Radičević, Branko - PESME
(1844, 14. okt.) NEKA SUNCA Jarko sunce seda, Travka njega gleda Oborena lica A puna suzica. Ja ni lica krijem, Niti suza lijem, Već s' eto osmevam, I vako popevam: Neka sunca, neka, Mene draga čeka,
“ Kad mi ono vesela Oko vrata pade, Kad suzica ona vrela Niz lice joj teći stade, Oh kada se zarumene, Kad polete ono k mene Kâno zora belu danu Jedva dočekanu.
Oh radosti puste za junaka! Pred njim teče iz kama vodica, Bistra, brate, bistra kâ suzica. Pade junak, napi se vodice, Te još umi svoje belo lice. Tice poju, a vrelo žubori: „Odmori se!“ kao da govori.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
– Kada me kakva nevolja goni, Te oko moje suzica roni; Il' teška bolja kada me svlada, Da mi sav život u muci strada; Uzdišuć jako po tisuć krati'; Zovem te Mati, –