Jakšić, Đura - PROZA
Dolazak njegov sve nas je obradovao, jer su ga svi u kući rado imali: svak se od nas žurio da mu, ukoliko više može, ugodi i ugove.
Obradović, Dositej - BASNE
Kako je lisici bilo na to ozdo gledajući, svak sebi lasno predstaviti može. Da od kog dpygoga to strada, ne bi joj ni po žalosti bilo, no od prijatelja i komšije
lisica pado dočekala, kako je s njima pred orlovim očima o hrast udarala, srce iz njih jošt živih čupala i proždirala, — svak to lasno pogoditi može. Naravoučenije „Ne drži se s kim se nisi kadar počupati”, veli jedna stara poslovica.
Naravoučenije Svak će sebi vrlo lasno u ovoj basni nauku naći. Ljudi pakosni i nepravedni što ne mogu s silom i snagom, to s hitrostiju,
Prostosrdečno i bedno magare uvještava nas da se s silnim ne družimo. Čemu nas lisica uči, to ostavljam neka svak pogodi. 7 Lav i medved Lav i medved pođu po jednoj dubravi od gladi lekarstvo tražeći.
Da ga razdele na polak? Svaki, esapeći po praznini trduha svom, vidi uda će mu polak malo biti; svak bi rad sve imati. Počnu se dakle oko njega čupati i derati, dok oba iznemognu i u nesvest padnu.
” Naravoučenije Ne valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može. Valja slušati što drugi o njima misle i utvrždavaju.
” Pomire se i napiju se, jedan s jedne strane, drugi s druge, i ody svak svojim putem. Naravoučenije Ništa nije sposobnije ljude za pomiriti koliko kad sami rasude da oni sa svojim vzaimnim
postelju, sav razdrpat od svoje sovjesti za nepravde i zla učinjena, niti će ga ko žaliti nit o njemu soboljeznovati, no svak će reći: eto čovek koji nije položio boga pomoštnika sebi, no upova na sebe i na nepravdu svoju.
pred njima: ne govorimo, dakle, zlo o drugima, razve kad je zlo javno, poznato, i kad može nepovinima povrediti; onda svak česni človek mora zlo za zlo priznati i protiviti mu se koliko više može.
Hego zaludu ti dobro, osramotio si se”. Naravoučenije Tako biva svakome ko ne čini dobro sasvim i kako valja. Svak mu veli: „Ili kuj, il' ne mrči.” Sam pravi, pak sam pokvari: zaludu mu muka.
Vidiš pijana kako se junači da uprav ide, a posrće, — svak se tome smeje. No staru i nemoćnu smejati se što posrće, to je prava ludost i znak zla srca.
” Naravoučenije Odavde svak sebi može lasno naravoučenije voobraziti, sireč: da ništa ne počinje pre nego dobro razmisli i pozna kako će dokončati.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet. Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja,
Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao), drugi okreće vola na ražnju svak nastavlja svoj posao. Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođe Kara-Đorđe i druge poglavice, sa sjajnom od Turaka pljačkom, svak u svoj logor (u Topčideru). Sad već moj prvi nađeni liferant Stefan Živković ima 60 Čivuta u Zemunu, koji potajno viju
— Njemu se zavrtoše suze i reče: „̓Ajte, ̓ajte svak na svoje mesto; a što je bilo, bilo; da je prosto, ni spomena nema.
No se glavama igrati nemojte; svak svoju vojsku, koji pušku poneti može, u gomilu, pred Hadži-bega! A eto gospodara, sutra ćemo odavde poći; pošli bi
” I tako se rastanu, i svak u svoj logor ode. Po rastanku sa Turcima ja odma dođem u Brankovinu, raspišem na kmetove da u rečeni dan svaki što
Odatle vrati se svak svojoj kući, a Karađorđe u Topolu, otkle nam javlja sve kako je Afiz-paša prošao. Ovo je bilo oko — od 1.
Kad naša vojska uđe u grad i opazi pirinač, počeše svaki jagmiti, svak za sebe. Tu se desi neki buljubaša Živko Šljivić iz požarevačke nahije, koji je posle vojvodom postao, i uze jedan ̓arar.
) Ele po malom otporu zbeg raskopaju, i, što su našli kazančića, sančića i kotlića, svak svoje pozna i povrati. I odonda su već prestali besposleni buljuci po nahiji ̓oditi; dok veće i turski sudovi po
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Igra i veselje trajalo je do pred mrak. U sami mrak poče se narod razilaziti, svak na svoju stranu. Sutradan poranio gazda Milun, pa sedi na doksatu pred svojom kućom, a kuća mu je od
— 'Oćeš, 'oćeš Srejo! — kuraži ga Boroje. — Ti si čovek vredan — poznat ovde kod nas. Svak će te drage volje uzeti u kuću — Boga mi jes' — prihvati Golub — valjanu čoveku lasno je naći i najma i rada.
Ne daj! — Kako ne daj kad smo načinili onaj prokleti ugovor, pa moram. Kom sam se god požalio, svak mi veli: »E, bogami, kad je ugovor — to ti je!« — A šta tebi bi da mu se tako podvežeš?
Ele sve su kazali kako je bilo. I svak im je davao za pravo. Čak su to kazivali ljudi i u mehani pred Trpkom. Ali ćir Trpko nikako nije hteo priznati da se
) A valjao nam je!... I tako se svi odabraniji Zarožani kretoše gore u selo kući kmetovoj. Ostali narod raziđe se svak na svoju stranu čudeći se kuraži Strahinjinoj. Kmet i Strahinja izostaše malo i zaturiše razgovor.
— veli mu Strahinja i otresa rukom. — Šta mahni se! — nastavlja Purko, a dolazi sve više u vatru. — Evo ovde u Zarožju svak bi ti dao, ko kćer, ko sinovicu, je li, braćo? — Jest, jest!... Strahinja je valjan momak!... Strahinja je naš!
Tri dana samo se jelo i pilo, pevalo i igralo... Kad se već svak nadovolji, rekoše neki da valja ići kući. Živan i Purko umalo se ne zavadiše oko Strahinje.
I sad se pričaju priče o Sibinovom junaštvu i kuraži. Ko ga god spomene u Velikoj Vrbici, svak će reći: »Bog da ga prosti!...« Njegova Miona ostade samohrana s troje siročadi. Dva sinčića i jedna kći.
Beše se svratio sa svojim stricem, starim Jezdimirom, pa posle razgovora o svemu i svačemu, reći će snasi: — Vala, svak ti se živi čudi kako se dajaniš... Jesi vredna, jesi pametna. Samo si nešto sludovala... — A šta to, dešo?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dok ti se najedared čuše puške. Straža koja je pred šancem čuvala, poče se povlačiti k šancu. Logor se uskomeša. Svak se dokopa puške. Vojvode namestiše svoje ljude i narediše da se spreme za borbu... Straža se sasvim povuče u šanac.
Dučić, Jovan - PESME
Prenula se naglo sva dvorana ova: Svak oseti da je tude u samoći Gladijator jedan umro ove noći, Mlad, srušen, i ranjen već dvaest vekova. ZAŠTO?
Za tvoju Slavu, svetli Care, Neka svak pehar popije — Jer su spopale pute stare Zmije i ljute škorpije... Kuda su prošli svi trofeji S vojskama tvojim
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A i samo srce drukčije se ražđipa kad Sovra svira. A u kolu je sve bilo zaljubljeno; svak ima svoju pa ne dâ drugom do nje, nego se kolju k’o kere svake nedelje. A što se zaljubljivalo, to se ponajčešće i uzimalo.
— Ta gle Niće! — viknuće svi veselo, jer ča-Niću je svak voleo. — A zar tako vi pazite na kuću! Vi se zadivanili i uzanđarili tunakara unutra, a da sam neki, k’o što me bede,
Eto na priliku, ti služiš goste, a ja kočijašim, a oni se uzimadu, a gospoda parosi — oni venčavadu... E, pa tako; svak ima svoje jedno poslovanje i, kásti, zarađivanje. Ne može svaki sve da radi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
ponosa, i kao da su među Bokeljima najponosniji Paštrovići, koji, do Austrije, nisu stranoj državi danak plaćali, a svak im priznavao povlastice i ostavljao ih da se slobodno upravljaju po svojoj plemenskoj uredbi i rešenjima, koja su
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Trguje i sa slaninom i suvom ribom. Ne drži ni šegrta ni gazdarice, sam je sve. Sam kuva, sam čisti. Svak kaže da je vredan. No ima jednu slabost: uvek pripoveda o profitu, šta je na slanini i ribi profitirao.
” Šamika će komandirati, i to sa frajla-Lujzom. Divna igra. Kakve figure izvađa Šamika, sve veze, plete, svak mu se divi!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
134) — Ulaža vino goni iz jelića kostelića. (Novaković, S., SNZ, s. XVIII) — Marko pluži devetorim pluzim. Svak se čudi, kako Marko pluži (misli se na dete koje sisa na devet mlazova). (Novaković, S., SNZ, s.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Meni je i ovde dobro... A ti? Šta je s tobom? Nemam pasoš! A onda, kada se više nije imalo kud, raziđosmo se svak na svoju stranu. Bledela je zora i kondukteri su već išli na posao u remizu.
Mlada žena i mladi čovek kupuju, svak za sebe, po dve karte za predstavu od tri u Kinoteci. Volim Kosovsku ulicu nedeljom u tri.
Kada se mladi čovek i mlada žena otkriju u toj sali punoj tajanstvenog filmskog sumraka, oni skrenu pogled svak na svoju stranu.
Matavulj, Simo - USKOK
Svi mlađi, pa i njeke od ženskih zagrajaše: — Zanago i ja!... Zanago svak!... Daj bože!... Pa da ga oženimo! Vele, zgodan je kao đevojka, a od velike kuće!...
Nastadoše uzvici: „Gledaj ga, molim te! ne bi li rekao da je stotinu puta igrao oro!?“ da nije zazorno, svak bi još dodao glasno ono što mišljaše: „E zgodnijeg para ne možeš ni zamisliti!
— Vjerujete li vi u ta pogađanja? — zapita Janko Krcuna. — Vjerujemo kad pogode! Onda se svak sjeti pleća i pogađača, a ako se ništa ne obistini, onda ih se niko i ne spominje!... Ženske zapjevaše.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« Vuk Karadžić napada »višu klasu«, veli da su »umotvorine našijeh učenijeh ljudi takove da im se svak ko ih pozna mora smijati i žaliti narod što nema prema sebi učenijih klasa«, i veliča narodne pesme kao »vječno blago
Sremac, Stevan - PROZA
— Dakle, da kažem Kaji da je to sigurno? — Sigurno! — veli Pavle, i raziđoše se. Ode svak na svoju stranu. U kući sva tri dana žurba.
Ali je on i to znao da će tu naredbu svak, pa i sam naredbodavac slabo zarezivati. Čekao je samo da čuje makar jedan pucanj u komšiluku, pa da se odmah i on
Radičević, Branko - PESME
Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i trudi Da izblizu čudu se načudi.
za komadom pada, Jošte malo, nekolika časa, Pa im nema ni traga ni glasa, A jezana i drugoga čuda, Da se seća svak kô sanka luda.
po vazdan srce vam uzdiše Da iz đaka načinite miše, Psuj i karaj, pa na macke vuci, Pa i onde kâ skotove tuci, Da svak od nji drkće i trepeće Kada gosa kraj njega prošeće.
Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka, Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje — No ljuto
Za jednoga boja žestokoga Beše muke dosta za svakoga, Svak činjaše koliko mogaše, I pred sobom Turke razgonjaše. Ja od čete bejah ponajprvi, A vas crven od turačke krvi, Kad
sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš nas pokrhaše,
Tu je Tale, tu je Radivoje, Svak kraj sebe čuva drago svoje. Radivoje jadan i nesretan, Ali Tale, je l' on junak sretan?
Uz vrlet se popeli hajduci, Svak zapao po za jedan kamen, Dohvataju one tanke puške, Još poneki svojoj progovara: „Zbogom, puško, zbogom, vjerna
i na britke nože, Već do gore dopriješe Turci, Ma se brane zlosretni hajduci, I padaju — a neka ih, brate, Svak zamjene dosta već učini: Kosovo bi mogâ preboljeti, A nekmoli mirno umrijeti.
Oh, i Lale slavne naše Lađama se već nagnaše. 36. Još se jednom svak okreće: „Zbogom, slatki zavičaju!“ Pa na dasku nogu meće... Al' ko plovi amo kraju?
Al' ko plovi amo kraju? Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga? Svak ugleda tebe, Đoko, Svog sokola premiloga; Jeste tebi mana dosta, Al' ova ti slava osta.
Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga? Svak ugleda tebe, Đoko, Svog sokola premiloga; Jeste tebi mana dosta, Al' ova ti slava osta. 38.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Neka, Zijo... Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne
Ispadao je tako bijela vrana koja diže graju u nedoba, beskorisno, da mu se svak smije i čudi. Mlin je, na primjer, za djeda oduvijek bio kao neko malo svetilište do koga valja, ovda-onda,
Šta će kukavni tuđi sluga, svak samo gleda kako će ga šakom za vrat, a jedan je samo benasti Rade Ćopić, pa udario u školanje da mu se sprda selo.
Znale su se gazdinske oranice, gajevi, konji i volovi. Svak je umio nabrojati šta jedna ugledna kuća ima i šta se u selu računa njezino.
u selu, pa je, vremenom, taj bezazleni benaš postajao poznatiji i od same svoje kuće i čitavog njenog bogatstva. Svak se utrkivao da ga vikne, pozdravi ili počasti.
Plutali su neznano kud naplavci i krhotine razbijenog ratnog broda Austrije. Svak je tražio mirno mjesto da se skrasi pod blagotvornim suncem, koje je još jedino ostalo neizmijenjeno i svačije.
poslala da se preko njega koliko-toliko iskupi i oduži za sve muke i nevolje koje je rat sručio na ovaj kukavni svijet. Svak je za to kriv, pa i stari Rade, svakom pripada njegov dio ispaštanja, i to svoje valja stoički podnositi i durati.
Đurajica, u podrum s njim, pa nek tamo smišlja što mu drago, a mi ćemo se ovdje potpregnuti da istjeramo ovo naše. Svak svoju pjesmu, dragi moj, nema nam druge, davno sam ja to vama govorio.
Pjesnik prihvati ono kuvaričino sikirče i krenu prema zatvoru, dobrodušno gunđajući: — Šta im sad ja tu mogu. Svak svoju pjesmu, bezbeli. He-he, a ono za čakšire baš mi dobro ispade. Ejvala ti, Đuro, živila ti kubura.
— De, ti, de, šironja! — veselo je kriještao Cigo. — Gledaš samo kako ćeš što dovući u tu tvoju logu, pa misliš da je svak taki. Ih, dabogda se raspuko! — Pa deder, kakve si se sreće domogao u toj tvoj oj skitnji? — bobonji kum brko.
— Evo, žena kaže, kune se. Kazuj, brate, istinu pa da se ide kući, svak za svojim poslom. Zašto da te džabe tučemo. — Ma, ljudi dobri, šta će meni tamo nekakva baba, deder kažite.
meću seljačkim gunjevima i kožusima pojaviše modre uniforme avijatičara i dva različita svijeta produžiše da i dalje žive svak o svom poslu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pa i svaki ti abadžija, i berberin, i konjušar, i asker, načinio sebi boga prema sebi. Svak od njih misli da mu je Alah sluga, da Alah nema drugog posla nego da njega opravdava, da njemu daje za pravo.
Kostić, Laza - PESME
zagrlih je, manito mi srce bije, u žestini i zanosu već osećam bujnu kosu, što se po mom licu ppocy, mirisi mi obasuše svak' zadisak željne duše.
zar tome mora nas tek da sluša obesteljena, slobodna duša? zar nije njome svak obuzet? Kome je misô u čistoj duši, s otim se duša Jovina druži, vesela s njime, s njime i tuži, krilima maše, suze mu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Gde ga dobi, tako ti boga? A on joj odgovori: — E, gde sam ja dobio onde ne može svak dobiti. U toj i toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja za jaslama da ne znaš koji je od kojega lepši.
Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Po što dan prođe a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava. Braća uljegoše u sobu; kad u sobi kraljeve šćeri zaspale, onda reče Grbo braći: — Noćas će doći
Onda onaj podeli sve po redu, pa svak svoje uzme preda se. Neradin uzme za stoku govedara, za konje konjušara, za ovce ovčara, za koze kozara, za svinje
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
nema, osim prve jednake ideje, koju smo obojica — Vajse za volšebnu operu (Zauber Oper), ja pak za prirodnu komediju — svak po svom sviđenju i vkusu, upotrebili, i izradili.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak? Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.
Uz mnogo znoja i drugog troška svak jesen meri iz svoga ćoška. Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj. KONj: Prokleta jesen!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
je naglo i žestoko, Pripaliće seji našoj lice — Daćemo je Munji iz oblaka, Kad zagrmi, daleko se čuje, A kad pukne, svak (se) boji za se. 9. Sinje more i dubine tvoje, Niko tebe preplivat’ ne more, Veće vila na konju ljeljenu.
“ 210. Sadim jelu na planinu, Ne otido za godinu, Kad otido da ju vidim, Ko me srete, svak mi reče: “Jela ti se ponijela, Iz vrha ju zlato siplje, A iz grana sitan biser, Lišće ju je žuti dukat, Pod nju
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) SIMKA: Znate li šta se to jutros stvarno desilo? MILUN: Niste čuli? SIMKA: Čuli smo, ali svak priča drukčije. MILUN: Okružni načelnik klao june, izàkuće!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
zaboravljati to ime; najpre prezime, a posle i ime, i u poreskom spisku zapisan je pod imenom Đorđe Ružić, pa ga danas svak u selu samo tako i zna.
se zasijalo lice od zadovoljstva; ali kad kažem da je od zadovoljstva trljao ruke, sedeći onako u krevetu, držim da će mi svak verovati.
Probudio sam zainteresovanost u vama; i sad će ići lakše. Dakle, slušajte! Svak zna i poznaje u selu Miću »Oficira«. Ima on i drugo prezime, ali pod ovim je mnogo poznatiji.
Možeš se odrati pitajući za Miću Ilića, malo će ko da ti kaže da ga zna, ali kad kažeš: Mića »Oficir«, svak zna. To ime nosi poodavno, još kako se iz vojske vratio.
A zatim prelazi na stvar i veli da piše »pravu istoriju« u kojoj će svak »na svoje mesto« doći, a to je opet iz Higa, pa veli: »Narod je progovorio gromkim glasom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Eno žene, nasred Save, eno marame! Stari, mladi, dede, babe, bogati, siromasi: Kad je vrelo, svak bi glavu da u vodi pokvasi! Pa se baca u zagrljaj Savi, Moravi I na glavi pokrivalo tad zaboravi ...
A ja gledam, sa obale, gledam, pa mi je Ceo život danas lepši zbog te šamije. Svak se nosi po svom hiru, ukusu i hobiju, A voda nas, sve zajedno, nosi u nedođiju.
PRIKRIVANjE Da sačuva glavu glupu Svak je našo neku rupu: Jedni beže u Drlupu, Ćopić u Bosansku Krupu, A treći se obezbede Od nesreće i od bede Samo kad
” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su Slikani na proglasu Na kojem piše: „Dole rat!” I još: „Svak je svakom brat!
tetka- Gospava Volela je po podne da odspava: Svi slavni ljudi brzo nauče Da lovorov venac koriste kao jastuče. Svak voli lovor, al na svoj način: Jedni kao znamen, drugi ko začin.
Najpre, to su radišni mravi, Zabrinuti kao seljaci pravi, Od jutra do mraka, noću i danju Mravi se vrte po imanju, Svak zauzet oko svog poseda Ne stiže suseda da pogleda!
OD PROMAJE U našem narodu veoma je Raširen strah od promaje: U čekaonici, u kolibi, u palači Svak se boji da ga ne zakači! Srbija, Crna Gora i Bosna Drže da je promaja smrtonosna.
” „Odmah, na početku, potegni-povuci! Teško je uhvatiti zakon ženstvu... Svak bi hteo starost u tihoj luci, Kod kuće, ne u inozemstvu...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SKUPŠTINA UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU GLUHO DOBA NOĆI, SVAK SPAVA. VLADIKA DANILO (sam sobom) Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune, praunuka Turkova s
Naš se posâ svuda proćukao. Kad opaze braća nekršćena, neće oni kâ mi rastezati. SERDAR RADONjA Svak je došâ ko je od potrebe, al' nijesu pet Martinovićah. I nije im bez neke nevolje, a bez njih se nikako ne može.
VUK MIĆUNOVIĆ Kakvu ženu, rugaš li se zbilja? Danu pričaj što se dogodilo, a ne boj se, svak će te slušati; takve posle svako rado sluša. TOMAŠ MARTINOVIĆ Pričaću vi za toga đavola.
Ali ti se jošt hoće pameti — poteža je ova naša škola. MUČI OPETA SVAK I GLEDA PREDA SE. VLADIKA DANILO Bože dragi, koji sve upravljaš, koji sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš
Čuje da svak spava u kolibe. Tada ona vijenac rasplete, pade kosa do niže pojasa; poče kosu niz prsa češljati, a tankijem glasom
Kad onaj čas, nije nego slamka! Drugom vikni: „Poslušaj narode, svak će sada grozd u ruku imat, grozdu ćete britve prinijeti, al' čuvajte, da vas jad ne nađe, nemoj koji grozda okinuti!
Dokle treći savrh zida vikni: „Čuj, narode, ne potopite se!“ U to rikni niz pazar rijeka; ili bilo muško ili žensko, svak, da gazi, uzdigni haljine. Kad ni vode ni od vode traga, no svak digâ u pazar haljine i krenuo kâ da vodu gazi!
Kad ni vode ni od vode traga, no svak digâ u pazar haljine i krenuo kâ da vodu gazi! Kad viđeli e ih pogrdiše, skoči narod, i bi ih pobili, no uteci u
VUK TOMANOVIĆ Hvala Bogu, velike žalosti što nas nađe danas iznenada! SVAK ĆUTI I PLAČE. VUK MIĆUNOVIĆ Oh do Boga, a oh dovijeka, da čudno li s glave pogibosmo!
KNEZ JANKO (gleda ga) Divna pisma, jadi ga ubili! Krasno li je na kartu složeno, kao da su kokoške čepale. SVAK SE SMIJE. KNEZ JANKO DAVA PISMO POPU I GOVORI MU.
Iz Bara se kaže. Dava trave i nešto liječi, i zapise nečesove gradi da čovjeka puška ne ubije. Svak je drži, oprosti mi, Bože, kâ da duhom svetijem prozire.
Hoću spomen da činim dušama vitezovah našega naroda; danas će im najmilije biti, od Kosova nigda kao danas. SVAK SKIDA KAPU I SMIJU SE.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Palo je čudnijeh i smiješnijeh riječi o kontu Pjeru i družini njegovoj. Svak najrađe ismijava i previre svoje vlašte mane kad ih pri drugome nađe.
Seljaci neki vidjeli su to pa mahahu glavama i krstijahu se, ali je svak mislio da to biva s privolom roditeljskom. Kad jesen nasta i donese vjetrove i daždeve, moradoše rastati se.
krštene duše tu nema, koja te ne ljubi, koja ne čezne za tvojim blagoslovom a ne drhti od tvoga proklestva. Svak bi rado život svoj za tebe dao, a sa svim tim...“ „Sa svim tim ne slušaju mene no — nečastivoga.
da je i ugrabe, stigli bi je zaista, te donijeli njihove glave, za jabuke, tebi majci!“ Te riječi naniješe tišinu. Svak je za sebe nešto promišljao. Janko diže Miluna sa svoga krila, pa ga postavi kraj sebe i htjede da izađe. „Sjedi Janko!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Dobru čovjeku sve dobro stoji. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo. — Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede.
— Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo. — Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe.
— Više um zamisli nego more ponese. — Kad bi se sve pameti iznele na pazar, svak bi se svoje mašio. — Ljudi se ne mere peđu no pameću. — Pamet je starija od knjige. — Pamet — sermije.
— Gori su povraci, neg’ li počeci. — Bolje je ne početi, nego ne dočeti. O RADU — U radina — komadina. — Nije svak orač ko se pluga drži. — Onoliko čovjek valja koliko i kako uradi. — Ništa se ne može od vredna čoveka oteti.
— Ako ne načuva, ne nateče. — Koji štedi, u drugog ne gledi. O SVOJINI — Svakom se svoje čini najljepše. — Svak’ se bavi o svome. — Što je odžino, nek’ je pod glavom. — Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar.
— Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar. — Ako je i koliba, naša je. — Svak’ je od svoga mala gospodar. — Teško onom ko u svojoj kući služi tuđa gospodara. — Tuđa kora zube lomi.
— Svak’ je od svoga mala gospodar. — Teško onom ko u svojoj kući služi tuđa gospodara. — Tuđa kora zube lomi. — Svak’ je u svojoj kući kralj. — Svaki je kokot u svom buništu gospodar. — Svaka je koka na svom sjedalu pijetao.
— Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa. — Tuđe je sve lijepo, ali svoje najlepše. O DOBITI — Svak’ se bije da dobije. — Svaka služba svoju plaću ište. — Bolje je išta nego ništa.
— Svakom je svoje breme najteže. — Svakom svoja nevolja. — U nevolji nema pogodbe. — Svak’ je tuzi i nevolji dužan. — Gdje nevolja ruča, tu i tuga večera. — Tuđa rana ne boli. — Palo drvo, gotova klada.
— Trpen spasen. — Najpreči su komšija i košulja. — Nužda zakon menja. — Potreba zakona nema. — Svak je sebi najpreči. O DUGU — Dug je zao drug. — U zajam — u najam. — Gdje se dug ukopiti, ondje rđa caruje.
— U mlađega pogovora nema. — Poštuj starije, i tebe će mlađi. — Poštuj ako hoćeš da si poštovan. O SVOJTI — Svak’ od svoga. — Svak’ je sebi prvi brat.
— Poštuj starije, i tebe će mlađi. — Poštuj ako hoćeš da si poštovan. O SVOJTI — Svak’ od svoga. — Svak’ je sebi prvi brat. — Kakvo zvono takav glas; kakvo žito, takav klas; kakvo drvo, takav klin; kakav otac, takav sin.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Gde ga dobi? tako ti Boga!” A on joj odgovori: „E gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti. U toj i u toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja za jaslama da ne znaš koji je od koga lepši.
” Onda onaj podeli sve po redu pa svak svoje uzme preda se: neradin uzme za stoku govedara, za konje konjušara, za ovce ovčara, za.
” On tako i uradi, i pošto se svak provrže kakav je bio, on ih sazva sve u svatove, pak s đevojkom doma pjevajući i lubardajući, i tu ih časti pićem i
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer zapovesti njegove nisu teške, jer svak ko se rađa od Boga, pobeđuje sav svet. I ovo je pobeda koja pobeđuje sav svet:“ (I Jn.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pokoju i ljubavi jedan s drugim živiti ne prezirući, ne trpeći i ne praštajući jedan drugota pogreške; obače, ako bi se svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati se, mnogo bi manje pogrešavali, i sledovateljno mnogo
Gotovi smo nama[h] na kavgu. Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena. Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume
Iz ovoga nek svak pozna kakva je stvar da dete čuje i čita ono što nije za njega. Ja bi[h] mu odgovorio da evangelije uči; ko hoće da
” Svak lasno može poznati kakav je ovi savet bio, kako ga i sam sad poznajem; no onda ko će ludu dati pamet? Moja glava, napunj
Jednim slovom, kupeći Turkom novce, došli smo u omrazu svetu i vilajetu; svak se nas uklanja kao od kurjaka, jer kako nas gdi sretne, zna da će ograjisati.
Ep[iskop]: „Vidiš li, arhimandrite, kako pravo sudiš kad [h]oćeš; i tako svak čovek, imajući zdrav razum, ako hoće, može pravo suditi; ako li neće, krivo i nepravedno čini; svet razuma i
Neka svak rasudi, ko bude čitati ove vrste, kakva čuvstvovanija blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati
potok, njena ljubitelja koji je zagrljenu drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa svi proletnji, letnji i bogati jesenji darovi nadičenu i preukrašenu glavu pokazivati i očima sviju
” Potom da zapoved da nas odvedu u trapezu i dadu jesti. Kad iziđemo iz trapeze, pođemo svak svome starcu. Ja nađem moga igumna sama gdi hoda po ćeliji. Upita me jesam li izučio psaltir; kažem da jesam.
Kako bi gdi došao, kazivao bi da on ima đače sveca, da svak stoji na opazu i da dobro gleda što će poslovati; da se on boji jesti i piti preda mnom, a smejati se i šaliti za
Čitajući šta su neki radili koji su se Hrista radi budale činili (neka svak ovo dobro zabeleži: Hrista radi budala), dolazio bih u is|kušenije: a kako bi bilo kad bi[h] se i ja budalom učinio,
No, ovo je prirodno nerasuždeniju; svak se tuđoj sujeverici posmejava, a svoju počituje i za svetu drži. | A ako ćemo po duši pravo suditi, kad ne pristoji
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Koga god sretnu, svak pozdravlja fratra i svak pita Stipana gdje je bio dujo i čiji je klapčić. Bakonja se čudio gdje toliki narod poznaje
Koga god sretnu, svak pozdravlja fratra i svak pita Stipana gdje je bio dujo i čiji je klapčić. Bakonja se čudio gdje toliki narod poznaje strica, a eto su odmakli
pa kad ljeti presahnu, red je hoditi na daleko, do njekog izvorka, pa i tu bude slomljenijeh glava, jer je naloga i svak traži da prije ugrabi!
Najzad osta svak pri svome mišljenju. Sutradan dođe majstor Lovrić. Bijaše to čačurak, ali žilav i okretan, dugačkijeh crnijeh brkova i
— Natrag, pasji skote! Niko da se odavde makâ nije, nego da me svak sluša... Nožić mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je čovik pri smrti!
A šta su bacili krivicu na druge, to bi bolan i svaki od nas učinija. I najposli, znaš šta ću ti rići? Neka svak turi ruku u svoju škarpelu, pa će naći u njoj mrvica! Ti me razumiš dobro!
ga je i što je slušao o Srdaru, koga bi svakoga dana poslije podne nestalo iskraj poslenika, a već ne samo što svak znađaše kud bi se dio, nego bi se u to doba pjevale pjesme „o jedroj Jelici, našoj lipoj kmetici!...
su misili, videći fra-Brnu, ukočanjiše se pred oltarima; a oni koji su ispovijedali, promoliše glave iz ispovjednicâ. Svak povjerova da se njeko čudo desilo.
Njeki su gonili tovare na konjma i magaradi, njeki nošahu o ramenima kokoši i tuke, drugi gonjahu stoku i svak će se obazrijeti na lijepoga konja i konjika. Kad sunce granu, Bakonja ugleda podalje njekoga rkaćkog popa i momka pred njim.
Kušmelj i Krkota švrljahu cijeloga dana po vinogradima, upoznajući se sa ljudima. Knez je svuda lijepo priman bio, te se svak čuđaše njegovoj neobičnoj snazi, kad bi kao iz šale dizao badnjeve sa kljukom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa zajedno preleću S kraja na kraj, a nogom šaraju slova Sve nova i nova.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
nosit smrtnoga okova; ko bi igda s dobre volje htio bezumnoga poželjet meteža, đe zlo gnusno svagda toržestvuje, đe svak zname od razdora nosi, đe gnjiloća duše kamenuje?
počelo se bješe utišavat; već bijeli nebesni polkovi sve mostove bjehu napunili sa svojijem divnijem masama; svak se svome povraćaše stanu, neki pješkom, a neki na krila: nepregledne njihove stanove prekriliše b'jelim okolima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Srpski se kaže bolnica, a što Vi umesto bolnica govorite špitalj, to nije pravilno, i to će Vam svak reći. Uostalom, smešno je da Vi kao Šapčanin kažete, umesto gađ’o bolnicu, gađ’o špitalj — i grohotom se smeje Šljivić
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U tolikom obilju bogova, i u tolikoj slobodi da ih svak iznova po svojoj miloj volji stvara, dade se zaista izmisliti nešto bolje.
Postoji kao jedan „sadržaj moje svijesti”, kako se ono kaže. — Eto, dozvoli da bar tako postoji i moj bog. — Znači, svak ima svoga Bućka — nasmijem se bezazleno. — Svak se zabavlja kako zna i umije.
— Eto, dozvoli da bar tako postoji i moj bog. — Znači, svak ima svoga Bućka — nasmijem se bezazleno. — Svak se zabavlja kako zna i umije.
Možda je to tvoje za tebe, za takvu tvoju narav, zaista, najbolje, pa i jedino moguće. Više-manje svak u životu gazi za nekom svjetlošću, za nekim svojim doživotnim zanosom.
Bez sumnje, svak nosi u sebi ponešto te vrste. I tako, ljudi se kreću u krugu s nekom smiješnom intimnom tajnom u sebi, i ljubomorno je
umjetnosti svojstvene istine i laži, protječe čitav život umjetnosti i leži njen vječiti dijalektički momenat. Svak od nas ko ima neke familijarnosti s umjetničkim stvarima dobro poznaje neprestano miješanje, isprepletanje, ukrštavanje
Pomučasmo malo. Pa on reče: — A u stvari, svi se mi umjetnošću liječimo od života, svak na svoj način. Ali bojim se da, u umjetnosti, ako čovjek nije i odviše plitak, na koncu svaki put neizbježno vodi van
su imućniji bježali na Bliski istok, još nezahvaćen blagodatima novog pronalaska, eda bi odahnuli u svježijem zraku. Svak, formalno svak bio je potkupljiv.
Svak, formalno svak bio je potkupljiv. I, što je najgore, ne potkupljiv novcem, ili ne jedino novcem, već poglavito samim ampulama.
Pokazujete zabrinjujući nedostatak fantazije. Kako vi to zamišljate, molim vas? Da svak ko se jednom slučajno rodio ostane na svijetu za vječita vremena? Da djedovi i unuci budu vršnjaci?
„Les nouades de Nantes” u poređenju s tim sušto su spomenarsko cvijeće!... država se, dakako, branila. Razumljivo! Svak brani sebe. Zaredale su masovne egzekucije, u industrijskom opsegu. Stupili su u akciju i bojni otrovi.
one brige koja toliko muči tvorce vještačkih drama: u njemu leži garancija da će sve što učini nužno biti dosljedno. Svak od nas nosi u sebi namotano klupko svog životopisa, repertorijum svojih mogućnosti. Pa i svoj osobeni način skončanja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 364 ĆOSO ŽUTE BRADE I TOMA GA ZNADE 365 STRANAC I CRNOGORAC 366 LAJU PSI U SELU 367 DA HOĆE SVAK UMRIJETI!
Gde ga dobi, tako ti boga! A on joj odgovori: — E, gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti. U toj i toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja, za jaslama, da ne znaš koji je od koga lepši.
Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju. Pošto dan prođe a noć dođe, ode svak u svoju sobu da spava. Braća uljegoše u sobu, kad u sobi kraljeve šćeri zaspale.
Onda onaj podeli sve po redu, pa svak svoje uzme preda se. Neradin uzme za stoku govedara, za konje konjušara, za ovce ovčara, za koze kozara, za svinje
Kad to viđe starješina, poviče na zecove: — Stojte, ne topite se! Lažu ljudi i svak drugi ko govori da smo mi najstrašiviji na ovom svijetu; jer viđeste li kako poskakaše žabe u vodu od našega straha!
Vidan momak radija bi po danu, a kad bi bija misec, valjalo bi da radi po noći. Upita se momak gospodara: — Svak radi po danu, po suncu, a šta će reć, gospodaru, da ti mene činiš radit obnoć po misecu?
A seljak odgovori: — A zašto nemate i četvrtu? — Kakvu? — Bogme, da vama svak plaća mise, a vi nikome. KREĆI, OČE IGUMANE! Umirao jedan stari iguman u zenđilu manastiru.
DA HOĆE SVAK UMRIJETI! — Šta si se zamislio? — upita veseljaka njegov drug. — Mišljah, da hoće svak na svijetu umrijeti, kako bih
DA HOĆE SVAK UMRIJETI! — Šta si se zamislio? — upita veseljaka njegov drug. — Mišljah, da hoće svak na svijetu umrijeti, kako bih lijepo živio, jeo, pio, djevojke ljubio i svakome zapovijedao!
nekakav čovjek vrlo opak i u svako je zlo upadao ne stideći se ljudi ni boga bojeći, samo je li mu se desila prilika. Svak ga je u onom selu mrzio i ružio, ali ništa njegovom obrazu nije škodilo, niti je mario što ga svaki ruži i
Petković, Vladislav Dis - PESME
U igri, u poljupcima tražimo besno Izraza, sna; Plačemo, mrtvima što je u paklu tesno, Kad nema dna. Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob. Ni svoje dane, što gore, k'o mrtvom sveće, Ni svoju kob.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
bacaju senke senke bacaju topole (b) veče već stopilo pijano već veče Obrazac je i ovde očigledan i svak ga može proveriti, pa nikakva dalja objašnjenja nisu potrebna.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
15 U hladnoj i razgrađenoj kući razgrađen je i svekoliki porodični red: svak uzima što mu i koliko mu treba, vuče za sobom predmete i ostavlja ih ne mareći za druge ukućane; deca Sofkina iz naćava
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I svak bi ćutnô da ga obleće Rajska toplota duha golema, Priznô b’ da Srbi imaju nešto Što niko drugi nema. Postojmo dugo
se čizme zimske I po ledu da se gazi, Kupuju se tople bunde I šalovi i pervazi: Koža, vuna — to je zdravo! Svak se čuva — to je pravo! Al’ setite s’, glednuv’ dole, Dece gladne, bose, gole!
“ Tu farisej dukat baci, Al’ ne što je srca meka, Već ga tako diže, spušta Da svak vidi iz daleka. Udovica sirotica Jedan novčić spušta ti’o, A možda je (ko bi znao) Poslednji joj novac bio; Rado
Mnogi žale tvoje mile šale Što u društvu tvome često čuše, Al’ ja žalim, što svak’ nije znao Biser tvoje duše. Zbogom, Jovo, prijatelju dragi, Mnoge rane u grob si poneo, Jer si Srpstvo ti ljubiti
Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. Ratar zorom urani, Ore, seje, vlači, A gorčilo beleži Gde će žetve naći.
Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. »Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru, dalekome gradu, Gde zverove vešto
— Da skupi žudi iz naših grudi, Da zbere iskre iz naše krvi I združen barjak podigne prvi, Da čuje, vidi, oseti svak: Pruće je lomno, al’ snop je jak. Ako to čekaš, Bog ti ga dao! Ne bude l’ skoro Onda je jao... »Starmali« 1886.
Nek’ ti zdravo seme ne pada na stene, Nek’ ti svaki osmeh tisuć’ misli krene; Kad govoriš srpski, nek’ te svak’ razume, Nek’ te svak’ razume — bolje nego mene.
seme ne pada na stene, Nek’ ti svaki osmeh tisuć’ misli krene; Kad govoriš srpski, nek’ te svak’ razume, Nek’ te svak’ razume — bolje nego mene. Sad ispijam čašu, da vino ne lápi, Da „zlotvora“ u njoj ne bude ni kapi.
»Starmali« 1889. POLITIKA Politika, ona ima Za svak’ slučaj svoja vrata, Politika, ona ume Različnih zanata. Politika ume kuvat’, Politika ume varit’, Politika ume
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Suze liješ kad ga jedeš, Al’ ga zato opet jedeš. Sa muzama pravi brak, Jest blaženstvo, to zna svak; Kad po kući žena psuje, Muza mene tad miluje; Kad je žena neočešljana, Muza meni ide sjajna.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Neka radi ko šta hoće, Slobodno je, svak po svome, A ja mrtve moje dižem, Pa u srcu nosim svome. Grob je i to, al’ na njemu Duša moja crkvu zida.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Potoke već ot suza lijet oko moje, jerbo srce žalosti ispuštana svoje: iznemogla snaga sva, pun je svak žalosti, jer sam se ja lišila moje sve hrabrosti.
Vidiš, ptica žali, neće da poje Kad se liši bedna ljubavi svoje. Suvo drvo traži ona, sebe sedalo, Da svak vidi da je njenog dragog nestalo, I kukanje bedno zato nastalo.
basnom laskatelstvo, Klevetu, zavist; lep blagorodstva štit Na dobroj tokmo ruci slaviš; Kazniti umeš nadmenu gordost. Svak drvo hvali plodu po dobromu; Čest onda mužu to nasadivšemu.
Serca vam stoje nravnom zidaru na Svak čas otvorena. Duh rodoljubivi, Rad v hramu zadužbine zidat. Ne čeka vremena boljeg, k trudu s’ Predaje; krasi lik
Izobraženje narodu nravstvenu Moć daje, jaču gruba ispolina. Vodi v soglasje um i serce. Darove muza prisvoji Rodu. Svak sebi metu silama svojima Izberi shodnu rano, i šestvuj k njoj Skor.
— A šta, piljarice druga, držiš u korpi, nije li — Reč mi priseče: — Cveće. — Lepo je ime cvet, samo Svak ne miriši cvet, gdikoji daje sa mirisom polzu, Al’ da to božur nije?
Nepostojanstvo sudbe, šta je od tebe brže! Silno s’ napreže čovek večnostalna stvarati dela, Al’ u prsima svak truleža usev nosi. Zalud lekova ced protiv otrova bolesti raznih, Sudba je čoveka ta: zemlja da zemlja bude.
Tvog naroda pesme svak željno već poje, I Nemac k’o Sremac, i Englez i Gal, Jer divna krasota besmrtne iroje Tu peva k’o ševa i razgoni
po smrti spomenici stroje: Škole, ošpitale, crkve, manastire, Udove, sirote, duhovne pastire, Sve lepo obdari, da svak reći može: Bjaše pošten čovek, pomiluj ga, Bože!
Valjda su ovog leta na Olimpu renovi ljuti Kad o ručku skoro Pluvije plače svak’ dan. Bečlije idu rado na sela u zelenu goru: Cela se kuća digne, gazde, i sluge, i mopsl.
Prazno u svjetu živit opako, svak skažet ludo za mene tako: eto, učil se, k čemu godil se s naukom on, s naukom on. Eto nauka: bogatim biti, svak mudar
Eto nauka: bogatim biti, svak mudar takov, i mož javiti da novcov plodi dajut s prirodi nauku svim, nauku svim. Javil bi s’ dvoru, no ima
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vidiš li? Vidiš zar! E, 'nođe ti je bio kućerak Slatke Duše. Tako je svak zvao starog Miju, pokoj mu duši! Prozvali su ga, belćim, tako što je on svakog zvao slatkom dušom.
A, zakona ti, đe se nađe s tim Džibinim paščetom?... Šjedi, šjedi, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim poslom! Šjedi i ti, Džibiću, kad te već đavo donio. Šjedi, Džibiću, šjedi, mjesto se prošjelo pod tobom!
me je — obrnu se meni i pruži mi mlin, pun nesamljevene kave: — Samelji to, snažan si, vidim, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim poslom! Mlogo me je, kažem ti — uđe u kuću, kleknu na koljena i poče raspirivati vatru.
za pojas, pa nas oštro, sijekući očima pogleda i uznemireno, drhćući prošapta: — Djeco, crna je noć na zemlju pala. Svak sebi! Tražite konak! ZULUM SIMEUNA BAKA Jesen se je poodavno odomaćila. Sve je srađeno.
'Vamo, vele, oko Sane svak vjeruje da ste vi doveli Švabu u Bosnu. Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se razliježe pjesma i
Bože moj, Bože ala vi usrećiste našu zemlju! Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa diše. Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje. Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran.
Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa diše. Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje. Jedini sam ja (plače) nezadovoljan, jadan i čemeran. Sudac: Šta ti je, Davide?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Platiću! — umiljavao se stari Ante. — Platiću!... Tako svak govori... A još nisi ni lanjsko namirio... — Providiće bog! A eto, i mučimo se ... — Ča mi je briga kad ni koristi!
Rabota sam dan i noć i krvavo se patija... — Za druge! — upade žena. — Je, ma ja sam mislija da svak jema dušu ka i ja... Ča nisam činija za šjor—Bepa, pa me prvi meće na put... Fala bogu! — I starac se zamisli.
a uto se javi vijećnik Jole: — Ja se ne bi' htio nikome zamirit', nu meni se čini da bi najbolje bilo razdilit'; svak jema svoje i radi na svome... Ma eto, ko je pametniji, neka odredi! — Vidi ti njega! — Upade mu u riječ šjor Keko.
U dućanu našao je mnogo svijeta. Sa svima se s orošenim očima pozdravi i svak mu zaželio dobar i sretan put. — Fala vam! — reče glavaru. — Ne zapustite mi majku, bićete pošteno namireni...
Zašto su rakete puštali ? — U slavu načelnika. — Mogućan je on čovik! Lako je, ko jema, njega svak časti! Kad je djevojka prestala govoriti, Ivo osjeti u ušima prazninu. Čeka da opet progovori. Ali ona obori glavu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna! I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je sladak njen!
I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada. Svak za sebe radi, svi za sebe žive, Samo se za propast uzajamno krive. 9.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Život svak voli kao što mladićak pomorac voli široku pučinu rasplamećenu beskrajnom žudnjom za neshvatljivim i neviđenim...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I predani je hajduk svagda slobodniji n otreseniji od drugijeh ljudi, ne da na se nikome, i svak ga se pribojava. Kadšto po dva i po tri hajduka povežu i poharaju mnogo više ljudi; ali kadšto i oni udare na čudo gdje
Od šta si se danas prepanuo? Ako su ga kraste ištetile, ako bidnu glavni prijatelji, za to riječ progovorit neće: svak se boji muke i nevolje.
Ako su ga kraste ištetile, ko je mudar i ko je pametan, tome, svekre, valja razumjeti, i svak može muke dopanuti; ako su ga kraste našarale, zdrave su mu oči obadvije, srce mu je baš koje je bilo; ako l̓ si se,
To rekoše, pak se izljubiše, pak odoše svak na svoju stranu: dnevi leže, a noću putuju, i tako im bog i sreća dade, ni tica im puta ne preleće, dođe Pavle dvoru
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— što ipak svak ne može. Naš Lijan bio je upravo jedan takav poljar. Već preko trideset godina ratovao je sa seoskom dje- com.
— Nek svak ponese odgovarajuće oružje — savjetovao je on svoju šaroliku ordiju. — A kakvo je to odgovarajuće oružje?
— Šta, zar u štap ranjen? — počeše da se smiju ostali ratnici. — U štap, u štap, što se čudite! — viknu poljar. — Svak zna da je poljaru štap desna ruka. Ranjen sam, dakle, u junačku desnicu.
Spava gdje stigne, jede gdje ga ručak zateče, pere ga i krpi svak pomalo, a svi njegovi putevi vode ga u krčmu. — Deder ti sad njega nađi tamo gdje on stigne, gdje ga ručak zatekne i
povredu“, a kako joj se, prilikom pada, valjda bio pokvario aparat za ćutanje, ona se po varoši tako rastorokala da je svak živ čuo za Paprikin neprilični doživljaj. Nije bilo druge, valjalo ga je povući iz sela.
Ovaj sitan zadahtan trag: to je projurio Đoko Potrk. A ovo ivicom druma, prepleten dječji i pseći trag: svak u selu zna da je to trag Nikolice s prikolicom: pošao je u školu sa svojom Žujom.
Bježaće onda i sklanjati se svak, jer se ne zna na koji će kraj od raskršća okrenuti. — Najvažniju osmatračnicu valja postaviti na brijegu Lisini —
— Ihaj, čim ih ugledamo, mi ćemo strčati u selo i dići uzbunu, a dok oni stignu uz onu veliku okuku, svak će se već skloniti — povika Stric. — Ja ih samo odozgo izbrojim i dojurim: „Evo ih četvorica!
— Ta čuju li puške sve bliže, a ipak nas ostavljaju same. Mora da su se prepali, pa nekud bestraga pobjegli. — Nije svak strašljivac kao ti! — pecnu ga Lunja. — Strašljivac, strašljivac! A pogledaj rupe na mom šeširu!
— Vrlo dobro! — pristade poljar. Svak će rado primiti ovako izoštrena i osjetljiva pomoćnika. Kad je čula kakav je zadatak dobila, i to zajedno s lukavim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mobe mu ne slušaju. Nigde nikoga nejma da ga otme. A svak se smrti boji. Tadar viknu čovek iz glasa što god može: »Pomagaj, nije li nigde nikoga da mi sad pomože i od ove smrti
U priprati od istoka na levoj strani kako se ulazi u crkvu lepo namesti za spomen, da svak to vidi ko god u crkvu onu dolazi. ŠETAČI PO MORU Čak u treću stražu noći poseti ih.
Lakomci više sami dirindže i sami svašto podiru, a cifre i s lažom druge naimlju. Za novce je svak poslušan, al' za dušu slabo. Pošalji tvoga hleba i vodom, po nekom vremenu hoće ti se k tebi s dobrom povratiti.
Ko god hodi, on i nahodi. Čuvenje do pameti stoji. Nesita je velika arždaha čovečasko lakomo srdce. [Svak] smrt svoju sa sobom šika do zgode. U kletvi blagoslova ne biva. Gde li je ikad to s tuđih suza valjala podužbina?
Ili brašenice na put pitao sam od vas? Nego isto malo pojesti mi štogod, o čemuno se svak živi, da može hoditi, a vi s moga mi dobra vam predatoga porukom kud se stoji izdavati ga, sami sebi ste to preoteli i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
), — moraju biti zabrinuti... Sve to prolazi i hita svak na svoj posao, ili sedi u otvorenom dućanu i čeka sefte i mušteriju, da pazari i da prevuče paru preko brade i rekne: