Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da ne može i da nije pravo da pogine od Turaka na pravdi, onda grakne sva skupština, više od hiljadu ljudi: „Ako ti bude suđeno, a ti pogini kao knez”, pak ščepaše ga i digoše na ruke.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ona se isplaka, što nikad dotle; izjada se Strahinji na Živana: reče da se možda neće ni udavati kad joj nije bilo suđeno da za njega pođe; oprosti se s njim, zahiti vode, pa ode plačući naviše kući...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Žubor prođe kroz njih. Popa i kmet javiše se na doksatu. — Braćo! — poče kmet. — Je li nama opet suđeno da se brukamo... Opet se desila krađa... Žubor prođe ljudima. Sve se oči okretoše na Aleksu, a on sagao glavu i ćuti.
— A ko je od nas i odrastao na jednom mestu? — pitaše Zeka. — Nama ne bješe suđeno mir da mirujemo nego da se seljakamo i prebijamo od drveta do kamena!... Svi smo mi jedna svojta, svi smo Selakovići!...
A kad tamo... — Čuvajte svoje glave! — reče Nogić. — A koja mi je vajda i da je čuvam ako mi je suđeno!... Od sudbine se ne pobeže!... — A pobeže, brate, ja!... Ne idi mu na veru, veru mu njegovu!... Dođi, brate, k nama!..
I čini mi se da je malo šenuo... — A, brate, bio paziti na svoj narod!... — Šta ćeš?... Valjda mu je tako suđeno!... A, bogami, žao mi ga je kao rođenog brata!... Šta sam ja soli i hleba s njim pojeo!...
Pa, dete moje, taka je tvoja sudbina!... A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!... Jelo!... Rano!... I ona diže glavu...
Pa, dete moje, taka je tvoja sudbina!... A od sudbine se ne može pobeći!... Što ti je suđeno — suđeno!... Slušaj! Čuj majku kad moli!... A grehota je majku ne poslušati!... Jelo!... Rano!... I ona diže glavu...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Lepa voda. Bože kad rekoše »vode«, pade mi na pamet, što kažu, opiju se ljudi pa se potučedu; e al’ kad je nekima suđeno, a oni se potučedu i brez vina i brez vode. K’o sad s pop-Ćirom što se... — Ju, ja i zaboravila da vas pitam.
eto tako ot’šlo sve, — reče Nića i manu rukom. — Tako mi valjda suđeno, a zar sam ja kriv?! — He, Nićo, Nićo, kriv si ti k’o đavo — veli mu Rakila, ne puštajući ga.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je suđeno . . . — reče čika-Gavra. — E, ako je suđeno, ono nek’ bude; i to ako ima biti, a ono što skorije.
Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je suđeno . . . — reče čika-Gavra. — E, ako je suđeno, ono nek’ bude; i to ako ima biti, a ono što skorije. — Tako smo i mi radi, — reče Ljuba. Ženske se na to uklone.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(LMS, 1860, knj. 102, br. 1) — Tko se rodio za vješala, od puške ne gine (tj. odašta je čovjeku suđeno umrijeti, baš će od onoga umrijeti, a ni od šta drugo). (K-Lj, NB, br. 234) — Kome nije vijeka nije mu ni lijeka.
(Vuk, br. 2443) — Muka duše ne vadi, no suđeni dan. (Vuk, br. 3118) — Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. (Vuk, br. 3649) — Čega se čoek najviše boji, ono će mu na glavu doći. (Vuk, br.
deteta u velikoj meri određen sudbinom, te da se vaspitanjem teško može izmeniti (Nije kome je rečeno, već kome je suđeno; Što mora biti, bit će).
čto razvitie rebenka predopredeleno sudьboй, i vospitanie malo čto možet izmenitь: Nije kome je rečeno, već kome je suđeno (Ne to, čto skazano, a to čto suždeno); Šta mora biti, bit će (Čemu bыtь, togo ne minovatь).
Matavulj, Simo - USKOK
Ne izgubiše Srblji na Kosovu što ne bjehu junaci, no što im bješe suđeno! Pa dâko se bog smiluje i na Srblje da dođu do svoga, a oni će vazda bit’ pregaoci, kad ustreba, iako je zlô sjeme među
— Ima — potvrdi Drago. — U našim krajevima dugo žive ljudi, koji imaju vijeka, kojima ne bi suđeno da poginu. Ovaj naš striko Mrgud, stari barjaktar, zanago najstariji u Crnoj Gori, imao je gdje zaglaviti i pedeset
— Nizašto, gospodaru. Pozavadili se zbog potrice. — A zašto ubici ne sudiše glavari? — Ono, suđeno mu je, gospodaru.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Ja vam blagodarim, ali vi znate, kao što sam i kazao, ništa ne može silom nego ako bude od Boga suđeno. PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti. OTAC: Bože sahrani!
PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti. OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte i dalje, a i mi ćemo
OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte i dalje, a i mi ćemo raspitati, pak ako bude od Boga suđeno. PROVODADžIJA (mladoženji): Kako vam se dopada devojka? MLADOŽENjA: Ona se meni vrlo dopada.
Sremac, Stevan - PROZA
I sad opet njemu naspelo da se pohvali svojim čarapama. — A vidiš li, priko, ovo? Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. Isto k’o i tvoje!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Čitav rat mu seljak nadura i na svojim leđima iznese, a kad sve bude gotovo, opet po nama tarapana i klepet. Suđeno tako, šta li je.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Počela sam opet da sanjam kadiju... I mislila sam: dobro, ovo je ovde, ovako mi je suđeno, tako se mora; ali tamo, u dženetu, tamo ću kadiji da budem supruga... MAJKA PINTOROVIĆA: Dopada mi se onaj vez.
HUSO: Čoveče, onakva žena! MUSA: Da nije umrla, niko joj ne bi verovo. AHMED: To joj je tako zapisano i suđeno još onog časa kada je beg obećo Imotskom kadiji. A možda i pre, pre sedam godina... Ko zna čija je ovo pravda...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Neću. Ne gledaš sebe! Dokle ćeš...? — Ako, ako... Dok živim, dotle... Suđeno je! ... — A glas mu još više drhti. Šta će? Da ga ne bi sasvim odbila, strina uzme i nešto okusi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
u smrt ugušuje moju savest i ja sam mašina koja se odbija od vlažnih zidova, gotovo ravnodušno, jer mi je valjda tako suđeno, ubeđujem sebe. I kad već mora tako da bude, onda neka bude, jer tako i ja hoću.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa kako lepo žive! I ona je, eto, mislila da će i nju ta sudbina stići odmah prve godine, ali vidi se nije suđeno. Bud je takav, pa još privremeni !...
Od tada mu Gojko izgubi trag, i evo sad mu bi suđeno da ga vidi u punom sjaju gospodstva, u položaju od koga i sam po malo zavisi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kad je tako suđeno, bolje što pre, jer manje i žalosti!” — tešio je opet onaj govornik. Mnogi hramlju i gegaju, neki zavili marame preko
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ti onda sedi pa povečeraj. — He, he, nije kom je rečeno, već kome je suđeno! — veli Maksim, pa odlomi pola somuna, sede dole i primače kajganu.
Ali Sreta ne da ipak da sasvim propadne stvar. Tako lepa depeša, pa da propadne! Kad joj nije bilo suđeno da ide preko mora, mora se bar ovde čuti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Smešnu ćud ima moja furunica; Ove mi je zime suđeno da stradam. To nije furunica, to je jogunica, Led ledeni, a plane kad se ne nadam.
Pa da je barem bukova daska Na stovarištu Gradskog otpada, Lakše bi mu bilo! Nema izlaska: Čoveku je suđeno da propada, A da se niko u mahali Ne obazre i da ga ne sažali!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Taj brod, pored sve svoje majušnosti, odigrao je značajnu ulogu u rešenju problema jegulje; njemu je bilo suđeno da naiđe na mesto koje se tražilo i da time omogući rešenje problema.
Bolesniku je baš bilo suđeno da toga dana, ovako ili onako, napusti život. XX. Šta se radilo i saznalo u okolini Azorskih ostrva Vode oko
Međutim, ni ovoga puta nije bilo suđeno da se to postigne. Da bi se ulovio koji takav primerak jegulje, trebalo je pomerati se postupno i sve bliže samome
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da, viteza sustopice tragičeski konac prati: tvojoj glavi bi suđeno za v'jenac se svoj prodati! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Što je Bosna i po Arbanije? Vaša braća od oca i majke; svi ujedno, i dosta rabote. Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom! Težak v'jenac, al' je voće slatko! Voskresenja ne biva bez smrti.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Rekoh!“ „Pa ti znaš poslovicu: nije što je kome namijenjeno, no što je kome suđeno!“ „To biva ponekad, ali u ovakome poslu, e!“ reče medik a zavrti glavom, nezadovoljno.
Ako preboli, biće naš, naš kao da mu je od Kosova temelj ovdje. Ako mu bi suđeno da ovako umre, nije mu ni tada krivo, jer red je mrijeti, a ljepše ovako no ženski!“ Svi potvrdiše da je tako.
I eto nađoh ga!“ odgovori sa gorkim osmjehom Pejo. „Fala Bogu čuda!“ reče Milić. „Nije no ga junačko srce vuklo, a suđeno mu, može biti, bilo da pogine!“ Na tome prekidoše. Pejo nije već riječi progovorio do kuće.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Nema smrti bez suđena dana. — Nije kome je rečeno nego kome je suđeno. — Danas vezir — sjutra rezil. — Svakom će svoja doć’. — Muka duše ne vodi no suđen dan. — Što mora biti, biti će.
Od suđenja se ne može uteći. — Narod naš misli da je svakome čovjeku suđeno šta će mu se u vijeku dogoditi i kakom će smrti umrijeti i da se čovjek od suđenja ne može sačuvati.
To se detetu posle i zbude. (Tako su mu suđaje dosudile. Tako mu je suđeno). ’ROMI DABA Po narodnom verovanju bog je dao ev. Iliji munju i grom da pobije sve đavole. Sv.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A što sam Boga molila da me šalje s onoga sveta da kuću nadgledam da snaha bitangama ne deli, za to mi je suđeno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjama.
pa kad je vidi kakva je izmučena, zaplače se, a svekrva je stane zakli | njati da joj da jednu trpezu, jer joj je tako suđeno: ako joj snaha udeli jednu trpezu, onda će joj se pola greha oprostiti, i ne će više morati na ovaj svet dolaziti da
života svoga sam na svijet izdao, jer ih je on htio još nešto popraviti i bolje za štampu dotjerati, no kad to ne bješe suđeno neka ih svaki evo primi ovako na- | štampane kako su se u rukopisu našle; pa ako se u njima nađe što pogrješno, neka
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sastanak ogranka! Nakreni vamo taj kišobran! A tebi, Anđelko, laka ti crna zemlja! Da si znao koliko ti je suđeno, možda bi živeo malo pametnije! Pokisnućemo kao miševi! Što lije! Počelo i niz leđa da mi curi!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— o tome neću da čujem! — Kako sam ja mogla? Svi mogu u mojoj familiji. — Možda je meni tako suđeno. Šta mogu protiv Boga? — nemoćno podiže ruke. Zar pred njom ovo kažem?
Isteraću te iz kuće ako nećeš. Učini mi to. Kad te molim, ej, učini mi. Ja hoću, ti, ti si poštena... Suđeno je tako. Vi ste jaki život da produžite, u mojoj kući ognjište da se ne ugasi, da se ne zatremo...
Tebi će i otac i braća biti sluge. Ne žali ih, tebi je suđeno da budeš Katić. Nikola se s mukom podiže i pođe livadom. I poslednje oblake goni vetar, i zora je.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dolazilo mu je da ostavi sve i da se vrati, ali sjaj novca bio je jači od sjaja njegove čežnje. »A možda mi nije suđeno da se obogatim?« — pomisli u Severnom moru loveći kita, kad opazi da u mreži nešto svetluca. »Šta li je ovo?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Retikus donese rukopis Kopernikovog dela u Nirnberg i otpoče sa njegovim štampanjem. No u to umre Kopernik; ne beše mu suđeno da vidi svoje delo otštampano, ali je, kažu, njegove prve tabake dočekao na svojoj samrtnoj postelji.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tom nagonu samoposmatranja (koji je urođen i primaran kao i sama spontanost) bilo je suđeno da se u daljem toku u meni egzasperira upravo do flagelantske analize, prijeteći da mi svojim toksinima zatruje čitav
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car se malo promisli, pa će mu: — Tako je suđeno. Dajem ti je, samo pod tijem ugovorom da ostaneš uza me. — Lijepo, čestiti gospodaru, samo ćeš mi dati uzun da odem
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I tada se desilo čudo; jedan mladi Englez, činovnik u londonskoj policiji, načinio je otkriće kome je bilo suđeno da Nemačkoj omogući stvaranje velike čelične industrije.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija. Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu.
I na kraju: prikrao se neko prošle noći i na spavanju ubio Jablana... — Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan — da mi preko kuće i ova golema neprijatnost prođe.
No, eto, i ovde nekako čudo. Drežde ozebli i umorni. lupaju i viču. a niko se ne odzivlje. Izgleda da je tako suđeno. Nije šala kad se carstva menjaju, bolno pomislio pop, pa ponovo kliknuo: — Hej, lipova beso, otvaraj noćas!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Još mi zvuče poslednje ti reči. Ovo „sutra“ promakolo je već, Drugo sutra, „sutra do viđenja“ Suđeno je za sastanak naš: Na istini, bezbrenostitelne, Kud neslozi nije pristup dat, Gde pred licem Boga, svim’ jednoga,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nesumnjivo. Ali ako je čoveku suđeno da pogine, potrebna je izvesna varka, bar u poslednjem času, da je tako moralo biti zarad nekog višeg smisla, nekog
On me bolno pogleda. Oči su mu bile pune suza. — Sa štakama se ne ide na front... Valjda je meni tako suđeno. — On obori glavu i pogleda u nogu oko koje je bila gužva zavoja. Klimao je tužno glavom. Pitao sam imaju li nosila.
E, je li to slučaj? — Znam. Ali ako vi smatrate da vam nije suđeno da poginete danas, onda, molim vas, iziđite na rov ispred njihovih objavnica. — Eh... nije nego, znaš...
— Komandir stavi šlem i opasa revolver. Na izlazu iz svoje zemunice zastade. — Milojko, ti ćeš ostati... Sad, ako je suđeno. Sve što imam, ovde je. U sanduku, pri vrhu, nalazi se spisak mojih stvari. Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili!
On mahnu glavom i uzdahnu: — Šta ćete, valjda mu je suđeno... Odvraćao sam ga, molio... aja! Bio je ponosan... — Da li je imao koga od porodice?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ (pipkajući pregleda ranu): Dušman je bio — zlikovac! Srce je gađô — Ma nije, dete, bilo suđeno Da tako mlađan život izgubiš, — Evo ti listak od žilovlaka, Perući ranu vodom smlačenom Njega ćeš triput samo
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pod njima, zamoreni, traže hlada, ljube se ispod tih suvih grana, kojima je suđeno da uginu ondje gdje su i odrasle — u lijepoj, cvijetnoj planini...
obijesti, zavladala bi njime neka sumorna čežnja, meka, plačljiva kao oblačni jesenji dan, i činilo mu se da mu je suđeno ostaviti je. A i sada vrijeme hita, rastanak je došao: valja pregoriti...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pogledaj, molim te — reče neko — šta stoji na spomeniku. Da je nešto Lazariću bilo suđeno da u ovaj dan ispraća s nama gospa Nolu, bio bi to čovek blizu sto godina star.
Osetila je tako gospa Nola da joj je suđeno da makar jednog Švabu na svetu zavoli. Davala je dečku bonbona, zvala ga na ručak, kupila mu knjige koje je mnogo
Smiluj mi se, i razumi me, Bože, jer ni ja nikoga sasvim rođenoga nemam, sem Tebe... Gospa Noli nije bilo suđeno da vidi svoj kraj. I pri trećem pokušaju Bog je drukčije odredio. Šta je gospa Nola te noći u snu videla, niko ne zna.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Da darujemo devojku, pak će se viditi; a, prijatelju, šta velite? Otac. Ako bude od boga suđeno, ono će biti. Mladoženja (prvodadžiji na uvo). Novce, zaboga. Prvodadžija. Gdi je mlada nevesta?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oni će propasti, umreti. To je neminovno, neizbežno. Tako je valjda suđeno. A ko zna šta i one druge čeka na daljem putu... Lica su potamnela od umora i splasnula od gladi.
učinili smo sve što se može. I radićemo još i dalje... Ako nam je, najzad, tako suđeno... Ja se živ u ruke Bugarima ne dam... Ali, valjda ću dotle i ja jednom poginuti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ta država po narodnom pevaču nikad ne bi propala da nije bilo tako „suđeno“, i da nije bilo razbijača i izdajnika. Od toga narodni pevač ne odstupa.
bio učinio da se spustim do pod tvoju kulu, da izmamim Hajkunu đevojku, da odvedem sebe u Kotare, pa mi ne bi od boga suđeno: prokleto me piće prevarilo“. Tada reče Mustaj-beže Lički: „Be aferim, Janković-Stojane!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato su odmah i našli da će biti najbolje da brzo svrše stvar. Šta će biti jesenas, neka bude večeras. A valjda je i suđeno i pisano da to tako bude.
Pozvao je Manulaća on lično da bude dever uz devojku, dodav: neka se pokori sudbini, onome što je pisano i suđeno, kao što bi se, reče, i on — Mane — pokorio i pristao da bude Manulaću dever, da je njega — Manulaća, to jest — Zona
reče, i on — Mane — pokorio i pristao da bude Manulaću dever, da je njega — Manulaća, to jest — Zona begenisala i da je suđeno i pisano bilo.