je dodirnula bila je suva i vrela. - Oprosti, mama! Oprosti! - rekao sam. Ti znaš da ne mogu da dođem. Nijedan muškarac ne bi mogao!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Strese se kad se pomisli. Obraz mu je sav zbrčkan, na čelu duboke bore, ruke suve, koža na njima suva, nema više vlage, svetli se što je okorela. No ipak izgled lica mu je pametan. Što bliže smrti, sve je pametniji.
Dođe Juci. Juca digne se sa stolice; njena veličanstvena visina, suva, tanka, suv obraz, obučena lepo, kroči pred Šamiku majestetično. — Dobro došli!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Od nje je dve nedelje oticala krv i nikakve joj babice ne pomogoše. Pogurena, žuta i suva, sama koža i kost, jedva je mogla da učini ona četiri koraka od postelje do prozora sa rešetkama, gde su je nameštali
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nema veće nesreće nego leći u postelju kao šuga — to su noći pune more gde kroz san nastavljamo da trčimo olovnih nogu i suva grla. U tom oslobađanju kroz dodire ima nečeg što se ni danas nije promenilo.
Uostalom, šta bih radio noću? Već godinama ne mogu da spavam. —Šta imate slatko? — upita mlada žena. —Orasnice, suva pita, palačinke sa džemom i orasima. —Onda radije donesite kafe. Malo gorče, molim vas.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kraljevska snaha i Deli Bakić su suva, kroničarska izlaganja, izlaganja više-manje tačnih istorijskih događaja, bez reda, bez veze, bez poezije, čak i bez
I zato njegova bezlična dela su tačna, oštra, precizna posmatranja, izgledaju hladna i suva, sa više pameti no srca, sa više tačnosti no topline. OBIM NjEGOVA RADA.
Radičević, Branko - PESME
Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva. Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče!
Sve što reko za te, brate, tako: Jedan labud bije orle mloge A car beše bez ijedne noge; Kao toronj, bog od zlata suva Od drveta ide do drveta, Nevidimo drži preko sveta Bog za uže, tako vetar duva.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ. Sa ulice bila je ograđena visokim zidom. Kapija beše velika, stara, sa pohrđalim alkama
Ti si bila živa, brza, hitra, a tvoja mati povučena, suva, uvek se sklanjala i bila u brizi. Izgledaše da je ništa ne interesuje, da ništa ne vidi i gleda do samo svoj rad:
Pa odmah, uza zid, držeći u krilu povijeno detence sede ti suva, bleda i ispijena. Na tebi beše pocepan mintan i jedno veliko parče otkinuto od lakta visaše ti; kroz šamiju
na asuri i starom pokrovcu beše bačen „jorgan“ — pokrivač, a iz njega uzdignuta i osvetljena sa strane svećom viđaše se suva, k’o vosak žuta, s velikim čelom, upijenim obrazima i uvučenim ustima tako da se vilice i nos umalo ne dodirivahu —
Beše, istina, bogata kuća, izobilna svačim, ali nemaše sloge i ljubavi. Sirota strina! Onako visoka, crnomanjasta, suva; s crnim krupnim očima, dugačkim, tankim obrvama, malim i upijenim ustima — beše i radenica kô krtica.
Ostajem ja. Šetam se krupnim koracima po sobi. A soba miriše. Topla je, čista, suva. Kandilo puckara. Tamjan se vije i širi polako, talasasto. Iz kujne mirišu jela. Gosti dolaze. Dočekujem ih.
Čak ni jelo. Da nije morala za njega da gotovi, za sebe nikad ne bi. Samo bi suva hleba jela. Čak kad bi se moglo ni hleba ne bi. I koliko puta, kad on ne dođe na ručak, ona i ne ruča.
Samo jedino oni njegovi crni brkovi što su mu bili puni i odudarali od njegova suva, oštra lika. Ali zato ipak bio je čist, uredan, tačan, a nekako čudnovat.
onako koščat, suv, naročito oni njegovi puni, crni brkovi, koji su mu još za života onako odudarali od njegova bleda, suva lica.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A on će njoj: — Pa ne hraniš me ti, valjda i sama znaš, nego mi donose pastiri po koricu suva kruha te se tako hranim da se prehranim. — Taman bi ti bio taki zavratak da te pastiri hrane suvim kruhom!
Lalić, Ivan V. - PISMO
do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
“ Po puklom sluhu još mi cvile čavli. V Jezera suva - nebo izmaknuto. Za tugin breg mi crno sunce sedne. (Zbog svake reči pokajem se ljuto.
) U prvoj trubi čujem frulu sedme i u me ima da se zbije, zgraca, aždajin tutanj, nalet skakavaca. Jezera suva - nebo izmaknuto. Nutrinu krpim - gušim se od ljudi: u mutljag-telu ona dršće, ludi, a prašnik njen se žuti izasuto.
Da savest smirim, guknulo bi veče a radost bila i mrtvòrođenče. Jezera suva - nebo izmaknuto. SUBOTA І Zelena, živa, Subota je kristal: uz zverku zver je, ženica uz muža, uz krda stada.
Vrh Podunavlja kunja dremljiv Srem, a munja, munja četiriju rez tek ukrsti se, te zažuti drem sa pamtiveka, čija suva kost šupljinom trubi: Povest, to je skeč ludaštva, Sunčev voz u nemilost.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
neku raž u pravcu gore Debela Laž; u mene puška odlična roba, valja mi više od šuplja boba, u njega topuz iz drena suva na strah i trepet medvjeđih buva. Odjednom — gledaj! Trista mu muka! Eto ti pred nas rogatog vuka!
Pod kladom rupa, tamna i gluva prostirka u njoj od lišća suva. Tu Ježić uđe, pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći.
“ Tako se Ćira, grabljivac, smiri, pakosnim okom iz rupe viri, a bodlje spremne, sve strela suva: opasan stražar livadu čuva. A hrast se širi, šuška, šumori, dok sunce prži, pali i gori.
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći zadaci, ogledala našega neznanja.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva.
Što trajete mučni život U nevolji i suzama; Što za koru suva hleba Pod teretom umirete; Al' što vaskrs čiste pravde Verovati ipak smete!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
posilni, nosi ovu čorbu! Dakle... uđem. Kad se tek otvoriše vrata, i iz jedne sobe istrča jedna omalena, suva, sva raščupana i raskopčana, pa će tek: „Ju!“ — Znate, stidi se ženska. — Molim, molim — velim ja — izvinite.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
prešli toga dana, jer su još nekoliko manjih, sličnih prepona morali savlađivati, a uz mršavu hranu, jer neko je poneo suva hleba i nešto malo smoka uz hleb, poneko samo hleba da bar ovda-onda zalaže glad, a poneki ni hleba nije imao.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Privezuju dobre đogate za stožer i počinje se vršaj... Puca i pršće suva slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak, a iz snažnih
Urediše i njih i sve pristaviše... Razgorela se žeravica, pa već gotovo pocrvenela od žesne vatre. Bukće suva bukovina, a plamen jurne o dno bakrača pa se uzvije i zaljulja i stane mu lizati garave bokove, odlomi se po neko
prelomljenim tepeljkom, pa se nadžedžio, ka' đetić u majčinu krilu; drugi se izmigoljio prednjim tanjim krajem, podupro se na suva rebra drugog, pa nakrivio riđu kićanku, ka' svirač u kolu, te izgleda, ka' da posmatra oko sebe vesele radnike....
A radnici se ponameštali oko rpe, posedali porebarce, sve jedan pred drugog, pa levom rukom maše se suva korena, ščepaju ga za riđu kićanku, rascepe mu gustu odeću na pola i zaljušte do dna, snažna ruka navije mu suv tepeljak
Ne vidi se lice nijednog radnika, no čuje se mnogo.... Pucaju tepeljke, šušti suva komišina, preleću preko glave jedri, učvrsli kukuruzi i padaju na gomilu kao grad; cepa se i puca komišina na zrelu
Za leđima komišilaca crne se plastovi komišine, koja je tako meka i suva, tako laka i mirisna, da ti se i sama glava sklanja k njoj...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
žuta ravnica, z a koju smo, kad smo pre šest godina ovuda prvi put naišli, gledajući je izdaleka, mislili da je to suva zemlja. Ovoga puta smo već bili dobro obavešteni o tome šta je to u stvari.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Bila više muško nego žensko. Vižljasta, suva i crnomanjasta. I niko se nije mogao nadati da će iz nje kakva lepota izići. Ali ne prevarilo to njega, efendi-Mitu.
Čakšire malo uske, bez gajtanâ, jer su one lakše a skuplje staju zbog težeg šivenja. Suva, duguljasta, malo koščata lica ali svagda stegnuta izraza očiju i usta i sa malo visokim čelom i jednom po njemu
ga je počela da pamti i da ga se seća samo po tim njegovim noćnim dolascima, u malo već olinjalom odelu, potamnela, kao suva, a u stvari zborana lica, ali još jednako svežeg, obrijanog vlažnih usta, još vodnjikavih očiju a uvek sa brojanicama,
Eno i tetka joj, Simka, čija je kuća odmah na ćošku do druge ulice, crnomanjasta, suva, koja je odavna ostala udovica i večito ide po sudovima parničeći se sa seljacima, nikako ne mogući da veruje da je njen
dosta novom ali prostom šamijom, u belim debelim čarapama i opasana seljačkom futom i sa obešenim nožićem o pojasu. Suva, bledih očiju, bleda, koščata, i sa maljama na licu od starosti.
A Stana, kako prvi put došla ovamo, u kuću, takva i ostala. Već je bila stara. Suva, visoka, sa uskim licem, mirnim, gotovo belim očima i ustima.
Nausnice ga ogaravile, podbradak se zaoblio, vilice mu postajala četvrtaste. Ona njegova detinja, visoka, suva | ramena sada iz mintana počela da se koščato pomaljaju, kao što su mu se već i kolena izrazitije ocrtavala.
Pandurović, Sima - PESME
SONET Šta je to? Urlik pobesnelih rulja? — Ne. Studen vetar bespoštedno duva; Oči pune suza; zemlja nam je suva; Naš se svet snova iz temelja ljulja. A orgije besne dželata i hulja. Ko kapije naše i svetinje čuva?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Rđa ga ubila kao čavao na putu! Rđom kap’o dok mu je koljena! Svoju djecu na oganj nekâ! Suva ga munja pokosila! Sunce ga ne grejalo, dok mene ne vidio!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A sa šporeta crnog, iz plave lončine, pasulj gradištanac miriše raskuvan! u pasulju suva rebarca, luk, lorber, mirođija, celer, paprika, peršun! A baška miriše zaprška iz tiganja!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sve me posmatra: mrki poskok žile Što sav pritajen čuva dub i čeka. Motre me i dve ptice što se zbile. I lelujava suva vlat, poneka. Motri me zimsko nebo uvrh rama. Motri me ruka moja, pesma sama.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uđe kao prebijeno pseto, glava mu sparušeno Visi na omršavelom vratu, i tako se kuštrava i suva prelomila na crnom zubunu, iz koga mlitavo teku dva prtena rukava, a ne ruke, da se Andri čini: pred njim stoji
Aćim se uspravlja i okreće Đorđu, ispražnjenoj košulji i zubunu što još uvek stoje u zamućenom videlu, gde cvokoće suva hrastovina.
Jurnuo je u kuću i prikovao se uz dovratak: majka je gola stajala uza zid, tanka, suva, a Aćim je, ćuteći, tukao mokrim konopcem. Ni on ni ona nisu videli njega na vratima.
Iz poslednje kuće nariče lampa. Naricanje je isceđena suva komina. Ni kapi žalosti nema u njemu. U mraku, kroz granje, žuti se rasprsla rana lampe.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a zamamnu: tad zamre misao i zamire svest, ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u dosluhu sa onom napetošću koja je sva negde unutra.
Gledao je u lice omanjeg čoveka nekog Rumuna, smežurano kao suva kruška a iskrivljeno od neprijatne ljubaznosti. Beć danima taj mu Rumun nudi na prodaju dva tovara, dve lađe, jelenskih
Malo se iznenadio kad je video da i ovaj Rumun, baron, ima lice kao smežurana suva kruška a onda ga je to razvedrilo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče!
Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva; I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Posle kratke pripreme, otpoče juriš na varoš, sa suva i sa mora. Čim se kopnena vojska približi gradskim zidinama, stavi Arhimedes svoje mašine u dejstvo, prvo jednoruke, a
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Utoliko... Ima, ima nešto od Sirana u opatu Koanjaru. — Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i ispijena žena niskih grudi, koliko da se umeša. — O ovo ovde, šta ti je to?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A on će njoj: — Pa ne hraniš me ti, valjda i sama znaš, nego mi donose pastiri po koricu suva kruha te se tako hranim da se prehranim. — Taman bi ti bio taki zavratak da te pastiri hrane suvim kruhom!
— E, brate moj, — privati opet vilištanjac — da si ti kod mene sluga, ti bi bio đuturaš i morô bi kositi samo suva, matora cvića, a ovako ti nisi morô jaukat pod mojim vilištanom, — i on slipca makne pošteno u tikvu, i uju!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
gdjekoji žbun, pognut od udara vjetra, a zakržljao od morske posolice, ispod čijeg lišća, pri zemlji, krije se oštra, suva trava. A uokolo njega u moru osule se mrke škrape, oko kojih oduvijek krkoće more.
Litija se naprijed kreće i ostavlja za sobom vonj voštanica i zadah starih tunika, a prati je oštri vonj morske oseke i suva žala.
Krakov, Stanislav - KRILA
Posle su zatreštale bombe kraj Vardara, a šrapneli su neprestano sevali po nebu. Odasvud sa suva i brodova grmele su uspravljene cevi topovske.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Hajd’ idi, Vuče, vod’ ga kolibi! U mojoj torbi biće sa hlebom Il’ suva mesa ili slanine; Pa kad se, brale, malo prihvatiš, Prozborićemo i nas dvojica; Ima vremena.
Pa gde je sad?... STANA: Oh, sina, pašo!... Sina, sina daj! Grudi su moje suva obala, Dole je na dnu stege hrapavo, Plamen ga žeže dana žestokog...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
kaišarskih dugova, da prodaju poslednju kravicu za isplatu državnih dacija, da se muče od zore do mrkle noći za koru suva hleba, da smireno previjaju glavu pred svakim policijskim pisarčićem, koji, kao »gospodin čovek,« kao »vlast« ima
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
lomne grudi porušena crkva, Uvenulo cveće po grobu se njija — Kâ da ga je ljuta otrovala zmija; Pobegle su tice od suva rastinja... Samo još u crkvi mali žižak tinja. Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dok sam se ja spremao, komandant je naredio da mi se pripremi suva hrana. Iz svoga sanduka izvadio je četiri kutije konzerviranog mleka. Nije zaboravio čak ni hinine, ni aspirine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ljubov nađem već u drugoj vrsti; Vratim pjesnu, vještajući da se od nje čuva, Ako stupa s ljubvom, gluva, ako sluša, suva.
Pokraj dvora kad su stigla Dva rođena mlada brata, Kapci zlatni dvora s’ digli, Otvorila sva se vrata Od bisera, suva zlata. Izlećeše vila jata.
— sahrane. Na nosilam’ suva zlata Dvanajst vila njega nose. Za nosilam’ ko je ono? Vila kojoj suze teku! Ah, u njenih grudi mleku Cvet je ovaj
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa ljuma i grabi uz put. Suva zima stegla. Odasvud bije, prži i kao ujeda, grize oštra i nemila studen.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Starog modrokrvi naruči starac vina i devojku. O, trikrat suva bi listala grana, trikrat bi oko trulog panja namotalo leta, koliko vinu i njoj.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Malo pogrbljena. Zabrađena zatvorene boje šamijom da joj jače odskače i beli joj se vezena oko vrata bela maramica. Suva, pametna, stroga lica; očiju uvek jako, jasno otvorenih, uzdignutih, malo nabranih.
Posle ručka već ona letnja, suva žega. Sve obamire. Kaldrma bela, vrela. U dućanu, iza magaze hladovina. A nikoga po čaršiji, ćepencima.
Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica. Omanja, suva, u suroj, prostoj odeći seljanke. Samo, od seljanke razlikovala se po novoj šamiji i po novoj, celoj anteriji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i b. koji se o svadbi baca u reku, іb., 162 i 164). U okolini Đevđelije mrtvacu ispod glave meću jastuk pun suva b. (SEZ, 40, 252; kao što su stari Atinjani stavljali orіganon, upor. E.
posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i ružom, i na postelji se odmara sveti otac Nikola (Vuk, Pjesme, I, 209). Suva d.
Za sejanje i košenje d. važe ova pravila. Ne treba je sejati o mladom mesecu, jer se od takve d. (pa ma bila i suva) nadima stoka (ZNŽOJS, 19, 201). O mladom mesecu ne treba je ni kositi, jer će stoka, dok je jede, biti slinava (іbid.
sa javora (»...udati se neću, Dok ne rodi javor jabukama, Suva vrba pitomijem grožđem«, BV, 10, 1895, 28; upor. i 16, 1901, 364; Vuk, Posl.
i svaka od njih nameni na jedan mesec u godini; onda se u svaku ljusku metne malo soli, i idućega jutra koja ljuska bude suva, biće i odgovarajući mesec takav; ako bude vlažna, biće takav i dotični mesec (ŽSS, 177 id).
se promeša ugljen; da ne niče korov, raonik se okali volujskom mokraćom; »radi napretka useva«, na prvo oranje nosi se suva hrana; žito (pšenicu) ne seje čovek levak; ćuti ko ide da seje konoplje, »da ptice ne čeprkaju posejano seme!
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Vojkanu? Hm! — opazi gospodar, digavši glavu. —Čuj, Vojkane! — reče, pogledavši ravno u oči vremešna, suva čovjeka, duge plave kose, zakrvavljenih upalih očiju, što sada pred njim skrušeno stoji, — ti uzimaš kao iz kraljeve
Za blagom uđoše njih dvoje. Rade prikupi suva raka i naloži vatru. — Čuješ, Mašo, — veli Rade — ne bih ja za tobom pristao kao pop Vrane, kad me ne bi htjela; i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Siguran sam da im te noći nije ništa smetalo, ni buve, ni smrad koji dopire odozdo iz štala, ni suva prašina iz slame, ni krpe umesto pokrivača.
su moćne, Prohorove tesne, utonule: na Hristu silna snaga, kipte puste mišice nabrekle i bujne, u Prohora mlitava suva koža što visi sa iskrivljenih kostiju. Sve sam ovo uočio mnogo kasnije, kad sam mogao s mirom razgledati raspeće.
vodurine na dnu, umesto da budu do vrha pune bistrom, hladnom i penušavom izvorskom vodom koja razgaljuje upaljena, suva nepca i struji niz grlo kao božija blagodet.
„Pa šta ako je siga?“, pitao sam ravnodušno. „Kako: pa šta? Ovde se može za nekoliko dana napraviti suva jazbina, hladna leti, a topla zimi“, rekao je Matija. „Ovo se seče kao sir“, dodao je odvaljujući veliku parčad kamena.
Mutna svetlost treperi u baricama. Naslonio sam bradu na kameni rub prozora, oštra, suva prašina me štipa po nozdrvama i pokušavam da smislim nešto stameno, nepomično, što će odoleti gnjilom rastakanju koje je
Ponestaje mi dah, znoj mi s čela curi u oči i zamagljuje mi vid. Među zubima mi gusta lepljiva pljuvačka a nepca suva i skorela. Ne smem da pogledam ni gore ni dole. Kamenje se otiskuje i zvonko pršti po ljutom kamenjaru u podnožju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
KULE SEVEROVE 159 KLEON I NjEGOV UČENIK 161 (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) 165 BABAKAJ 166 ZAPUŠTENI ISTOČNIK 168 (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...
Dvadeset prijatnih dana duvahu vetrovi. I tada U suva i tiha polja pastiri pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je
Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva.
Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u žarke julijske dane, Kroz puste i mirne strane. Suva kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nad njime stoji.
Gde su drijade nežne sa krivim i oštrim srpom? Gde su pitoma stada? (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...) Suva, kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nada mnom stoji.
Gde su drijade nežne sa krivim i oštrim srpom? Gde su pitoma stada? (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...) Suva, kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nada mnom stoji.
Još će dalje šomu piti, Napadaće ljubav javno, a tajnu će ljubav kriti. A kada ga samrt stigne, kô ledena suva proza, Sklopiće mu tavne oči kakva Julči ili Roza. 1891.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Trube od papirosa gorahu kao suva slama, ali se listovi od pergamenta pokazaše otpornijim. Sašiveni u sveske i povezani, oni, odolevahu vatri i
prodreti ovamo do ovog sloja atmosfere Zemljine sve i kad ne bi bila obavijena svojim neprodornim oblacima, jer bi ga suva vodena para progutala.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kukuruzi ne šume, nego siču: s-s-s, jer im je jesenja šuma već suva. U pazusima lišća stoji voda kao u čašama. A po drumu, dosta iskvarenom, barice, i mlake. — Uh, lenja ravničarska voda!
Svetlosnih efekata nema mnogo, jer tmola voda ne rasprskava i ne lomi zrake. Ali šumovi su razni i tajanstveni. Suva tužna pesma rita i njegove trščane flore. Zujanje i cilik insekata koji bolest seju.
Krivog ramena, valjda i od boja, uvek usplahirena od muklog trpljenja i straha, suva i siva, skroz nedruževna, ostala je samo još trag Vlaovića, sporedan, poslednji trag čitavog zbora snažnih i ljudevnih
Ali se nije obesila. Umetnici su bili svi poslednji Vlaovići. Pala je mrtva niz granu, laka, suva, ravna crnoj zemlji. Ipak ljudi uzmu da brinu o pogrebu. Ali o Leksinoj sahrani, ko i kako da brine!
je nadničila kod Harisijadesovih, i Jelena Harisijades bacile na đubre biljku iz lonca, jer su pronašle da je sasvim suva. Došao Harisijades, video, i zgranuo se: „Koren sasvim zdrav, isterao bi ponovo, upropastiste trogodišnju biljku!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naša tela su uvek vlažna. Jednoga dana htedosmo da izgorimo. Od vatre na kojoj se kuvao ručak, potpali se suva trava i buknu kao barut.
Vojnici su tukli s boka neprijateljsku pešadiju, koja je napravila prodor i krenula ka nama. Suva zemlja brzo nas je izdala. Od ubrzane puščane paljbe podiže se oblak prašine i otkri celu liniju našega rova.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Devojka se naljutila, bacila ih u tamnicu i davala im samo „suva hleba i studene vode“. O praznicima bi im dodala nešto bolje, ali bi ih svakog jedanput udarila, a Marka i dva i tri
Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na majdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi! Desno krilo od srpske krajine! Kako će te preboleti baba?
Takva su ona u Đurđevoj tužbalici za Kajicom u pesmi Smrt vojvode Kajice: „pernati od sunašca štit“, „suva zlata smederevski ključi“ itd. Takva su i ova: Moja ruko, zelena jabuko! Snaho jelo, nenošeno zlato!
Kažu, sine, i pričaju ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije, sine, do Zvečana, od Zvečana, kažu, do
Evo puno petnaest danaka ja sve hodah po turskoj ordiji, i ne naćoh kraja ni hesapa: od Mramora do suva Javora, od Javora, pobro, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije do grada Zvečana, od Zvečana, pobro, do
28 MARKO KRALjEVIĆ I MINA OD KOSTURA Sjede Marko s majkom večerati suva ljeba i crvena vina; ali Marku tri knjige dođoše: jedna knjiga od Stambola grada, od onoga cara Pojazeta; druga knjiga od
U kakvom li gospodskom odelu! Na pleći mu zelena dolama od kadive, izvezena zlatom; na dolami toke suva zlata, a pokraj nji trideset putaca, — svako mu je od po litre zlata, a pod grlom litra i po zlata koje mu se na burmu
Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na mejdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi! Desno krilo od srpske krajine! Kako će te preboleti baba?
te, brate, darivati: daću tebe dvije čizme blaga, i daću ti moju kulu zlatnu, koja bere devet litar’ vina, što j’ od suva salivena zlata; i još ću te, brate, darivati: daću tebe suru bedeviju, bedeviju što ždrijebi ždrale, što ždrijebi konje
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Radilo se veselo, bez predaha. Mali Nikolica dovlačio je čitava naručja paprati, mahovine i po punu vreću suva lišća. — Opa, alaj će biti mekano! Spavaćemo po čitav dan.
Svud po šumi bilo je sličnih gomila suva granja kao i na tome mjestu. U povratku kući, kad već stigoše skoro do samog izlaza iz gaja, Nikolica se odjednom
Odjednom se začu prasak suva granja, Stric iznenađeno viknu i za tren oka nestade ga pod zemljom. Lunja skoči. — Ode Stric, upade Stric!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kao derište bila je suva, džigljasta i krakata, tankih, dugih ruku, duga lica i velikih usta, ukratko: jedno najobičnije dečje lice za koje ne