Upotreba reči svaka u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Više sam puta po njemu molovao apostola Pavla, i svakome se dopalo to mudro i ozbiljno lice; svaka crtica na njemu beše puna izraza; svaka je pripovedala o večnom mraku podzemnih tamnica, o mučnoj samoći, koja se u

po njemu molovao apostola Pavla, i svakome se dopalo to mudro i ozbiljno lice; svaka crtica na njemu beše puna izraza; svaka je pripovedala o večnom mraku podzemnih tamnica, o mučnoj samoći, koja se u vlažnome hladu kamenitih svodova provodi...

Znam toliko da u Srbiji malo koja palanka naša nema „šarene kavane“, a svaka kavana ima i šarenih gostiju... Eno, pa ih gledajte!

sebe i dragoga. Ala su slatki ti časovi zanosa, gde se svaka kap krvi naše zaklinje pred svemogućim da ljubi, gde je i ona rumen na nevinome licu samo ljubav, gde ti i suza o ljubavi

U beloj kućici izgledalo je sve tužno i žalostivo. Za razbojem sedi Jelica i tke platno, a svaka joj je žica orošena suzama — niz bleđano lice same se kotrljaju, a ona im i ne brani; kadikad samo što duboko uzdahne,

Obradović, Dositej - BASNE

Zato dobro pogađa neki Italijan govoreći: „Non è bella che detesti una brutta: Nema lepe koja mrzi na ružnu”, — zašto svaka zavidi lepšoj od sebe.

67 Čavka i ostale ptice Kad ptice izberu orla za cara, dogovore se da se u urečeni dan saberu, i da se svaka od njih, koja je za što, pokaže.

Onda ptice, poznavše njenu majstoriju, počne svaka svoje izvlačiti perje. Onda čavka ostane čavka. Naravoučenije Nek se niko ne izdaje za ono što nije, nek se ne čini

moraćemo dopustiti da se i svako zlo za nuždu može učiniti, pak onda | zbogom s ovoga sveta i pravda, i poštenje i svaka druga dobrodjetelj!

S boljima i vrednijima ne sravnjavati se, no nastojati i svaka sposobna sredstva upotrebljavati za moći s vremenom njima upodobiti se.

Za koliko osećamo sladost jela i pića? Samo dok nam kroz grlo prođu, pak tu ti im konac. Svaka radost u kojej srce, razum i duša učastija nejma, beslovesna je, i kako brže dođe, tako je i nestane.

Razumno, dakle, svojeljubije mati je dobrodjetelji, a iz ludoga samoljubija rađa se svaka budalaština i zloba. „Ko se odveć hvali, oni se zavali," — lepa poslovica! Hoćeš li da poznaš, veli, ko je budala?

A kako ovo ne smeta, svaka slovesna duša prirodno želi što dobro čuti i naučiti, urazumljavati se i prosveštavati. I koliko se većma prosveštava,

Ono je dobar pogađač koji pogodi pre nego se stvar sluči; a kad se već što dogodi, svaka baka može o tom proricati. Kažu za Španjole da ako će ko od njih i prosjak biti, opet je ponosit i visokouman.

kad zna da s čistoserdečnim i poštenim ljudma ima dela, onda je i sam nezlobiv kako jagnje, i tu mu je mrska i skaredna svaka pritvornost i uhištrenije.

Poznato je da rimski imperator i rosijska imperatrica za interes carstva svojih s Turci vojuju, no ništa manje, svaka blagorazumna i čelovekoljubna duša blagoslivljaće imena njihova, koje je večni Promisal za orudija svoja izabrao, za

i ne da mu progledati; obače srebroljubije u ovom je otlično i gore od pročih: što druge strasti imadu, po višoj časti, svaka svoje vreme, podrže čoveka kao neka vrućičina, pak i puste, imadu snagu svoju i slabost, mladost i starost, glad i

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

glava, i cela pijaca, kroz sneg koji ne prestaje da pada, gleda je kako čeka ko će prvi da je pljune, sad, kad svaka kurva sme da je opsuje, da joj se naruga, da je prstom pokaže, da je snegom, da je blatom, da je kundakom tresne.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Moja mati, jošt četiri naše žene, sestra i sva deca udare u zapevku i plač. Kažemo im da ćute, no svaka svoje što bolje ima da sprema u torbe, da se bega u šumu, a da se manu zapevke, koje odma i učine i ono veče odma svi

To je bilo 9. maja, licem na letnjeg Sv. Nikolu 1804. godine. Sad s leve strane Topčidera postavimo logore, svaka nahija baška.

naši̓ vojnika dosta sabalja, noževa krvavi̓ i prebijeni̓, kundaka u pušaka takođe isprebijani̓, izlomljeni̓ i od Turaka svaka pljačke dobijene. Tu mi je vrlo žao bilo što i ja nisam mogao u boj stići.

One raketle, što sam iz Beča doneo, počnemo bacati, svaka vojska dospe na svoje opredelenije, no Cincar-Janko ne pogodi na jaliju otvorenu od Save, kako bi odma mogao donju

— a mogla je skoro sva vojska videti, jerbo je Užica u ravni, a okolo brda kao venac kuda naša vojska stoji, i skoro svaka vojska drugu vidi, — na glas topova još bolje ohrabri se vojska i žestoki boj udvoji se. Turci odbijaju, naši navaljuju.

” Zalupaše doboši, razviše se barjaci, poletiše vojske svaka svome starešini. Gledaju Turci i pitaju Milana i Jakova: šta će ono sad biti?

valja da od svake nahije po jedan sovetnik bude, zato Boža odma napisa od njegove — Karađorđeve — strane zapovest: da svaka nahija sobere od starešina, buljubaša, kaluđera, popova, kmetova i od prostog naroda celu skupštinu, i da između sebe

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Hm, hm, Dašo! — poče čisto da se šali onako dosta nakićen kapetan. — Tebi je, čini mi se, svaka godina Dobra, a? — Ne brini se ti za nj, gospodine — upada u reč pop Pero. — Žnje on dobro i bez srpa... Ha, ha, ha!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

, itd. Pa iako su te kućice izgledale siromašne, po spoljašnosti svojoj, opet je svaka bila puna kao košnica. Svaki, pa i onaj najmanji kućerak, imao je xpane dovoljno za svu porodicu i usev; sem toga, imao

Umeo se uvući svuda; hteo je da zna sve, voleo je da mu je svaka stvarca u Crnoj Bari poznata... Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim,

Čak su i nekakvim drukčijim jezikom govorili. Svaka je njihova reč — poslovica. Onako danas ne govori jedan naučar kako je tada govorio ratar.

Što više grdiše Stanka u kući njenoj, ona ga je sve više volela. On beše svaka njena misao. Povučena u samoću, ona se razgovarala s njim i dneve i noći. Ona je znala da Stanko nije kriv.

Svako čeljade znalo je i radilo svoj posao, a on je bio gospodar. Mislio je da je u njegovoj kući svaka njegova reč svetinja — pa je tako i bilo. Jednom reči: pravi domaćin svoga vremena.

— Dobro... I kad se vrata za njim zatvoriše, Turčin se spusti na divan, upravo surva se... Svaka mu se dlačica na telu naježila od ljutine. „Više se ne može lijepim ništa”, mislio je on.

— Ko će ići onome u kuću? — Pa ti, bato, — reče Mladen. — Ih!... Kako ću? Krunu poliše suze. Ona, kao i svaka majka, povuče svome detetu. — Pa šta ćeš kad odeš tamo? — upita ona. — Da je dovedem. — A ako je ne dadnu?

— Ti bi hteo da satreš tursko seme!... Gde ćeš to učiniti kad svaki od njih ima bar po pet žena!... Neka mu svaka rodi po sina, pa eto ti balinčadi kao gada!... Kad bijem, da bijem kakve paše, vezire, ili bar begove!...

taj će steći jedno uverenje: da se u to doba govorilo nekim osobitim jezikom, da se vladalo vanrednom pribranošću. Svaka rečenica iz usta njihovih bila je puna duha. Neka mi oprosti istorija i svi slavni Nemanjići, ali ovo doba, doba od 1804.

I bližeći se ataru svoga sela, i uspomene mu behu bujnije. Svaka staza, svaki žbunić beše mu po jedna uspomena iz prošlosti...

— Ne bogmi se!... Kad ti koga hvališ, on vredi! — reče Stanko. Pozvaše ih te zasedoše za sovru, koju tada skoro svaka kuća imađaše. Žene dođoše te se pozdraviše, pa onda doneše rakije „da se poslenici prihvate” — kako reče Aleksa.

A kući treba domaćin, a ne hajduk... Zar ne čujete kako puška gruva; zar ne osećate kako krv miriše svuda, ta svaka je travka njome zalivena?!... Tamo ja idem gde se krv proleva i barut miriše, mene će ovde ugušiti dim u kući!...

Dučić, Jovan - PESME

Svaki udar srca, smrt nečeg što živi! Svaka želja strepi da će nešto strti! U ovaj novembar čamotni i sivi, Ne postoji Život drugde neg u Smrti.

A ti što sazda sunca i plod oranice, Bio si samo Slutnja, bolna i stravična: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.

Sve su oči zasenjene Tihog mrenja tom lepotom; I svaka stvar što se krene, Zažudi da umre potom. Vaj, zna samo duh čoveka I za život i za mrenja: Dve obale ushićenja,

I kao da leži iza brega tamo Bolno naslućena moja strašna tajna: Jer svaka stvar koju duša dirne samo, Kao ona sama, postaje beskrajna.

NEPRIJATELj Moj neprijatelju sa dva oka žarka, S nožima u otrov zamočenim, gde si? Ti pred čijim duhom padne svaka varka, I o štit čiji se razbiju svi besi! Lepi, silni, grozni!

Tišina je mati ljubavi; i taka Kao golubice od sebe ih vine, I opet u ruke vraća joj se svaka. POSLEDNjA PESMA Bol je dao ovoj ljubavi gorčinu, Lepotu i tajnu; mračna sumnja moja: Sav prostor i užas; kob i

Svaki šum da seća tvog ćutanja; svaka Tmina opomene na svetlost tvog glasa; Da je srce puno sve tvojih koraka; Da na svačem leži senka tvoga stasa.

što ginu, Tebi su pružene njine čiste ruke: Za Tvoju su oni pali veličinu, Na Tvoj znak prineli sve suze i muke. Svaka beše za Te rana koja tišta, A svaka reč eho Tvoga strašnog slova: I sada Ti kliču samo s gubilišta, I sad su nam

Svaka beše za Te rana koja tišta, A svaka reč eho Tvoga strašnog slova: I sada Ti kliču samo s gubilišta, I sad su nam groblja veća od gradova.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Smejala je se. — Ne, vi ne znate da igrate. Morate kod mene učiti. — Svaka lekcija od vas biće mi draga — ja udaram glasom na „vas”. — Dobro. Onda je prvo: nemojte da laskate. — Hoćete, tj.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena! A dok nije on, isti Trifun učitelj, došao, bilo je muke i nevolje dosta kad je trebalo što napisati.

! Ta nije me u tri varmeđe bilo!« No kako svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet

U njoj će već čitatelj naslutiti sukob i zaplet, bez kojega je svaka pripovetka dosadna. Još odmah toga istoga dana, u isto doba kad u pop-Spirinoj, saznalo se i u pop-Ćirinoj kući da

Aja, ne ide! Misli se šta da radi. Kako su bili komšije — treća četvrta kuća — kako bi bilo, seti se gđa Persa (kao svaka zabrinuta mamica koja ima kćer na udaju, a opasnost tako blizu) — da pošlje časkom Eržu kakvim bilo poslom, da razgleda

Bio je lep letnji dan, ova današnja nedelja. Jutrenje svršeno, izlazi svet iz crkve. Obe popadije se vraćaju s jutrenja svaka svojoj kući.

« Sva joj je morasta izgledala, ali joj nije dala primetiti da se ljuti. Rastadoše se ljubazno, i ode svaka svojoj kući. Ah, kako je lepa nedelja u selu! Lepa od ranoga jutra pa sve do ponedeljnika ujutru.

Tu će svaka svoga videti, a sve će videti Timu, notaroševog pisara, koji u selu živi kao mali bog sa svojih trideset forinti mesečn

a paor Švaba dig’o ruke, a upro svoj blagodarni teleći pogled u nebo, pa veli: »O, bože, ovakoga monarha daj da poluči svaka nacija!

Čisto vele: daj samo nek je više kanonenfutera! Sad im je svaka žgeba i navrta dobra; nema više untauglih! Eno i Perin onaj mucalo, nema prednja dva zuba, a ne ume sekser krajcara da

Vid’la sam, veli, »svaka čuda, ali toga pokora — nikad!« A drugo, što je tako isto, ako ne još i gore naljutilo gđa Sidu, bilo je i samo

— Gospodin-Pero, kakvu kafu volete, slađu ili običnu? — O, gospođice Melanija, iz vaših ruku svaka je stvar preslatka. — Uh, — huknu gospođa Sida — ta je l’još kome ovako vrućina? — Vi furt šmajhlujete.

Nego ovako lepo na danu, tu se svaka pokaže baš onakva kakva je; tu ne pomažu mnogo nikakve veštine i apoteke. Juca je bila mala, okrugla, rumena i zdrava

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pare neka stoje kod mene. A ja ću da pišem vladici i čim on odobri, venčaću vas. Ona radosno, zbunjeno kao svaka isprošenica, prišla da mu celiva ruku, ali on je, grozeći se, odbio. — Neka, živa bila. Idi sad. Ona pošla.

stare žene, praćene slugama s fenjerima koji su im osvetljavali put pošto se od silne kiše i mraka ništa nije videlo. Svaka je od njih po nešto nosila. Neka vosak, sveće, tamjan, neka čisto, belo platno u koje će se mrtvac uviti. — Umro?

I pošto ga, ispod ikone, na belom čaršavu polako, nežno namestiše onda ga svaka, prekrstivši se, celiva u čelo, zapali mu sveće više glave, i posle se poređaše oko njega da sede, čuvaju ga.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Al’ tek je opet lepo čitati. — A jeste l’ čitali Vidakovićeve romane? — Nisam, a i neću, jer je to već svaka čitala. — Pa kakva ste vi onda Srpkinja, frajlice?

U varoši G. ima Ljuba jednog negdašnjeg druga, koji ima dve sestre, jedna je lepša a druga umiljatija. Svaka ima po dve hiljade forniti. Lepa se zove Julka., a umiljata Milka.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jer ja volim sve žene sveta i slast da ih zavodim najslađe mi je pijanstvo života, i jer svaka ima bar nešto što ona druga nema. A moja verenica ima samo ono svoje, i za ono njeno ja sam se zakačio.

Tako je, svaka mi se kaplja krvi buni kad pomislim: da je ovaka ista moja mladost otišla negde u nepovrat. Zašto je ona otišla u

Afrika

Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka drukčije odevena.

Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka drukčije odevena.

Uče se svemu tajnom fetišerstvu bez kojeg je svaka navedena veština nepostojeća i nemoguća. Jer strela ne ubija zato što je oštra i otrovna, već što je praćena naročitim

Njegova krv bila je bez prestanka samo ogorčena, ljuta, bolna. Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori

U sredini su žitnice, dvorišta, tremovi. Svaka porodica živi izdvojeno u pejzažu tropskog bilja, buketima zelenog rastinja i žute savane, kao na ostrvcima.

One imaju izgled čudnovatih krtih kula koje su povezane između sebe zidovima, tako da svaka porodica živi za sebe kao u nekom gradiću.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

U kakovim sam se aljinama venčala, u tima n danas odim. Niti marite za mene, Niti vodite brigu o meni, nego živim kao svaka poslednja u varoši. JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja?

JANjA: Pa tako, na ovu načinu, može i žena udata da uzmi? MIŠIĆ: O, dakako! JANjA: Vraško svet! Kako si savija na svaka hunsvutarija. MIŠIĆ: To je lepo, po mom rasuždeniju, izmišlenije. Nikom se ne škodi, a može se mnogima pomoći.

KATICA: Ja sam baš nesrećna na ovom svetu! Svaka se zna štelovati i unterhaltovati, samo ja jadna moram da kukam. JUCA: Zašt ne paziš kako druge rade?

JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i toliko za tebe dosta biti. Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj štelung. Koja na to ne gledi: mala, visoka, suva, debela, ona nije ništa.

JANjA: Kir Janja, imaš uvo da čuiš? Kir Janja, imaš pamet da razumiš? Prokleto svaka špekulacija sos mlogo interes i malo kapital! Uu! (Strese se.) deset iljada! Uh, uh, uh! Oći da mi uvati šlogu...

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Te zvezde su, pri opsadi grada, mamile vojske u unakrsnu vatru topova i bile su čuvene po tome. Svaka od tih zvezda bila je i sama, kao neki svet za sebe, a sve, zajedno, kao neko ostrvo.

Đurđe, rokćući, stigao, pa pokušao da je prestigne, ona bi mu se kikotala, kao da je jahala konja od ranog detinjstva. Svaka trka, između nje i Đurđa, završavala se njenom pobedom. Đurđe je imao običaj da kaže: „Na konju si, znajem, bolja.

Imao je običaj da kaže: Čemu priča? Svaka je priča za vremena, pa i najžalosnija. Ako im kaže, kako je pobegao sa Begeja, neće mu verovati, ni braća.

A on kaže ne možet. Nego na konop. Da siđemo na liniju s druge strane. E dabogda svaka se njihova tako rušila. A metni ti mene u gvožđa! Trunuću, ali će trunuti i taj Garčula!

Lazaret Marijahilf bio je odsečen od sveta. Kao i svaka druga tamnica toga doba. Pri ulazu, još se i videla, malo, svetlost dana; što dublje unutra, tama je bila – dok se oko

Ana je pokušavala da bude vesela, i pričala je šta je sve bilo, u Temišvaru, dok je Pavle bio u Beču. Međutim, kao svaka mati, ona je uveče, obično, bila brižna i pitala se, kako li je njenom sinčiću, i ćerčici, sad, u Novom Sadu?

Volkov je tešio Pavla da je svaka pobeda, obično, delo onoga čije se ime ne zna. A da će Isakoviči u rosijskim armijama imati prilike, da svoje ime

U velikom stidu – koji je svaka žena, pred muškarcem, pa i najbližim, u to doba, osećala, ili glumila – Rakička je rekla svom bratu da dolazi u njegovu

u Evropi, u zemljoradničkom staležu, a velika sloboda u ljubavi, u višim staležima, a naročito u krugovima oko Dvorova. Svaka je žena, u životu, menjala, u tom svetu, nekoliko ljubavnika, a dešavalo se i to, da poneka, starija, lepotica, zaželi

Kod Bečlika je stvar obrnuta. Svaka baba u Vijeni htela bi da živi sto godina, kao mlada, golišava, lepa, pa da ima švalera.

Svaka baba u Vijeni htela bi da živi sto godina, kao mlada, golišava, lepa, pa da ima švalera. Svaka bi htela da se vrati u svoje mlado doba i da se pretvori u lepojku, ponova.

čovek koji je mislio da još može biti mlad i veseo, a bio je predusretljiv prema svakom posetiocu, bar u početku. Svaka želja Isakovičeva, reče, za njega je kao zapovest.

Teodosije - ŽITIJA

Rasuđivaše da su carstvo i bogatstvo, slava i sjaj, i svaka sreća puni meteža i nestalni; smatraše vidljivu lepotu i obilje ovoga sveta kao senku, i razumevši da je mnogo jelo i

I mati, kao svaka mati, zagrli ga i celiva s ljubavlju, pa ga otpustiše s mirom, ali mu zapovediše da se brzo vrati. Jer ne znađahu da

Njegovo smo stvorenje, i za njega živimo i jesmo, i osim njega za Drugog Boga ne znamo. Njemu i pripada svaka slava, hvala i veličje, čast i poklonjenje, zajedno sa Ocem i svesvetim Duhom, i sada i uvek i na vekove vekova. Amin.

I odmah otac ka Gospodu otide, a mati razumede cina svojega, osetivši da pomišlja otići, i kao svaka mati obisnu mu se o vrat i plačući govaraše: „Ne ostavljaj mater svoju, čedo, smiluj se na udovištvo moje, sažali se na

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Slava je posle Božića i Uskrsa najveći praznik, ali mnogo više lični, jer svaka porodica ima svoju slavu, istu koju su slavili najdavniji preci.

mnogo Turaka za dinarskog čoveka znači ne samo osvetiti svoje pretke, već i ublažiti njihove bolove koje i on oseća. Svaka je grupa obožavala po koga junaka.

u proplancima između četinarskih šuma, nailazi se na kuće skoro uvek drvene, koje su jako udaljene jedna od druge. Svaka kuća je opkoljena drvenim zgradama. Ispod ovih naselja, u uskom dolinskom dnu, čuje se šum usamljene vodenice.

Svom svojom dinarskom žestinom mladi obrazovani naraštaj okrenuo se delu. Smatrala se skoro za izdajstvo svaka rodoljubiva reč koja je ostajala bez posledica. Reči su imale samo da pokreću na delanje.

Imaju iste praznoverice kao i Dinarci. „Svaka pojava u prirodi“, vele, „i najmanje stvari koje se zapaze znaci su koje šalje Bog i sudbina.

Stočarstvo je u prvim desetinama XIX veka bilo vrlo razvijeno, osobito u zapadnoj Makedoniji i na Šarplanini: svaka je slovenska „zadruga“, kao i svaka aromunska grupa, imala često po nekoliko hiljada ovaca.

XIX veka bilo vrlo razvijeno, osobito u zapadnoj Makedoniji i na Šarplanini: svaka je slovenska „zadruga“, kao i svaka aromunska grupa, imala često po nekoliko hiljada ovaca.

Ali ove dve zone nisu bile tačno ograničene, i svaka od ovih država težila je da proširi svoje područje. Od ovoga doba i počinje njihova oprečnost na Balkanu.

mnoštvom svojih raznovrsnih izraza, naročito kod žena, koje su manje bile izložene dodiru sa Turcima i Arbanasima. Svaka od njih razgovara slobodno, odmereno, sa stavom i načinima u kojima ima neke starinske otmenosti.

Zemljoradnički život ne postoji: treba sve kupiti. Zato svaka kuća ima konja ili magarca za donošenje životnih namirnica i drugih potreba sa gostivarskog trga.

U selu nema ni hana ni pekarnice. Svaka kuća sprema za sebe sve što je potrebno za život. Inače su gostoljubivi i putnik uvek nađe u privatnim kućama skloništa

Život se kod Mijaka ovako razvijao. Do sredine XIX veka stočarstvo je bilo jako razvijeno i svaka je kuća imala dosta stoke.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Zbog toga je bio veoma zle volje, pa čim stiže do Šarova, on ga zgrabi za vrat i tako ga prodrmusa da mu se tresla svaka koščica u tijelu i svaka misao u mozgu.

zle volje, pa čim stiže do Šarova, on ga zgrabi za vrat i tako ga prodrmusa da mu se tresla svaka koščica u tijelu i svaka misao u mozgu.

— Da nisi pošašavio od straha? Na svu sreću našeg Šarova, Kruškotres ga dobro protrese, pa mu se svaka koščica, svaka misao i svaka riječ vratiše opet, na svoje pravo mjesto i on povika: — Uvaženi kneže Kruškotresu,

— Da nisi pošašavio od straha? Na svu sreću našeg Šarova, Kruškotres ga dobro protrese, pa mu se svaka koščica, svaka misao i svaka riječ vratiše opet, na svoje pravo mjesto i on povika: — Uvaženi kneže Kruškotresu, bježi što te noge

Na svu sreću našeg Šarova, Kruškotres ga dobro protrese, pa mu se svaka koščica, svaka misao i svaka riječ vratiše opet, na svoje pravo mjesto i on povika: — Uvaženi kneže Kruškotresu, bježi što te noge nose, jer te

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

je Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne

igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noći se zatim među sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar. PAVLE: U ovakvom slučaju svaka je uteha iluzorna; liči na izjavu saučešća koje se porodici umrlog ukazuje. LjUBOMIR: Pa... ipak.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bar tako bi se vama učinilo da ste je čuli! Ako bi vam uspelo da je čujete pod vodopadom očevih reči, od kojih je svaka druga bila ono o svedočanstvima. Svedočanstva! Svedočanstva! Bože moj! Je li to bilo ono što me je pokrenulo?

je to bio strah, to što je mislilo u meni, jer sam ja za tarzanisanje po krovovima savršeno nepodesan: noge su mi išle svaka na svoju stranu, a crep mi je klizio pod prstima. Uzdržana daha, klizio sam milimetar po milimetar na dole.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje. — Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest.

— I to je dobro, — reče Krečar. — Za sve to trebamo troja jaka kola sa arnjevi; u svaka upregnuti po tri jaka konja. — I to će biti.

Ide za ženidbom, a ne može. Ostaće ženidbe Tantalus: ženske vazdan oko njega, ali kad hoće da prihvati, svaka izmakne.

To baš ni gospodar Sofra ne može mu zameriti; sav život je proveo u toj birtiji, od detinjstva. Svaki sto, svaka klupa mu je onde mala uspomena. Pera, kad ima vremena, tu je i danju i noću. Kad nije kod kuće oko živadi, on je tu.

Lopov, opet, preti sa nadžakom Šamiki. Najzad dođe kartara pa pokazuje karte Šimiki i Lujzi. Tako je svaka maska našla sebi svoga s kim će se titrati.

Badava sva njegova slatkorečivost. Juca ne odgovara, ćuti. Svi se čude toj prosidbi. Svaka tajna dođe na videlo. Već zuca po varoši da Šamika Kirić uzima Jucu Sokolovića.

— Sokolović je bio pedeset i dve, kada me je uzeo, a bila sam za dve godine mlađa no sad Paulina. Pa kod vas svaka će ženska lepo živeti. Udadba je jedno društvo od jednog para, a dobrota je osnov tome životu. Lepota, mladost prolazi.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Gubeći pri kocki, opkoljeni damama, oholi jer im se ukazuje svaka pažnja, oni zaboraviše za trenut sav svoj put i sve svoje tegobe.

zaspa ispružena i nepomična, od iznemoglosti, kao mrtva, sa očima svojim upalim, sa kožom ispod koje se videla svaka kost i svaka žila i žilica.

ispružena i nepomična, od iznemoglosti, kao mrtva, sa očima svojim upalim, sa kožom ispod koje se videla svaka kost i svaka žila i žilica.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Koliko je puta porođaj za ženu bio fatalan govori i izreka: „Svaka žena kad prvi put rađa grob joj je otvoren za četrdeset dana.

iz kuće noću, po zalasku sunca a naročito u „gluvo doba“, odnosno sve do zore, do prvih petlova, jer za vreme noći „svaka nečastiva sila ima vlast, i može nauditi čoveku koji se u to vreme nađe“.

Najzad, nastoji se da se ovim postupcima detetu obezbede još i uspeh i svaka sreća u životu. Pošto se veruje u to da će onako kako je nekom na rođenju, tako isto biti i celog života, velika pažnja

Valja se da ga zadoji napolju, da bi mu se svaka bolest pojavljivala spolja a ne unutra. Valja se da ga zadoji rumena žena, da bi i ono bilo rumeno, odnosno zdravo.

⁴⁰ Daruje se još i metalni novac, da bi dete bilo snažno. Pri ulasku u kuću svaka povojničarka nazove boga i poželi sreću prinovi.

Ono jelo koje porodilja prvo okusi, smatra se da će i dete, kada odraste, najradije jesti.⁴¹ Pred polazak svaka povojničarka valja da detetu metne više glave jednu paru govoreći: „Da kupiš brata!

), da bi dete kada poraste bilo „dobar radnik (radnica)“.⁶⁴ Obred krštenja mora da se izvede tačno po propisu, jer svaka greška može biti kobna po kasniji razvoj i sudbinu deteta.

ispoljeno je ne samo u religiji, već i u celokupnom društvenom životu, odnosno prožima patrijarhalnu kulturu u celini. Svaka kultura ima svoj vlastiti sistem, svoju osobenu lestvicu vrednosti.

Igra je i u vremenskom pogledu odvojena od svakodnevnog vremenskog toka. Svaka igra ima neki svoj početak kojim se signalizira: „pažnja, sada počinje igra“.

Zbog toga su se životinje mnogo patile, pa se dogovoriše da se žale Bogu... Svaka se prekloni pred Gospodom i reče: ’Gospode, ili naredi da naš porod od jako ide s nama, ili da ga ovako više ne rađamo!

’ Bog se sažali, pozva sve životinje i naredi da se svaka pred njim okoti. Najpre se ojagnji ovca. Bog uzme jagnje i baci ga preko neke vrlo visoke kule.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Care dušane, za vojnička groblja gde svaka parcela pod konac stoji ko vojska u četi, za vojnika koga kraj druma sahrane bez sebarske zapevke gorke, daleko od

i talira, sve blago što ga sebar zbira, pregršti i vreće zlata što se staču sebru s nokata, sa motika, sa lopata, svaka olovna ruda i srebrna tanušna žica da teku do carskih vrata.

i neuke, za one koji se spotiču preko praga, koji čašu ispuštaju iz ruke, za one što uvek u prikrajak stanu, koje svaka mala stvar razdraga, s kojim se svaki radosno sretne, za one koji idu zamišljeni kao da nose kapljicu na dlanu, za one

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

smo bili gurnuti, osluškujući grmljavinu Evrope u kojoj su buktale umetničke pobune, rađale se nove, smele ideje, a svaka reč, svaki znak koji bi dopro do čamotinje u kojoj smo živeli delovali su kao poziv na avanturu.

su stigle, ptice jednim pokretom krila, po nekom prećutnom ptičijem dogovoru, kreću natrag — svako jato svome pravcu, svaka ptica svome jatu. Starac ne gleda za njima.

Mili moj, laku ti noć! Do našeg ponovnog Susreta ovaj pupolj ljubavi Razviće možda zreli leta dah U divan cvet... Svaka nova izgovorena reč pretvarala je ovu skromnu, minut ranije utučenu mladu ženu u jeftinoj haljini u bestelesni prizor

Jedva su stigli i dovde kroz gustiš što se neprimetno pretvorio u šumu. Zabole ih svaka ogrebotina po novoj crvenoj karoseriji, a struganje automobilskog dna po izlokanom putu u koji su usečene dve duboke

— Ovakve posluge nema nigde! — reče, obraćajući se, za svaki slučaj, više svojoj ženi nego njoj. — Svaka im čast! Htede da kaže: »To što jedete u bivšoj grofovskoj konjušnici nije nikakav razlog da se ponašate kao konji!

Matavulj, Simo - USKOK

đetić, ali ako je od velje kuće, on je u Crnoj Gori prognanik, praznov, nejačica, sirak, bez odbrane i zapleća, te ga svaka rđa može nadgornjati! Je li tako? — Istina je! — viknuše svi.

se dogovore i načine zakon da se po zakonu svako zlo trijebi, da se u svakome plemenu sudi, da se ubijce ubijaju, da svaka kuća daje poreze na godinu po šezdeset dinara, a to je trideset ćesarskih krajcara, od čega bi se nabavljala džebana,

Viđi ti, molim te, đavolje rabote! Đavolja je i ta lacmanska rabota, kao i svaka“... Najposlije zahori se smijeh i učestaše uzvici: „A, udri, Labude, pogani! Udri, mrcinjašu! Udri! Udri! Urte!

— E, ljubim ti ruku za to! — završi Stane, maši mu se ruke i otide. Krstinja, Joke i Milica sjedijahu pred kolibom, svaka u svojim mislima.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA (ustane): Da ga đavo nosi i s prstenom i udajom! (Odlazi.) MATI: Luda devojka! Ali tako svaka mora malo da prozanati. Ja sam jošt gore činila. UGLED 10. DEVOJČINA KUMAČA I PREĐAŠNjA MATI: O, Perso!

MUŽ: Dobro, dobro! ŽENA: Otišla sam u crkvu, zloudno mlada nevesta, kad tamo, svaka, svaka bolja od mene. Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem.

MUŽ: Dobro, dobro! ŽENA: Otišla sam u crkvu, zloudno mlada nevesta, kad tamo, svaka, svaka bolja od mene. Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

literature uopšte,8 tvrdi da za decu i ne bi trebalo pisati posebne knjige: „Jer, dobro napisana, puna živosti, skoro svaka knjiga može da se svidi detetu.

Nedić, inače, poriče Zmajevu ozbiljnu poeziju, iznoseći argumente kojima se ne može poreći svaka osnovanost. Tek na kraju, grobarski raspoloženi kritičar okreće se Zmajevim dečjim pesmama, i lice mu se razvedrava.

Dečja književnost je, dakle, jedna disciplina u kojoj su se odrasli lako snašli. Svaka književno neobrazovana lenština u stanju je da iskaže svoje mišljenje o Plavom čuperku, i da pritom ne rekne neku

U stvari, najmanje će je kod njih tražiti. Svaka se književna tvorevina obraća svima, a nikom posebno i nikom isključivo.

ali su samo pedesetak predratnih i posleratnih priča o detinjstvu i zavičaju u celini obasjane svetlošću pod kojom svaka reč zvuči čudesno, u dosluhu sa neizmernom tajnom.

u snu, on je ponovo doživljavao ono svoje uzbudljivo noćno putovanje, ponešto izmijenjeno, a ujutro se budio vedar i lak i svaka stvar izazivala je u njemu tihu svijetlu radost, bio to neki stari sanduk na suncu, orah pun hladovine ravnodušna

je osetio strašnu lepotu baš tih, beznadnih prizora, te je, deo po deo, otkriva u prizorima, monolozima, slikama: Zar svaka seljačka kuća u ovom oskudnom potplaninskom kraju nije jedna mala brodolomna lađa koja odnekud uzalud očekuje svog

Ćopić je vođen nadgramatičkim jezičkim osećanjem: iznad svih pravila je melodija. Po njoj se usklađuje svaka reč, svaki ton.

Pesnik ume da istakne sadržajnu pojedinost iz dečjeg života a da se pritom ne razneži, zna da održi rastojanje; svaka se njegova sanjarija završava buđenjem, povratkom na zemlju (Car Jovan, Mama, Da li mi verujete, Venčanje, Rat).

Ovako stvoren svet čini se postojan i celovit. Sve može biti dokaz za veliko jedinstvo (ili nejedinstvo) sveta; svaka metoda, ako se dosledno upotrebljava, otkriće nam čitav sistem veza svega sa svim; zvučni afiniteti među rečima nisu, u

Jer svaka opsesija ne dolazi iz dubine bića, i tu je izvor mnogih nesporazuma između pesme i pesnika. U ovoj zbirčici takvih isku

i ljubav prema domovini, deca se izvode na središnji put propagandno shvaćene politike, i na tom putu gubi se svaka mera.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Da, mi molimo, mi molimo! NANČIKA: Iz drage volje. LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo, biće nam štit protiv neprijatelja naši.

NANČIKA: Ako je tako, onda je vaš plan vrlo mudar. MILČIKA: Mami, i ja ću da stupim u to društvo. ZELENIĆKA: Svaka koja ima čuvstva narodnosti mora, i stupiće rado u našu sredinu. A jošt dokle vidite plan!

GAVRILOVIĆ: Tako govoriti kao vi, to je retkost kod ženski. ZELENIĆKA: Zašto svaka ne oseća što je nacionalni ponos. 5. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Ura, eto ploda, Došo nam je vojvoda!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

U njegovim delima se govori prirodnim jezikom, svaka ličnost se izražava svojim jezikom, i tako nam se daje prijatna, verna i zanimljiva slika srpskog društva iz doba od

I od jedne i od druge, koje su, svaka u prirodi svoga talenta, dale interesantne pokušaje, očekivati je dela vidikom šira, sadržajnija i potpunija.

Milićević, Vuk - Bespuće

I ta zaleđena materina bol kasnije se kravila, došle su suze koje ne presušuju; svaka stvar sjećala je mater na sina; njegove knjige, školske uspomene, slike, pisma, po svima njezinim džepovima, svaka ta

svaka stvar sjećala je mater na sina; njegove knjige, školske uspomene, slike, pisma, po svima njezinim džepovima, svaka ta stvar bila je za nju jedan jecaj.

Sremac, Stevan - PROZA

Vaspitanje, a ne kruta disciplina, to mu je bila deviza. Znao je on i pamtio kako je njemu mrska bila svaka stega i tiranija.

E, pa šta ćete! Svaka novina ima da se bori sa mnogim teškoćama, a mnoge neprijatnosti, to su njena povojnica. Maksima nije razumeo svet, pa

Upravo, morali su slušati i diviti se, jer je i gazda Radisav tada slušao. Tada bi prestala svaka služba u kafani; gde se ko zatekao, morao je tu ostati.

Radičević, Branko - PESME

Zvezda jasna svaka tu je seka, Al' šta j' zvezda, kad se sunce čeka!? Oh putanjo, zemljo meni sveta, Kojom ona sinoćke prošeta, Zar si

slasti kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa malo rumena, Suknja borna divno pridevena, Sunce sjaje sa nebesa zlatno, Mome

Mesto one ponosite zgrade Biće samo dva-tri praška laka, Da se plaše od vetrića svaka. Doba kleto, Bog nam te ne dao, Oj Srbine, kud si zabasao?

U slavu im pesme zapevaše — Al' i drugih pesama bejaše: Majke, seje, ljube verenice Zakukaše kano kukavice, Svaka svoje jade udesila, Ponajljuće Stojanova Mila. Svaki dan ga Mila polazila, Na grobu mu grozne suze lila.

7. Gleni, gleni ovu samo, Ta nije li kâ sunašce? Pa da vake opuštamo, Kami nama u srdašce! Svaka od nji raja vredi, Pa mastilo da se štedi? 8.

Eto njega tužna, bleda, Oko ošlo unapreda, Za njim misli svekolike, A pred one divne slike. Još se jednom svaka ređa, Još mu jednom srce vređa; On i gleda kako sjaju, On i gleda e nestaju, Kako mutne oblačine Kriju njemu sve

I unutra ruku daje, Vadi staklo iz potaje, Staklo jedno što nekaka Juče njojzi dade baka, Koja ga je napunila, Svaka soka nacedila Iz cvetova lekoviti, I korenja siloviti; Pa da jošte bolje leči, Pridodala tajni reči.

Sluge glede, Bože, ko je? Sad obrati lice svoje, Stoji lice, celi pakâ, De umrla milost svaka, Puno besa i straote, Pa na oko sve se ote. Gleda oko, plamti, gori, Kô da oće svet da smori.

kroz nji viri, Gleda sovu kako slavi, Kako pauk mreže pravi, Što će jadan da se rani, A niko mu tu ne brani, Jera svaka ljuc(k)a noga Kloni s' dvora zlosretnoga.

Kô vitak trave štono drkće klas, Na njemu tako drkće svaka čast, I strašljivo on tamo-amo gledi, Na nebo brzo diže svoju glavu, Od njega pomoć kao da bi iskô, — Meseca vidi

Da l' njeno srce ćuti istu slad? Na svoju vernu on je stiska grud, Ne ćuteć de joj svaka drkće ud, On žarko ljubi njena usta mala I ne vidi odunda ruže bežuć.

I tek kad joj je svaka klon'la ud, Tek onda s' on iz sna probudio, Al, iz sna kakvog samo zora šilje, Iz sna života zajsta što je vreda —

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Njemu koji pod bogom ništa nije znao načiniti svaka je majstorija izgledala kao nedokučiva premudrost pred kojom bi naprečac zanijemio.

Pa se nekako podesi i to da svaka kuća pribavi svoju „felu“ najmenika. Jedan domaćin uvijek naleti na svađalicu, pa se tu povazdan ronda, bogara i vile

Jedino je kalajdžija Mulić, musliman, trpko mrštio lice kao da je pojeo zelenu oskorušu, za njega je svaka crtarija bila nedopuštena, đavolja rabota.

Iznese cura „stricu“ i tronožac s jastučićem, pa šalicu varenike, pa ...tu ti je svaka čast i posluženje, a grešnik se samo vrpolji na stocu i šuri se vrućom varenikom čekajući da čuje šta su mu lopovi

I ona se moraju istutnjati i protjerati svoje prije neg se smire i legnu kao i svaka poplava i nepogoda. Jedno od tih čuda predstavljao je i nenadani dolazak djedova kamarata iz momačkih dana, Dane

Nije li život okrenuo natraške, svome ishodištu? Svaka su čuda danas moguća, osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni, kad čavka glasno čvakće o smrti i rastanku, a otežao

— Dobar je on meni, predobar, nemam ja ni njemu nikakve zamjerke. — Vidiš ti njega, zavrzana, medena mu svaka riječ, rekao bi čovjek, sveca pred sobom ima — ljuti se Rade.

samo izvoljeva ko kakva popadija, a ti, Vaso, tebi je dobar i nevaren kukuruz, ti si pošao da preokreneš svijet, pa da svaka šuša zalegne za prepune jasle. E, baš za tobom plače toljaga, i to ona velikačka, konjska, goveče jedno.

strane, o desnuju, stoji mi intendant Aćim, inače moj tetak, a s lijeve intendant Vačkonja, koga u čelo i u torbak zna svaka krajiška baba.

na ozebla pjevca — liči, brate, da je siroma' — bogami, siroma', ima li u kući mrsa — ne bi se reklo, je li ga tukla svaka nevolja — biće da jeste.

Paljba sve više jača i zgušnjava se oko posljednjih uporišta opkoljenog centra. Jasno se vidi, biju to oni više nego naši. Svaka od velikih utvrđenih zgrada pretvorila se u zadahtan ustaški bunker.

— Eno, pogledaj, ono su mi u kolima dvije kćeri, kumice. Je l tako? — Tako je, svaka čast. — A one druge dvije iza njih, vidiš li, to su tvoje komšinice, kuća do kuće. Valjda i njih poznaješ?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ti si tamo odakle se vide kuvani oblaci, kazani prepuni zuba, i gde je svaka grdoba moguća! Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema. Učini, iako ne razumeš!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Bojala si se. Ali ja sam se nadao tome pogledu i načinih lice tako hladno, mirno, da svaka sumnja odlete. — Ako mogu... — odgovori ti zbunjeno. Ja planuh. — Onda ne dolazi! — I htedoh da se udaljim. — Ne, ne..

Cveta na pozdrav ništa ne odgovori. Tobože, zaneta poslom, Nije čula. — Eto mučimo se, gazda, kao svaka sirotinja — odgovori mu Jovan i pomače se, te mu načini mesta do sebe. — Sedi. Odmori se. Hoćeš duvana? — Pa mogu. Daj!

Po koja, dok joj se odnese puna korpa i isprazni u krble, ustala bi. A obično svaka šamiju zabacila, razuzurila se, bez bošče, u ustima drži zrno grožđa i siše ga. I u svakom vinogradu tako.

Soba, mrtvac, sveće koje su treptale, gorele — sve kao da se pokrenu, diže. Počeše da nariču. Svaka svoje mrtve da pominje, imenom da ih zove, poručuje im, oplakuje ih... Razleže se jauk, zapevka, naricanje!

zbog njih ni kuća im, ma da je bila velika, lepa, nije mogla da bude kao što treba: lepo nameštena, čista, uređena da svaka stvar stoji na svome mestu. Zbog njih nije se moglo.

A drugo? Ništa nije znala do same svadbe, venčanja. Venčali su se. Svadba je bila skromna, prema mužu, udovcu, kao svaka udovačka svadba. Ali opet je bila bolja.

ubijeno, no ipak pribrano, i sa ugušenim plačem, bolom vratila se, našla metlu, pa, kao da nije ništa bilo, već kao svaka mlada domaćica počela da čisti dvorište, trudeći se da se umiri, da ne grca, da se pribere.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

To isto i mi smo dužni svima ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzrokuje vražbu i svako zlo; sledovatelno nije od Boga.

Kostić, Laza - PESME

U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se diže te da stiže suncu bliže.

Blago Tebi! Šta ću više? U tu mi se želju zbiše sve ostale želje velje, svaka radost, sve veselje. Za me nema te miline; i kad mi se magla skine zaborava i tamnine sa mladosti i davnine, to su samo

Nesrećna glavo! — Sad si mi lena: bolom si grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške lakome

Nesrećna glavo! — Sad si mi lena: bolom si grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi s vekova skida. Al' onda, onda!

— Sad si mi lena: bolom si grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi s vekova skida. Al' onda, onda! — Oh, ne sećaj me.

U tome žaru ala je lepa! Bolom je grehu zazora dala, svaka joj muka stotinu zala sa duše cepa. Rumen požara seća te stida.

Bolom je grehu zazora dala, svaka joj muka stotinu zala sa duše cepa. Rumen požara seća te stida. Svaka joj kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi večito vida.

Jevanđelije mi na stolu, najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč na onoga junaka jaganjastog što umrtvi svoj život besmrtni da njim oživi grob.

Jevanđelije mi na stolu, najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč na onoga junaka jaganjastog što umrtvi svoj život besmrtni da njim oživi grob.

prema suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli

Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi! Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

a on se prepadne pa sve po redu iskaže, kako se zemlji ispovedao, pa kako je sad na onome mestu narasla zova, od koje svaka svirala izdaje onaki glas.

Eno je kod kuće. A sunčeva ji mati opravi kući i rekne im: — Idite vi, draga deco, k vajnoj majci. Svaka će mati svojoj deci najpravije suditi. Ona će vam najbolje znati kazati čija je devojka.

Carica, kao svaka mati, skoči brže-bolje i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: — Tu si, pobratime? — Tu sam.

— Bogme, efendi-Vujo, svaka sad o svom poslu radi da po jednu kokoš ufati i da tebi na peškeš donese, da nam ne bi po čemu od glada skuisao, pošto

Kad ga sasvim ograde n plate majstora, donese svaka kuća po breme žita, a knez seoski reče: — Hajte, djeco, u ime božje, puštajte jažu, ja ću prvi sasuti moje žito da se

Žena svaka pred svojijem mužem kazivala, da mu oca poslužuje, ali u stvari nije bilo tako. Siroma starac da bi dokazao sinovima,

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

KUM: Zašto; ako žena svoga muža miluje. MAKSIM: O, puca im srce. Zato se svaka ubila, kad joj je muž umro. NIKOLA: Kao i mi za ženama. MAKSIM: Bar se ne deremo kao one, i ne varamo svet.

MAKSIM: Slušajte, slušajte, kako joj ide jezik! SOFIJA: Neka slušaju. Žena je u kući mlađa, to svaka pametna treba da prizna, i kao takva dužna je uvažavati i počitovati svog muža, njemu pokoravati se i za starijega

MAGA: Eto, pravo da kažem, mrzi me. Volim na vreme da legnem. I tako, eto, po ceo dan klancam. MAKSIM: Tako radi svaka dobra gazdarica; a raspikuće i vetrogonje misle kako će se skitati i gdi će se provoditi.

KUM: Ali se danas daje nagrada dobroj ženi. SOFIJA: Pak? KUM: Danas je propisano da se svaka lepo obuče. SOFIJA: Prave samo komendije sa ženama. MAKSIM: Vidite, ova je tek od oni pravi.

SVETOZAR: Baš se onda češljala. NIKOLA (na strani): Ej, teško si ga meni! MAKSIM: Ja l’ svaka ovako obučena, kao moja Soka? SVETOZAR: Zaista, tetice Sofija, vi niste ni najmanje nakićeni.

Na priliku, ti mrziš na belilo, pa se zato i ne belim. MAKSIM: Nisi li sama priznala da je na balu svaka nabeljena? SOFIJA: E opet ti svaku šalu uzimaš za gotove novce.

Kako god što se tom prilikom ponajviše lacnu, tako bi ludo bilo reći da je svaka nabeljena. SVETOZAR: Ja sam se zagovorio, a moram da nosim izvestije. Dakle, molim za svedočanstvo.

Čitajte samo dalje. ŠALjIVAC (čita): „Ako moju molbu ne ispunite, mene očekuje jošt veća nesreća. Jer kako se zna, da svaka flota mora imati svoga admirala, to će naravno morati izići da 37 admirala nema, i da sam ja utamanio te ljude.

PUTNIK: Ne, ne, moj je lek djejstvitelan. U Senegambiji raste jedno drvo koje ima čudnovato svojstvo. Svaka sirječ grana, ako se u znaku telca odseče, ima tu silu da čovek razuman mora malo svrnuti pameću ako ga ko debljim

LjUBA: Nije. STANIJA: Pa koja devojka vata stranog momka za ruku? LjUBA: U igri. STANIJA: Makar i u igri. Svaka čestita devojka, i svako pošteno momče opaše se maramom.

Svaki dan je bolje i bolje. LjUBA: Mojoj majki ne dopada se ni ova moda, nego oće po starom. PIJADA: E, molim vas, svaka moda dolazi iz Pariza i iz Beca, a tu je najvece vospitanije.

LjUBA: Zašto? STANIJA: Ti znaš ko je gospođa. LjUBA: E, to je vreme prošlo. Sad je svaka gospođa, pa makar bila i mumdžinica. STANIJA (trese glavom): Pust svet, pokvaren svet. Mora Bog da vas kara.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Zar neću i ja doživiti da prestane jedanput orjatluk ovaj? Svaka je gospođa u svojoj kući, samo sam ja jedna na ovom svetu nesrećna. POZORIJE 4.

Lalić, Ivan V. - PISMO

vida širi se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri tišina, Svaka je prošlost stalno započeta, A more, to je najlepša gorčina.

je povukla hrtove Na svoja južna lovišta; Izlaze boje iz skrovišta I naseljavaju vrtove U irpi drevne mimikrije, Kad svaka boja je zelena, Jer sve je pupoljak; željena Svečanost oka se prikrije U slutnju, u iščekivanje: Ružama planuće

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Trebalo bi da se potroši osrednji kamenolom za te ploče, mislim, jer smo se svaka dva meseca seljakali, tako da u čitavom gradu jedva da postoje dve ili tri kuće u kojima nismo bili podstanari.

uopšte nije padalo na pamet, mada je bilo sasvim neizbežno da se dodirujemo kolenima i svačim, pošto je vreća, kao i svaka druga vreća, bila prilično vrećasta, to jest uska. Negde, sasvim odozdo, do nas je dopirala tutnjava teških kamiona.

svet i da jednostavno nemam prava da govorim na taj način o celom čovečanstvu, da sam sujetna, uobražena i sve, ali svaka njena optužba zvuči mi apsolutno kao kompliment!

Ima li šta lepše od pušenja? Sedite i lepo pušite, ispuštate dim po dim i tako osam sati dnevno, a svaka popušena cigareta izvan tog vremena plaća vam se kao prekovremeni rad.

odgovorih, načinivši usput nekoliko grčevitih trzaja levim uglom usana i krajičkom oka. Svaka dva minuta, računajući vreme po doktorovom satu, pokušala bih da s vrha nosa sklonim nevidljivu muvu.

Pogledajte samo ovaj eksponat: „Verujte, Beograd je prosto zagušen kolima! Čovek više nema gde da se parkira. Svaka šuša danas vozi auto! Evo, ja sam kružila pola sata oko vaše kuće i nigde mesta ni od korova!

A inače, bogami, u Beogradu je već sve zagušeno, jer danas svaka šuša vozi kola. Eto, malopre sam kružila pola sata oko vaše kuće, a nigde mesta ni od korova!

Naposletku, veštice se iscmaču, naravno, sve u vazduh, sve preko leđa, i razilaze se svaka na svoju stranu. Kuća nam izgleda kao Vaterlo neposredno posle bitke.

— zapanji se maman, bacajući kao uzgred pogled na priručnik „Veliko spremanje“, i to na onaj pasus koji govori o tome da svaka porodica mora da se stalno oslobađa nepotrebnih stvari i da je Veliko spremanje zaista prava prilika za tako nešto.

Nikome se ne javlja na ulici niti po hodnicima, a svaka druga reč mu je From ili Jung, svaka treća Adler, za koga sam dugo mislila da je pronalazač moje pisaće mašine, a u

Nikome se ne javlja na ulici niti po hodnicima, a svaka druga reč mu je From ili Jung, svaka treća Adler, za koga sam dugo mislila da je pronalazač moje pisaće mašine, a u stvari — to je bio neki doktor za

o bombardovanju atoma i ponašanju pogođenih atomskih čestica i tim fazonima: „Prilikom bombardovanja atomskog jezgra, svaka pogođena čestica oseća se pogođeno i menja se po pogodbenom načinu ili kondicionalu: BIO BIH BIO BI BIBLIOFIL BILI

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

) Svijetle se stogulje u zrcalu obzora. Ciča uši izgriza. Krademo se, zvjeramo. Svaka stopa mjeri se. (Jesmo li i lupeži?

- Brukom, po lagi svetina gilja. Zamiru slike, senke i zvuci. Pogledaj, Blagi, kudelje magle, tmurne vidike. Svaka je stopa zverinja loga. Budi li išta zaspalog Boga? Centar je tesan - cvili Četvrtak.

Nad sofrom zemlje uzdiglo se podne, a dole stoje uboji mu s lica; s bregóva slazi Sretenje Gospódnje, te tvar je svaka drhtaj Bogoprimca.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

A svaka bajka, ma kako čudna, nije ni prazna ni uzaludna. Istina u njoj pupoljak vije, pod plaštom tajne brižno se krije, pro

HRAST I TRN Živeli, tako, veoma davno, pre trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge brega, starina hrast.

“ I najzad, bruka da bude veća, tu je cedulja mala: „Odlično pričaš, majstore Tošo, svaka ti, brate, hvala. Ja sam te slušo sa pažnjom pravom Kumašin Žderko, s vrećom i glavom.

Nad Japrom tako, ko crven oblak, večito sreća prši, nevolja svaka bude i prođe, sve se na dobro svrši. Tamo ni život ne bude kratak, uvek je duži — za petlov batak.

Ježić, kopljanik slavni, spokojno šeta, delija prava, on se ne boji nikoga živog danju ni noću, pa ni kad spava. Svaka mu bodlja — bajonet prav, kao da preti: „Nek dođe lav!“ Bazenom pliva lepojka neka, glatka i živa, vesela oka.

Stoj!“ BOSANSKI TRKAČI Svakoga dana, vedra il mrka, kroz Bosnu moju vodi se trka. Četiri staze, svaka se vije, na svakoj trkač. Ko li će prije?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Ta ovako grožđe samo ovde rodi! A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta. Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Tu je i Rakovica. Mesec ih drži odostrag a svaka se raduje da padne u taj ponor jer naši su ponori divni u njima se pitaju Sloveni za zdravlje i za pravdu i ko će kad da

laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje ravnoteža između unutra i spolja i svaka je ličnost vredna izbacuju se koprive iz reči i zida se krematorijum velik nasred polja i cveća u vizantijskom

4. Kada čoveku svaka plata izgleda mala životna razmena tesna i prava na trajanje uska i bezukusna samoga sebe treba da sabije natrag

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Tebe, prijatelj-Mićo, drugo buni, a mene drugo. AGATON: Šta ima da te buni, prija-Sarka, devojka kao svaka devojka. MIĆA: Ali se mora priznati da je lepuškasta!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Za ljude koji su preživeli toliko smrtnih opasnosti svaka bolest je izgledala beznačajna. Zar smo malo puta priželjkivali bolest, pa ni kijavica ne hte na nas da naiđe!

Tiho zajeca i pokri lice maramicom. Stajao sam zbunjen. Trebalo je reći koju utešnu reč. Ali mi je izgledalo da bi svaka moja reč izazvala još veću bujicu suza. Dohvatih je nemo za ruku. Sestra je privede stolici.

A u vojsci su sve potrebe propisane i svaka stvar leži ako se stavi na odgovarajuće mesto. Istraga ne pomaže. Rat kao rat. I točkovi su nestajali.

Baterije se navikavaju na samostalan život, a tako ostaje i za vreme zatišja. Svaka baterija poručuje za sebe „živu furaž“.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Skamije stare, rađene još pre dvadeset pet godina; svaka se iskrivila, rasklamitala... Ljubica sede na prednju klupu i odmah se razleže škripanje, puckanje suve daske.

A za to vreme njegovo se milo gnezdašce rasturilo. Roditelji pomrli, sestre se razudale i svaka za sebe savila gnezdo, braća se rasturila po belu svetu i on sad zamišlja kako izgleda ono rajsko mesto, gde je poznao

Život mi je zagorčao; i onako nisam nikad sreće video. I svaka nesreća mora da se razbije o moju glavu !... — More ćuti, to je dobro ako još može da se razbije...

kojim su vezani oni osećaji; i gle, sad je opet drukčije : mnogo običnije, poznatije, kao da se sad tek jasno ispoljila svaka crta na njemu.

kao lud, a neki put je dobar čovek. Za sad ne govori sa njim. Mati, kao i svaka žena, rada je saznati uzrok toga neprijateljstva, a Ljubica, da bi je zadovoljila, priča joj ponešto o pisaru,

Drugom prilikom opet uvreba i ako se ovaj neprestano krio od nje, pa će mu uzviknuti: — Svaka ti se muka brine o svetinji školskoj!... Ona htede još nešto reći, ali Gojku prekipe.

Pandur ga najpre stade tešiti i pričati mu kako je svaka sila za vremena, — a to je velika sreća, jer da je večna — zlo!

Stojan ispade pred njega, i mašući živo rukama, stade vikati: — Ima Boga, bratiću, kažem ja !... Umrla!... Kâ svaka stoka, i bez sveće i bez ispovesti... — Šta govoriš ti !... Ko je umro ?...

Ta ona je ceo život spojila i uplela sa ovim osećanjem, i kad bi nestalo njega, nestalo bi i svaka smisla za život. I ko bi se opet mogao vrnuti onoj besciljnoj, sumornoj, strašnoj, pustoj praznini ?!...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila! U nju su ti svaka dobra, koja s’ mogu nać’: U nju ti je b’jelo lice, ka’ cv’jet proćetan; U nju su ti crne oči sokolova čina; U nju su

Još te, bane, s jadom molim, Ah! za naša svaka dobra! Kada, bane, tamo dođeš, Ti ne nemoj bandunati. Još te molim s jadovima, Ah! za naša velja dobra!

“ Ako hoćeš vodu piti, dođi u jutru, U jutru je svaka voda bistra studena; Ako hoćeđ brat’ bosiljak, dođi u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru

bosiljak, dođi u podne, U po dana svaki cvijet l’jepo Miriše; Ako l’ hoćeš maru ljubit’, dođi doveče, Jer u veče svaka draga sama uzdiše.“ 156. Oj devojko, pitoma ružice! Kad si rasla, na što si gledala?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U tom Temišvaru branila se svaka srpska kuća, kao barikada. A na svoj način, nije ta borba bila ni bez socijalnih dodataka i uzroka.

Međutim, da me premeste u Beč, trebali su nju. Po jednom paragrafu u Austriji, svaka je porodica imala teorijsko pravo da svog bolesnika ili ranjenika premesti u svoje mesto stanovanja.

On je skoro sed, ali je još uvek vrlo lep. Mučile su ga samo gospođe. One su dolazile da mu ištu autogram. Skoro svaka druga umela je da kaže italijanski „hvala“. Uostalom, nije bilo tako teško naučiti reč‑dve talijanski.

Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša pesma peva svakog ubogog dana.

Zaori se urlik sa Bardanjiola sirotinje bedne i klisura pustih, zaplakaše svaka porodica gola silna slava sa pomodrelih usti.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

me iznenadi nepregledna masa sveta što se u grupama talasa sa sviju strana, skupljajući se pred jednom velikom kućom. Svaka od tih velikih grupa ljudi istakla svoju zastavu, na kojoj je ispisano ime kraja iz koga je narod u grupi, a ispod toga

i udžbenici za grčki i latinski jezik, te se seljaci posle poljskog rada mogu učeći klasične jezike oblagorođavati. Svaka čitaonica ima Omira, Tacita, Paterkula i vazda drugih lepih dela iz klasične literature. — Divota!

I zaista svet se počeo odvajati u razne grupe i ići raznim pravcima; svaka grupa žuri na svoje određeno mesto gde će držati zbor.

Vlada — razume se, svaka patriotska vlada — i tu se pobrine da to rešavanje bude pametno, moderno. I tu vlada uzme na sebe svu dužnost.

te listove i pregledao brojeve od početka godine, video sam da se dolaskom svake vlade ponavlja sve jedno te jedno. Svaka nova vlada bude na isti način pozdravljena kao jedina valjana, a svaka prošla osuđena i nazvana izdajničkom, gadnom,

Svaka nova vlada bude na isti način pozdravljena kao jedina valjana, a svaka prošla osuđena i nazvana izdajničkom, gadnom, štetnom, crnom, gnusnom.

Svaki govori i niko nikog niti sluša, niti može čuti. Zatim se počeše odvajati u grupice; svaka šuška nešto za se, pa i grupice prskoše i uzeše se za ruke sve dva i dva, te jedan drugom govori i dokazuje, vuče

Neka nam Bog milostivi sačuva vođu od svaka zla da bi nas i dale ovako uspešno vodio!... — Sutra ću izgubiti, ako je tako, i ovo drugo oko!...

— A šta čine dobra deca? — Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora! Svaka se pričica tako lepo objasni i iz nje izvuče korisna pouka kako treba da se vladaju dobra i poslušna deca.

Sve je to u nas samo začetak dobra. Bili smo dobra i poslušna deca i, doduše, iz godine u godinu svaka je generacija sve više i više obećavala da će uskoro naša zemlja dobiti tako isto dobre i poslušne građane, ali ko zna

Čl. b. Stoka, svaka moguća, bez razlike pola i uzrasta, napreduje, takođe po zakonskom naređenju, to jest po odobrenju oba doma, veoma

Dobri i poslušni građani ne rade kao Ilija, pa ih svaka vlada voli! — govori opozicionar. — Lepo, a šta je dužnost dobrog i poslušnog građanina?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

vrljika, pod brestovima, polegale ovce, opružile vratove i pritisle ih uza zemlju, pa samo brekću od trčanja i vodenjača; svaka se uoblila, pa samo čeka dobrog mrkunca, pa ne beri brige na proleće: biće jaganjaca k'o jaglica...

znojni dani kopanja i pregrta, prođoše crni i mutni oblaci, prođe opasna plamenjača, prođoše duge kiše i povodnji, prođe svaka opasnost i ne dirnu mu ovu plodnu goru, i on se sad, srećan i zadovoljan, laća najmilijeg i najlepšeg posla: bere plod

— Jok, onu jednu, a druga ti je dolje. — Ama zdravlja ti, pa kako izgleda ova? — Pa 'nako, gledna... ka' i svaka varoška; tanka u struku ka' ja u vratu..... samo ono, brate, što meću nekog đavola ostrag... šta im je ono, istina?

ti se izvlače mršavi vampiri iz groblja, vukodlaci iz jazbina, vile iz gore, veštice iz odžaka, drekavci iz potoka i svaka prokleta utvar, što radi o glavi čovečijoj. To je najstrašnije vreme. Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!.

je tako iskreno želeo da postane čovek, »domaćin«, upoznao se s mnogo devojaka i, posle kraćeg razgovora, video je da svaka ima samo dve želje: da se dopadne i da se uda... To ga je mnogo plašilo.

Pa jutros je, kad je izišao na vratnice, prvo ugledao Asu Ciganina, a to je dobar znak, kao i svaka pretpostavka koju je dvadeset fakata uzastopce potvrdilo. Dakle, nema sumnje: biće pitan o Justinijanu.

— Pst! Idu! Čiča! — viknu onaj s vrata i dotrča na svoje mesto. Ženske pobledeše. Obuze ih trema, i ako je svaka bila sigurna sa ispitom. Muškarci se samo utajaše.

I vladaoce sam dočekivao, i ministre, i... 'nako... svaka čuda video u mom veku, a 'vaka čuda ne videh dosad... — Kako, bolan!...

Unaokolo se poređali sudovi sa pečenjem, kolačima, testom i svima đakonijama, sa kojima obično izobiluje svaka dobra srpska trpeza o Uskrsu. Ja i domaćin, posle onako dobra ručka, pušimo i srkućemo po malo rumenike...

I sve je to bilo kao juče: još mu je sveža u pameti svaka šala, svaka doskočica na poslednjoj pijanci. I odjednom — evo!... Ali otkud, otkud... kad se to počelo ?...

I sve je to bilo kao juče: još mu je sveža u pameti svaka šala, svaka doskočica na poslednjoj pijanci. I odjednom — evo!... Ali otkud, otkud... kad se to počelo ?...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ima i drugih poslova sem državne službe, samo kad se svaka stvar postavi na svoje mesto. JEVREM: Pa jes', pravo kažeš!

SRETA: E, vidiš, ako tako sve izvedemo i ako smo se sporazumeli kao ljudi, onda se može reći da je svaka stvar postavljena na svoje mesto. JEVREM: I ti misliš?

SVI: Dole! SRETA (publici): E, sad je postavljena svaka stvar na svoje mesto! Zavesa ČIN TREĆI Pozornica na sredini podeljena Leva (od gledalaca) polovina je Ivkovićeva

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

poznata četiri godišnja vremena u četiri slike i pet delova sveta u pet slika; a to je svega devet lepih devojaka, svaka je simvol jednog godišnjeg vremena ili jednog dela sveta.

Sedi svaka na pragu svoje kuće, pa se i brani i napada u isto vreme. I to često ne ide s bog zna kakvom vatrom. Sede i jedna i

I to često ne ide s bog zna kakvom vatrom. Sede i jedna i druga, svaka na svom pragu, a pristavile džezve uz vatru pa se svađaju; dolivaju, piju i jednako se svađaju.

I to im ništa ne smeta da svaka usred te svađe prekine u dijalogu svoj monolog i naređuje mlađem u kuhini šta treba; dakle, sasvim onako kao što

— He, he — smeje se ćir Đorđe — svaka komendija u svet. A oni pa što pisuju novine, iskaju leba bez motiku, pa si svašto pisuju. — Slušajte dalje. Ima još!

— A on zort, boga mi! Stade plakati ka’ svaka strina, pa samo toliko umede da kaže: »Aman, da si mi, veli, brat ka’ od majke!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat. PONOĆ U ponoć, u zemlji Nazaretu, Svaka zvezda zapali cigaretu, A po kafanama Prestonice Na glavama Dube stolice...

Kad je čuo kako je teško ući u carstvo nebesko Jedan se bogataš kao majčica natresko, I rekao: „Siromaštvu svaka čast i poštovanje, A ja ću, do daljeg, da čuvam svoje imanje!

LUBENICE Sazrele su lubenice Pokraj vode Studenice. Spolja plave, iznutra zrele, Svaka ko burence, — slatke, medene; Sa donje strane žućkasto-bele, Nabrekle, ladne, ledene, ledene.

Jer je prljavština puna života, A jalova i mrtva svaka čistota! Kad isisa svežanj rublja musavi, Ona se sama zaustavi I ispljune, u korpu, ostatak ishrane: Košulje i gaće,

Zgrabih metlu, Očistih pod. Na sto: cveće, voće. Otvorih prozor nebu, svetlu. Blesnu sobica od čistoće: Svaka stvar ko da progleda na oči. Da l će sad hteti? Neće? Hoće! Furunica, najzad, u moju sobu kroči. Založih drva.

Davasmo oglase u novine, Obavesti smo čupale krnje Od raštrkane mu dalje rodbine, Gazeći kroz blato i kroz trnje Svaka po trideset tri godine!” „Jutros, kada nam dopade ruku, Valja naplatiti svu onu muku!

usluga, Što se daje nakratko, pod dejstvom Trenutnog osećaja, i od supruga Oslobađao se, već sutradan, bekstvom. Svaka je na priliku ličila retku, Pokazivala se dobra, ljupka i vešta Dok ne namesti spletku i u krletku Ne uhvati pticu,

verenice su tridesettri godine Prekopavale šume i sela, (Samo izmeđ Bosne i Vojvodine Provrtele su šest tunela), Svaka je u lov — moj gospodine!

Dosta je bilo vratolomija! Celog si života hvatô okuke! Na kraju, svaka lija dolija: Platićeš dugove, i to trostruke! Osveta! Kako je slatka osveta... Ona je ko sunce što sja iz tame...

strah još tinja u njem, (Pritiskivala ga je predugo čizma), Jedva je raskrstio s jednoumljem, Tuđa mu je osveta i svaka pizma, A od izreka — ko i svakom dobrom uči — Najdraža mu je da „Čovek gordo zvuči!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

DRUGI ODELjAK: ROMAN JEGULjE VI. Kolevka jegulje, njeno rađanje i prva migracija Svaka jegulja, u ma kojoj evropskoj slatkoj vodi ona živela, vodi svoje poreklo sa svetskog plodišta jegulja u Atlantskom

Zimi se zarije u blato, gde u letargičnom snu očekuje proleće. Za vreme prve zime posle prekookeanskog putovanja svaka je slatka voda u vezi sa okeanom već primila svoj deo jeguljica na kojima je već izvršena i druga metamorfoza.

Krljušti su vrlo sitne i nepravilne; svaka je od njih sastavljena iz nekoliko zona što opkoljavaju jedna drugu. Po broju tih zona prirodnjaci raspoznaju starost

raznobojne zrake iz kojih je sastavljena i koji i sami budu na isti način apsorpcijom slabljeni silazeći u dubine, ali svaka boja sa drugom brzinom slabljenja. Na velikim dubinama nestaje svih zrakova i nastaje mrak.

strana; pošto je pritisak proporcionalan površini na koju deluje, a ova je kod svake pojedine čestice mikronski mala, svaka od njih u stanju je podneti svoj deo pritiska, a sve skupa podnose celokupan, integralni pritisak na organizam koji

Na 2000 brasa dubine čovek bi imao da izdrži pritisak od dvadeset lokomotiva, svaka sa svojim dugačkim vozom čiji bi vagoni bili natovareni gvozdenim polugama.

Takvih vršaka spušta se po više komada i svaka je od njih vezana za svoj kabl i svoj plovac. Pri dizanju vrške brod ili čamac priđe plovcu, prihvati ga i počne

A toj se komandi automatski odaziva svaka polno sazrela jegulja širom celog sveta i neodoljivo hita da joj se odazove. A kad se, u svome putovanju, jegulja jednom

i druge jegulje poduhvaćene su i nošene Golfskom strujom, koja ih usput predaje drugim morskim strujama, pa ipak se svaka od tih dveju vrsti larva na kraju krajeva nađe u slatkim vodama u koje su zalazili i od vajkada u njima svoj vek

On je utvrdio da velike okeanske vodene mase, pri svojim susretima, zadržavaju svaka svoju individualnost. Na samoj liniji susreta ili dodira može biti i nešto mešavine i tada se na takvim mestima

A prema gornjem zakonu svaka od njih zadržava svoju individualnost posle susreta sa vodama drugojačih temperatura i saliniteta.

Pri takvom kretanju sudaraju se pomenute tri vrste atlantskih voda, zadržavajući svaka svoju individualnost u pogledu temperature, saliniteta, bogatstva u kiseoniku i pokretljivosti.

Rakić, Milan - PESME

Obmana hladna kao santa leda; Ja znam: životom buja svaka tvarka, I hiljadama očiju me gleda Iz gustog žbunja, iz cveća i trave — To stari gresi u zasedi stoje —, I mlaz ledeni

Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada. To nad Večnim Gradom, kao mora, pada Teška tradicija bezbrojnih stoleća... TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR JANKO ĐURAŠKOVIĆ Čudne puške, valja mušku glavu! Svaka naša šest putah odjekne, a džeferdar Tomanović-Vuka devet putah jednako se čuje.

Svi se u hlad pod njom sabijemo, uberemo zrelijeh jabukah, kao cukar svaka bješe slatka; pop očita pod njom evanđelje. U to doba pet Martinovićah digoše se jedan za drugijem i za njima tri četiri

SERDAR VUKOTA U pamet se dobro, Crnogorci! A ko činja biti će najbolji; a ko izda onoga te počne, svaka mu se satvar skamenila! Bog veliki i njegova sila u njivu mu sjeme skamenio, u žènê mu đecu skamenio!

nije s početkom proljeća, kad se sunce sa juga povrati i kad počnu dnevi napredovat, kad se zemlja obuče zelenju i stvar svaka kad na njoj dobije novi život i vid sasvim novi?

Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti, a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita! VLADIKA USTADE I DADE MANDUŠIĆU IZ ODAJE SVOJE JEDAN DOBAR DžEFERDAR.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

smeli prvoga dana preda nj, a znali su da će on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poručiti im i narediti. Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obično sedeo.

Dopuštala je da će možda sada, toga proleća, kao uvek, neka tek tada prvi put izvedena svojom mladošću i bujnošću, kao svaka novina, privući opštu pažnju; ali da će nju svojom lepotom moći da nadkrili, to je bilo nemogućno.

I otuda je Sofki bilo razumljivo ono onako čudnovato, tronuto ponašanje svih njih prema njoj. Svaka bi posle, izišavši od matere, a kao ubijena, najviše nju, Sofku, gledala, kao da ih je nje najviše žao, što će im ona

Znala je da oni to i tako sa njome ne mogu da čine. Nije ona kao svaka: nije dete, šiparica, da ništa ne zna i ne sme da zna, pa tako, u tren, kako oni hoće, sa njom da čine...

ču kako, kao pravdajući se, počeše da pričaju: da, iako je mladoženja još mali, tek mu je dvanaest godina, ipak bi se svaka smatrala za srećnu što u tako bogatu kuću ide.

kada je tako u stvari bilo, zašto da se sada, kad evo to dođe, toliko džapala, bunila i time se samo pokazala i ona kao svaka, obična devojka, šiparica a ne ona Sofka koja je svima bila za ugled.

A i ove same su je zaustavljale, kao da je to njena radost, slava, što se Sofka udaje. Svaka ju je predusretala: — O, srećno, srećno, baba Simka!

A već kada kao namirisaše Sofkinu ulicu, sve pojuriše. Svaka je trčala, da što pre stigne. Baba Simka ih s mukom zadržavala, dok naposletku ne diže ruke od njih i gotovo samo sa

I cele noći biće sve gore, sve bešnje. Svaka će gledati da bude što luđa, što vatrenija, da tim, tom svojom velikom ljubavlju prema njemu, svom mužu, kao podiže mu i

Jer eto svaka od njih počela već oko ognjišta da izdvaja od jela i začinjava ga onako, kako njen voli. Neke čak donele od svoje kuće

I tako svaka. Svaka će gledati sebe, da što više ugrabi od veselja, sreće. Nijedna se neće obazreti na nju, Sofku, još manje da joj

I tako svaka. Svaka će gledati sebe, da što više ugrabi od veselja, sreće. Nijedna se neće obazreti na nju, Sofku, još manje da joj bude bar

Pandurović, Sima - PESME

Srebrnast pokrov prostorom se vlači, Čudan i moćan. Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli!

Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto. Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja stari.

nosi masku leta žarka, I prolaznost svojom nežnošću nas vara; Sve se gubi kao mladost, kao para, I oblači pokrov svaka zemna stvarka U životu što je sav, ludost i varka. U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM Zavesa noći alejama sivim.

nada i života, Prolaze u bolu, umornom i živom, Sa licem na kome nestaje lepota, Pored siluete nejasnih bregóva. Svaka nosi jedan dugi sanduk želja, Maštanja i nada, i cveća i snova, Umrlih časova tuge i veselja.

I što dalje idu, senka biva njina Sve veća na svodu mramornom i zlatnom, I strahotno svaka ima uzrast džina, Što se mrko gubi za planinskim platnom.

našim, k’o tamnicom mraka, Biva svetlo prosto zbog tankoga zraka, Što kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho rekne U duši nam strašno, stokratno odjekne, Kao zvuci truba, k’o pogrebno zvono Predelom strasti

bdenja, On vidi duboku i jadnu prazninu Srca k’o života, života k’o sveta, I da duše kao leptirovi ginu, I da svaka nada k’o magla odleta. I, za čudo!

Sve postaje jedno. Pa i to je lepo... AMBICIJE Moja je prošlost svaka ponoć draga, Puna mekog sjaja sa zvezdanih kôla; Moja je prošlost puna svetog bola I jedine sreće što ostavlja traga.

mračna raka, Spomenik nad nama što veći i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog uspomena svaka, Dobra, blaga, nežna, i k’o senka laka.

Iste ptice poju. Jer i zemlja svaka Ima svoje vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu svoju, I, k’o

Iste ptice poju. Jer i zemlja svaka Ima svoje vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu svoju, I, k’o svoja, biće i mrtvima laka.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Riječka i Crmnička, otpraviše Gospodaru svaka po jednoga izabranoga sina svoga. Praćen glasovima zvonâ, duhovnicima u odorama, dvadesetinom glavara i svojijem

“ Vladika je govorio naelak; svaka mu riječ bijaše odmjerena i izmjerena. Vidjelo se iz tijeh riječi da je odmah htio zapodjesti razgovor o mnogobrojnim

Kad pop dođe, Milica i Stane, taman došle s vode; uprtila svaka po vučiju, a u rukama po dižvu, pa onako pregnute i zadihane, rasprćuju. Joka, opet, uzmuvala se, ne zna šta će prijed.

Ženske nanizale se pred kućama, po zidovima avlijskim, po gumnima — svuda. Svaka zaklonila oči rukom, te gledaju put gomile naroda, što se crnjaše, i u barjake što se lepršahu po vazduhu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Toliko mi zle oči naudile! Da bog da mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao ova slamka od jutros! — i pri tome lomi slamku).

Sa svakim se pravo ljubio i bratski grlio! Snaha ti se srebrom kovala a medom primila! (kad ko što pravo reče). Svaka te sreća na put pratila! Sve ti se po dobru poznavalo! Svijetla ti kao Miloševa na Kosovo!

2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića! Ako sam (ukrâ pare) išâ kuda i one (pare) odu! Dabogda mi svaka sreća posahnula i ne imala napretka kao slamka po jutros! (— i tu prelomi slamku). Dabogda ne dočekala zelene vence!

Tako mi se pleme ne zatrlo! Tako mi se psi mesa ne najeli, a ja pasjega! Tako mi se svaka rabota ne zakamenila kao stanac! Tako mi se tjelo ne razlijevalo kao pjena morska! Tako mi se trag ne zatro!

Sadi kupus. — (Reče se u podsmjehu onome koji hramlje). Svaka ovca svoje runo nosi — (kaže u šali debeo čovek za sebe). Svaka sila prokleta, a ta blagoslovena!

— (Reče se u podsmjehu onome koji hramlje). Svaka ovca svoje runo nosi — (kaže u šali debeo čovek za sebe). Svaka sila prokleta, a ta blagoslovena! — (Kad se ko kudi, na primer, da ostane na ručku).

O SVOJINI — Svakom se svoje čini najljepše. — Svak’ se bavi o svome. — Što je odžino, nek’ je pod glavom. — Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar. — Ako je i koliba, naša je. — Svak’ je od svoga mala gospodar.

— Tuđa kora zube lomi. — Svak’ je u svojoj kući kralj. — Svaki je kokot u svom buništu gospodar. — Svaka je koka na svom sjedalu pijetao. — Na svom koritu svako pseto najjače.

— Tuđe je sve lijepo, ali svoje najlepše. O DOBITI — Svak’ se bije da dobije. — Svaka služba svoju plaću ište. — Bolje je išta nego ništa. — Bolje je iđe ikakvo, neg’li nigđe nikakvo.

— Bolje je išta nego ništa. — Bolje je iđe ikakvo, neg’li nigđe nikakvo. — Bolje je jedno „drž“, nego sto „uzmi“. — Svaka korist nije korisna. — Bolje je na mekinjama dobiti, nego na zlatu štetovati.

— Bolest dođe na hatu, a ode na raku. — Nevolja ne ima sveca (zakona). — Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide. — Zlo godište roda ište, a nevolja prijatelja. — Nevolja mati i kćeri je rada.

— Tko ne pati, ne uživa. — Ne pada sneg da pomori svet, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. — Tvrda muka kad dođe na čoveka, valja da trpi dok skaplje.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje, i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si, pobratime!“ — „Tu sam“.

nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete.

U taj mah njegova mati ispod valova progovori: „Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota što je uzdahnula kad sam je s vrata oterala — onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome trnju ležim; a

s vrata oterala — onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome trnju ležim; a koja je sirota na mene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu, u njemu se kuvam.

” A onaj mu odgovori: „Za što ne bi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega imamo izobila.” Kad iziđe iza sela, nađe na putu dve kučke gde se kolju jednako; pa ih stane

silan čoek koji se nikad Bogu ne moljaše, ni u crkvu idaše, niti se po zakonu ispovijedaše ni pričešćivaše, nego u svaka bezakonja upadaše, da je cijeli grad od njega na jadima bio.

odvrate od te misli da se ne bi i on jagnjetom provrgao, a one glave što bjehu osječene i na kočiće pobjene u redu poče svaka suze prolijevati.

đevojke bez oca i majke u jednoj kući pozemljuši koja je na troje razdijeljena i pred svakom opleten ša- | rapod, i svaka po sebe različitu rabotu posluje: jedna veze, druga plete, a treća pjevajući prćiju šije.

Car po tom hođaše na mnoge bajalice, ali mu svaka odgovori da tome lijeka ne zna i tako ne mogući šćeri svoje povratiti, više se ne oženi.

Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si pobratime?” — „Tu sam.

a on se prepadne pa sve po redu iskaže, kako se zemlji ispovedao, pa kako je sad na onome mestu narasla zova, od koje svaka svirala izdaje onaki glas.

43. SOLOMUNA PROKLELA MATI. Premudri Solomun jednoć u razgovoru reče pred materom svojom da se svaka žena može prevariti. Mati ga za to vrlo iskara govoreći mu | da to nije istina.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A u svetu subotu da odstupa svaka briga oko okupljanja na jelo nego da biva samo dijaklizmo pred crkvom po običaju. Ovakav način života imajte u svete

volji, zbog jedinca Sina svoga Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista i Presvetog i životvornog Duha, kome pripada svaka slava, čast i klanjanje i velelepnost, sada i uvek i na vekove vekova. Amin!

Ako li dođe Veliki petak, ne jedemo ni ulja, niti vina pijemo. A u Svetu i Veliku subotu da odstupi svaka briga i okupljanje na jelo, već samo po liturgiji pred crkvom da se da po malo hleba i vina po čašu.

riznice; a skuplja je od dragocenog kamenja; ne protivi joj se ništa lukavo, a slatka je svima koji joj se približavaju. Svaka, pak, druga dragocenost nedostojna je, jer dužina života i godine života u desnici njenoj su, a u levici njenoj je

“ (II Pavl. 3, 10) Kakvo li će tu svaka duša savršeno telo dobiti? Kakvo li će biti saborište ono mnoštvo ljudi od Adama do skončanja?

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Zdimio, i to negde Karađorđevom, pa Sremskom. Upamtila sam mu lice za ceo život! Ovako mi se urezo! Svaka crta! Markantan! Ovaj me vinjak sasvim povratio! CMILjA: A zar se niste našli s varenikom? JAGODA: Zakasnila.

A video si čime se to dokazuje! Zato pazi! Smena straže svaka dva sata! TANASKO: Razumem, goskapetane! MANOJLO: Prvo stražariš ti, pa ja. Sad je ponoć. Probudi me u dva...

MILE: Sigurno neka pederčina! IKONIJA: Nama je svaki vaspitan čovek peder! A svaka lepa i zgodna žena kurva! (Ulazi Cmilja, plačući) IKONIJA: Šta je, još nisi prestala?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

OBZNANjENIJE Nameravam izdati na tip trista ovi[h] knjiga; svaka će sostojati se iz dvadeset iliti oko dvadeset i pet tabaka u velikim oktavu.

A osim toga, kolikim bedstvovanijam i bolestima podložna je svaka mati, noseći u sebi i [h]raneći plod utrobe svoje, kolikom bolu u rađanju! Često, dajući drugom život, svoj polaže.

Zašto, dakle, da slepo verujem? „Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.

Na oni limona i pomorandža drevesi črez svu godinu vidi se cveće s[a] zelenim i sa zrelim plodom. Svaka bašča ima svoj bunar s preizobilnom vodom; rekao bi da u svoj toj zemlji na nekolako fati dubljine ništa nije nego voda,

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Je li galijotâ šta? — Nije, dujo, križa mi, nego, koliko mi se čini, baš je mudro dite. — Taa-ko! E, e „nova neva svaka je valjana!“ dovedi ga posli k menika.

Zatijem Bakonja naređuje da se izvaljaju dvije velike bačve, svaka viša od čovjeka, pak uđe u jednu, pak iz nje skoči u drugu.

ne bježeći ni od koga. O ručku i večeri govoraše samo koliko je najpotrebnije, ali mu svaka riječ bijaše na svome mjestu, te govor nimalo ne pokazivaše da mu se pamet pomjerila.

Brne je u strahu posmatrao sinovca. Na njegovu blijedom licu treperaše svaka žilica, njegovi snažni i gipki udovi bijahu tako pokorni njegovoj volji, da to strica neugodno dirnu, te, ne znajući,

Sve je to zauzelo tri-četiri dana. Po selu se pratio svaki njegov pokret i raznosila svaka njegova riječ. On je svakoga jutra „divanio“ malu misu, ali kako bješe vrijeme najvećeg poljskog rada — okopavanje

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Stojiš tako, glavo, po malo u nebu: Tek poneki niski dim ti oči takne, Svaka vedra ptica kraj tebe zamakne, Svaki gavran sleti na tvoj krov svom hlebu.

Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara. Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela. Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela.

Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela. Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao.

). Ova svikla soba već mi na grob liči. Poda mnom je daska: glatka, mukla, krta. Svaka stvar je sama u svojoj tišini. Sama mi je ruka — leva, sama desna. Same su mi oči upaljene od nesna.

Ćutljive — ko od strašne brige. Zbijene — ko od teškog straha. Ja znam da svaka kao živa (Mada neima oka, uha!) Za mene neki govor skriva U nepomičnoj urni duha.

Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime Bojana. U SNU TE NEMA U snu te nema, al čim zene Odškrinem ja namesto

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zna. U piću samo sebe satire. Spašće ga. Rekla mu je da će dobiti siguran lek. Dosad nije. Ni posle neće. Svaka žena bar jedanput u životu zgreši. Stade: zar s Tolom? Mojim nadničarem? Po kosi su joj milele bubice znoja.

Ti si, Aćime, najsrećniji čovek u Srbiji. Čuješ li, Mijate? Svaka čivija peva na kući. Rodio mi se naslednik. Đorđe, rodio ti se sin... — Do svanuća neće biti ništa.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Žene bogataša i moćnika otimale su se o čudesni vez i čipke. Svaka je želela da baš ona bude ta koja će nositi odeću protkanu zlatastim sjajem.

NEBESKA REKA Tekle reke, svaka po svome: neka na istok, neka na zapad, a neka s planine pravo u more. Pa, i kuda bi?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

U tih sedamnaest dana, vedrina mu se pokršila a svaka uloga postala besmislena. Gde god je pogledao, bila je tuđa smrt.

nadnesu prostori velike svetlosti, kružne a neprozirne, i u toj svetlosti senke i memle, čak i tajne, lako iščile a svaka prošlost postaje prozračna.

je da nije više celovita ni u dogovaranju sa onom pravdom, sve nedostižnijom: u njoj je bilo bar dve Ljubice od kojih je svaka imala svoj glas.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Groblje j' zemlja kôm se hodi, Groblje j' voda kôm se brodi, Groblje, vrti i gradine; Groblje, brda i doline; Svaka j' stopa Grob do groba.

Jevanđelije mi na stolu, Najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč Na onoga junaka jagnjastog Što umrtvi svoj život besmrtni, Da njim oživi grob!

Jevanđelije mi na stolu, Najbolje takoj bedi tešilo. Badava! svaka vrsta, svaka seća reč Na onoga junaka jagnjastog Što umrtvi svoj život besmrtni, Da njim oživi grob!

J. Dučić XCII 5 Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova. Noć svetla i plava... U tvome vrtu svaka ruža spava, Ladolež zasp'o na širokom panju. Putuju oblaci u nemom blistanju; A vazduh bez glasa, bez zvuka, bez java.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kada sam, radeći na svojoj doktorskoj disertaciji, učinio prvi korak na putu naučničke karijere, uvideo sam da se svaka pojedinačna nauka može shvatiti i prozreti do dna samo onda, ako se upozna i njen postanak i postepeni razvitak do

“ Učenik postupi tako. „Onda“, nastavi Pitagora, „predočava nam svaka kateta broj 3. Koji broj predočava sada hipotenuza trougla?

„Ja ih ne omalovažavam, a učenja Pitagorejaca vrlo cenim, ali sve su to samo zrnca istine. Svaka od tih naših filozofskih škola bavi se samo ograničenim brojem problema i snalazi se samo u jednom uskom krugu

Ispred stražnjeg njenog zida i ispred oba uzdužna zida stajale su po tri mermerne statue od kojih je svaka predstavljala po jednu muzu, tako da su njih svih devet ovde bile na okupu.

se precurela voda pri zaronjavanju krune u nju ne može tačno izmeriti uvek precuri po koja kap više no što bi trebalo, a svaka kap bila je od presudnog značaja. No Arhimedes pronađe jedan drugi, pouzdaniji put koji ga dovede cilju.

Kopernik stupi u vatikansku palatu. Preporučitelno pismo što mu ga je dao otac Bonifacije otvori mu svaka vrata na koja zakuca, i zato se ubrzo nađe pred upravnikom vatikanske biblioteke, preosvećenim ocem Benediktom.

U devet sati pre podne bio je neprijatelj neograničeni gospodar varoši, i otpočeo ono na što je svaka plaćenička vojska imala svoje pravo: da pljačka, da ubija iz potrebe ili raspoloženja i da siluje čim se za to ukaže

Podmlađen, šetam se uskim, rđavo kaldrmisanim ulicama starog Beča. Visoke, no skromne i uske kuće, zidane svaka za po jednu porodicu, pored kojih prolazim, nestadoše u doba Baroka, da se na mesto njih podignu gospodske palate ili

Tek malo po malo uvideo sam da nije tako. To sam pokazao ovako. Uzeo sam sve šuplje metalne lopte, od kojih je svaka imala svoju slavinu; jednu od njih sam evakuisao koliko god sam mogao, a druga je ostala napunjena vazduhom.

Jer dok su Grci poznavali samo ograničen broj geometriskih kriva, sada je svaka proizvoljna jednačina između kordinata h i u pretstavljala po jednu ravnu krivu, čime je njihov broj postao neograničen.

U Lavoazijeovom, inače blagom, pogledu zasvetlucaše varnice. Pokušavam da ga odobrim. „Svaka velika ideja treba izvesnog vremena da bude prihvaćena. To se najbolje vidi na Njutnovoj nauci.

strpan u naše noseve, nastavih da slikam kneževu verenicu temperiranim bojama: rekoh da ima sanjalačke oči - to ima svaka žena kad zatreba - da ima osobito sladak glas koji njen govor pretvara u pravu melodiju.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ni na koga se nisam bacao, nisam bio rđav, pakostan, nikom zla ni sam želio. Nikad. A eto do čega sam dospeo. Sad je svaka rđa bolja od mene.

Onako me interesuje, jako, jako me zanima iskreno zanima. Ali ne treba toliko zaista ... Žena, svaka žena ne bi trebala tako... preterano.

Ja to hoću, ja to moram, n ja ću to biti u — Francuskoj! Jer tamo, u toj Francuskoj, u toj božanskoj Francuskoj, svaka druga reč koju čujete jeste gospodin (Monѕіeur). Tamo se uvek kaže: Dobar dan, gospodine! Izvolite, gospodine!

Eto tako je nestalo groblja. A sad, sad je posigurno tamo ledina kao svaka druga božija ledina, ako nije poorano. Ledina je to i bila i svi ćemo biti ledina, iako to mnogi danas zaboravljaju.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

sve što se ma gdje odigravalo kao da je u neku ruku meni prikraćeno, meni oduzeto, ukradeno od mog rođenog života. Svaka mrtva stvar oko mene dobijala je tada živo srce i u njoj su damari odbrojavali časove nepovratnog.

Ali nisam uspijevao. I izvinjavao sam se: — Svaka je muzika tužna! Sami zvukovi po sebi na mene su tako djelovali. Organski, kao na onog pauka između dvije grede.

I to je jedna od onih stvari pomoću kojih se čovjek izvlači iz gvozdenog obruča egzistencije. Jer svaka se istinski velika fizička ljepota transponira u nematerijalno, teži da izađe iz uskih granica pojedinačnog i

XVIII Kad je ovako lijep i vedar dan, on kao da me uzme za ruku i povede natrag na izvore mog djetinjstva. Svaka sitnica, svaka slučajna podudarnost podsjete me na nj. I tad se zavezem u sjećanja bez kraja i konca.

Svaka sitnica, svaka slučajna podudarnost podsjete me na nj. I tad se zavezem u sjećanja bez kraja i konca. Prosto se gušim u njima.

Ima ništavnih, beznačajnih života. Beznačajnih smrti nema. Svaka je smrt sveopći događaj, svačiji događaj. Jedan mali kataklizam. Jedna crna rupa bez dna u tijelu kozmosa.

Pučke žene gledale su je crnim očima: svaka njena riječ, svaka njena kretnja činila im se sablažnjiva, gotovo bestidna. I ja sam je sam gledao sa snebivanjem.

Pučke žene gledale su je crnim očima: svaka njena riječ, svaka njena kretnja činila im se sablažnjiva, gotovo bestidna. I ja sam je sam gledao sa snebivanjem.

To mi je slabost od djetinjstva. A vjerujem da nema čovjeka za to nepodesnijeg od mene. Ali to je u meni uporno, kao i svaka nesretna ljubav. I, kao i u svim nesretnim ljubavima, ta upornost i crpe svoju snagu iz one zle sreće.

Kako ja shvaćam, filozofije imaju nekog smisla i vrijednosti samo ako ih uzmemo kao načine osjećanja. Svaka je filozofija samo izraz datog načina osjećanja, apriornog i uslovljenog uprav onakvim psihičkim ustrojstvom kakvo njen

A tako posmatrana, kao intimni sadržaj i kao suštinska bit svog čovjeka, svaka je filozofija veoma, veoma zanimljiva. Kako li je to privlačno, kako li je to ljudski interesantno posmatrati čovjeka u

Svake nedjelje ili svetka u svakoj uslednijoj kući ručala je po jedna glumica. Svaka je kuća imala svoju miljenicu, i domaćice su se nadmetale i prepirale u hvaljenju svojih stalnih gošća.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Živelo se od danas do sutra, izbegavala se svaka određenija misao o budućnosti, jer joj nije ni bilo mesta: jedan kuršum iza trna pokvario bi i odneo sobom sve planove

Vek mu nije dug, to je već jasno video, pa onda bar da se živi i da se zadovolji svaka želja... Opazio je posle samo jedno: da ga Novica dobro čuva i da sve ovo čini iz računa.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete.

Kad dođe u dućan, poče turati pare u ćesu, kad čuda! Što god u nju metni, svaka se para stvori dukatom. Videći ovo vezirović, obradova se veoma i pomisli: — Baš mi je otac — alah rahmetile —

a on se prepadne, pa sve po redu iskaže kako se zemlji ispovedao, pa kako je sad na onome mestu narasla zova, od koje svaka svirala izdaje opaki glas.

Carica, kao svaka mati, skoči brže-bolje i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: — Tu si, pobratime? — Tu sam.

A onaj mu odgovori: — Zašto ne bi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega imamo izobila. Kad iziđe iza sela, nađe na putu dve kučke gde se kolju jednako, pa ih stane

“ A znaš kako su se moji drugovi obogatili? Oni su kupovali boce rahatluka, a svaka boca nije vredila nego trideset dukata, pa su tako od svake boce rahatluka za se po dvadeset i jedan dukat ostavljali.

Djevojke opaze te jabuke, pa se stanu dogovarati da ih od njega ukradu. Što reku, to i učine: sađu u avliju, uhvati svaka za jednu jabuku, ali kako su uhvatile, tako im ruke prionu.

— Bogme, milije potonje. — Aferim, anumo, svaka ti je prava kao po koncu; a deder kaži mi: ali je bolje maslo ali skorup? — Bogme, bolje prvo.

pare vladičine od naroda, pa došao pop i knez u nekakvo selo hercegovačko i okupe sve domaćine pred crkvom i kažu da svaka kuća ima vladici platiti po osam groša, „a dva vam — pop im kaže — vladika oprašta zato što se ova godina desila

SVOJSTVA LIJEPE ĐEVOJKE Nekakav čovjek pričao pokraj vatre na sijelu da je našao u knjigama kako je đevojke svaka podijeljena na dva dijela; a to od pasa niz do u stidno, a od pasa naviše u divno, što čojeka premami da je vjenča.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.

Tu ćemo gledati da se lepo sniva. Da je svaka radost novina za nas, Da nam brige beže, s njima slutnja živa. U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što prašta i što

I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše. Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Uskoro sam, na svoje iznenađenje, postao svestan da je svaka moja misao nametnuta spoljnim utiskom. Ne samo to, već je sve što sam radio bilo na sličan način podstaknuto.

ogledima i merenjima u eksperimentalnoj stanici velikih mogućnosti koju je sam izgradio u Koloradu, dokazao da se svaka željena količina energije može preneti ako treba tačno na drugi kraj Zemlje sa gubitkom koji nije veći od nekoliko

Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja. Samo svaka deseta osoba ne veruje u telepatiju i druge psihičke manifestacije, spiritualizam i komunikaciju sa mrtvima i odbija

U stvari, svojim maketama broda sam upravljao sadejstvom više kola, tako da je svaka interferencija bila isključena. Najčešće sam koristio kola u obliku petlji sa kondenzatorima, zato što je prilikom

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Svetom radi toga što je tu prolivena hrišćanska krv u vreme bitaka Srba iz Idvora protiv turskih osvajača. Svaka poseta tom starom selu osvežavala bi priče o herojskim tradicijama kojim su se moji seljani toliko ponosili.

krda od oko pedeset grla i svako krdo je čuvala grupa od nekih dvanaest dečaka iz porodica kojima su pripadali volovi. Svaka grupa je bila pod nadzorom jednog iskusnog mladog govedara. Nije to bio lak posao čuvati krdo od pedeset volova.

tornjevi srednjovekovnih crkava sa portalima načičkanim divnim likovima svetaca; javne istorijske građevine od kojih je svaka pričala svoju priču o staroj slavi češke kraljevine; stari kameni most preko reke Moldave sa kipovima hrišćanskih

Činilo mi se da svaka od ovih gomila žuri da bi obavila neke važne poslove. Grad na obe strane obale izgledalo je da brekće od raznih

Setio sam se seljaka iz Idvora i njihovog govora na poselima, njihovih krilatica od kojih je svaka prodirala pravo u moju dušu.

i videćeš da u njoj sve ide svojim redom: centralni upravljač reguliše brzinu mašine, osigurač ograničava pritisak pare, svaka peć ima spravu koja reguliše provetravanje vazduha ili pokazuje temperaturu.

Stara gospođa bila je oduševljena neočekivanim rezultatom. Posle svaka dva časa testerisanja kupao sam se i ronio u reci Paseik i na kraju leta bio sam sav u mišićima te sam mogao učestvovaš

Jedna je omogućavala dalje studiranje prirodnih, a druga društvenih nauka i svaka je iznosila pet stotina dolara godišnje.

predstavljaju odlučujuće faktore u životu kembridžskih studenata koji se pripremaju za matematičke ”trajpos” ispite. Svaka od njih imala je duboke korene u starim tradicijama i zato se ništa nije moglo lako promeniti.

U nju su svraćali turisti iz Glasgova, Grinoka i Pejslia. Svaka od porodica koja je tu dolazila, imala je mnogo ćerki.

VIII STUDIJE NA UNIVERZITETU U BERLINU Svaka istorijska epoha ima svoja otkrića u nauci, a neki periodi su u njoj posebno značajni.

magnetne sile, i na taj način je čitav prostor oko opterećenja izdelio geometrijski u tube kojeje nazvao linije sila. Svaka od ovih tuba bila je konstruisana u skladu sa prostim pravilom, tako da je u svakoj tački prostora označavala ne samo

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

'Ajde, umiri se, pusti me da spavam. — Fala bogu, proći ću se i bez duhana! „Svaka noć čini spati!” — smrsi kao za se, i, prislonivši se uza zid dokle mjesečeva svjetlost dopiraše, izuje se, hita u

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ona je čudesna već i po tome što je u njoj do savršenstva dovedeno spajanje folklornog i hrišćanskog: svaka slika je s jedne strane hrišćanska, s druge folklorna slovenska.

U njima se, u stvari, svaka pojava daje onako kako se sama po sebi zbiva, a to znači kao deo velike, neprozirne tajne postojanja.

videla, možda i sam mitski slovenski Svantovid (Sventovit); iza devet sestara sluti se devet plodnih meseci; a to što svaka od njih premine na svadbenom putu upućuje nas na još dublji sloj.

Jer svaka reč je pre svega, i možda iznad svega, dvostrana: znakovna čovekova tvorevina koja oblikom posreduje artikulacionoakust

oblikovni mehanizam koji dejstvuje u skladu sa zamišlju da se ostvari stroža i ritmičkozvučna sonetna tvorevina: svaka reč se upotrebljava u donekle prenesenom značenju, a svaki trop se, sa svoje strane, ponaša kao da je u pitanju

valjanih razloga, tvrditi da kod izgrađenoga kritičara u načelu i nema „pogrešnih“ i „pravilnih“ ocena, budući da je svaka vredna ukoliko predstavlja izraz izvesnoga shvatanja poezije u određenome vremenu.

Kao da od „propusta“ i „grešaka“ i ne započinje svaka promena i smena u poeziji i u mišljenju o poeziji. Sve ili gotovo sve zavisi, dabome, od toga sa koje se tačke gledišta

Zato jedan značajan krak naše moderne poezije – od njega počinje. I zato, kad Zoran Mišić napiše da „svaka koherentna misao, samim tim što je u jeziku izražena, ima i svoju imanentnu ’muzičku’ strukturu, koja se poklapa sa

Kao, uostalom, svaka istinska umetnička vrednost. Objašnjavati tu liniju duhovnog i pesničkog opredeljenja, stalno biti zaokupljen mišlju o

Ili su vaše namere bitno drugačije? Daj bože da bar jednu od tih triju mogućih knjiga napišem. Svaka od njih, međutim, zahteva dug i sistematski rad.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ovamo okupili me: „Ajde, ujka-Vaso, vodi nas kod Živke!” A zašto? Zato da obrukate i mene i sebe. 'Ajde svaka na svoje mesto, pa kad izađete na ulicu, a vi se čupajte sve dok vam traju dlake na glavi. (Ove odlaze i sedaju.

sebi zadovoljstvo da vam lično dođem, utoliko pre što posle iznete bruke u današnjim novinama prestaje sama sobom i svaka mogućnost da postanem član vaše poštovane porodice”. ŽIVKA: Ko mu pa i traži da postane član porodice!

da vidimo najpre situaciju, jer ja bar tako mislim – ako da ostavku i ne bude više ministar, onda prestaje svaka potreba da se brani, zar ne? ČEDA: Razume se. Isto tako i ja mislim.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i ova kuća, i ove njihove žene, onako u svojim krutim futama, još krućim i čak do peta dugačkim novim košuljama, a opet svaka sa oko pasa obešenim nožićima, lancima; pa onda one njihove ispred kuće i po motkama prebačene bisage, uzde, uzengije,

njega - ponašanje književnih likova, njihovu psihologiju, povezao sa tolikom množinom tako tananih kulturnih konvencija. Svaka kultura, razume se, stavlja izvesna ograničenja i zabrane na čovekove prirodne nagone; prirodno čovekovo ponašanje

Neka kao primer posluži sledeća zapovedna rečenica: „Daj sestri svoju svesku”. Prvo, jače se može naglasiti svaka od četiriju reči (što obeležavamo kurzivom), i to je povezano s delimičnom izmenom smisla (na šta upozoravamo rečima u

304 Jer je, recimo, sasvim očigledno da svaka odredbena sintagma krije u sebi nekadanju (u dubinskoj strukturi sadržanu, ako hoćete) celu rečenicu: „mokra noć”

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ogromne divne muške prilike u kao sneg belim čalmama oko glave. Na čudo krupna ženskadija. Svaka devojka sa nožem za pasom, a retko koja žena bez crne ubradače: gine se tamo često...

romoru a ne vezanoj reči ona mu je uz strahovite jecaje čas hvalila staru Veru, čas grdila novu, ružila, psovala i svaka joj čuda izmišljala. Ni sa koca o Turčinu teže i vlaškije nisu nikad i ni u jednoj zemlji usta progovorila.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Himne i blesak, Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi, rubini, Kojima se svaka kruna na visini Tako svetla čini, I cela čarob tog zemaljskog šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’

Zar ćeš pustit’ tu da izginemo! Svaka sila u tvojoj je vlastn, Tvrda j’ vera — ti nas hoćeš spasti.“ Tada Hristos usta sred koraba, Blagim okom gleda

Ne mož’ rulja da ga shvati Od grdobe i pakosti; Njene oči, vične mraku, Još zaziru od svetlosti. Na njeg’ pada svaka ruga I potvora kivna vraga — Sve to vidi, sve to čuje, Sve to prima duša blaga.

DEMOSTENOVA SMRT (Uz sliku) Dika svojeg roda, Uvek dušom smelom; Borac za slobodu I reč’ma i delom. Koleba je svaka Demostena znala, Al’ je loša sreća Grčku sahrvala.

Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana srpskog stabla Tesli tepa, Teslu grli. Beograd je danas srećan, Rukujuć’ se srpskom dikom, I otkriva srce

Žalosna je borba svaka, Gde se brat na brata strvi, Gde se srca bolom lede, Suza teče mesto krvi. Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo

Zlatna riba nudila ti svaka otkupa, — Zašt’, nebore, ne zaiska novo korito? Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“.

Ao slone, ao slone, Kol’ka ti je njuša! Da zamaneš, pobegla bi Svaka živa duša. Dođe dečko, nešto šapnu — To slona ne vređa: Slon se saže pa ga diže Baš sebi na leđa.

Đuka, Šuka, Ćira, Spira Mogu stat’ na glavi — Bez poziva na pretplatu Lađa im se davi. Svaka pesma može biti Od pedeset grama — Ipak poziv na pretplatu Pesma j’ nad pesmama.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Oh, oh! (Opet oda uspijajući.) Ančicken, samo zapiši. — No ja ću meni biletu načiniti, je li, Ančicken, svaka nobles nosi svoju biletu. ANČA: Jest, milostiva gospoja. FEMA: Propopo, Ančicken.

(Zabeleži.) FEMA: To je moj gust. Obično se nosi krst na vratu, ali ja sam naručila zvezdu; to je lepše, a i ne nosi svaka šuša. Šta ti se čini, Ančicken? ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba.

Majstorice, ja mislim da vas pošteno služim. FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!

Skorb i tuga iščezava Ravnje svaka so svjeta, Ljubov tepla gdje počiva, Prijateljstvo gdje cvjeta. FEMA: Zaboga, kakve nebesne reči!

SARA: S groficama, s baronicama, ma šere, to je vaše pravo društvo. FEMA: Alabunar, ali vidite da se sad svaka šuša kiti. Šta će biti da se s kojom u neznanju pomešam ili da se jošt poljubim?

FEMA: Šta vi mislite, nije to šala. Ja sam gospoja vilozovica. Koja jošt u varoši ima takvu titulu? Svaka mi mora triput načiniti vizitu, dok ja njojzi jedanput. Ako ne dobijem prvi stol, ja neću u stol ni ulaziti.

FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera, mlogo je, a kamoli tri godine. MITAR: U Parizu svaka gospođa ima po dva muža. FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom tercom više.) Oh!...

Miljković, Branko - PESME

Te zvezde — s njima ko i bez njih noć. O kulo snage gde je plavi dan stvar svaka kada ima lekovitu moć i kad se rađa smisao umire mi san u vazduhu kad se putevi produže za mirise i anđele da prođu!

nadu Revolucijo, ono što ostane je čovek Ono što prođe je prošlost Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan svoje nužnosti Obala jednome Moru Zvezda na

Kada miris pomeri cvet, gde je cvet, da l tamo gde miriše sa ruba sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet? Svaka je pesma prazna i zvezdana, Ni bol ni ljubav ne može da je zameni.

RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Vuk St.

Krakov, Stanislav - KRILA

Jevreji su oprezno zatvarali radnje, jer su znali da se svaka gužva završi pljačkom. Posle su zatreštale bombe kraj Vardara, a šrapneli su neprestano sevali po nebu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka drukčije odevena.

Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka drukčije odevena.

Uče se svemu tajnom fetišerstvu bez kojeg je svaka navedena veština nepostojeća i nemoguća. Jer strela ne ubija zato što je oštra i otrovna, već što je praćena naročitim

Njegova krv bila je bez prestanka samo ogorčena, ljuta, bolna. Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori

U sredini su žitnice, dvorišta, tremovi. Svaka porodica živi izdvojeno u pejzažu tropskog bilja, buketima zelenog rastinja i žute savane, kao na ostrvcima.

One imaju izgled čudnovatih krtih kula koje su povezane između sebe zidovima, tako da svaka porodica živi za sebe kao u nekom gradiću.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: I sve se ovde u krv stvorilo: Iz krvi svaka niče misao, A svakoj misli smrt je osnova!... (Meće ruku na nož.) Da ubijamo, Rade!

Deco, kaž’te mi! RADAK: Zalutala si; Ova te staza dalje ne vodi, Nego do ove mračne provale. STANA: Ah, u Srbiji Svaka te staza vodi provali! GLAVAŠ (u sebi): Ala je divna!

Pa gde je kći?... STANA: A gde je sin?... Ja sina tražim, pašo nesrećni!... Ta deset kćeri da sam rodila, A svaka da je mnogo divnija Od same kćeri boga velikog Što svako jutro rađa zorica, Pa da toplinom svoje ljubavi Ledene

HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam. Sa njime beše ženska nekaka; Kad sam je vidô starim očima, Mrče mi svesti, svaka iskrica, Te sam se jedva u toj zabuni Poruke tvoje, zbunjen, sećao.

Pa neka dođe!... HASAN: Nemoj pretiti! GLAVAŠ: Ne pretim, Al’ čuj me dobro, dobar čoveče! U kose moje svaka dlačica Na hajdučkom je rasla temenu; Pa malja ona što je u sanu Još ove noći kožu probila, I ta mi ište strašne

Da ga ne bude!... Da ga nestane!... A moga tela svaka čestica Čaur da bude turskog olova! A moje glave tvrdom lubanjom Nek’ deca vaša vodu zahiću, Da njome poje ždrebad

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

O'ladi ce čovek i onemari pa je ka' i svaka druga babetina; mo'š mu ako i po trbuhu koljati, pa opet ništa. Puštaj ti meke 'vako rastutnjala ako šćaše što bit'.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXVII Ta, dabogme svaka rana Ima svoje bilje, — A mene je očaralo Moje — novo milje. Haj, ala je divna moma Našla verna druga!

Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto nam se sveti. Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

I to su bili Nemci, kojima se mora odati svaka čast kao vojnicima... A trista hiljada Italijana pohvatali su Austrijanci kao zečeve.

Ona se trže i pogleda me. — Kako?... Zar bi vam to bilo prijatno! — Sasvim. Svaka vaša radost je zadovoljstvo za mene. Ona je nervozno lomila palidrvca i gledala mutnim očima kroz prozor.

— Zar ti nije niko pričao? — Jok... Naš vođa pogleda nas značajno, pa će reći: — Svaka stopa zemlje ovde natopljena je krvlju. Selo je bilo sravnjeno sa zemljom.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

vama, drage, sada privetstvuju I čto po njem sledujet zdje proročestvuju: Sirječ, da jest bilo i posle će biti Da se svaka gospa dade namoliti.

Jest, nađe se gdigdi koja poslena, Ali malo ima zato poštenja. Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi.

Vi gledajte samo profesora vrednog, Alumnistu svaka hranićemo jednog. Eto fundus večni! Jerbo devojaka Biti će dok bude pod nebom oblaka.

Za to lasno! No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema! — Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva, Svaka pjesan' ime nosi snaha ili djeva. „Ja bih rekla, on je dobar, — ne daj mu odavle!

No druga se na me četa sprema: Žene ištu da dam uzrok — ispričanja nema! — Da dam uzrok zašto svaka ljubvi mi pripjeva, Svaka pjesan' ime nosi snaha ili djeva. „Ja bih rekla, on je dobar, — ne daj mu odavle!

Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka. I gordinja taje svaka, I ostaje večno — ništa. Jovan St.

Brda iz starih jošt jednako kulja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi. Obveštan kamen na Rimljane odvodi misli, Herkula natpis mnogi dano za zdravlje slavi.

laskaš s podmuklim osmejom I šapućeš kojekakve tajne, Kad si prazna k’o mesečna senka Pretvorena u utvoru časkom? Svaka praznost: bila pa i nije!

Mlado Momče golobrado Nestašno je i odviše, Kao jagnje umiljato, Al’ tim manje milostivo. Svaka moma koja hoće Da ne bude polivena Mora da se otkupuje; Svaka moma polivena Mora za to da mu plati.

Svaka moma koja hoće Da ne bude polivena Mora da se otkupuje; Svaka moma polivena Mora za to da mu plati. Koja hoće da s’ otkupi Mora s’ dati poljubiti, Koja treba da mu plati Mora

Momče mlado golobrado Umiljato i nestašno, Ali pritom i pametno. Kad se kolo bi hvatalo, Svaka mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra: Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, Al’

A lepe su, ne bilo ih, I mile su, mlade, Svaka će ti, čim je spaziš, Srce da ukrade. Oh, da su mi vitka krila Od ptičice lake, Prhnuo bih s ovog mesta Nebu u

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: „...Tom izdajniku?...“ Izdajnik je, da! Svaka mu dlaka sedog temena Jasno svedoči sramnu izdaju... — Jedno se čudim: kako dođoste, Kako htedoste, kako smedoste

Pa ako i dalje tako uzdišeš, U krvi će mi presto zaplivat... JELISAVETA: A ja ću plakati. KNEZ ĐURĐE: Svaka ti suza kap je samrtna, Od ove zemlje grob ćeš stvoriti!... JELISAVETA: Ja ću kleti.

svu je prolijte!... Nemojte štedit’ njene izvore, Drugo se za njih sprema korito, U mojih grudi vreloj pećini Svaka će kaplja naći utoka, Gde će plamenom hitro šibajuć Iz srca svaku radost goniti S krvavog čela mutnim očima

Nisam li lane s majkom ručala? Lepo je jelo taj morski rak, Pa sa škorpijom kad se zaprži!... A Venecijanka to svaka zna — Šta veliš, kneže?... Ha! ha! ha! KNEZ ĐURĐE: I to! Oh, bože! Bože moj! (Vujo ulazi.) VUJO: Bjež’ gospodaru!.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

I Boga mi, svijet se lijepo i podobro pribra. Stanko Taković uze gusle, prevuče dva-tri puta gudalom, pa kliknu: Svaka staza žali po junaka, ravni Azić Zalovaru starog, a Tramošnja Tomu Đakovića, Gomjenica Partu igumana, i junaka Simeuna

Pisarčić: E, ta ti je, Davide, na mjestu. David: Svaka je moja, dijete, na mjestu, svaka! Nemoj misliti da nije. Nego, kažite vi meni, 'oćete li već početi ovog brezakonika

Pisarčić: E, ta ti je, Davide, na mjestu. David: Svaka je moja, dijete, na mjestu, svaka! Nemoj misliti da nije. Nego, kažite vi meni, 'oćete li već početi ovog brezakonika osuđivati ili nećete, da znam na

Pisarčić (zacrvenio se): Ja sam kontâ nešto drugo, a i ta ti je na mjestu. David: Svaka je moja, dijete, na mjestu, svaka. Nemoj misliti da nije.

Pisarčić (zacrvenio se): Ja sam kontâ nešto drugo, a i ta ti je na mjestu. David: Svaka je moja, dijete, na mjestu, svaka. Nemoj misliti da nije.

Bojić, Milutin - PESME

Bol nas jedan zorom kao truba budi, Bolom jednim svaka nalita je čaša, Bolom jednim krišom plaču naše grudi: Gde su deca naša? ...

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

ostaje u tom sistemu: u okviru obrednih vrsta - vanobredni sadržaji, u sistemu stvorenom za verske potrebe izražava se svaka nova sadržina.

Objektivna istorijska zbivanja posmatraju se kao lična, sopstvena sudbina, da bi se istovremeno svaki lik, svaka individua, potpuno podredio zahtevima višeg, etičkog reda.

Jakšić, Đura - PESME

Pobro ne zna!... Ali da je četa besna, Da je divlja, neuredna, Krvi željna, krvi žedna, To mu kažu crne oči, Svaka reč mu to svedoči...

Nastasijević, Momčilo - PESME

4 Svaka laža mesta u ljubavi nema, jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče: „Iziđimo u polje.“ 5 Bistrotečno i oštro ljubavi je delo

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Još manje da, kao svaka mati za sinom, pa još jedincem, klonu, pade, od bola leže u postelju i bar začas zaboravi na kuću, poslove koji je

Pa na samom groblju, kad kao svaka mati dođe, ona klekne čelo groba, plače, ali u sebi, tiho, zagrcano i čim mati Mladenova počne od silna plača i

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

O magičnom šibanju v. i SEZ, 31, 1924, 46 id. Prilikom strižbe v. grančicama potopljenim u vodu poškropi se svaka ovca (SEZ, 7, 319).

»Maćuha sjedi na dva stolca, svaka njezina kći ima svoj stolac, a obje pastorke moraju da sjede na jednom stolcu« (ZNŽOJS, 16, 39).

106 id›), tako se i kod našeg naroda detelina sa četiri lista smatra da donosi sreću: s pomoću nje može se otvoriti svaka brava (ZNŽOJS, 7, 1902, 288; 10, 226; Karadžić, 2, 1900, 216 id), može se naći novaca (ZNŽOJS, 7, 116; 19, 211;

Ako bi čovek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao i., skuvao je i vodu popio, svaka bi mu travka kazala od čega je lek (ZNŽOJS, 1. s.).

Uoči Mladenaca (9. mart st. k.) devojke u okolini Đevđelije namenjuju tri struka k. trojici mladića: sutradan ‹svaka› pozove neku svoju drugaricu da odvoji jedan struk, i čiji struk odvoji, taj će onoj što pita biti suđenik (SEZ, 40,

KOŠĆELA Zürgelbaum (celtіѕ). Košćela (Šulek, 22 naziva). Kad k. počne da dobija lišće, ako svaka grana bude podjednako zelena, biće rodna godina (ZNŽOJS, 6, 315).

Srbija, 692), krompir je prenesen u Srbiju »iz Nemačke« u vreme Kočine krajine (1787), kada je izdato naređenje da svaka kuća zaseje po jedan plug krompira.

ZNŽOJS, 20, 47). Kad se hoće da nekome nametne glavobolja, preseče se žaba na dvoje, i svaka polovina metne na po jednu k. s obe strane puta.

»leskovu zmiju« ispekao i komadić metnuo u usta, razumeo bi govor životinja; ko bi joj pojeo srce i otišao na livadu, svaka bi mu travka kazivala od čega je lek (ZNŽOJS, 1, 10). Žena koja pojede crva iz l. drveta ili pupa, začeće (ŽSS, 188).

Uoči Nove godine uzme se glavica c. l. i od nje odvoji dvanaest ljusaka, i svaka od njih nameni na jedan mesec u godini; onda se u svaku ljusku metne malo soli, i idućega jutra koja ljuska bude suva,

U okolini Bjelovara pomoću b. t. (ili ivanove trave) devojke gataju o udaji. Od nje na Ivanjdan pre sunca svaka splete venac (sa »glavicom luka češnjaka«) i potom ga baci na krov svoje kuće: »ako se on na krovu zadrži, onda se ona

radi plodnosti, a pomoću r. slamke s praznim klasom vrača se protiv lišajeva — na taj način što se svaka od desetak slamki kida na više delova dok se govori: »danas crveno, sutra bijelo, a prekosutra kakovo je i bilo«

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Vele da će te tužiti sudu. —Nije već na sudu kao prije, ne zarezuje im se svaka... i sud je sada za nas bolji od njih! — opazi Rade s uvjerenjem. — Pij, Mašo, rakije! — sjeti se i nazdravi joj.

Prokletstvo! — Zašto, pope, prokletstvo? — veli Ilija. Ta otkada ljudi pamte, uvijek je tako bilo .... Bolan, pope, svaka je Vjera od boga... Vidiš, moja majka bila hrišćanka, a ja sam kršćanin... kako ko hoće... nema sile.. .

Poslužnik prizovnu stranke. Vojkan, ugledavši odvjetnika, zbuni se, pomisli: — „Zaludu je svaka odbrana; kad je odvjetnik tu, ne vrijede najbolji razlozi. Zar će radi mene sudac njemu ištetiti hatora?

Gazda se odmakne sa prozora, otvori sobna vrata i, onako kako se našao, šuljajući se, pođe hodnikom. Svaka dva koraka zastajkuje, a ustavi se ispred prostranog traga mjesečeve svjetlosti što je ušla kroz prozor i pružila se

Svjedoci, dok sudac započe ispitivanje, raspodjeliše se na dvije strane. Svaka strana ima svoju mješinu punu vina i dvadesetak svjedoka, ponajviše staraca.

Njemu se činjaše da je izlišna svaka izjava, da bi svaka formalnost vrijeđala njegove osjećaje. U tom stanju zatekoše ga uskrsni blagdani.

Njemu se činjaše da je izlišna svaka izjava, da bi svaka formalnost vrijeđala njegove osjećaje. U tom stanju zatekoše ga uskrsni blagdani.

„Biće oni već zaboravili svoje siromašno selo”, pomisli mladić, „gdje ih svaka nevolja gonila, pa se podali drutome, tuđemu životu”.

i što ti ja znam, da se spriječi iseljivanje. — Biće i to, ma ti znaš kako je u jednoj ustavnoj državi: treba da svaka stvar dozrije i prođe kroz ruke nadležnih faktora. —Dakle, opet ništa !... —reče Ivo nestrpljivo. Bog zna !...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Bilo je dosta sveže napolju, a ona je bila u gotovo prozirnoj haljini od tanušne tkanine. Ocrtavala se svaka oblina. „A šta ako ju je Lauš primorao da se od nas skriva?“ „Zašto bi to činio?

Hoće li mu dati o dve reči, ili će malo, kao i svaka druga žena, tvrditi pazar? Da li će od prve ostati trudna? Kad se Lauš vrati, a ona trbuh do zuba?

Posle poraza bi se pritajio u kakvoj česti ili pećini, živeći kao i svaka druga šumska zver, pa kad bi potere otišle ne obavivši posao, opet bi izašao iz svoga legla, cunjao neko vreme po šumi

Ničeg tako nepodnošljivo sebičnog. Sve tu ima svoj red, svaka biljčica svoje mesto, ni senka u senci senke ne prebiva tu bezrazložno i slučajno.

Dole, ipak, ne skidaju glave. Kad je izbegao osudu u Kuli, za njega više nema nikakve opasnosti, jer svaka kazna koju bi mu mogli izreći kaluđeri bezazlena je prema onom što se ovde moglo dogoditi.

koja je bila svuda oko mene, naiđoh na onaj čudesni sprud čistog svetlucavog peska, koji je tu dospeo neznano kako. Svaka ljuskica toga peska blistala je zasebno.

bio tako jasan, zar bi mu se inače tako jasno razbirale sve proklete čvorugice i žlebovi na sjajnoj ljuskastoj glavi i svaka pora na hrapavoj trbušini?

Ne bih rekao da ga je potresla Lauševa nezahvalnost. Volim red. Kad je sve pregledano, kad svaka stvar leži u svom žlebu, svaka kost u svom zglavku. Ne volim zbrku i lom.

Volim red. Kad je sve pregledano, kad svaka stvar leži u svom žlebu, svaka kost u svom zglavku. Ne volim zbrku i lom. Prijatno mi je da gledam ljude koji pristaju uz ono što ih okružuje.

Dalje ću krenuti samo onda kad budem načisto sa sobom, kad mi svaka pojedinost proteklog dana dođe na svoje mesto, kad sve poređam i složim.

Ilić, Vojislav J. - PESME

U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas. Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći! Stidljiva skromnost bog je moj.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

No zato nam svaka vedra noć otvara kroz nebeski svod široki izgled u dubine prostora. Onda vidimo nebo obasuto bezbrojem sitnih sjajnih

Od njega nam celo zdanje izgleda drukčije nego što je u istini. Iako smo bili jasno uočili da je svaka nova kula niža od prethodne, one nam izgledaju sve više, i rastu u beskonačnost.

Ona je skup nepobitnih astronomskih činjenica, i od ovih mora poći svaka kalendarska reforma. Zato ću o njima da Vam napišem koju reč.

Zato je u Julijanskom kalendaru svaka četvrta godina prestupna. Sedmi mesec u godini dobio je, u počast Juliju Cezaru, naziv Julius, a kasnije je ta počast

I u tome je kalendaru svaka četvrta godina prestupna (kao i u Julijanskom: ona čiji se broj dade bez ostatka podeliti sa četiri), no to ne važi za

Novi kalendar dovešće se na isti datum sa Gregorijanskim. U njemu će biti prestupna svaka godina deljiva sa četiri, sa izuzetkom sekularnih godina, koje će samo onda biti prestupne ako broj njihovih vekova

dve ciglje, slepljene jedna za drugu, neće moći brže padati nego kada su jednostavno položene jedna na drugu, tako da svaka pada za svoj račun. Prepirka je bila beskrajna.

Od tih lukova pa do krova prepliće se laka, svetla drvena rezbarija. Svaka stranica paviljona, pa i njegov poluprečnik, meri tačno tri metra.

Po tim svojim elipsastim putanjama kreću se planete pokoravajući se Keplerovim zakonima veoma poslušno. Svaka planeta opisuje svojim središtem po vasioni svoju elipsu pravilnije i tačnije nego što ju je maločas moja olovka na

Hvala Bogu te se nađosmo i upoznasmo jedno drugo u ovoj nošnji. Vama stoji svaka haljina divno, ali priznajte da i ja izgledam dobro.

Sa Hukom je teško izaći na kraj. Nema naučnog problema o kojem on nije razmišljao, pa mu zato svaka tuđa ideja izgleda kao krađa njegove svojine. I danas je vrlo rđavo raspoložen; svi ga se klone.

On je bio čovek malog rasta, ali visoka, ispupčena čela. Iza toga čela funkcionisao je mozak silnog kapaciteta. Svaka njegova, odmereno izgovorena, rečenica bila je majstorsko delo stroge logike.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama. Kao svaka, veoma rano udata, a jednako negovana, tek sada, posle muževljeve smrti, puna sazrele lepote.

! Nisam ja kao druge! SAROŠ (prekida je): Oh, pa to je najgore što nisi kao druge, kao svaka! Ah, kamo sreće da si kao svaka druga, onda, kao za svaku, ja bih imao reči, uzdahe, uvijanje, prenemaganje.

SAROŠ (prekida je): Oh, pa to je najgore što nisi kao druge, kao svaka! Ah, kamo sreće da si kao svaka druga, onda, kao za svaku, ja bih imao reči, uzdahe, uvijanje, prenemaganje. Ali ti si — ti! Tašana!

Misliš ti, nisam ja bežao od tebe? Koliko puta sam odlazio. Zbog moje pesme, bekrijanja. Ti znaš da mi je svaka kuća, osobito naše, turske, otvorena. I, da tebe zaboravim, izabrao sam najlepšu, najbešnju.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Tuže se između sebe, i tuži ih večito Jevrejin Štajn. Galama, dok se ona ne približi. Čim stane pred nas, sve ćuti, i svaka raspra je prosta. Omeri nas, i počne. „Vi, Štajne, ne zaboravite da u ovoj kući pustog ćara nema.

I to se razmaklo. — Jedan fikus na svaka dva prozora, dosta. Balkon na kući ogroman, kao neki vagončić, a na njemu nikada niko ne sedi.

— Dakle i ti sad nož pod grlo: daj i odma'!... Ona se udala za bolnicu i ludnicu; onaj mi je do pre godinu dana slao svaka dva meseca sramnu depešu; a ti, otmeni gospodin, saopštavaš mi sad da je u mome džepu tvoja čast.

Pričala mi je jedared dugo, i svaka peta reč bila je: propao, bolestan, strašna bolest, umro. Možeš misliti kako je kad mati tako govori detetu.

Naposletku tih pet forinti zaštedi onaj kome ja svaka dva meseca nosim otplatu za uzete knjige. Taj ti bratac baci mojih pet forinti u fijoku onako otprilike kako smo mi

— Šta da se radi. Star čovek, istrošen... to nas sve čeka, svaka smrt je naposletku šlog. Ne valja što vaš otac ima tako razdražljivu narav. Uklanjajte od njega što ga može uzrujati.

A kad kažem pokret, uzimam reč i pojam u smislu Aristotelova mesta, to jest, da pokret nije samo promena mesta, nego svaka promena u količini i kakvoći. U ljudma nisu pokreti i akti, nego samo potencije.

No, sve, sve se mora podneti. Nepopravljivo, nenadoknadivo, mora nemoćni čovek nositi i podneti. Svaka zla i pogana reč stoji na čovekovoj savesti kao kamen teška, ali mora se nositi i podnositi...

Susedi se nisu združivali, ni družili. Preko leta je svaka kuća imala svoje goste iz varoši i iz Gornje Varoši, a kad zaveje sneg, dve kuće kao dva nepomična i mrtva broda u

Pantelija i Sava su predlagali da se uglavi čreda, ili da se zemljište podeli u dva dela, i svaka strana o jednom da brine.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— Ko želi unuke dočekati, s osobitim prilježanijem goji sina svoga, svaka tri meseca daje ga meriti, i ako se iščisli da mu je sinovno krmče s nekoliko funti teže nego što je pređe bilo, sva

Ja bi želio da se stara ona pesma: »Znaš li, dušo, kad si moja bila« lako ne zaboravi. Ovu da svaka devojka dobro naizust nauči pređe nego što počne čitati romane.

Ka kojoj su klasi prinadležale suze agine kćeri, neka moje čitateljke opredele. Dosta da bi svaka njojzi podobno, a može biti jošt većma plakala kad bi takvim načinom budušteg muža izgubila.

predstavljajući nevernost i neblagodarnost Romanovu, i kao na nos pridevajući mu da su momci svi takovi da je svaka devojka luda koja se za njima povodi, da bi ona, kad bi vlast imala, drugu uredbu za ovakove učinila, i proče.

Gospodična, vami je moje zvanje dovoljno poznato, a intov i četiri moja konja dovoljno pokazuju da sam ja imućan čovek; svaka koja se za mene uda ima se nadati da će je zvati milostivom gospojom. Ja vas rado imam; bi li se sklonili za mene poći?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Takvi su ljudi neobično podesni za biografije književnika i umetnika, jer je kod tih biografija pravilo da se svaka stvar tako ulepša kako bi veliki pokojnik potomstvu izgledao što uzvišeniji i što plemenitiji.

I ja bih, kao svaka nevina tica, misleći da nikoga nema, sišao polako da se dočepam kolača, dok bi me ujedanput potera iznenadila,

Pod tako teškom artilerijskom vatrom posrnula bi i svaka druga, mnogo iskusnija vojska. Ja ne znam šta je dalje bilo, sećam se samo da sam čuo udarac motke o leđa ministra

Najpre sve tetke i strine, a zatim i oni besplatni porodični savetnici od kojih gotovo svaka porodica pati. Razume se da je kod mene stvar komplicirala i okolnost što sam u detinjstvu imao tako raznolike

Na tu izjavu vrisnuše sve tri parke i odmah izneše svaka svoje mišljenje: — Ja mislim, najbolje je da ide u oficire, — izjavila je Klota.

— odgovara ceo razred. I, razume se, da smo od trenutka ovoga objašnjavanja svi smatrali nulu kao suprugu i svaka desetica izgledala nam je kao bračni par.

Zato, vidite, na putu ima većih i manjih stanica, takozvanih postaja. Svaka takva velika stanica, gde se recimo ukrštaju vozovi, gde ima i restoracija, te se putnik može i potkrepiti, to vam je

Dakle, jedna velika rečenica može biti sastavljena iz više manjih rečenica, od kojih je svaka odvojena tačkom i zapetom, kao što u jednoj rečenici može biti više ili manje zapeta, kod kojih se predahne.

Svako pravilo, svaka definicija, ima svoje a, b, v. Stane profesor na katedru pa izgovori pravilo: tako i tako, tako i tako, pa onda doda:

meduza, škorpija, kerbera, punoglavaca, ajkula i, vrh svega toga, kao zmaj sa sedam glava i sa sedam plamenova, koje svaka glava bljuje iz čeljusti, bila je: rektifikacija kruga.

Najzad, došao je i dan krize i lekar toga jutra reče: „Ako se mali danas oznoji, svaka je opasnost prošla!“ Toga radi on propisa i nove lekove, ali se ja, uprkos tih lekova, nikako nisam znojio i na licima

Ako se mali oznoji, onda je svaka opasnost prešla!“ Ali, da bi konzilijumu dali što veći značaj, i stekli pravo i na naplatu pojačane takse, oni

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Od gruvanja topova i strašnih eksplozija ne čuju se više pucnji pušaka. Sa baterijama je izgubljena svaka veza, i sada, bez ikakve uloge, stojimo u ovoj rupi sličnoj grobnici. Osećamo se kao osuđenici na belom hlebu...

Još samo da pređemo ovaj šumarak... Oči mi već zamorene, pa, iako je noć, stalno trepte neke iskrice. Svaka grana pričinjava mi se kao puščana cev. Poleteo bih, ali me stid od ljudi.

Ali svaka čast našem vojniku. Ispunili su svoju dužnost do poslednjega daha. Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla

koje beže sa svojim muževima obukle vojničke šinjele, glave uvezale šalovima, pa se izmešale sa ljudima, te se izgubila svaka razlika. A i kome bi padalo na pamet sada, u ovom jadu...

Petrović, Rastko - PESME

cvetaju, Po gorama kosovi kao da pevaju, Po poljima junci da šetaju, Kad se u srce useli proleće: Tad veselom mladeži svaka bruji ulica, Na vrh repa lavovskoga buketić je ružica. O proleće divotno, sve sa tebe poludi!

Od sve čistijih obilja načinih plan Proširivanja života - iz danas u sutra Prošivajući sebe suncem (svojim; svaka motornost druga: starija) To: Postoji revolverski pucanj iznutra Što ubija.

Na trgu, naslonih se opet na zid, plačući u strašnom bolu: Taj život, u kome svaka strast oteče naglo u uspomenu: Taj život gde se ne usudih ubiti draganu onu golu, I gle utopih i nju, i neukrotljivost,

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Zar je on znao da deca izvora imaju oči? A imaju! Vidi: svaka kapljica u njega gleda, šapatom savetuje: — Najmi se u službu Majci Voda! Očisti šumske izvore i potoke.

« mladić samo što ne zaplaka, kad kraj samog svog uha ču da potok sam sa sobom razgovara kako svaka reka ima obalu, a svaka muka lek! — Zahvati vode i umij se! — reče talas i dopliva do mladićevih nogu.

« mladić samo što ne zaplaka, kad kraj samog svog uha ču da potok sam sa sobom razgovara kako svaka reka ima obalu, a svaka muka lek! — Zahvati vode i umij se! — reče talas i dopliva do mladićevih nogu.

Šantić, Aleksa - PESME

Al' zalud podvig, zalud svaka boja, Ne zna te ruka naslikati moja, — Ja dršćem, evo, pred ljepotam' tvojim... Dršćem i gorim kô žar sred ognjišta,

Iznad gluha grada Svud slepi miši kruže, i u tami Buljina buče... I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuca mi Rukom u prozor, kako prođe koja... Ti ne znaš...

U meni cvile duše miliona; Moj svaki uzdah, svaka suza bona Njihovim bolom vapije i ište... I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja — Moj dom i

Iz kosa kô svila, Iz njedara njenih, sa lica i čela Padale su ruže, i svaka je bila Kao krv crvena. I dok se svrh sela Plava, tanka para u pramenju kupi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

tome i grčka umetnost, mogućan pri automatskim razbojima, železnicama, lokomotivama i električnim telegrafima?... Svaka mitologija savlađuje, nadvladava i oblikuje prirodne sile u uobrazilji i pomoću uobrazilje; ona, prema tome, iščezava sa

A svaka od tih ličnosti započinjala je svoj veliki život upravo u trenutku kad je na ovaj način stvorena, kad je pesma o njoj pro

započinjala je svoj veliki život upravo u trenutku kad je na ovaj način stvorena, kad je pesma o njoj progovorila, i svaka je od toga trenutka bila ne izmišljeni lik, nego prvi, najaktivniji borac koji budi revolucionarni odnos prema mučnoj

A ko činja biti će najbolji, a ko izda onoga te počne, svaka mu se satvar skamenila! Bog veliki i njegova sila u njivu mu sjeme skamenio, u žene mu đecu skamenio!

Isto tako stoji stvar sa prigovorom da je Marko pijanica — razume se, kao svaka druga pijanica. Međutim, Marko nipošto ne spada među obične pijanice. Jelo i piće su izvor njegove ogromne snage.

Iz svake reči bije teška zbilja, svaka je pesma jedna velika tragedija, sve pesme ukupno čine neprebolnu tragediju čitavog naroda.

(Bog nikom dužan ne ostaje) Svaka od ovih slovenskih antiteza u punoj je harmoniji sa sadržinom pesme koju otvara: prva i treća nagoveštavaju junačku

A i među onima koje su vrlo srodne opet postoje znatne razlike — između prve i treće, na primer. I svaka od ovih antiteza — to treba naročito naglasiti — predstavlja jednu celinu za sebe, koja može da stoji sama, kao pesma

A to što su pesme bile o junacima nimalo ne određuje tvorca. Svaka junačka poezija govori o junacima, podvizima, ratovima — kako ona za vreme feudalizma tako i ona pre i posle njega.

Francuske, s pravom istakao ulogu svetilišta, hadžiluka, vašara, velikih verskih praznika, ako sam s pravom rekao da svaka legenda s istorijskom osnovom pretpostavlja učešće duhovnika, da je u suštini učenoga porekla, da traje samo ako je

Al' je ženska strana strašivica, strašivica svaka od paščadi, baci komat u zelenu travu, ljuto vrisnu, daleko se čuje, žuta hrta za uši podbila, te se s njime kolje niz

srebra i od čista zlata; na vojvodi kalpak svile bele, za kallakom od srebra čelenka, o njoj zlatni trista trepetljika, svaka valja dva dukata zlatna: u čelenki dva kamena draga: vojvodi se vidi putovati, kroz krajinu voditi vojvode, u ponoći

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Međutim dabome Jedite puter Dok vozite skuter Zubi mi ne trnu Volim kafu belu Pio bih i crnu Tako u načelu Svaka kafa Čeka svoga lafa JEDANPUT U PARIZU Jedanput u Parizu Na Monmartru Il blizu Videh lepu markizu BONJOUR

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ne gubeći mnogo vremena, Lunja skoči na noge, otrese suknjicu (kao što bi uradila svaka djevojčica, pa makar s neba skočila!) i trkom pojuri u prvo ljeskovo šipražje.

— Kad smo mi pobacali oružje iz ruku i neprijatelju otvorili put u zemlju, možemo onda pustiti da nam svaka švapska šuša sjedne za vrat. — Ti nijesi bacio pušku! — sad već nešto veselije namignu dječak.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

To je kletva što silazi na zemlju i so time satire i mori se svaka laža i hrsuzin do smrti mu! Taj srp ulazi u hrsusku kuću i tim, koji se mojim imenom lažno kunu!

Svako nas zlo i bolest nahodi I svaka rđa i nevolja tre. Nerod zemlji, šteta, siromaštvo, Vatra, voda, pali i topi, Vojska, haranje, glad, Bolest u telu

Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena. PROLEĆE Ka neku mrtvičinu, zimnu tugu smeće sa sebe svaka proniklica zemljana! Sva tvar prozelenjuje, te pupča i goji se.

I u rudi nelasno je što traženo pronaći, jerno svaka ruda ništa drugo svidno nije krome što zemlja — zemlja. Vešte i bistre oči tome valjadu da proznadu što u čemu leži;

Ama i s angeli beseđaše, Boga nebesnoga po nekoj prilici saznavaše. Imenom Valam. Te što bi god rekao, svaka mu se je reč zbila na istinu.

mlad čuvar mučeničaski, vide te noći viđeni se svet i tamom s neba sišlih čudnih venaca kano carskih koruna četrdeset. Svaka na glavu po jednomu pade. A jedna, četrdeseta, vajajući se sama ne imade komu smestiti se na glavu.

Ama i Bog ne dopusti mu: sprečaše mu zla vremena i ostala svaka nezgoda čini se s pribivanjem. Kad ne može, tad ne može se praviti!

sokaci, ulice od čista zlata, duvarovi, tojest beden gradski, s draga kamena aspisova, s dvanaist velikih kapija; svaka ta vrata po od jednoga su bisera; troja su mu vrata od Istoka, tri od Zapada; troja od podne, a troja od ponoćnika.

»Što govoriš to ženo, da ja nejmam ni črpala? Ta izvešćuje ti prorok kojino veli: — Zemlja je sva gospodinova, i svaka punost što god je na njoj, to je sve njegovo, i u ruci je njegovoj svaka stvar.

kojino veli: — Zemlja je sva gospodinova, i svaka punost što god je na njoj, to je sve njegovo, i u ruci je njegovoj svaka stvar. I sva zemlja koja se ispunja od moje blagodeti svakim blagom, to je moje crpalo.

A i u galiji na moru, također svakad redom po tri sahata, po jedna svaka s promenom straža čuva, pazeći kud galija hodi, od nizija, kamenja i prudova, zahodna puta i morskih haramija, koga li

I ko tome pak da i to uvedžbaju kako je u svemu moćan i kadar njihov učitelj. Kako po zemlji na suhu, tako i po moru svaka čudesa može činiti, te da proznadu kako je taj to što o njemu David kazujući govori: »Ti obladaeši državoju morskoju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A ona je znala za to, pa kao svaka vanredno lepa, a uz to još i bogata, bila je razmažena, pusta, nemilosrdna, gotovo reći demonska.

Ona je lebdela nad njim; svaka najmanja potreba bila je odmah ispunjena. Ona je čisto umela sinu i misli njegove pogoditi; čim bi samo pomislio i u sebi

Pita ih šta one misle. Svaka je govorila i svaka se redovno bestraga daleko udaljila od same stvari i otišla na deseto; svaka je bila opomenuta da

Pita ih šta one misle. Svaka je govorila i svaka se redovno bestraga daleko udaljila od same stvari i otišla na deseto; svaka je bila opomenuta da se ne udaljuje nego

Svaka je govorila i svaka se redovno bestraga daleko udaljila od same stvari i otišla na deseto; svaka je bila opomenuta da se ne udaljuje nego neka se drži same stvari, i svaka se našla uvređena i dizala se da ide, pa

udaljila od same stvari i otišla na deseto; svaka je bila opomenuta da se ne udaljuje nego neka se drži same stvari, i svaka se našla uvređena i dizala se da ide, pa svaka opet ostajala.

je bila opomenuta da se ne udaljuje nego neka se drži same stvari, i svaka se našla uvređena i dizala se da ide, pa svaka opet ostajala.

Zona je znala da je lepa, i da je čak lepotica. Znala je to po ogledalu, u koje se, kao svaka mlada devojka, rado i često ogledala, i po pogledima kojima je sretaju i ispraćaju, a i po pesmama u kojima se ime

izbegavajući sve one reči po kojima se moglo poznati o čemu govore; ali sve im to nije pomoglo: tetka Doka je, kao i svaka radoznala ženska, mogla instinktivno, a i iz dugog iskustva, saznati o čemu je reč bila... — Lasno, mori, za toj!

da se Mane i ne osvrće čak ni na policijskog pisara, a kamoli na žandara, i da ih čak i ne otpozdravlja, — onda otpade svaka, pa i najmanja sumnja i verovatnoća za taj glas.