Upotreba reči svakog u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Upravo, mi ne ručamo, nego samo zagrejemo i osolimo stomak da posle što više vode popijemo. Tako smo činile svakog dana... Ista bleda i izmučena lica oko kazana, a i ljudi su isti što tu mršavu milostinju dele.

Nećete mi verovati da vam svakog praznika ide u crkvu, poštuje sveštenstvo. Baš pre, kad ono beše svadba vrajla-Jucina, pripoveda mi naša gospoja

mojim učenicima vašim primerom dokazao da drugog pakla i nema, da su ti vaši boli večiti oganj što s one strane groba svakog nasilnika čeka...

Obradović, Dositej - BASNE

Pošlje dakle lisicu te ih zavadi i rastavi. Onda lav, na svakog ponaosobito udarajući, svoj trojici dođe dođe do glave.

Laži, lukavstva i svakog nevaljala posla, koji biva sebi ili drugomu na vred i štetu, toga ih je potreba učiti da se i srame i boje.

” Lav se na to osmehne, i ne odgovori ništa. Naravoučenije Da lav ovde čistoserdečno, bez svakog okoliša, svoju slabost i pred samim zecom ispoveda, niti se stidi, niti je taji, — ovo je lepo, blagorodno i lava

Zato od dece valja dobro počinjati. Ovde se to može učiniti bez svakog čudotvorenija, pravim jestestvenim načinom. Evo, braćo moja, jošt jedna stvar, ne znam je li čuda ili sijaseta

Gdi si tu mudrost počerpao? Iz takove se nauke rađa prava smert, i to je izvor i načalo svakog sujevjerija, slepote i, što je gore, vražde i mrzosti među ljudma.

dolinam šušte, čisti zefiri luge prohlađuju i raznose miris ljubičice, gdi se livade s poljskim cvećem krase i privlače svakog oči na se.

Kako se čovek svake naravne zloće izbavi; um svoj od ludih, mračnih i krivih mnjenija osvobodi; srce i dušu svoju od svakog nepravednog i nevaljalog zapevanja otrese i očisti; pak jošt sverh toga kad s čistoserdečnim, ljuboistinitim, bez svake

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Pred kefalijom poskidasmo šešire! Pred pukovnika iznesmo hleb i so! Sa buktinjama, i sa darovima, dočekasmo svakog bez razlike, i pašu i subašu, i dahiju i kabadahiju, i buljubašu, i bimbašu, i agu!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

njemu njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su same spa’ije s carskim beratima u Srbiji bile, uzimali su od svakog žita, krome sitne proje, desetu oku; na oženjenu glavu uzimali su po jedan groš, i to se zvalo glavnica, i baštenicu 20

Da vidite, deco, da je popa celi dan govorio, ne bi tako ućutkao kao mog oca nekoliko reči. Svi ućute kao da vodom svakog zaliješ.

Ja kako dođem u Brankovinu, kažem mome stricu ugovor. Odma poručimo za kneza Grbovića i za Kedića da uzmu od svakog sela najglavniji̓ po 4 po 5 ljudi, i dođu na Reljino Polje na skupštinu i dogovor: koji će poći na Vračar, koji li će

u Bogovađu, odma smo poslali na zaorešku i šabačke skele, da skeledžije drže čiste račune i da nikom drugom no sinodu svakog meseca donose račune, i što bude gotovi̓ novaca donesu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— I ne pitaj, brate, koliko sam. Da bog sačuva svakog take pozajmice!... Znaš kad se ono onomlane odelih od brata. Ostadoh jedin, sa ženom i decom... Kud ću i šta ću?

— Jes̓, bogme, gospodine, pravo kažeš! — graknu oni oko njega. — Eno, znam ja pre... Dođe ti na sabor kod crkve svakog praznika tušta sveta.

Kad bi da se proračunamo — a to smo radili svakog meseca — po njegovom računu izlazi da je prodato više jedanput, a po mom ne izlazi.

Već sam vam napomenuo da je gazda Milun jedan bogataš. Najviše baštine, najviše stoke u njega je, i svakog drugog mâla i imetka izobilja. Nekad je i Milun radio poljski rad, i otud tekao paru po paru.

aprila pa do 26. oktobra 187... služi s cenom za četrnaest dukata cesarskih. Obvezujem se Sretenu uredio svakog meseca zasluženi ajluk u dva dukata plaćati, a tako dužan sam mu m alat nužni za kačarluk i stolarluk ako usrebadne

da veruje u snove, vradžbine, čini i predskazivanje, rašta je uvek kad se probudi čitao »Sanovnik«; da posti, ide svakog praznika u crkvu i prilaže, da se umiljava oko vlasti i da joj u svakoj prilici viče: »Hvala!

Ako koga malo oštrije i pokara — niko mu ne zamera; star je čovek, a kara ne što je pakostan, već što je rad da svakog obavesti.

Duša valja, u Kosmaju se viđalo i vampira, i veštica, i zduhaća, i drekavaca, i svakog čuda, ali — divljih ljudi nikad dojako.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Trideset godina kmetuje on Crnoj Bari. Znao je svaku kuću kao svoju, znao je svakog domaćina kao sebe. On nije smatrao svoju dužnost kao breme, nego kao počast.

A u tim knjigama ima molitava od svakog zla i napasti... Popa je iz tih knjiga čitao opelo ludima „nemirosanim”, i nijedan se nije povukodlačio!...

Umeo se uvući svuda; hteo je da zna sve, voleo je da mu je svaka stvarca u Crnoj Bari poznata... Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim, dolazio u kola gde mladež igra, pa se tu

Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim, dolazio u kola gde mladež igra, pa se tu razgovarao i šalio...

Ali... Lazar htede njega ubiti samo zato da ne uzme Jelicu. A u Stankovim očima taj greh beše veći od svakog drugog greha... Da mu je Lazar ne znam kakvu pakost učinio, da mu je uzeo sve do gole kosti — i to bi mu oprostio.

Trideset godina kmetuje, a toga čuda zapamtio pa ni čuo nije. U mislima sećao se on svakog domaćina i njegove čeljadi, i ne smede, ama nijednog časka, posumnjati ni na koga...

On sede i pogleda ovu dvojicu, koji takođe sedoše. Behu to ljudi mladi i zdravi. Vidiš kako im zdravlje dija iz svakog pokreta. On se onda zagleda u vatru. Gledao je kako se na jednoj cerovoj žišci hvata puhor.

Najviše oseća roditelj, jer je njegovo srce puno osećanja. Pa još kad je tu starost, kad je jedna noga u grobu, kad se svakog trenutka očekuje smrtni čas — a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama, prezajući od svakog šušnja, a ti nemaš ni

noga u grobu, kad se svakog trenutka očekuje smrtni čas — a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama, prezajući od svakog šušnja, a ti nemaš ni nade da ćeš ga videti — onda je strašno!... Tu staje pamet, tu usišu suze...

Prikriveni iza jednog žbuna, gledali su kako potera izmiče i kako pojedinci strahuju od svakog šušnja. Da su mogli, oni bi se na sav glas smejali...

Miloš je — kao što rekoh — u tim stvarima puštao svakog preda se. On je verovao da je svaki od njega pametniji, pa i Ivan. I odobravao mu je sve što rekne.

To je bio prvi napad Ivanov na Aleksu. Od toga doba ponavljao se skoro svakog dana... Međutim, Aleksa se nimalo nije bojao Ivana. On je bio toliko kuražan pred njim kao da govori sa knezom Simom.

Dučić, Jovan - PESME

napito, moje srde gleda Sjaj novih nebesa i fatamorgana; Rasplače ga svako sunce koje seda, I raspeva jutro svakog novog dana.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

), ipak bih se dobro čuvao svakog koraka koji bi me vodio do ma kakih izjava i sporazumevanja. Ti znaš da ona nije u onim godinama u kojima se „provodi

Glava II O ljubofi paklena! Potraži sam autora Sutradan bila je ozbiljnija nego obično. Ja sam se oprezno klonio svakog diferentnog razgovora.

Presula preko šolje. Ja sam pravio rđave dosetke i smejao se raskalašno. Odmah u 8 sahata odem u bolnicu. Gledao sam svakog bolesnika. Prepirao se s jednim o kurari. Posle sam kupio Hermanovu Fiziologiju da je učim za ispit. Došao u 2 kući.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Bilo u selu dobrih momaka na ženidbu i lepih devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo jedno u drugo sve 40 ušiju.

Iščekivao se svakog dana taj novi učitelj, mlad jedan bogoslov, namesto starog učitelja, gospodina Trifuna, koji je odavno već bio za

Prva je Jula popustila i došla. Od tog dana je opet počela dolaziti svakog dana, pa pre podne je plevila, a posle podne zalivala baštu. Osluškuje, ali ne sme nikako da pogleda u komšijsku baštu.

Ah, mislila je u sebi, samo još jedared ako se nađe s njim, neće više biti takva kao dosada. Išla je svakog dana u baštu. Jednoga dana radi ona tako u bašti, kad čuje gle se nešto u komšijskoj bašti provlači, pa šušti lišće.

Oboje behu protivni njenim simpatijama Šaci, i sastanci prestadoše, jer se na Julu oštrim okom motrilo kao na svakog krivca. Zato je i zavolela samoću. U samoći je kol’ko tol’ko utehe nalazila.

Od čega bi, na priliku, eto gospoda pope živili da nemadu eto tako ponikog da venčadu. Što kažu: Ruka ruku mije!.. Za svakog je bog ponešto ostavio, i, što kažu, opredjelio.

To mi se dopada!« Ispeva ceo psalam, svih devet stihova, a između svakog stiha namigne očima na domaćina kao trijumfujući, pa veli: »Aj, šta velite?!« Vesele se popovi.

— Črezvičajno dobro — veli veselo pop Spira. — I fala ti, velika ti fala još jedared. Ispalo je preko svakog, ama kažem ti preko svakog očekivanja, dobro.

— I fala ti, velika ti fala još jedared. Ispalo je preko svakog, ama kažem ti preko svakog očekivanja, dobro. Ekselencija nas je naterala da se lepo izmirimo, i da sve obide, učinjene od jednoga drugome,

se uklonio ispred opasnosti ispred koje bi i čitav eskadron pobegao; i begao je bestraga, ratosiljajući se za večeras svakog uživanja.

Tako nakićen Šaca, kao svakog prazničnog dana, pozvao je svoga principala, a ovaj opet pozove gospodina Kipru nataroša, a Kipra svoju suprugu. G.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ispočetka klisari i popovi bili ga i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on svakog dana donese, navuče: hleba, brašna, pustili ga te oni posle njega to uzimali, čistili.

Kao da više, povrh varoši, po brdima, okolnim selima nisu bivale one tihe, Sigurne noći kao pre. A i danu, svakog dana, imalo je po nešto novo. Vidari, gatari na sve strane počeli da niču.

Zatim kad se sve iskupiše, odoše u kujnu gde je mrtvac bio odnesen. I pošto ga tamo okupaše, urediše kao svakog mrtvaca, uviše u čisto, belo platno, onda ga, ma da su se od starosti jedva one držale — ne dajući nikome od nas

ga i čekajući da dan osvane, da dođu muški, dovedu popa da ga očita, opoje i posle da ga u crkvu odnesu i sarane kao svakog drugog čoveka — domaćina.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat. Svojim licemernim načinom u prvi mah svakog je zadobiti znala i ne jednog je žednog preko vode prevela.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

objave rata, niti znam šta sigurno o uzrocima njegovim, sem onih neodređenih fraza i opštih mesta što ih veliko i malo svakog čas a brblja i ponavlja.

Ono oštro trnje u grudima nije ga više bolo kao one prve noći i svakog dana padali su mu na um neki novi razlozi koji su ga uveravali kako se on i suviše odužio.

samo mučila, plakala, vežbala da obuzda onaj pogled i sve činila da ga zadovolji, ali on je tražio mnogo i sve više i svakog dana postajao sve grublji i dosadniji.

I tako, posle svakog prelaza, dok je ona životinja sa začuđeno-žalosnim pogledom drhtala s one strane, s ove ovamo, odahnuli gledaoci

A ja pocepan sav trnjem i kupinama onih iskušenja naslućujem nešto kao pojam o sveopštosti i celokupnosti i svakog dana opijam se sve više i više pićem ove, čini mi se, najlepše i najdostojnije od svih ideja.

Eno je! Drž'! Drž'! Tu je. Tu je moja smrt. I ja starim, evo osećam svakog sekunda da starim: sad mi je pedeset, sad šeset, sad sto, sad hiljadu, sad dve hiljade godina! Jaoj!

Afrika

Četrnaest mladih domaćica u četrnaest koliba spremalo je za svakog zasebno po jedan kus–kus od prosa. Okolo, u daljim dvorištima, senke divnih oblika neprestano promiču.

U svakom slučaju, briga koja se neprestano vidi kod svakog belca da ni trenutak ne bude izložen suncu; zatim sećanje na malu sunčanicu koju sam imao na brodu i na muku od koje se

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Stajali su otvorenih usta. Brada im je bila spala. Prema naređenju iz Beča, grof Palavičini, posle svakog poglavlja, imao je da reskript tumači, i srpski.

Ima da ga vozi, do dereglije na Begeju, sa vezanim rukama, ali će ga u deregliji osloboditi svakog okova. Savetovao bi mu da se hrišćanski ponaša, da bude miran i da se ne izlaže podsmehu husara.

Ali ih je rađala. Narav joj je bila takva. A posle svakog porođaja, bila je sve lepša, sve snažnija, i, činilo joj se, sve mlađa – što se, zaista, nije moglo reći i za ovog

Tom drškom, on je muvao u rebra svakog svog sagovornika, kao da je hteo da ga golica. Smejao se preko celog dana i njegova kuća bila je uvek puna njegovog

Ona ga je, međutim, zavolela, brzo, pa se čak i preselila kod njega i odlagala povratak u Vijenu, svakog meseca. To dvoje živelo je, sretno, bez i jedne svađe, dve godine, u ljubavi koja nije bila ljubav, ali nešto slično.

Na deset dana pred povratak Pavlov, u Temišvarskom Banatu, objavljen je akt o kažnjavanju svakog, ko bude vrbovao ljude za selidbu u Rosiju, a isto tako i, svakog, ko bude nagovarao na to.

u Temišvarskom Banatu, objavljen je akt o kažnjavanju svakog, ko bude vrbovao ljude za selidbu u Rosiju, a isto tako i, svakog, ko bude nagovarao na to. „Werber, Emissarii, Aufwiegler“ – pisalo je u aktu. Predviđala se i smrtna kazna.

„Ja se onda zabatrga“, pričao je Pavle, „a dade mi se na smeh, kako starac pamti ženu svakog među nama, a vas trojicu i ne pomenu. A kad iziđoh, kirasiri su se zgledali, začuđeno, kako sam veseo izišao.

Sedim kod kuće, bez svakog posla, primam godišnje tri stotine rubalja, osim sporednih prihoda!“ Proti se moglo verovati.

Poljubac trepavicama poslednja je reč ljubavi, u Sankt-Petersburgu. Sve mu to, međutim, nije pomoglo. Svakog dana – on je to osetio – kod Varvare nije bio bliže, nego dalje, od svog cilja.

Bila je prava mati njegovoj deci, od prvog dana u Kijevu. Kad je proleće granulo, taj oficir se mogao videti, svakog dana, u prozoru svoje kuće, kako sedi, i posmatra, one svoje sunarodnike, koji su bili zadocnili i prezimili u

Đurđe se pročuo kao rvač. Njega niko, među grenadirima, nije uspeo da breči, a on je svakog obarao, pojaske. U Đurđa je bilo jedno uvo kao rovašeno, i jedna knjaginja je pomislila da su mu uvo sekli Turci.

Teodosije - ŽITIJA

— I opet dadoše u manastir mnogo zlato, i kupiše od manastira osam adrfata, da se svakog dana dok su živi daje, da oni koji k njima dolaze, i strani i ništi koji dolaze, kupljeni hleb jedu i vino piju.

Sa suzama svakoga moljaše da se bežeći kloni razvrata i preljube, muželoštva i skotološtva, i svakog bluda. Privodeći sve ispovedanjem k pokajanju, govoraše: — Otkrijmo ovde sami sada grehe svoje, da na budućem sudu,

svetoga gde beše ležao i opipavši se po kolenima, i razumevši da su opšivena čojom i kožom, reče: — Vaistinu, bez svakog spora, ja sam Neofit. Jer evo, i tragovi stradanja moga po zemlji potvrđuju da sam to ja!

Spasavajte nas molitvama od najezde poganika i svakog oskrbljenja! Znamo da vas prljavštinom bezakonja naših dela mnogo žalostimo i činimo da ste malaksali.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kod svakog prevlađuje više ili manje duh, strasti i predrasude njihova doba, tako daje gotovo nemogućno biti potpuno nepristrasan.

ih i priča u kući, uveče pored vatre a posle svakodnevnog rada, u crkvama i manastirima, izlazeći iz crkve, prilikom svakog skupa ili sabora.

misao nasleđe su duge istorijske prošlosti; oni su se učvrstili kao instinkti koji automatski određuju ponašanje svakog građanina i čitavog naroda.

Kuće su velike, često imaju naročite trpezarije. Okolo su vajati za svakog oženjenog člana zadruge. Kujna se odlikuje naročitim jelima, nepoznatim u drugim krajevima Poluostrva, jelima

Junačka sujeta, junački ponos i oholost su, ako se tako može reći, bezgranično isticani. Ono što je ispunjavalo život svakog člana plemena, osnovna misao u životu, bilo je junaštvo.

Gotovo svakog leta oni dolaze na kraće vreme u svoja sela. U Beogradu imaju posla sa ljudima srednjih društvenih redova i sa svojim

Gotovo se sa svakog mesta na Kosovu vidi širok horizont. Zemljište je sastavljeno od debelih slojeva humusa; na padinama i vrhovima susednih

Ova materijalistička sklonost ne može biti bez veze sa odsustvom svakog nacionalnog idealizma, koje je kod njih zapaženo.

Ali ono što se ne zna, ono što se ne može zamisliti, to su nesnosna kinjenja, nadzor i uhođenje svakog trenutka, što je dovodilo do očajanja čak i najmirnije, to su sredstva zastrašivanja i podmićivanja, vidljiva ili

dijalektom, gotovo smatraju za stranca; svoje neposredne susede, stanovnike Žumberka i Karlovca, nazivaju Vlasima. Svakog stranca koji nosi evropsko odelo smatraju za Kranjca, za Slovenca.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Njegov mačak čini mu se ipak bolji od svakog vira. I što virovi postaju dublji, čiča izgleda sve tužniji. DRUGA GLAVA Iz koje se ništa ne vidi, jer se nalazimo u

Tošo, luđi si od svakog miša, glup si kao sam Žućo, šašav si kao slanina koja sama ulijeće u tvoja usta! Dok sam tako sam sebe grdio, eto ti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

On u ovo doba, pred odlazak u kancelariju, uvek svrati kod Lidočke na kafu. To tako biva svakog dana sve otkako se Lidočka vratila iz Berlina. RINA (ravnodušno): Bavi li se tamo dugo?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Činilo se kao da nam neko veliko ogledalo blešti u lice. Pušeći cigarete u WC-y svakog bogovetnog odmora, mi smo se hvalili jedan drugom koliko je ko uspeo mačaka da prevrne.

Kraj mene su prolazili ljudi od kojih sam svakog viđao bar hiljadu puta, ali ja nijednog nisam mogao da prepoznam, i nisam to ni želeo.

Groblje je postajalo odviše naseljeno da bi čovek mogao ostati na njemu. Iza svakog spomenika čučao je po jedan ljubavni par. Na samom izlazu gotovo se sudarismo s Hadži-Nikolovim.

Nešto slično tvrdi i gospodin tvoj otac. Profesore ne brojim: oni za svakog drugog svog đaka to tvrde. Tvoja majka veruje da ćeš već nešto biti. To, uostalom, veruju sve majke. A ti?

Za svakog je taj oklop različit, ali je svejedno oklop, teži ili lakši, šareniji ili manje šaren. Oklop. Sada sam znao šta će bit

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pred polazak, gospodar Sofra i Krečar nagrade obojicu, svakog sa šest dukata, zbog učinjene usluge u hvatanju lopova i lečenja. Sad se opet zaključaju, legnu i zaspe.

Legnu spavati. Sutradan Čamča i Krečar obuku se u „trajdrot”, šešir cilinder na glavu, u svakog srebrn sahat sa srebrnim lancem, pa upravo grofu B. u dvorac. Grof je baš bio kod kuće. Sluga ih prijavi, oni uđu.

Mehanu je očistio od noćnih bludnika, kartaša, i svakog je lađara pozornim načinio da se sa ovim ili onim ne karta. Gospodar Sofra na platnu što je iz Krakove doneo jako

U moru se kupati! Ja sam čitao u Kenđelca „Jestestvosloviju” da mesec vuče gore more, pa onda opet spušta ga, i to svakog meseca; pa ako se Šamika baš onda kupao u moru, kad su se valovi rodili, nije l’ se mogao u moru udaviti?

U svakog brkovi obrijani. Sad i mladi i stari igraju, i sam knez. Muzika od lendlera ide notom po pesmi „Ich hab’ meіn Schіmmel

— Pravo da ti kažem, ja bi’ je voleo udati za takvog čoveka kao što smo; ne volem fiškale. Da bog sačuva svakog od nji’, daleko im lepa kuća! — Al’ Kirić samo titulu nosi kao fiškal, on ne radi.

Badava, neću nigde da se zameram. — Pa šta ti je stalo do zamerke? Ta zar ne znaš da svakog đuvegiju ogovaraju? Ako si pri sebi, sinko, šta govoriš? — Ostavite to, otac, na mene. Oženiću se, al’ sa strane.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Svakome je video lik, svakog je poznao, svakog se setio gde je koji legao. Tako mu se i ostalo što je bilo tamo, napolju, na kiši, javljaše u širom

Svakome je video lik, svakog je poznao, svakog se setio gde je koji legao. Tako mu se i ostalo što je bilo tamo, napolju, na kiši, javljaše u širom otvorenim očima, u

i padinama, do dna vidika, rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih

Pohvaljen za napad na Majnc, Isakovič je ostao, i u blatu pod Vormsom, na čelu prethodnice. Za svakog svog vojnika dobio je od Karla Lotarinškog po jedan srebrni florint.

promenu boja po stvarima, i sve jasnije senke gvozdene rešetke prozora, iza zavesa, koje beše navikla da gleda, inače, svakog jutra.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

one pene u novoj drvenoj ložici, i njome zamese testo i naprave tri kuglice, osuše ih u tri dana na suncu, pa ih uoči svakog petka progutaju po jednu“.

Prema nekim verovanjima, ona je srećan dan, odnosno ulazi u red onih dana koji su dobri za početak svakog posla, dok prema drugim shvatanjima sreda nije pogodna za početak poslova, odnosno ona je nesrećan dan.

povratnjacima i za njih se veruje (u Crnoj Gori, Hercegovini, Bosni i širom Srbije) da, kad odrastu, imaju zle oči i svakog mogu da ureknu.¹⁷² Još se ponegde veruje da se zloočnici rađaju u košuljici, s nogama napred ili u subotu.

Negde se voda za kupanje leti greje isključivo na suncu zbog njegove čistilačke moći.⁴³ U ovu naročito spremljenu vodu svakog dana, sve do isteka četrdeset dana, sipa se pomalo „vodice“ i stavlja se bosiljak.

“; „Iz svakog panja ne može se svetac istesati“; „Kakvo seme onakij i plod“). U shvatanju snage i presudnog uticaja genetskog činioca

zasnovan na sili i strogom kažnjavanju neposlušnosti, koliko na snažnom javnom mnjenju koje bi strogo osudilo ili prezrelo svakog mlađeg koji se neuljudno odnosi prema starijima. Muško — žensko.

Još dok je dete u kolevci, može mu se svakog časa narušiti mir, te ono plače. Majka ga onda zabavlja: ljuljanjem, nosanjam i pevanjem.

Čini se da to naslućuje i Sima Trojanović kada kaže: „narod ima vlastitu meru za osećanje važnih promena u životu svakog pojedinca, počinjući od kolevke pa do groba.

O visokom stepenu uverenosti u moć batina svedoče poslovice: Batina je iz raja izašla, Batina svakog dotera u red itd.

Ob ubeždenii v sile polaki svidetelьstvuюt poslovicы: Batina je iz raja izašla (Palka vыšla iz raя), Batina svakog dotera u red (Polka lюbogo v porяdok privedet) i t.p.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Druga je bila njena prijateljica. Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima.

grad, ne prekidajući svoju priču, vešt i elegantan, brz i uspešan, zavodljiv i učtiv — sasvim drugačiji od onog koji se svakog jutra penjao uz klizave stepenice gimnazije, koračajući kao konj koga vode na klanicu.

« — mislićeš, gledajući tog smešnog zavodnika zbog kojeg si kao slučajno špartala ispred hotela »Evrope«, svakog dana od deset do dva, želeći da mu pokažeš kako si najzad ozdravila, kako si slobodna i kako ti više ništa ne znači.

Onako sam na ulici, Joakim se osećao potpuno bespomoćno. Pokušavao je da misli na danskog predsednika vlade koji se svakog jutra vozi tramvajem na posao, seti se švedskog kralja na biciklu, starog Vilsona na vrtešci u luna-parku, seti se

Njegove putanje su sve određenije. Ne zna ni sam kako, ali noge ga sve češće odvlače do železničke stanice. Odlazi svakog dana na peron broj četiri i sačekuje voz iz svog rodnog kraja. Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz.

Dok su moje drugarice pravile karijeru, ja sam se žrtvovala zbog jednog seljačkog egoiste, da bi svakog jutra imao čiste košulje i ispeglane pantalone. – Zaboravila si da su deca bila mala...

Zastide se ljubomore koju oseća prema jednom robijašu, ali gotovo da je mrzela tu njegovu neumornu sposobnost da od svakog mesta i od bilo kakvog položaja, ma kako oni loši bili, izvuče neku prednost.

Ali svakog čuda za tri dana! Uskoro, nakon početnog oduševljenja, ginekolog poče da sklanja u ormar skuplja pića, viskije i konjake,

Ručnike su mu sada menjali svakih petnaest dana, ostao je bez televizora i telefona, a o svežem cveću, koje je zaticao svakog dana u vazi, nije bilo ni govora!

Matavulj, Simo - USKOK

Ali prije pola noći Milica je zamijeni. Vatra je plamala, te bi svakog trena oružnica odsijevnula. Po stijenama kretahu se sjenke, u uglu, na prijeboju povješane haljine kao da se ljuljahu.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

(Da mu karte, koje on promeša i potom joj pruži te izvuče jednu.) „Jeste li mi verni?“ MLADOŽENjA: „Svakog meseca po jedanput.“ DEVOJKA: To verujem. (Izvuče.) „Na čemu vi ljubov osnivate?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

”13 Izbegavanje uopštenih izraza i apstrakcija odlika je svakog boljeg stila: konkretnost situacije ili slike jedno je od načela jezgrovitog pripovedanja i zgusnutog stihovanja.

Pesnik je postao prokleto svestan svakog svog postupka, mogućih smislova koje bi da izazove, nagovesti, izbegne. Osnovna značenja reči davno su poljuljana, a

Dakle, pre i posle saznanja, može se živeti spokojno, bez nade. U tom slučaju naglo poraste vrednost svakog trenutka, svakog susreta i doživljaja. Kad nema velikih stvari, onda su sve stvari velike.

Dakle, pre i posle saznanja, može se živeti spokojno, bez nade. U tom slučaju naglo poraste vrednost svakog trenutka, svakog susreta i doživljaja. Kad nema velikih stvari, onda su sve stvari velike.

prostoru detinjstva, koji je, po tom osećanju i shvatanju, prostor prvobitne otvorenosti i nevinosti: detinjstvo svakog čoveka kao da ponavlja ljudski život pre istočnog greha i progona iz raja.

(Glas iz djetinjstva) Od takvih uzbuđenja, od takvih drhtaja i prisećanja, sačinjena je prava lična povest svakog čoveka.

produbljuju svijet, propinju ga uvis, u beskraj vedrina, i uvijek izazivaju laku i radosnu tremu: na svakom koraku, iza svakog zavijutka, čeka te nešto novo i neviđeno. Požuri samo, ne oklijevaj!

se srođavaju sa kućom u kojoj rade: Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proleća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dečačina, pa radi džabe ili za malu paru.

Valja za to plaćati. - Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? - I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni psi.

I kao što bi se, u detinjstvu, svakog proleća rascvetao u baštici kraj naše kuće slez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde, Tako, sada, te slike

Od svakog takvog reda, od svake reči, počinje da se ruši lavina reči i ritmova, pojmova i veza, shodno iskustvu i ustrojstvu pojed

Jer svet može početi od svakog slova, od svake reči; reč je bila na početku, i ona je danas: teški znak, i zavisan i nezavisan od onoga što označava.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

) ŠERBULIĆ: A Frajla Milči, za ovo zaslužujete belobungs-dekret. MILČIKA: Ako zapovedate, gospodo, mogu svakog služiti. (Otvori kutiju s kokardama.) ŠERBULIĆ: Iljen! (SVI uzimaju kokarde i sebi pridevaju, osim Gavrilovića.

LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo, biće nam štit protiv neprijatelja naši. NANČIKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar oćete da nosite po dve? LEPRŠIĆ: Ovo su kokarde madžarske, a naša je želja imati srpske.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

i glađu, ganjani od austrijskih vojnih vlasti, mađarskih županija i jezuitskih misionara, »ponizni i potureni od svakog«, kako veli vladika Isaija Đaković. I oni su gorko žalili što su ostavili svoju staru domovinu.

« U prvi mah, on je taj posao radio iz opšteg rodoljubivog osećanja, iz »goreće ljubavi k rodu serbskome«, za »svakog onog Serbljina koji nacionalismus svoga roda ljubi«.

Milićević, Vuk - Bespuće

svoju kuću osvijetljenu, punu nestrpljivosti i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju varaju uši, koja od svakog šuma čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec

Kad toga dana vidje Jeku, njemu se učini kao da je nije odavno vidio, kao da nije dolazila ovamo svakog dana, već se odjednom pokazala iznenada.

On se je na njezinu ljubav bacio kamenom prvog dana i on znađaše da svakog dana kad mu nije ni padalo na pamet da ju gleda, prozbori koju ljubaznu riječ, pogleda s osmjehom, na njezinu dušu

Sremac, Stevan - PROZA

« zadžakao Jova i ostavlja zbunjena šegrta, a sam grabi napred. Tako bi ispratio svakog kreditora, svakog kako u licu šegrta i kalfe, tako i u licu samoga majstora; upravo, imao je moć da ih tako reći

« zadžakao Jova i ostavlja zbunjena šegrta, a sam grabi napred. Tako bi ispratio svakog kreditora, svakog kako u licu šegrta i kalfe, tako i u licu samoga majstora; upravo, imao je moć da ih tako reći hipnotiše, i to vrlo

podužu izjavu tim: da će i on svojim slabim silama raditi da se ideali Srbinovi što pre koncu privedu, i zato poziva svakog slobodoumnog i poštenog Srbina da sleduje njegovom primeru.

Obuze ga kao neka melanholija, koja tako često, nekako uvek uporedno s vinom, obuzima svakog smrtnog. I Jova se sada dade u tugovanje i zaćuta.

Došao je, poslat iz sreske kancelarije, da čisti odžake u školskoj zgradi. Lice mu je bilo kao u svakog odžačara kad je u poslu, ali u ovoga se još i đavolski sjaktilo od znoja, te tako je učitelju, bogme, prilično truda

Radičević, Branko - PESME

Nji tu je malo, zlotvora mložina, Na svakog došla po koja stotina, Još u nji bije top sa svake strane, A oni sabljom i puškom se brane; Ad' opet nigde nazad ne

kameniti Svuda silan narod grnja: Crni, beli, ponositi, Suvi, tovni, puni prnja, Zdravi, kljasti, goli, bosi — Svakog nekud đavo nosi. 3.

42. Kad se ono guja ljuta Oko srca nama savi, Kad joj svako ćaše s puta, Kada svakog strava smlavi, Ti na glavu njojzi stade, Raskide je na komade. 43.

“ A iz svakog opet ječi kuta: „Ajd' odatle, izdajico ljuta!“... Vri mu glava, a mozak se kreće, Čini mu se, ni đavo ga neće...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

i pokoja ljubavna tajna između kakvog prijašina i neke žene, pa se prilježnom čtecu i brk nasmije, a ne mora baš poslije svakog zapisa pljuckati u stranu i psovati oca nepoznatom kalem-efendiji.

Juf, grom ga ubio! Pa onda je oko svakog mlina zgusnut neki vrbik, aluga i rasperjane rakite, a u blizini je i kakav šumarak, obično ljeskar, pa sve to navodi

Nabasa kogod i na izjelicu, noge bi ispod sebe pojeo, a našim prvim komšijama svakog proljeća odnekle dobatrga i sam kakav subenast čovjek, obično dječačina, pa radi džabe ili za malu paru.

Bog zna ko mu je ta Marijana za kojom on svakog proljeća tuguje. Pa da, s njom bi on da ode nekud u ovu provlaženu noć, kroz tamne šume gdje sablasno stražare u bijelo

Jedini stric Nidžo gleda kobilicu poprijeko i gunđa uoči svakog pazarnog dana: — Heh, porez neplaćen, a ovamo se oko kuće utrkuju dokona ždrebad. Vala ću jednom ...

krajine, uz austrijsko-tursku granicu, Ličani su švapsku riječ „kamerad“ prekrstili u „kamarat“ i njome označavali svakog svog dobrog druga, bez obzira je li to bio vojnik ili kakva prosta čobančina s kozjim kožuhom do samih peta.

Od toga se čitava kuća solila i duvanila, a Bedo penzioner dobijao je svakog jutra čašu rakije i čitav dan provodio u blaženom beutu, i ne znajući u kojoj carevini živi ni čiji krušac jede.

Valja za to plaćati. — Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? — I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni psi.

Sva trojica zabrinuto bulje u taj čisti kvadrat hartije kao da će otud svakog trena iskočiti vrag zna kakav prestupnik, možda čak i sam komunista, daleko mu lijepa kuća.

Pjesma i žandari, heh! Već odavna je običaj u ovim krajevima oko ličko-bosanske granice da svakog lopova pazarnim danom javno protjeraju kroz varoš.

Još mu je tu pri ruci i stameni Veso Kukolj s lovačkom puškom, neka kombinacija vojno-civilnog stražara, a to svakog okrivljenika posebno zbunjuje: uhvaćen je, znači, i s vojne i s one druge, seljačko-prestupničke strane.

— Zalazi već jednom, cicvaru ti ljubim! — mole ga i kunu ljuti Krajišnici, potamnjeli od nespavanja, prašine i svakog drugog đavola koji im, evo, već drugi dan, neprekidno jaše za vratom.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Deca se odmah skupe oko njega i diraju ga. Žene, devojke i ludi, sve se to na nj smeši, zivka ga i dira. A on kod svakog zastane, daje mu cveća, kojim je uvek zakićen, jednako smejući se i gledajući milo, tiho i ponizno.

Rodbina, komšije, poznanici, dolaze oni svakog dana i donose poklone, darove i pomažu. Muški idu pod vajate, hladnjake i tu piju i vesele se; a ženske u kuću kod Tode

Oko širokih, razvučenih usta leprša se ponosan osmeh, a prosedu, čak do očiju, bradu svakog časa gladi svojom koštunjavom, sa požutelim prstima od duvana, rukom. Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas...

Pa onda kao lud, besan od neke sreće i radosti trčao je, igrao mahnito, vitlao se i svakog je časa trčkarao čas ka Todi, čas među goste...

A ti? Beše svakog dana kod nas. Tvoja te majka uvek ostavljaše idući na rad da sediš kod nas, ne trčiš i viješ se po ulicama i čaršiji!

Ti dolaziš s punim čankom svačega. Zatičeš me gde dižem zaklopce sa jela i od svakog po nešto uzimam. — Što ne čekaš? — veliš ti nabureno. I onda uzimaš pa sve mećeš u sahane, ređaš ih oko vatre.

Samo su se naše kuće svakog leta sve više ugibale i gubile u zelenilu. Topole su rasle i išle u vis, vrbe razgranjavale i krhale; kruške, kajsije,

Imah vrlo čestu glavobolju ili nesvesticu. Pa i samo učenje beše mi mučno, teško, neugodno. Kući sam dolazio svakog raspusta. Mati me dočekivaše sva presrećna. Samo bi joj oko zasuzilo kad bi me videla bleda i ispijena.

Ona njena snaga, lepota, jedrina zanošaše svakog, a najviše Stojana, koji se docnije, kad je odrastao, gotovo nikad nije ni odvajao od nje. Uvek su bili zajedno.

Na sredi dvorišta bunar, a oko njega se sjaji razlivena voda. Iz kuće svakog časa izlaze poslušnici, donose jela, kotlove s vinom.

Rastrgla se od posla. Kukovi joj izišli, šalvare se smakle, učkur otpasao. Svakog časa zavezuje bošču, koja joj posle odmah pada, jer ili uzice olabave, ili popucaju od njena silna sagibanja.

Ulicom po deset njih idu. Ovlaš zabacili kolije, cipele im dobro neobuvene, jer ih svakog časa skidaju, oči im se zakrvavile i ovlažile.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Kad će nestati mrženje i vražba na zemlji! Kad će srce naše doći u svoju prirodnu dobrotu, da u lice svakog sebi podobnog človeka pozna, brata svoga! Nit’ misleći niti pitajući koje je vere i zakona?

Kostić, Laza - PESME

»Da te nose naša krila »gde je vrelo svakog milja. »da Ti duša svirku pije, »svetlost da Ti lice mije »plamen da ti srce grije, »divotama žiće sladi, »a pobratim

GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun stvorenja, jednom cveća, drugom stenja, jednom žetve i košenja, drugom žela i prošenja, Tebi mladoj mladoženja.

Al' de će naći molitva te ta? U raju zar? Zacelo tamo, da! I opet ne: ta dela tvojih kras prenašô je i svakog tamo nas; za tebe mora boli biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan.

bože 'seljene i svakog kutka! I ovim kutom grešnoga sveta da kadgod zađe stopa ti sveta! Grešan je možda, nevredan, bože, al' pati, pati, što

mene Turci ukradoše mladu, ukradoše i njemu jedinu nadu, jedinu milost kob mu uze preka, i odreče se milosti svake i svakog leka za svoga veka. — Nije ni znao zar da sam živa? u bogu, mnio, duša mi počiva, zato i sebe predade bogu.

lika, gnjevita beljca ognjevitim mlazom užežena, zbore 'vakim iskazom: „Bože večnosti, bože trenutka, bože 'seljene i svakog kutka, oh, bože kletve, bože milosti oprosti svetu grešnom, oprosti!

i povije, osećaja sakrit nije iz osmejka što se smije, što s' iz otih divskih grudi u nadimu teškom budi, što iz kreta svakog bije, iz obilnih što se vlasi od potresa tajne stras'i u raspletnih bujnih mlazi' zatalasi, sakrit nije...

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

To se tako po carevoj zapovijesti i učini, mehane postave na glavne drumove i svakog putnika pitali bi i za to kazivali mu.

vrijeme pazila svog pastorka kao i sina, ali kad on malo poodraste pa postade bolje momče no njen sin, ona ga omrze. Svakog dana nagovaraše mu oca te ga je tukao ko bog đavola, bez ikakve krivice.

Psi se skupe u jednu dolinu, a vukovi u drugu. Ali vukovi, znajući da pasa ima mnogo više nego njih, te da na svakog vuka može doći najmanje četvero pasa — a već dva loša ubiše Miloša!

Kad se tako posle nekog vremena siti isplakaše, utre čovek suze, pa ode k medvedu i ovako mu rekne: — Eto, u svakog čoveka ima ponešto grožđa, a u mene ni jedne bobice; ako ja plačem, nije čudo, bar mi je za nevolju, ali kaži mi, što

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

DOKTOR: Ah, ovakova velika pogreška bila bi za svakog neoprostima, a Doktoru filosofije...? PUTNIK: doktor će se ispraviti. DOKTOR: Ne, ja moram ovu sujetu odbaciti.

MILOŠ: Zato se satire samo na siromae prave. JAKOV: Novac je magnet što počitanije od svakog k sebi privlači. A budući da mi novaca nemamo, zato nemamo ni počitanija. Žalosno pozorište!

Lalić, Ivan V. - PISMO

oči koje vide više No mrlju jutra, šaru na tapetu, Pročitaće u rukopisu kiše Čitavu povest o budućem letu: Za usud svakog lista jedna crta Svedoči oblik: semantika kapi Sadrži oblik budućega vrta Il praznog neba što blista i vapi.

I magnolije. 6 U disanje si moje upevana Ko molitva u obred. Tobom dišem. U rukopisu mom si upisana Između svakog slova koje pišem.

smisla potonji čitači I gonetamo značenje mu gnevno, Mi suđenici, prisilni tumači Zadanog pisma koje smislom preti Iz svakog slova.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

I to! Ona je, naime, svakog dana odlazila na taj aerodrom, ili na Savski most, kuda visoke ličnosti ulaze u našu varoš, a organizatori bi joj

I to! Ona je, naime, svakog dana odlazila na taj aerodrom, ili na Savski most, kuda visoke ličnosti ulaze u našu varoš, a organizatori bi joj

Gledaćete se tako svakog jutra u ogledalu, a nećete se više prepoznavati, i kazaćete sami sebi: „Otkud vi u vagonu Li?

kao, ja sam poznati frigos, pa sada treba da mi razbuđuju maštu), a onda jedan takav klinac, koga oblači keva svakog jutra, pita ležerno, kao u nekom filmu: „Viski ili džin-tonik?

Bila sam načisto pošandrcala; sa svakog ćoška, iz svakog tuđeg kioska, gledale su me njegove sive, panterske oči iza nevidljivih rešetaka.

Bila sam načisto pošandrcala; sa svakog ćoška, iz svakog tuđeg kioska, gledale su me njegove sive, panterske oči iza nevidljivih rešetaka.

humanizmom, a spavaju sa svojim nesrećnim sekretaricama, jedu preko overenih računa voleći narod u celini, a mrzeći svakog pojedinca ponaosob.

Na leđa okačio veliki broj jedan, jer je čuo da na granici svakog drugog hapse, pa da se osigura za svaki slučaj. Naravno, trka je bila internacionalna i zvala se, mislim, „Jačanjem

Jer, zašto da mi neka belosvetska budala svakog dana staje ravno na stomak, kao sirotom Dikensu, sirotom Vordsvortu i ostalim sirotim dasama iz čitanke?

„Kako samo uspeva da stigne na toliko mesta odjedanput?“ — Pitala se svakog jutra. Što se tiče mog doktora, kladila bih se u šta god hoćete da će se na sledećoj sednici dopisnih članova Srpske

je ležerno savijene glave, sav nakovrdžan i namirisan, sa njuškom na čiju se negu trošilo šest kutija najskuplje pomade svakog jutra.

ne bi izvisili ako grupa pevača i kompozitora grčko-špansko-šumadij sko-meksikanskih narodnih pesama slučajno navrne. Svakog dana smo redovno obavešteni ko je koga zavrnuo, ko prešao, kad je koji kafanac odspavao sa kojom zvezdom, u koga su se

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Najpre postanem homeopat; to je lako: u jednoj oki vode razmutim pô drama nišadora. Na, sad pij, pritom čuvaj se svakog jela; posti, posti, dokle bolesnik od gladi ne otegne papke.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U društvu idu beskrajnim putom Mališan Žarko i vjerni pas. Uzalud Žuću na putu dugom iz trnja svakog mamile zeke. Išȏ je vjerno za svojim drugom, gazio gore, plivao rijeke.

su vrapci skitnice gole, pa dobrog Ćosu povazdan mole: „Uzajmi, Ćoso, bar zrno koje, imamo mnogo dječice svoje, u svakog uvijek otvoren kljun, al nikad pun.“ Ćosa je spreman pomoći svakom, pa daje proso kapom i šakom, hrani milion usta.

“ Uminu oblak, vedrina sinu, na Japri val se mreška, kapljica blista sa svakog lista, vidokrug plav se smeška. A sunce vrelu poplavu prosu, vrbama suši zelenu kosu.

“ U mlinu starom nastade svađa, zaori lavež i mačja dreka. „Živele zeke! Živeli miši!“ iz ćoška svakog vraćala jeka. Ognjena vila začepi uši, zbuni je vika i dvoboj lud.

je nova, nestašna, mlada i večno — Japra stara: huči pod mlinom dedice Triše, od sunca plava, mokra od kiše. Svakog je čuda videla Japra u svom vodenom veku, hitajuć danju, žureći noću u Sanu, moćnu reku.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci krepe, Gonioci svakog zla. Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas. Čuj!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim po jednu reč i svake noći izgubim po jednu zvezdu i svakog jutra kroz druga vrata bežim iz svog doma, bežim iz korenja.

polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti sam svedok vaskrsenja zato se odričem svakog htenja i nadam se još malo u hleb i Njegova preobraženja Ljudi trkom silaze na obalu.

Za nas koji se vozimo u čamcu to je bilo kao da se čamac izvrće. I lebdenje svakog neutopljenika spasenog njegovim pogledom. Onda on zamahne rukom, otvara ponore, deli mora.

Bolja je od nas molitva sama zato se vidi podizanje zemlje i vazduha i vode i svih metala. Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada. Svakoga dana nešto se uvis ponese i spas nam pređe preko usana.

vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije ženskog roda ona je sve za svakog polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da

da zemlja nije ženskog roda ona je sve za svakog polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek

vojnog i misionarskog abluda vrline u kojoj dejstvuje samouništavajući ćef dobre su naše šanse ako ne pitaju svakog od nas šta si radio za vreme mira i ko si ti u stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Dok je govorio, ja sam neprestano gledao u vrh Cera, odakle je pucala neka baterija, i svakog časa sam očekivao da nad nama počnu prskati šrapneli. Htedoh zapitati da li je ono tamo naša ili njihova baterija.

— naljuti se potporučnik i dohvati ga za uvo. — Odsad da mi se javljaš svakog sata. Jesi li ra-zumeo?... Odlazi! — Aleksandar se obrati meni: — E, ništa ne može da bude od njega.

— i, kao vreću, spustiše leš da se odmore. Iako se smrt keseri gotovo iza svakog žbuna ima ipak nečeg jezivog u ravnodušnom izrazu ovih ljudi...

— Ah, kada li ćemo jedanput izići iz ove puste ravnice! — govorili su vojnici, zazirući od svakog fijuka kuršuma. Ali jednoga dana zazvrjali su svi telefoni, počev od onih iz pešačkog rova, do telefona iz štaba

Otvorenih očiju blenem u mrak i slušam otkucaje fronta. Svakog momenta se čuje pucanj, dalje ili bliže, koji se potmulo prenosi preko ravnice.

— More, pustite čoveka neka radi! — nervira se potporučnik Aleksa. A sekundi su večnost. Svakog momenta očekujemo nov prasak. — Izveštava komandir da osmatrate. Baterija dejstvuje.

Rat se i može podneti sa gladnim stomakom, ali puške i topovi moraju biti uvek puni. Posle svakog opaljenog plotuna zjapi sve više praznih ćelija u zadnjaku kare. A u ratu treba ubijati, da ne budemo ubijeni.

A putevi sve gori, konji se neprestano sapliću, pomrčina kao olovo gusta. Topovi svakog časa zakačinju za kola i onda se razleže zapomaganje. Komandant puka se nervira i naređuje da se bez milosti gazi.

— Molim vas, ova četka je namenjena za čišćenje cevi... Ona ne treba da stoji ovako otvoreno na zemlji. — Pre svakog čišćenja vojnici je dobro operu, gospodine potpukovniče.

Ljudi su potamneli od umora i straha, očekujući svakog momenta smrt. A pomoći ni s koje strane... Dva naša šrapnela pojaviše se gore na vrhu.

— Onda se nasloni na štap i posmatra svakog redom. Ili prekine komandira i naredi da preuzme komandu neki od potporučnika. Jednom prizva mene.

U ovoj grupi zatekoh se i ja. Stigosmo u Lapovo po noći i podigosmo bivak odmah iza stanice, očekujući svakog časa pokret. Ali za nas nije stizalo nikakvo naređenje. Ceo sledeći dan sedeli smo na stanici i posmatrali vozove.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Srećom naiđe na njega neko momče, koje rastera pse i priđe mu s onim običnim izrazom lica, s kojim dočekujemo svakog nepoznatog namernika. — Ško... škola gde je? promuca učitelj oborenih očiju, osvrćući se oko sebe bojažljivo. — Škola!

trebaš ti njima. — Šta ti govoriš... kao da ne znaš onog zlikovca! — Zato i govorim što ga znam... Mene i svakog drugog on bi odjurio, a tebe neće, jer si mu ti potreban... da mu ne smetaš. — Kako to misliš ?... Ne znam.

Pisar joj mnogo naobećava, ali o premeštaju ne reče ništa. Reče joj da svakog dana očekuje nekakav akt, koji će pokazati Gojku s kim ima posla.

Tek za nas zgoda! — E, a kad doznate da ide koji od pedagoga, što cedi iz svakog predmeta? — Onda... e onda beremo kožu na šiljak!... uzviknu Velja, smejući se. Ljubica sluša, gutajući svaku reč.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me doma.“ KRALjIČKE PESME 34. Oj Devojko plava!

Kojuno si ti mučio Od đeteta malenoga; Ni sirotnu đecu tvoju Bez nastave i nauke, Bez celiva i grljenja I bez svakog dobra tvoga. 95. S jadom sam ti na dvor došla, jad je mene! Da obidem bona tebe, bore dome!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Od dvadeset lica ti pola štrihuješ! A od onih što ostanu, podeliš nam po dve ili tri uloge na svakog! Žene igraju muškarce, muškarci žene! Umesto da se skoncentrišemo, mi se raspamećujemo!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Zdravo da si mi Zagorče crni, lukavi, zloslutni, tvrdoglavi, ja te volim. Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka, svakog ću brata, što zaseo čeka, da prebolim. Zdravo, svi, redom, gustih obrva, mutna oka, tužnih pesama, strašna braća.

Upoznao sam i neke strane u seoskom Dekameronu. Devojke, koje su braća čuvala od svakog vetrića, i koje, do udadbe, nisu uzele u ruku ni kosu, ni ašov, ni vilu.

Zato je naša metrika lična, spiritualna, maglovita, kao melodija. Pokušavamo da nađemo ritam svakog raspoloženja, u duhu našeg jezika, čiji je izraz na stupnju feljtonskih mogućnosti!

sudbini je najviše, to, sad, ovde, vidim: da nevidljiv, i divan, uticaj vesele mladosti (tvrdim da od njega zavisi čar svakog stoleća), kod nas, uvek, kod svakog pokolenja izostaje.

vidim: da nevidljiv, i divan, uticaj vesele mladosti (tvrdim da od njega zavisi čar svakog stoleća), kod nas, uvek, kod svakog pokolenja izostaje.

Ostavite se naše najnovije gluposti: germanofilstva. Pozdravljam svakog anglomana, a podsmehnuću se i sam mnogo čemu francuskom. Ali je Francuska daleko, i, još uvek, lepa.

kraj njega, i samo jedan de Vit (trgovina riba), sa svojom tvrdom kompozicijom, i hladnim tonom pejsaža, dalekim od svakog impresionizma, sav intelektualan, bio je dostojan te sale. Francuskih izložbi bilo je nebrojeno.

poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša pesma peva svakog ubogog dana.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ko bi sve i popamtio! Od svakog sam samo za po jedno njegovo odlikovanje zapamtio, a već sve izređati bilo bi nemogućno.

Mi u kabinetu pomažemo jedan drugog da bi se naredba svakog člana vlade najtačnije vršila. Eto, vidite, danas mi je ministar prosvete poslao jedan svoj raspis da ga i ja

otadžbinu, to vam naređujem da silom vlasti zaštitite reč gnev, koju su tako unakazili, i da strogo po zakonu kaznite svakog onog koji bi, bilo ovu, ili drugu reč, bilo gramatički oblik reči, svojevoljno menjao, ne pazeći na jasne odredbe

Taj zakon, kojim imamo prava da kažnjavamo svakog ako nepravilno upotrebljava reči i pravi gramatičke pogreške, ima neocenjive vrednosti još i sa finansijskog i

“ Sad se tako izređa desetak govornika iz raznih krajeva otadžbine, a posle svakog govora stari državnik je odgovarao rodoljubivim i jezgrovitim govorima.

Ja ću to pitanje izneti i pred samo Narodno predstavništvo, pa neka ono donese svoju odluku, koja ima da važi za svakog građanina ove zemlje.

— Zašto ne? Skupština ima pravo da o svima pitanjima donosi odluke, koje su obavezne za svakog kao zakon. Juče je, baš, jedan građanin podneo Skupštini molbu da mu se dan rođenja računa pet godina ranije nego što

ga pročitati: „Kako su u poslednje vreme učestali upadi Anuta u južne krajeve naše zemlje, to naređujem da se vojnici svakog dana zajednički, pod komandom, mole svevišnjem Bogu za spas naše drage nam i mile otadžbine, natopljene krvlju naših vrlih

— Šta radite? — Radimo što su i dosada činili! Pravimo iznenađenja svakog dana, činimo svečanosti; a sad ćemo, kako nam stvari rđavo stoje, morati izmisliti kakvu zaveru.

narodu da će se u zemlji pojaviti veliki Genij, uprav Mesija, koji će otadžbinu spasti od dugova, rđave uprave i svakog zla i bede, pa će narod povesti bolim putem, srećnijoj budućnosti.

Ko bi još mogao sve to i popamtiti! To jest, ako je i ovo dobro zapamćeno. Sada dolazi stručno razrađivanje svakog dela svake tačke po ovom utvrđenom redu, i posle mnogo, vrlo mnogo napisanih tabaka, dolazi se do reči dozvoliti Dale

sitnije stvari što se menja jedno mesto u udžbeniku, jer se i udžbenici, pa čak i celokupni programi za nastavu menjaju svakog drugog dana.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Bog ti pomog'o! — Srećan rad! — Da Bog da, ti živ i zdrav! — Kako ste, svi tako redom, i ne vidim svakog u pomrčini. Sedajte, sedajte devojke i mlade, pa produžite.

Od njega je strahovalo šest velikih okruga. U jedno isto vreme — svakog trenutka — na svakom mestu njega su očekivali i bojali ga se: i seljak za plugom češće se osvrtao i bojažljivo pogledao

Ova neizvesnost, ovo neprestano očekivanje da plane na tebe vatra iza svakog trna i vrzine gore je, no da čovek stane pred neprijatelja i bori se na život i na smrt.

Đokić se često mršti i psuje, ali opazih da još češće preza od svakog šušnja i gustiša. Oči mu napregnuto i pažljivo razgledaju svako sumnjivo mesto, i glava mu se jednako okreće na sve

u onaj mali, okrugao otvor, koji je okrenut k nama (a svakome se čini da je okrenut baš pravo na njega), iz koga će svakog trenutka da plane vatra i da pokosi jednoga od nas. Niko se i ne seća Đokića, već svaki veli u sebi: »Sad će... Sad će!

I ako su se očeve pretnje ponavljale, iz godine u godinu, skoro u oči svakog ispita, ipak sad one behu ozbiljnije i činjahu se Peri strašnije. On se diže i, s debelom knjigom u ruci, ode u školu. ..

Svaki je raskolačio oči i otvorio usta tako, da su ona gotova svakog trenutka dati zvuk: a—a—a!... Dosta je da vam kažem, da se u tom dopisu najcrnje napada naš gospodin kapetan, a da

Odocnićete za školu. Ova me reč otrezni bolje od svakog tuša. Pogledah svud oko sebe i kad se videh u svojoj lepoj sobici, uzviknuh od radosti: — Hvala ti, Bože, kad nisam u

— Hvala lepo! — viknu Živko za njim, pa stade da meri koracima kockice na peronu i da svakog trenutka pogleda na sat. Do beogradskog voza imalo je još petnaest minuta, a do pirotskog ravno čas.

Elem, tako oni mene, kao i svakog mlađeg, slabo zarezuju, a dobro tovare... A ja se vidim da sam mlađi, pa ćutim... Samo po nekiput u sebi pomislim:

Obilaze me svakog, ama baš svakog dana. I kako, kako me čudnovato gledaju!... Čisto ne smem da izgovorim na što to meni liči...

Obilaze me svakog, ama baš svakog dana. I kako, kako me čudnovato gledaju!... Čisto ne smem da izgovorim na što to meni liči...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ali, brate si mi moj to je druga stvar, to je sudbina. To može svakog da postigne. Ne zna se šta nosi dan a šta nosi noć.

MLADEN: Čujem, nego gazdarica me zadržava. SEKULIĆ: Jesi li ti zapisao meni svakog redom ko dolazi kod Ivkovića u kancelariju? MLADEN: Jesam! SEKULIĆ: Gde ti je taj spisak? MLADEN: Nemam.

SEKULIĆ (Mladenu): Dobro, dobro! Ti pazi samo i dalje, pa svakog da mi zapišeš. MLADEN: Hoću ja! (Polazi.) JEVREM: Ovaj... čekaj, Mladene.

SRETA: Pa hoću, brate, da ti potpuno predstavim skupštinu. posle svakog značajnijeg govora mora da se larma. Jedni viču: „Tako je!” — drugi: „Nije!” Pa onda jedni viknu: „Ti si izdajnik!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Grozno!« U svima pedagogikama koje je on učio i čitao, našao je: da na svakog đaka treba da dođe po dvadeset i dva i po kubna metra vazduha; a on sada tačnim računom nađe i hladne cifre izneše

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Veska Vesić iz Gornjega Osoja Posta prava beogradska gospoja, I kako to gospojama pristaje, Na pijacu svakog dana išla je.

” I tako je, u strasnom kovitlacu, Svakog dana letela na pijacu, Izvešti se u krađi i prevari, Po zlu je upoznadoše pčelari. Goniše je.

Sad to više nikog i ne potresa: Psi plaćaju cenu ljudskog progresa, A on, Progres, gazi svakog, bez reči Ako mu se nasred puta prepreči.

DESETKA, ponosita, fudbaler kad nastupa; DEVETKA, svetlost Voždovca kad tamo nestane struje; TROJKA, koja se svakog jutra u Košutnjaku okupa: Kroz njihove otvorene uši sad blagi vetrići huje. Spavaju, na nogama.

Ledene jesenje bašte Svakog jutra natašte Popiju kristalnu rosu Što drhti u Kosmosu; Belice i plavice, Crvene, i kako već koje, Kupusne lude

KRAJ DOBRE PIJACE Živeti kraj dobre pijace, I izvorske vode pijaće, Imati bar jednog prijatelja — To mi je želja. Svakog jutra ranom zorom raniti, Crnim hlebom i sirom se hraniti, Za večeru — čorba od zelja, To mi je želja.

Ovo pisah za potomstvo leta Božjeg šesto treće: Oduvek je bilo loše, od svakog zla ima veće! Što bi crno, sad je belo, što dole bi, sad je iznad, Svet propada od postanja i propasti neće nikad!

Kroz prozor posteljinu svakog jutra istresa, U sunce gledajući i tiho pevajući; Što je u avionu stjuardesa, Što je domaćica u dobroj seljačkoj

Od svakog građanina danas se ište Da rekne Ne! vekovnoj bedi, Što ima, da iznese na tržište, Da prema drugima odmeri koliko vr

Zatim ću nabaviti kalašnjikov, Ukopaću se u dubok rov I svakog ko naiđe drumom glavnim Sa zemljom ću istog časa da sravnim!

Daj-de, Za pojas zadeni šuplje gajde, I ne zamišljaj da si zublja Savremenoga čovekoljublja!” „Eh, oslonu svakog nižeg sloja, Suziš, ko pokvarena cev kupatila, A gde si bio, srećo moja Kad sam u Bosni ja patila?

Đoka prekide ludo maštanje I reče, sa smislom za praštanje: „Mi svi grešimo, jer smo smrtnici, I svakog ljubav grdno izvara”, Pa onda dade Joši-prznici Novčanicu od pedeset ravno...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

na kojima su ispisana imena tamo daleko u hladnim i burnim islandskim vodama podavljenih okeanskih ribara, polazi svakog proleća čitava flota onih koji na tim udaljenim ribljim lovištima zarađuju hleb svojim porodicama.

Rakić, Milan - PESME

poda mnom šušti nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog nevernika strava: ''Jest, samo je ona lepotica prava, A ja njezin prorok za večito vreme!

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem Lepote tvoje, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim tebi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i

Pa ipak si svakog dana nova meni, Uvek nova, uvek tako čudno druga, I nikada slična jučeranjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava

Slična tankoj struni, Zatreperi samo duša moja mlada, I osetim da se u njoj nešto struni, Bezglasno i tiho. Tako svakog dana Deo mog života kopni kao gruda, Odvoji se, krene put dalekih strana, Neznano ni zašto, ni kako, ni kuda.

I tako redom, tako svakog časa, Mi mladi starci najnovijeg doba, Padamo, rano iznurena rasa I umrećemo sasvim, joše pre groba...

Kraj mene strči zarđala džida, A njemu, svakog časa, noga kleca, I zato što smo starinskoga vida Rugaju nam se raskalašna deca. Neka ih, Gospo. Nama nije krivo.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imen-dana bude uvek sve lepše i raskošnije.

Čak i najbližu rodbinu, stričeve i tetke, ne prima. I Sofka se seća da su ti dani bili najgori. Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a to sve zato što je jedino

kad je počela da oseća kako joj se sve više prsa razapinju, pune, kako joj telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda

Čas pođe lako, umori se. Jedva vuče na bosim nogama one spečene papuče, čas ih izuje, uzme u ruke i potrči. Ali opet svakog se časa zaustavlja: ili da skloni koje malo dete sa sredine ulice, da ga ne bi koji konj ili tovar pregazio, ili da kome

Ali sada, pošto je, kao svakog praznika, kapija bila širom otvorena i njena krila poduprta sa dva velika kamena, sva se kuća videla.

Oni, čim videše kako se kuća doteruje, namešta, kao sluteći u čemu je stvar, počeše svakog dana dolaziti. A ko zna, možda ih je, krijući od Sofke, i sama mati zvala, i, moleći ih da bar od Sofke kriju i štede

I svako veče, u mrak, čisto krijući se, i sam kao osećajući da nije u redu, ali ipak svakog bi dana dolazio. Odozdo sa kapije čuo bi se njegov pun glas: — Gde je moja Sofka?

Iz kujne već se unose ti „darovi“, te njihne pečene pite, pečenja, gibanice, od kojih je silna mast curila. Pri unošenju svakog tog dara, na sav bi se glas kazivalo čiji je, od koga: — Ovo je od deda-Mitrinih!... Ovo od ujka-Stošinih!...

Osećala je kako je dodiruju i bockaju po vratu i po obrazima dlake od muževljeve glave, koja je, kao u svakog deteta, bila kratko ošišana i skoro oprana, i mirisala na toplu vodu i sapun. Sofka se diže iz postelje.

Ali to je kod nje već bio onaj utišan, unutrašnji, staložen i mlak plač, koji po nekad tako godi. I svakog dana bivala je sve kao zdravija, stišanija.

A i za samu nju bilo je lakše, što ona, posle svakog njegovog odlaska, gotovo luda od bolova a najviše od razdraženosti, | sasvim je tada ostajala sama i ne imala da strepi

Pandurović, Sima - PESME

Lepi, nesrećni dani. BOLESNO PROLEĆE Nestalo, najednom, zime daha zloga, Prolistale grane svakog mladog šiba; Cvet osuo krune novog, belog gloga, Vetrić svežu travu miluje i giba.

A krunica svakog mladog, novog cveta, Seća me na pale krune starog doba, I prolećna raskoš na taštinu sveta, I mirisi maja na zadah

truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se nikad nisu čuli; A jadi će biti suroviji, veći Za svakog što sanja, što živi i huli.

I ne žive više od jednog trenutka! Jer kad prođoh groblje koracima skromnim, Primetih iz svakog njegovoga kutka Pobedu zemlje nad moštima lomnim Svojih divnih nada, svojih želja bliskih, I nestanak zvezda sa

Davno, dok sam dete bio, ja ga znam. Na njegove snažne i lisnate grane Proleća svakog sletale su tice, Da opet odu u jesenje dane.

REDOM... Svakog božjeg dana, možda i trenutka, Iz duše nam čili po prošlosti deo; I, po stalnom redu, vrh jednoga kutka Njenog, —

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

obično vidjeti raznijeh pojava u vazduhu u jedan mah, opet je toga časa tako čudno bilo na nebu, da se ono četvero svakog časa ustavljalo i gledalo.

“ Momci pucahu svakog časa s vrata. Brastvenici gotovo svi, izmjeniše se u polaženje. Pilo se i veselilo do same zore. Jana preobukoše u

“ Tako se otimao pune tri nedjelje, pošto mu „milost“ objaviše. Obrok mu je bivao svakog dana manji, a gvožđa teža; jezuvite su mu svakoga dana češće i za dulje dosađivali.

Kad tamo, ništa! I tako sve na izmjenu na svakije deset kroka. Bogami, činjaše mi se, iza svakog stabla, iza svakoga grmića da je zasjeda.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Zla rabota gora plaća. — Ko se psa ne odbrani, ne umoli ga. — Zmija, kad ne može da ujede, repom ošine. — Ko svakog sluša zlo čini, a ko nikog još gore. — Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. — Ugljen, ako ne ožeže, on ogari.

— Ko rano rani, dve sreće grabi. — Lenost je najveće breme. — Lenost je svakog zla početak. — Besposlica, vražija uzglavica. — Bez truda nema ni zadovoljstva. — Gde nema rada, tu nevolja vlada.

Da zna čovjek đe će poginuti Ne bi nikad tamo ni hodio! Da je potke koliko osnove, U svakog bi dosta platna bilo. Da je srce tvrđe od kamena Opet bi ga rastopilo zlato.

Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakog zla. — Kažu da govori bijeli luk čoveku, i valja da znači da je bijeli luk zdraviji kad se ne ljušti, nego onako bez

BUKUMIRSKO JEZERO U planini Mamunjevu (Crna Gora) ima jedno jezero, u kome su, veli se, živeli nečastivi, pa bi svakog umorili ko bi u stanu (bačiji) blizu jezera noćio.

(Pripev koji se ponavlja iza svakog stiha). Paun: (Maše se rukama za travu — kao da je čupa). Kolo: Pauna nam noge bole — Paun: (Uhvati se rukom za

izgleda nakazne babe, kojom su plašili nemirnu i neposlušnu decu baburica — buba mara baj — bajanje ban — naziv za svakog čoveka prema kome se želi da se ukaže poštovanje banica — gospođa barak — kosmat pas, rundov baučina — veliki bauk

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

To se tako po carevoj zapovjesti i učini, mehane postave na glavne drumove i svakog putnika pitali bi i za to kazivali mu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

I krv Isusa Hrista, Sina njegovog, očišćava nas od svakog greha.“ (I Jn. 1, 3-7) „Po tome razumesmo ljubav što op dušu svoju za nas položi. I mi smo dužni za braću dušu polagati.

(Ps. 5, 6) Ne ispovedati se lukavo, nego uklanjati svoje misli od svakog svedočenja, svake nečistote, nevolje i smutnje. Radosni budite mi i veseli, dobivši nadu da nećete izgubiti spasenje.

Neka se odagna iz manastira i odluči se, i tuđ da bude od naše česti, života i beseda, kao i otrgnuća i cepanja, i svakog drugog nereda, i smutnje i štete vinovnik. Takvom je sličan ovaj.

(Mt. 20, 28; Mk. 10, 45) Gledajte, braćo moja, koje vi delo obavljate, vidite kome upodobljavate se, vidite da glavi svakog dobra sa ljubavlju prilazite! Zašto, dakle, patite i tugujete što ste od bogosluženja izostali?

I to je dobro da zajedno svima ujedno bivaju pomeni, i prosfore za svakog da se prinose. Jer kada je određen zakoniti jerej nad grobovima, neka čini onako kako mu je zgodnije, jer mu je tako

da ga izvršavate, a naročito na dan uspomene ktitorove da ga iščitavate Zapovedam vam da ovaj tipik čitate na početku svakog meseca, u vreme obeda vaših, radi podsećanja na za poveđeno vam i za korist duša vaših. Tako da vam bude!

„Stoga i Bog preuznese ga i darova mu ime koje je više od svakog imena“, (Flb. 2, 9) imenu njegovom svi narodi pokloniše se.

Ne budite mudri za sebe, a bojte se Gospoda i uklonite se od svakog zla; tada će isceljenje nastati telu vašem i smiraj kostima vašim.

“ A blaženi starac od sedmog dana pa sve do pokoja svog ne okusi hleba ni vode, samo se svakog dana pričešćivaše svetim i prečasnim tajnama, telom i krvlju Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista.

Bogorodice, Božijim prosvetljena Duhom, Prečista, sveti proroci svetim glasima propovedahu, jer u tebe Bog Slovo iznad svakog slova useli se zbog milosrđa mnogog.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Vi to ko iz bukvara, Bože me prosti! Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače!

IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio! Uza svakog se prišljamčiš i pritandrčiš! Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, dočeg je tebi!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Moj običaj nije bio silom ni s pratnjom veliki[h] đaka u školu ići; ovo je običaj bio mog mlađeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il’ doteraju u školu ili dovuku.

A od žene valja da se čuva kao od žive vatre, i da beži od nje dok je god živ, bez svakog obzira; ime ni [h]aljina ženska da mu nikad na pamet ne dođe.

Ovde ne mogu izostaviti da ne naznačim, bez svakog pristrastija k mojemu rodu, da od sviju naroda koje sam poznao nejma milostivijega roda nad srpskim, a najpače k

drži za sujevjerije. Ja ne pohvaljujem one koji, neizvestijem i nepostojanstvom uma vodimi, kao leptirići bez svakog uzroka semo i tamo lete; niti, pak, one koji za nerasuždenije u vsekonečnom nečuvstvovaniju kao za plot privezani

mi koje je namerenije tvojega pisanja, po kom se nadati možeš da ćedu tvoji jedinoplemenici moći poznati da ,ti bez svakog pristrastija i interesa postupaš. Znaš da sve za tim stoji.

„Pak šta će iz toga sledovati?” — reći će ko. Da se opredeljenim na sveštenstvo bez svakog daljeg oklevanja i zakasnjenija i takove knjige daju koje, čitajući, učeniji da postaju i da su kadri sebe i narod svoj

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A Kušmelj i Osinjača zebli su u srcu da im se nadanje neće obistiniti. O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno.

voditi uza se sejiza, nositi čisto rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i kafe svakog bogovetnog dana! Kako li je lijepo da te svuda narod pozdravlja! Izdaleka ljudi skidaju kape, a žene se klanjaju!

Tako se učini Bakonji, koji stade. Razjapio usta i izbuljio oči. — Poljubićeš svakog revodnika u ruku i poklonićeš se prid svakim, jes me razumija? Taa-ko!

Ovako je rekâ: „Onoga ću galijota poslati priko mora, di će mu svakog jutra odadirati po deset batina, i to će trajati deset godina.

Pa ga trebahu svakog časa Balegan i đaci, a uveče govedar. A što je za čudo, koliko su mu svi dosađivali i brecali, on se nikad ne namrdi,

Bakonja je stražio iza vrata prednje stričeve ćelije. Stric mu sjeđaše na divanu, strecajući od svakog koraka koji bi zatutnjio trijemom, jer se bojaše pohoda. — Ko je to prošâ? Koji su to prošli?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Da sam ludak, veruju mnogi u Prerovu, jer zapazili su, lopovi, da svakog proleća, kad mesec popase noć, Do zore lunjam livadama i stalno se saginjem kao da kupim nešto.

Od svoje šesnaeste potuca se on po putevima, dalekim varošima, mehanama, gloži se oko svakog marjaša, duša mu na svinje smrdi.

je, seća se, i još više se postide, jer su Tola i Mijat razneli po selu vest o Vukašinovoj fotografiji, pa su seljaci svakog jutra i večeri nagrtali u Aćimovo dvorište da je vide i piju staru rakiju.

dana, da bi se dodvorio odu, ide na zborove, daje pare kafedžijama, odlaže seljacima isplatu dugova, obećava žito. Svakog dana gubi po nekoliko dukata samo da bi ugodio ocu. Sutra će mu sve reći. A Misli su se kao disanje rasturale po mraku.

Oženio si me Simkom da bi ti Milunka bila bliža. Sebe si ženio, a mater je još bila živa... Radio sam više od svakog mučenika na zemlji. Moju muku trošio si na Vukašina i politiku. Trpeo sam i ćutao.

dao sto dukata za zvono, zašto je vodenicu zatvorio izgovarajući se pred seljacima da se mlinsko kamenje istupilo, svakog dana po vreću ujma gubi, zašto joj je dozvolio da ide u manastir i ponizi ga pred kaluđerima? Jer Boga nema...

Uvek je kasno legao, a rano ustajao. „Čovek je stvoren da najmanje spava“, To je mogla da smisli samo učiteljska pamet. Svakog jutra i svake večeri donosio mu je sa česme po dve testije vode. donosio i odnosio pisanke.

Odatle je vukao po dve testije vode. Najpre Andri, pa posle Bošku opančaru, kod koga je stanovao. Svakog jutra i svake večeri. Tukao se i pljuskao sa šegrtima. Vukašin se nasloni na tarabu.

drvenih stepenica što su vodile u njegovu sobu, on bi brzo legao na krevet i zarivao lice u jastuk, a devojka se svakog dana sve duže zadržavala u sobi. Mokra žaba hodala mu je po potiljku.

Ako. Ništa mi ne dugujete. Neka ptičica neće. Zapamtiće moju jabuku i svakog proleća doletaće na nju i praviti gnezdo.“ A kome će on da posadi jabučar?

Rekao mu je da ga je Simka isterala iz kuhinje. Nikoli je verovao, jer ga je on svakog dana obaveštavao s kim je razgovarala, kud je odlazila i koliko se zadržala. Starost, a ne poštenje, bila mu je jemstvo.

Posle, i njemu i njegovom bratu, pokazivala je jatagan domaćina koji joj se nije vratio. „Kad se vrati, svakog Turčina koji je od njegove ruke Muhamedu ispraćen ureže domaćin i u sofru za kojom sedi i u minderluk, i sekirom u prag.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kod Pižona su se, čuo je Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u životu), u ovom veku a između dva rata, svakog utorka sastajali braća Popovići i naučnik Tihomir Đorđević. Nimalo mladi, dočekivali su doboku noć, uz vino.

Možda i zato nikada ne učini ono zbog čega svakog dana stigne u trouglasti park pod kestenovima: nikako da pretrči, dok gore zelene baklje (ili crvene, njega to ne

U svoju ulicu Uzun ne dolazi svakog dana: HH vek mu je zamoran. Dolazi kad se spuste kiše i nad Studentski park i nad Studentski trg a KapetanMišino zdanje

Nije li to ono što je slutio? Nije li, posle svakog uspeha, u njemu odmah iskrsavalo ono pitanje, pravo: ako mu je dobitak već toliko siguran, da li mu je isto toliko

Umnožio je svoja lica: ranije, pod Srbima, bio se klonio svakog isticanja i mario je samo za svoju trgovinu; sada je, pod Turcima, primio da bude knez gružanski a na trgovinu kao da

Tada bi, samo za čas oslobođeni svakog straha, postajali, samo za taj čas, čistiji u sebi. Prvo iskustvo o tome stekao je jedne večeri kada je svet bio pod

biti sumnje: kad god je bivao u Beogradu, Crni Đorđe je svakoga dana dolazio da obiđe svog dečaka a to je značilo da svakog dana zalazi i u kuću ruskog izaslanika sa kojim bi se, razumljivo, tada sretao.

Međutim, nije. Sa svakog putovanja taj se opasnik vraćao sa dobitkom više i sa zamislima koje je Knez oberučke prihvatao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se, šaraju se, Silna kola i koluti. A iz svakog viri lice Lica divna, lica sjajna, Milostiva, žalostiva, Ponosita, setna, bajna; Pa se smeše bajna lica Iz okvira

Oko svakog svetlog groba - Baš ka' gore oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice

“ Oko svakog svetlog groba Prikuplj'o se život novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako

Kandilo moje, mi smo sreće jedne: I moje grudi za životom žedne, K'o ti za uljem; moj duh, svake noći, I svakog dana, i svakoga časka, Puckara, pišti - ali toga glaska Nit' čuju, niti mogu mu pomoći... V.

Misliš li da ćeš, postav gospodarom Stanje i Sila (varke!), Život tlačen „Preporoditi, učiniv da teče Lišen svakog atributa bona, Večit, zanosan, k'o letnje veče Kapanja zlatna i beskrajna tona?

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

porfiru; zla svakoga najljuće krajnosti pod jednom su u nj krunom sabrane; on katedru mračnu sočinjava pozorišta svakog užasnoga!

- jednim glasom oba arhangela - imajući takvog tvoritelja veličestvom neizmjernim duše koja svakog dobra sovršenstva nadvisuje i u sebe hrani, trebalo bi da sve guste mrake, svi mirovi u njih zakopati pohitaju

Adamu je počest obećao poslje nas dva najvišu na nebo; vojnika je od obadva lika obećao svakog okruniti po nad jednim velikijem mirom.“ „Ah, presilni i preblagi oče!

grozna zima vječno sledenila; tamo mrazi u stepen najveću žitkosti su vodne skamenili, mećave se hore kolačima, svakog časa gorda brda penju, svakog časa raznose ih hitro, razvijaju u ljute vihore; tamo magle punane snijega i krupnoga

tamo mrazi u stepen najveću žitkosti su vodne skamenili, mećave se hore kolačima, svakog časa gorda brda penju, svakog časa raznose ih hitro, razvijaju u ljute vihore; tamo magle punane snijega i krupnoga spuštaju se grada.

Popa, Vasko - KORA

obrvom meseca (1951) DALEKO U NAMA 1 Dižemo ruke Ulica se u nebo penje Obaramo poglede Krovovi u zemlju silaze Iz svakog bola Koji ne spominjemo Po jedan kesten izraste I ostaje tajanstven za nama Iz svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sve tabake dela, od svakog po 500 komada, video sam onde, nesavijene, uredno položene jedan na drugi, da bi se pristupilo njihovom sašivanju u

Upoznao sam sredinu i prilike u kojima su živeli. Da bih svakog od njih stvorio živa pred sobom, izmislio sam kakav događaj u kojem bi on odigrao glavnu ulogu i njime upoznao čitaoca

Pitagora ispita svoje mlade učenike kako se kreću pojedine zvezde oko polarne, zahtevajući od svakog da mu prstom pokaže kako izgleda putanja ove ili one zvezde.

„Oprosti, ako Boga znaš! - Slep kao što sam, nisam te odmah prepoznao, pa ti dadoh odgovor sa kojim sam se svakog kupca ratosiljao. No tebi ću kazati golu istinu. „To je bilo ovako.

posmatrao sam pažljivo svaku manifestaciju i razvitak ljudske duše: kako se ona kod deteta postepeno razvija, kako kod svakog čoveka biva pri najmanjoj telesnoj nelagodnosti, a naročito bolesti, poremećena, kako se smrću ugasi kao kakav

Posejdon svojom trozubom gvozdenom palicom, spremni da to svoje oružje zabodu u tle, u znak da je ono njihova svojina. Svakog od njih praćahu njihova ubojna kola, upravljana Nikom, odnosno Amfitritom, a iza ovih njihova ostala pratnja, na strani

kod Aristotela o obojici, pa, posle dužeg prijateljskog razgovora, postavi Aristotelu ono pitanje kojim je predusretao svakog učenika koji je želeo da stupi u njegovu školu: „Kakva znanja donosiš sa sobom, sinko?

„Možda je to bilo samo slučajno otkriće, izazvano ljubopitstvom koje spopadne i svakog divljaka kad opazi kakav nov predmet, pa razrogači oči više no obrazovan čovek“. „Ne, nije bilo tako.

Vrlo je zgodno Mardohaju, što je u ovom spisku naznačen format i broj strana svakog pojedinog dela, tako da sam u stanju izračunati onu minimalnu cenu dela ispod koje ne smem silaziti.

Dobro te poznajem kao rđavu paru. I sve tvoje tevabije, Perzeovu, Andromedinu, Cefeosovu, Kasiopejinu, i svakog od vas poimence, tebe Arkture, vas dvojicu, Kastora i Poluksa, tebe Ataire, tebe Deneba, Mizara, Alkora i Aldebarana i

Naposletku, i opšta relativnost svakog kretanja jasno je shvaćena već od Nikole Kuzanskog. Taj učeni nemački kardinal koji je umro 1464 i koji je kao

Iz svakog od tih krila, iz oba njihova sprata, gledao je po jedan trokrilni prozor na kvadratni vrtić, oivičen tim krilima.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

božije rajske bašte, da oseća dah Boga i u osećanu kako taj dah božanske čistote prožima ceo svemir čini mu se: da će svakog trenutka ugledati anđele kako izleću iz gustih, visokih šuma i sleću na zelene, cvetne obale voda.

Eto i on. To je sudbina svakog muža.“ Posle mi je pokazao jednoga gospodina vrlo uslužnog i dosadnog. „Za vreme okupacije bio ovde predsednik opštine

Naredio sam, pre toga, ordonansima da smesta moraju zaspati i zapretio da ću svakog izvesti komandantu na raport ako ga primetim da se nešto vrzma po dvorištu.

— Dobro, potpuno je tako. Ti sve objašnjavaš, sve razgledaš sa svih strana, svakoga razumeš, u svakog se uvlačiš. Nemam ja ništa protiv toga.

— Po podacima koje mi držimo ti najviše imaš olakšica; ti nisi rđav čovek, nego nagovoren tako... to je svakog moglo snaći. A po podacima sve će se uzeti u obzir i sve samo od tebe zavisi.

Napisao sam ti samo ovo nekoliko redi, i već me nešto vuče da prestanem i odvraća me od namere. I posle svakog reda sve žešće.

I tako, od jutra do mraka, svakog bogovetnog dana, jurio sam za svima, gonio sve i svuda, otimao od svake pomalo, davao svakoj pomalo.

Bio sam rastrojen toliko da sam na svakog, ko bi me bolje zagledao, morao činiti utisak ludaka. Mislio sam o onoj mojoj neverovatnoj i neprirodnoj strasti za

I čekao sam, čekao sam sa puno slatke nade koju mi je ulivao onaj pokret njene ruke koji bi i za svakog drugog morao mnogo da znači.

A svakog idućeg dana osećao je on da ga ovo trzanje opominje po malo ranije nego prethodnoga dana, napominjući mu dužnost prema seb

Iskoristim ja svaku priliku da poslužim svojoj stranci, i uvek mislim na opšte interese, jer ideal svakog čoveka treba da bude opšte dobro, a sve je ovo drugo sporedno i od manje važnosti.

što je važno i nije u tome kako stvar stoji u principu, nego, naprotiv, kako stoji sa danim ili konkretnim slučajem svakog pojedinca koji je u pitanju.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ovaj naš život, i ritam ovog našeg kruga, pa i život i ritam svakog drugog kruga, ma koliko življeg i zbivanjem bogatijeg od ovog našeg, i opet je samo jedan dioni život — samo jedan mrtvi

Za dugo godina prilikom svakog dolaska operne stagione odlazio je u grad kao popuna orkestru. A kasnije, kad su mu poispadali zubi i počela ga

No katkad zna da se javi i nešto neugodno, kao klica dosade, u tom komotnom i sigurnom posjedu ljepote, u tom isključenju svakog rizika, svake mogućnosti iznenađenja, svake strepnje.

Jeza ništavila pokretač je svega u našem bivstvovanju, klica i nemir svakog kretanja i svakog traženja. Jer svako je čovječje traženje traženje jednog izlaza iz bezizlaznosti, svaki je njegov napor

Jeza ništavila pokretač je svega u našem bivstvovanju, klica i nemir svakog kretanja i svakog traženja. Jer svako je čovječje traženje traženje jednog izlaza iz bezizlaznosti, svaki je njegov napor napor da provali

A ona se usred tog kruga vrtjela prirodno, čista od svake slutnje, bezbrižno, ležerno. I njeno se držanje svakog doimalo odnekud čudački, neodgovorno.

aktu, u svakom treptaju trepavice, k tome trunak španske muhe, zajamčena neočekivanost svake reakcije i nepredvidivost svakog obrata, sve to ravnomjerno raspodijeljeno i u pravilnim razmacima smijenjivano, po datom zahtjevu rotacije, na

Fantazije! Moja dobra bolničarka svakog jutra donese mi novine i zadrži se neko vrijeme kod mene u razgovoru. Čavrljamo o koječemu, priča mi novosti iz mjesta.

Otuda, prilikom svakog uzimanja violine u ruke, postojala je data mogućnost da do sviranja uopće neće moći da dođe. Nad započinjanjem svirke

Možda je čudno što sve to obuhvatam imenom nostalgije. Ali, za mene, nostalgija je praobrazac svakog osjećanja, njegov osnovni oblik, ili naprosto identična s njim.

Danas, ona je na dohvat svakome, jeftina stvar, prva željica i početna ambicijica svake intelektualne kaćiperke, svakog umjetničkog pomodarca.

Odlagali su mu ispunjenje te želje od danas do sutra, misleći da će starac zaboraviti. Ali ne! Svakog je jutra izlazio nanovo sa svojim zahtjevom. Najzad se nadovezao mene. — Hoću da pravim testament.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

To se tako po carevoj zapovijesti i učini, mehane postave na glavne drumove i svakog putnika pitali bi i za to kazivali mu.

E pa to je pravda, — obraduje se na to vilištanjac, al̓ na to dida odgovori: — Al̓ je tu i nepravda, zato što ne možem svakog razveseliti. — Pa onda i opet nisam našô pravdu, — sad se opet ražalosti vilištanjac.

— Dijeli, pa dijeli, kako god počmu, na svakog dolazi po jedan, a samo na jednog po dva ovna. Tako kavgu zametnuše i da će oružje trgnuti, kad li nanese sreća

— Pa neka, kažite vi meni slobodno, bilo što bilo. — E, bako, stid nas je, čudna je zapovijed. — Pa čudna, čudna, svakog čuda za tri dana dosta; kažite vi slobodna svojoj baki.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Možda spava sa očima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, neviđena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna.

Možda spava sa očima izvan svakog zla. MI ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj

slutio da će dani doći, Veliki i večni, baš u moje doba, Dvoglavi orlovi da će redom proći Oko sviju glava, preko svakog groba.

nisam slutio, u danima tuge, Ustanak naroda i pojavu rata: I dok krv je tekla, oseć'o sam duge, Otvoreno, nebo, rane svakog brata.

Sve se to desilo brzo i u času. I dok vatra smrti ispred svakog zija Po meni se milje neobično rasu, Jer osetih da sam to ožaljen i ja.

radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog dana, Uvek jedno, isto.

Ja o tome ne znam. Al' kad pada veče Na crveno sunce i dan k'o dim beo, Kad iz svakog kutka noć crna poteče I pritisne oči, nebo, vidik ceo, Znam da čujem svuda, da mi neka struja Nosi mrtve reči i pesme

I razumedoh otkud sve to biva: Tolike rake što se i sad zgrću Brdima, poljem, svuda, kraj kamena, Kad ima mesta za svakog da sniva. I razumedoh put što se ne menja, Stari zagrljaj čoveka sa smrću.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Pre mnogo godina, patio sam od srčanih tegoba sve dok nisam otkrio da su one posledica nevine šoljice kafe koju sam pio svakog jutra. Odmah sam prekinuo, mada mi, priznajem, to nije bilo nimalo lako.

Od tada sam svakog dana izvodio svoje vazdušne uzlete u udobnom i raskošnom vozilu kakvo bi dolikovalo caru Solomonu (Solomon).

stvar kojoj sam se ikada posvetio nije zahtevala tako veliku koncentraciju i tako opasnu napetost svakog nerva u mozgu, kao što je to bio slučaj sa sistemom čija je osnova visokonaponski predajnik.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja. Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako

sam mogao sebi priuštiti, teško je odudarala od života u beskrajnim banatskim ravnicama, gde sam čitavih šest nedelja svakog leta, živeo pod nebeskim svodom, posmatrao volove koji pasu, zurio noću u bezbroj zvezda i slušao milozvučne tonove

Ali doživeti da budem vraćen bez pare u džepu i bez ružičastih snova, bilo bi previše za svakog čoveka, osim ako nije lišen svakog tananijeg osećanja.

doživeti da budem vraćen bez pare u džepu i bez ružičastih snova, bilo bi previše za svakog čoveka, osim ako nije lišen svakog tananijeg osećanja.

On se, u stvari, šalio ali ja sam to shvatio sasvim ozbiljno. Svakog jutra, pre no što bi počeo posao u Tvornici, ja bih se zadržavao kod Džima koji je sakupljao paru i pripremao se da da

njegovo političko i filozofsko shvatanje, zasnovano na slepim predrasudama, stvorilo je između njega i mene jaz koji je svakog dana bivao sve dublji o tome evo nekoliko podataka. Pričao sam mu, kako sam, kao i hiljade drugih na dan izbora 1876.

Ja sam tu sliku gledao nekoliko puta i sećao sam se lika svakog člana tog slavnog tima. Mladog Lukanića to je toliko oduševljavalo da je i sam hteo poći na Kolumbiju da nije bio

Ove osobine su samo američke i gotovo su potpuno nepoznate na evropskom kontinentu. Svakog dana učio sam po osam sati: tri sata grčkog pre podne, tri sata latinskog po podne, a dva sata uveče ostale predmete.

Studenti treće i četvrte godine posmatrali su sve to sa strane kao sudije. Vratar Mihajlo, koji je znao svakog studenta, kao što pastir poznaje svoje ovce, nije znao tačno ko sam ja.

Međutim, one su izazvale vrlo malo pažnje među mojim kolegama. Rezultati ispita su smatrani ličnom stvari svakog studenta, a ne i stvarima koje se tiču i ostalih u istoj klasi.

Provesti po šest nedelja svakog leta kao čuvar stoke u društvu dvanaestorice nestašnih srpskih dečaka, takođe čuvara, značilo je žestoko nadmetanje u

takođe čuvara, značilo je žestoko nadmetanje u rvanju, plivanju, čobanskom hokeju i drugim napornim igrama koje su svakog dana trajale satima. Kako će se neko snaći i osećati u ovakvom društvu, zavisi jedino od njegove snage i borbenog duha.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

ka da se uvik moli bogu za nas: pravi starovirski svetac, čudotvorac, brani nam rod masline od bolesti ušenka i od svakog zla, ka pravi zavitnik... pa sad s njim u kraj . . —Pa da bi zač! — opazi Bukalo. — Poboga, da je ostarija?!

Snažno i okretno maše sekirom i muški dahće kod svakog udarca. Cveta ga gleda, sluša udarce i podaje se grešnim mislima...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U suštini protivnik svake škole, hipnizam se okrenuo protiv svakog dogmatizma.“ Prvo što zapažamo u pesnikovim ranim programskim iskazima ne izgleda nam ni neobično, ni novo, nego,

iskazima ne izgleda nam ni neobično, ni novo, nego, naprotiv, vrlo poznato: oni ponavljaju nesuzdržano poricanje svakog u sebi zatvorenog i razumno objašnjenog poretka. Stoga se nedostatak teorije ističe, a ne skriva.

nikog ne čeka (1b) šta su mogle te reči bez tišine (2b) bez težine (3b) druge a iste (4b) na pragu gde svako svakog ne prestaje da čeka („Protokol prolaznosti. br.

saglasnosti, i tumači nam zagonetnoga Popinog zvezdoznanca: Pošao je da nađe suncokret U kome se stiču putevi Svakog srca i svake zvezde. („Zvezdoznančeva smrt“) Zvezde padalice glave sklanjaju U senke njegovih reči.

Mislim da upravo takav zanos, toliko redak kod naših savremenih kritičara, stavlja na određene muke svakog ko se s dužnim pijetetom i ljubavlju prihvati da o Mišiću piše: već prvu rečenicu, i nehotice, započinjete podignutim

Ona odaje da bi to bilo kao kad bih sa strane na sebe gledao. Verovatno kod svakog ko o književnosti piše postoji i izbor po srodnosti. I postoje pisci kojima se često i rado vraćamo.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Otuda beogradski stil, čim se podvrgne bližem posmatranju, izgleda kao da u isti mah postoji i ne postoji: on je kod svakog pisca različan, a zajedničke su samo stilske mogućnosti koje se crpu iz iste sintaksičke zalihe.

kad je počela da oseća kako joj se sve više prsa razapinju, pune, kako joj telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bȃata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda

dana i čak časova (svaki dan ima svoju krilaticu, svoj rečnik, svoje naglaske) - ova unutarnja raslojenost svakog jezika u svakom konkretnom trenutku njegovog istorijskog postojanja i jeste nužna pretpostavka za žanr romana [. . . ]”.

standarda, pa i sam standard, ali - i to je suštinsko - biraju se saobrazno sa sociokulturnim karakteristikama svakog lika.

i padinama, do dna vidika, rasle tu noć, poplavile su logor nekim šumom što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih

promenu boja na stvarima, i sve jasnije senke gvozdene rešetke prozora, iza zavesa, koje beše navikla da gleda, inače, svakog jutra.

u ratnicima, u Slavonsko-podunavskom puku i njegovom predvoditelju, glavnom junaku Vuku Isakoviču, uokviruje sudbinu svakog pojedinačnog lika.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Oko tvoga zlatnog trona Podigô bih đulisade. Na šest hata arabiskih Vozila bi s’ kroz livade. Ja bih tebi svakog danka Srce moje davô s nova, Uz to pride novih dvora, Divnih sela i gradova.

Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu. Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi. — Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić.

»Neven« 1882. PRIMORKINjA (Uz sliku) Svakog jutra i večera, Posle sna i rada, Na obali morskoj čeka Primorkinja mlada.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

da pravimo mi lepo bal, pak da se igra kotiljon, galopad, mazur; da se nosi punč, limunada, barbaras, torte i paštete svakog.. RUŽIČIĆ: Dosta!

MITAR: E, one imaju po tri. FEMA (dugo ga gleda): Po tri?... Muža? MITAR: Pitaj svakog koji je god bio u Francuskoj, pa će ti svaki to isto kazati. FEMA: Ali tamo prosti nisu kao ovde?

Miljković, Branko - PESME

Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog, od noći osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tu da zaboraviš, zaboraviš svakog dana po malo, ako je ime uzrok tome snu. Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo.

Ne viđaj ljude sa opasnim rukama u dnu gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo. Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu.

Istino govora Sve je zamenjeno rečju pa nejasan poj mami. Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami Koji se završava zvezdama iznad naznačenih Gora I nakazom u poljupcu koja se roditi mora Svojim dolaskom

Krakov, Stanislav - KRILA

Vojnici su sedeli kraj ognjišta i slušali kako vri popara u kotlu. Napolju su psi lajali. Straže se tada smenjivale. Svakog su jutra psi lajali. Pred malom kućom, na ovčjoj koži ležao je kmet potrbuške. Juče su ga Grci batinali.

— Drugom ti to, brajko... Lupaju točkovi i kopite. Odilazi baterija, i odnosi od svakog po komad pouzdanja. U duši je tamno kao i na zemlji, jer se bliži ono što mora doći.

Oblaci, crveni, žuti, beli, crni i zeleni. Kao da stotine kratera vulkanskih baca svakog trenutka pakleni plod iz sebe. A to je sve bilo strašno i lepo, i stvaralo je radost nepojmljivu i bolnu.

Napio se konjaka, ostavio kolibu i pošao ka rovovima. Prezao je od svakog pucnja. Šume su bile pune vlage i mirisa smole. Do njega je dopirala pesma reke u klisuri.

Ljudi su neprestano umirali. Svakog jutra i večera su zakopali nekog. Potporučnik Matić, student sa plavom bradom, bojao se smrti, ali je ipak noću

Bio je u malome hotelu iza Otomanske banke. Tada je Mitford odvodio Ivetu sa sobom. Svakog drugog večera je Mitford noćivao u logoru Tumulusu, i ostavljao Duška i Ivetu u njenome stanu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Četrnaest mladih domaćica u četrnaest koliba spremalo je za svakog zasebno po jedan kus–kus od prosa. Okolo, u daljim dvorištima, senke divnih oblika neprestano promiču.

U svakom slučaju, briga koja se neprestano vidi kod svakog belca da ni trenutak ne bude izložen suncu; zatim sećanje na malu sunčanicu koju sam imao na brodu i na muku od koje se

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Mi smo robovi! Baš kao što mu zemlju radimo: Od svakog ploda njemu trećinu, Il’ polovinu ječma, pšenice; Oblѝzni l’ ovca, od volje mu je, Može uzeti oba jagnjeta!

Bar da sam znao. RADAK: Bar da si znao?... Kô da ne vidiš Da Turci dižu hajku pustošnu Protiv života svakog Srbina I da ih gone kao zverove Po planinama zemlje nesrećne? I ti se vajkaš: da znao nisi!

“ vele pakosno Za svakog onog što se desnicom Garave puške smelo mašio. „Buntovnik grozan!...“ A zašto?... Evo! Osmelio se čovek zgaziti Na

A onaj onde što je sa čalmom Zbrčkano čelo skrio lukavo, To je Salija!... Sve krvoloci!... Od svakog skota mnogo grozniji!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Vredno je upamtiti da tada u Srbiji nije bilo nijednog nezavisnog lista. Ristićev »Istok« i »neverna vera svakog gospodara« »Vidovdan« bili su jedini organi »javnog mnjenja« u Srbiji.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Svakom sjaje jedna zvezda Kroz tamninu gorkih jada, Svakog teši ova zvezda — A zar za me nema nada!? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad nada,

LXII Svaku našu sreću Strašna avet vija; Ispod svakog cveta Skrivena je zmija. Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto nam se sveti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Skinuo sam šlem sa glave i držim ga ispred lica, i svakog časa očekujem kad ću čuti: dan!... Ali paljba se prenosi, čas levo, onda desno.

“ Komandant puka nije hteo da čuje za njegove razloge. Umesto svakog daljeg razgovora, komandant mu preko telefona saopštava da mu oduzima četu. Jest, bato, to naređuje komandant puka.

Njegovim naredbama pokoravaćete se bezuslovno. Gospodin kapetan će mi dostavljati svakog dana o istupu pojedinaca, a ja ću saopštavati komandi mesta.

Imao sam utisak da se nalazim na sapunskom mehuru, koji se može svakog časa rasprsnuti. Bio sam tužan, tužan. Izgledalo mi je kao da se više nikada neću vratiti.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jovan Pačić OČI LUKAVE Mamne oči jesu silne Kad pogledom preumilne Varat, čarat tako znadu Svakog vlasti da imadu Promotriti.

Nevinost često pod nepravdom strada, Vrli se gaze, zlost i porok vlada. — Tako nas život svakog poji redom Bedom i jedom.

Onaj dvorac pun je vila, Čarolija, njinih sila, Plenitelne pesme kliču, Prolazećeg svakog viču, Kad budemo pokraj dvora, Ne sećaj se ti odmora, Iduć’ spavaj — al’ ne sanjaj, Nit’ s’ kom’ javljaj nit’

4 naoružana čoveka, sa žestokim nalogom, ako bi tko ot jedne ili druge strane kordonsku liniju preći usudio se, bez svakog prizrenija da se ubije.

pesma, a evo kakav utisak je ostavila: „No tko bi opisati mogao” — kazuje dopisnik — „ono ushićenije koje se na licu svakog prisustvujućeg Srbina i Srpkinje čitati dalo kad se imenovana tragedija počela!

na to pobudio da se, kad sam stvar zdravo promislio, nisam mogao prvom ushištenju nekih mladih rodoljuba odmah i bez svakog uveta u naručja baciti, nego sam se jošt morao toj burnoj naglosti protiviti i zato, kao što izvestitelj veli, drugda i

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Pa da se ne bi zalud mučio Grabeć gospodstvo moje i vlast — Iz otačastva ćeš biti progonjen! I evo svakog opunomoćavam: Da ko te nađe, vidi ma gde U granicama našeg otaštva, Slobodno da te onde mušketa!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Tako je svak zvao starog Miju, pokoj mu duši! Prozvali su ga, belćim, tako što je on svakog zvao slatkom dušom. Poznavô on koga, ne poznavô — on svakom: moja slatka dušo!

Sevap je! — reko' ja. Ne dade pop, a knez zaprijeti da će svakog sudu javiti ko mu samo jednu paru dadne. — Braćo moja i djeco moja, nemojte s mene stradati — reče Mijo i suze mu

Bojić, Milutin - PESME

Guslari, gde ste? Pitah na sve strane, Ustajte svetle da slavite dane, Veći ste od nas! Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče No što je moglo gudalo da reče, Jer ljudi ćute kad vekovi plaču.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

JEZIK KAO INSTRUMENT KULTURE I PRODUKT ISTORIJE NARODA (AUTOR PAVLE IVIĆ) Jezik je osnovno oruđe kulture svakog naroda.

Uvođenje svakog novog pojma unosilo je i reč koja je označavala taj pojam. Taj je proces išao prirodno, uglavnom neometan nekim politič

magije, povezivanja sa svetom stihije i božanstva, bila je spona s precima; ona je i emotivni izraz životnog toka svakog pojedinca, od rođenja do smrti, iskaz erotske i ljubavne čežnje, i zato se pojavljuje u toliko različitih oblika: obrednih

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I to tek što su došli. Jer, gotovo još i nepresvučena, baba bi odmah došla ovamo k njemu, u dućan. I to je bilo uvek svakog dana. Ispočetka, baba bi gotovo celog dana presedela. Uveče, zajedno s njim, zatvorivši dućan, odlazila kući.

A Mladen to nije voleo. Svakog dana bivao je sve bolji, sve pametniji. Nikada ništa neuputno nije učinio. Ni kada ne propustio da svakog komšiju,

Svakog dana bivao je sve bolji, sve pametniji. Nikada ništa neuputno nije učinio. Ni kada ne propustio da svakog komšiju, prolaznika, iz dućana pozdravi, javi mu se; nikada mušteriji da je kazao kakvu oporu reč.

I što je najglavnije, kao uvek, svakog dana, jednako dolazeći k njemu u dućan da ga vidi, nadgleda, činila je to vazda okolišeći, kao bojeći se da ga time kao

k njemu, još sa ugla ulice, počev od te hadži-Zafirove magaze, prolazeći pored komšijskih dućana namerno, navlaš kod svakog zastajkivala, kod svakog se zdravila i ostajala da se razgovara.

počev od te hadži-Zafirove magaze, prolazeći pored komšijskih dućana namerno, navlaš kod svakog zastajkivala, kod svakog se zdravila i ostajala da se razgovara.

Svako jutro, svakog dana u podne, uveče, noću, jedno i isto uvek da čini. Isto onako, kao i pre, da ustane na vreme, da otvori dućan, da

Trebalo ga je videti kad svakog jutra u zoru izađe. Čim počne modrina dana, čaršija, ulice da se ocrtavaju, naziru, on se već pojavljuje na kapiji,

A sve kao što treba, u redu, sigurno, bez briga. Eto, to je ono što je trebalo tako svakog dana, dugo, godinama da traje, dok se jednom već i to uredilo.

Od cele nje onako bele samo joj odskače crna kosa i više uva joj u stranu priljubljen veliki kadifeni cvet, božur. Svakog časa ona, odupirući se rukama o kapiju, isturajući ramena, prsa, saginjući se nad ocem, izviruje otuda i gleda ulicom

Kao da se očekivalo nešto strašno, neka propast, nesreća, da se sve svrši, sruši i nestane. A opet svakog dana se kuća, naročito gornji sprat, sobe, balkon čistili, nameštali, nameštaj se razastirao i kao da to što ima da

Naročito baba. Kao da bi htela nešto da zagladi, ublaži, gotovo svakog dana odlazila je kod Jovankinih. Uvek, ma kakvo se jelo gotovilo, slala bi starom na ponudu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

l. u torbu sa semenjem koje se, u apotropajskom cilju, sipa oko tora (SEZ, 19, 51). Od veštica i svakog zlog dihanija uopšte mažu se i deca i odrasli b. l.

Onaj koji se pričešćuje okrepe se istoku, i uzme pričest u tri maha, i posle svakog uzimana okrene se u krug (SEZ, 32, 399). U C.

Kad čovek izdahne, dok je još u kući, meće mu se više glave p. (ponekad p. i vino); i od toga trenutka pa prilikom svakog pomena, posebnog i opšteg, domaćeg i crkvenog, p. je neizostavna. P.

, koji narod smatra za svetinju, i niko se ne bi usudio da ga poseče ili oskrnavi. Narod dolazi kod njega svakog četvrtka od Uskrsa pa do Spasovdana, pre sunca, pali na njemu sveće i vezuje konce od odela.

Kako u ranije tako i u kasnije objavljenim varovanjima b. l. je (v. SEZ, 55, 1953, 230 id) zaštita od svakog zla, u njemu ima 77 lekova. Bogiša. Po ličnom saznanju Milenka S. Filipovića, u Dubrovačkoj župi b. (ili »cvijeće sv.

Na sredini svakog lista, s gornje strane, nalazi se po jedna zatvorenocrvena pjega koja je najsličnija nekoj mrlji nastaloj na nekom

i zatim ona svoje srodnike (»poguzijelje«) na odlasku daruje svakog l. (GEM, 39—40, 1976, 281 i 283). Lincura, ili srčanik, ili orven.

Pre nego nevestu (da bi je zaštitili od svakog zla) izvode »muškarca okićenog lukom i vencom paprika« (GEM, 42, 1978, 372, okolina Zaječara). Pelen.

zavijena »u čistu belu maramicu, uz koju se privezuje crvenim koncem jedan stručak bosiljka i po jedna mala grančica od svakog voća u bašti«, pa se to, posle osvećenja, čuva sve do jesenje setve, kad domaćin onaj crveni konac priveže za srednji

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali joj bijaše sve utaman! I cura dizaše se svakog jutra iz kreveta nezasićena, zamorena i zlovoljna. I jednoga dana, ne rekavši nikome ni riječi, odbjegne ga.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pratio sam ga pogledom sve vreme. Starac se jedva držao na samaru i meni se činilo da će mu svakog trenutka udovi popustiti i da će se skotrljati niz strminu.

Lauš ga pogleda prekorno, pa ipak daleko popustljivije nego što ga je maločas gledao i upita ga kad će ponovo doći. Svakog dana, odgovori, sve dok ne smiri ranu. Posle će dati uputstva za dale lečenje.

Dorotej mi kaže da ove povorke sreću svakog dana i da se čudi gde i kako staje tolika sila ljudske i stočne hrane koju Lauš sabira na Kuli.

Ta veština mu je izgleda više urođena nego stečena. Iz njega izbija neka nezajažljiva oblapornost, iz svakog njegovog pokreta, iz celog tela izbija pohota, pa to valjda na žene utiče opojno, osete odjednom neku tajnovitu

Ono što najviše zbunjuje nije samo tačnost svakog mišića, žile, izbočine i udubljenja, nego život koji kao da struji ispod glatke površine.

Parče tkanine prebačeno preko bedara sa fino izvedenim naborima kao da je živo, kao da će svakog trenutka odlepršati i otkriti njegovu nagotu.

Svaki golicavi žmarac pojedinačno. Da mi se od bola kida utroba, da mi pokvarena krv lipti iz svakog damara i da mi duša očajnički vapi za spasenjem.

Slabo mesto svakog ljudskog podviga je nesavršenost čovekovog sastava. Ovom čudnom božijem stvorenju nije dovoljno da ide po zemlji i da u

Ne, makar mi se njeni poljupci razleteli po krvi kao otrov od koga ću svakog trena zadrhtati u samrtnom ropcu. Vidim njene zube dok mi odsecaju vrh brka i njene beonjače vidim kako svetle, ali me

Zar nisam s nadmoćnim osmehom gledao njihov jalovi trud? Zar nisam ja bio taj koji je otkrio uzaludnost svakog ljudskog napora? Ko je drugi ako ne ja od nepokretnosti stvorio svoje jedino vjeruju? Ćutim i dremam. Ne galamim.

Njegova raskuštrana ćuba od nekoliko zdepastih hrastova, kao bakarna kresta na petlu, vidi se iz svakog kutka Saborišta. Na Đavolji klik još niko se nije ispeo. Ljudska noga onde nije kročila.

On je došao uzvodno od Mitrovića vodenice, zastajkujući kraj svakog tišaka i vira, kao da ga jedino zanima ima li u reci ribe.

Ilić, Vojislav J. - PESME

A moja me mudrost mami svakog dana, Da se natrag vratim u predele sretne, Gde srebrni vali tihoga Jordana 3apljuskuju polja i obale cvetne Gde

“ Da, to je doista mučno! Ko svakog s radošću prima, Taj s teškom dosadom, najzad, i leđa okreće svima, Jer ljupka spoljašnost tada pred nama izgubi

Jer čestit i pošten nazor za mene svetinja to je, I ja ih, gospodo, imam - i čujte nazore moje: Dužnost je Srbina svakog da svome narodu služi, Pa život ustreba l' samo - i život neka mu pruži!

Al' taj mladi život, koji svakog snaži, Nemilo me dira i dušu dušu mi draži. 3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje?

Amor se nad njima naže. Metnuvši kraj usta šaku On kmeta hlađaše krilom i reč mu prozbori taku: „Dostojna prezrenja svakog, kmetica kravara ljubi, Otvori četvore oči, o kmete, i ovo tubi.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Uza svaku tu grupu posmatrača stoje i pisari, da rezultat svakog opažanja zabeleže oštrom pisaljkom na svežoj pločici od ilovače, slovima složenim iz samih klinova.

pred našim očima na Vavilonskom tornju klinastim pismom, stavljene su idućeg dana u zasenak da se tu lagano suše; svakog dana pridolazile su nove.

Kao zaljubljeni mladić, koji ne gleda na druge žene, no na svoju ljubljenu, ja svakog dana svraćam na Akropolu. Tu obično zasednem, između Partenona i Erehtejona, na jedan pretureni trupac stuba dogod me

Aha! Ono je onde Likejon, gde on svakog jutra i večera drži svoja predavanja, šetajući se po toj svojoj slušaonici sa svojim đacima gore dole.

Od kako je mladi kartaški vojvoda Hanibal počeo da osvaja po Hispaniji, može svakog časa buknuti rat između Rima i Kartage, a od toga neka nas Zevs sačuva.

Ima još jedna osnovna veličina svakog kalendara; to je dan. Ja ga nisam metnuo na prvo mesto samo zbog potrebe da izložim prvo šta je to ravnodnevica.

Na ekvatoru, gde Sunce svakog dana zalazi u šest sati sunčanog vremena i tone vertikalno pod horizont, suton je još kraći.

Gospođa nema, da bi njihovi muževi mogli, nesmetano pijančiti. Domaćin dočekuje svakog gosta prijateljskim rečima. „Umeju li,“ tako nas oslovi, „dubrovački vlastelini dobro da piju?

Veličanstvo, danski kralj Fridrih drugi, koga je Svevišnji prerano pozvao u svoje carstvo, nije propustio da pri rođenju svakog svog deteta dade sastaviti njegov horoskop.

U njemu je Vren otpočeo svoju karijeru kao profesor astronomije. Mi ćemo sada pravo onamo. Tu održava svakog četvrtka svoje sednice učeno društvo, odlikovano 1662 godine nazivom Kraljevskog Udruženja. Evo nas na cilju.

do priličnog stepena, ostavljajući i za starije godine priliku da se njime osvežavam i time izbegnem jednostranost svakog zasebnog poziva.

Jednog milog gosta mal’ ne zaboravih: jedno malo konjče sa dugačkom grivom koje nam je uja Vasa slao svakog leta za jahanje. Valjalo je sve te goste udobno smestiti. To je bilo, blagodareći prostranstvu naše kuće, moguće.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Oh, dedo, onda taj strah! Strah, strah, da se izludi! I tako svakog dana i svake noći. I jednako, uvek, sve veće, sve strašnije... Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.

Ali, zato molim te, preklinjem te: da mi dolaziš svakog dana. Jer, pravo da ti kažem, sve ovo što će biti posle ovoga, što ću kadgod možda biti radosna, vesela, i što ću

Šta se skanjerate? SAROŠ (Ciganima): Zauzimajte tamo mesta! (Kafedžiji): Donesi im rakije. Ulaze begovi. Ispred svakog sluga, osvetljavajući mu put, nosi fenjer.

Docnije, kad sam poodrastao, naučio uz šarkiju pesme od njih, donoseći im piće, ja sam od svakog po malo ispijao da bi mi boli glas bio kad počnem da pevam i sviram gostima, da kod gazde mesto što bolje utvrdim i što

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

A ko bi se svega setio! Ide lepotica moja za procesijom, kod časnih sestara je učila šiti, vidi svakog đavola u svakom budžaku moje kuće, a sunce na nebu ne vidi... U štalu da je privežeš!...

Eto, draga gospa Lela, posle svega moga petljanja i rada, mene još i bikovi vijaju. Umorim vam se tako svakog dana, i kad dođe predveče, ja, mesto u šetnju do groblja, sasvim kao i moja stoka, udarim čelom o staju, jedem, i legnem

vama sviram! — Srba je, međutim, više pevao nego svirao. Merakliski, sevdalinski. Posle svakog stiha pesme otkine grudma i glavom po jedan uzdah, i prelije ga muklom kadencom na tamburi.

Pa dva mladića treba opremiti i poslati u svet, i svakog prvog spremati gotov novac za njihovo izdržavanje... Pa je advokat nešto zabrljao s prodajom mlina, a Jevrejin Štajn je

— Meni je doktora platio da opravim zub. — Milan Marić je ustao svečan. Meni pomaže svakog meseca, kad više kad manje, ali znam da mi je ponekad davao ono što je njemu trebalo.

u belešci: „Priču je pisao sasvim mlad čovek, koji će ovih dana tek polagati maturu, i priča kao takva ima nedostatke svakog početničkog rada. Ali su čisto lična i topla zapažanja životnih stvari kod ovoga mladića zaslužila ohrabrenje.

Pomisli, Milane, ta balavica prima svakog prvog platu, kao čovek. A ona rohava Kronerka, što ide na dva štapa, i prodaje sita i korpe, i menja „privatno” stran

Jednog dana, u velikom društvu, Pavle je rekao: — Da, moć novca u politici, u državi, u crkvi, u životu svakog čoveka, ogromna je. Ja verujem bezmalo u mističnu moć novca.

To otsustvo svakog sujetnog nemira čini od studija g. Kalenića pravu umetnost. On misli sa strpljenjem koje zadivljuje, i kaže mi ponekad,

Kalenića pravu umetnost. On misli sa strpljenjem koje zadivljuje, i kaže mi ponekad, bez svakog akcenta, vrlo lepa zapažanja. I nikad ne fantazira o budućnosti!

— Branko srete gospodin Joksima, i s njim nastavi razgovor. — Teška je stvar sačuvati našeg oca od svakog uzrujavanja, kad niko od nas još ne može da ga zameni u domaćim brigama.

To je uostalom i ideal svakog Jevrejina. Sva moja okolina ovde potsmeva mi se što još imam platu, i vele da sam još poletarac...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

troši onde gdi su lenštine; nota bene imućne lenštine; probo mіnorem: da lenštine više jedu, kad imadu, nego drugi, to svakog iskustvo uči.

druge, tako za kapom čeznula da nije nimalo marila makar je samo gospođom Čimpeprič ili gospođom gimnosofisticom bez svakog predikata zvali; — što mlogi na ovom belom svetu, kako muški, tako i ženske, želi titulu od imati, na primer, gospodin

Ona, dakle, sve ove sujete prezre, i bez svakog voždelenija s gimnosofistom pod ruku k njegovom obitalištu uputi se. Dobro treba upamtiti da je ona njega pod ruku

da ste vi vrlo učtivi kad ste u društvu sa ženskim personama; no opet gledajući kako žaoke pera vašeg na nas bez svakog štedenja puštate, nisam nipošto verovati mogla i uvek sam tvrdo držala da ni jedna ženska neće unapredak dela vaša

Roman stane. Dobro znađaše on da je svakog viteza poglavita dužnost nevinost braniti, i budući da mu se pomenuta devojka u opasnosti biti viđaše, obode svoga

na koje je mati priroda svoju blagodat izlila, jer su mu ove do sniže kolena komotno dostizavale, i s tim mu protiv svakog napadenija rukopomoć obećavale.

Navlastito što kod Srbalja, kao kod svakog drugog božijeg naroda, i takovi čitača ima koji knjige samo zato otvaraju da vide koji su prenumeranti.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

izvore vidovnjake Suncomolje slepice reke narikače I planine udovice Hraniš ih sa dlana Rosom skupljanom svakog jutra Sa svojih stihova Spajaš preživele slogove Ruda bilja i zverinja U prvo slovo ljubavi I gradiš Poslednji

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Jedanput se nađemo posle škole i pođemo zajedno kući. Ja joj dam jednu kiflu, koju sam joj svakog petka kupovao, jer sam četvrtkom posle podne zarađivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeljno

Sutradan sam opet sreo plavo devojče i zatim gotovo svakog dana. Mi smo se voleli i bez izjave ljubavi. Ona je moje reči utehe, kojima sam joj prvi put prišao, smatrala već kao

“ Ja sam pokušavao, ali bez svakog uspeha, da izmirim njihova gledišta, ali su oni padali u sve veću vatru. Najzad počeše da secuju na mene: moj domaći

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Da se povratim, izgubio bih u vremenu. A ovako sâm u noći, ne poznajući ni put, počeo sam zazirati od svakog drveta... Činilo mi se da su kopite moga konja strahovito odjekivale u noćnoj tišini.

Zatvaram oči, da me voda ne zanese. Očekujem svakog časa da se konj saplete i neprestano mislim na onoga nesrećnika koga voda odnese. Konj se giba s noge na nogu.

A da bi olakšali vuču, razorili su njihove prednjake, pa su zadnjake naslonili na seljačke dvokolice. Kod svakog tako opremljenog topa i kare, bio je određen po jedan oficir iz puka. Ukupno osam, i komandir deveti.

Podnarednik Gruja reče da je već u agoniji i ne zna ništa za sebe. Posle svakog prenoćišta vojnici pred zoru kopaju rake, da sahrane mrtve.

Ona urođena inadžijska crta naroda srpskog počela se odmah ispoljavati. Svakog časa su izlazili vojnici iz kolone da svrše nuždu. A za to vreme je italijanski vojnik čekao...

Telo omlitavelo, noge su ranjave. Vojnici se vuku između italijanskih stražara kao da su osuđenici. Konji svakog časa padaju, te ljudi tovare stvari na sebe ili ih prosto bacaju.

Nekolicina priskočiše. Sad smo zapali u klopku. Unezvereno se okrećemo, očekujući svakog časa da se gore, na bedemu, pojavi neprijateljska pešadija, i sve pobije. Trebalo je nešto preduzeti.

A da se upućuju tako daleko dva puta dnevno, neizvodljivo je i opasno, jer Bugari mogu svakog časa udariti. Ordonansi izveštavaju da su neki konji već pali. Od silne žeđi i naša misao kao da je zamrla.

Petrović, Rastko - PESME

čudno ime njino, Da ne sputam im podlo i malo svetle snage; Tolike su mi večeri, i jutra, bojile hleb i Vino, I ono što svakog meseca primah ja od te drage.

I tako me raskida i štiti njen duh, Al nigde ne naiđoh prolaska njenog trag, Zalud mrvila za sobom stvarnosti kruh, Iz svakog sna pretekne pokret joj blag Al ne i deo tela kojim pronese ovaj dah.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

CRVENI MAKOVI Žena je počinjala već da stari, ali je tuga što nema dece nije napuštala. Mlâde se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu, sve ulice i sve kuće pune su dece, samo se u njenoj ni dečji plač, ni

Saplemenici više nisu imali oči za njega. — Gle, kako se pravi važan! — rekli bi nakon svakog Belkovog podviga, izbegavajući da ga prime u svoj krug. Uzalud je nesrećni Belko razmišljao u čemu je njegova greška.

Da je hteo — mladić je mogao biti moćniji i bogatiji od svakog dara na zemlji. Ali, on nije mario ni za moć, ni za bogatstvo!

Mora mu naći leka. Slepa i bez kose istrča ona na ulicu, stiskajući sina uza se, moleći svakog koga je srela da joj Varalicu nađe. — Samo dok Mesec iz mlađaka u pun ne pređe imam vremena.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

TOMA Pa što se ne uda? Što ti to... Silom! Zašto si vlast? ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Gledam. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. »Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće?

Šantić, Aleksa - PESME

Ja znam: ti samo napajaš se nebom, I svakog primaš sa solju i hljebom, Pa tebe slavim, tebi blagodarim! 1908. HAJDEMO, MUZO Hajdemo, Muzo, iz ovoga kruga, Iz

U svakom stablu ja čujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom — I ćutim kako puni izvor lije Novog života iz svakog udara, Što korjen trese, budi ga i grije. Sve cvjeta, diše.

15 Taj svet je glup i slep je sasvim, I svakog dana je gori, O tebi, moje lepo dete, Rđavo sudi i zbori. Taj svet je glup i slep je sasvim, Ne zna te dobro

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Od šesnaesterca, onda sa cezurom iza petog ili šestog i iza devetog ili desetog sloga), i često sa „pripevom iza svakog, ili svakog drugog, ili svakih nekoliko stihova“ (pripev je od šest, ređe od pet slogova, i „ponajviše ne dodaje stihu

onda sa cezurom iza petog ili šestog i iza devetog ili desetog sloga), i često sa „pripevom iza svakog, ili svakog drugog, ili svakih nekoliko stihova“ (pripev je od šest, ređe od pet slogova, i „ponajviše ne dodaje stihu iza koga se

U tome je „logika i ukus“ pevača XIX veka. Odbacujući svađu, pevači XIX veka, s jedne strane, lišili su izdajstvo svakog opravdanja, učinili ga jednim opštim pojmom pod koji može da se podvede svaki prestup prema otadžbini i, sa druge

O praznicima bi im dodala nešto bolje, ali bi ih svakog jedanput udarila, a Marka i dva i tri puta. Tako je potrajalo tri godine.

No ovi naoružani ljudi često su išli naruku hajducima, često su se i sami odmetali u hajduke, i svakog časa mogli su da se pretvore u ustanike. Zato su Turci — da bi zastrašili narod — vršili mnoge i teške odmazde.

Dakle, u prošlosti nema izlaza, klice budućnosti su u savremenosti, — to je tačno, to je poznato iz svakog udžbenika. Ali ta opšta istina ovde je rđavo upotrebljena.

Mače vojsku Bogdan Juže stari s devet sina, devet Jugovića, kako devet sivi sokolova: u svakog je devet iljad' vojske, a u Juga dvanaest iljada, pa se biše i sekoše s Turci, sedam paša biše i ubiše; kad osmoga biti

trže sablju ispod skuta, te Iliji odsiječe glavu; a Aleksa sjede na ćupriju, pa ovako poče govoriti: „Bog ubio svakog rišćanina koji drži vjeru u Turčinu!

Humanisti preporoda našli su u njemu, snažniji nego u antici, „izraz ideja pravednosti, jednakosti, slobode od svakog prisiljavanja i od svih predrasuda, izraz izvornog optimizma i priznanja zakonitosti čovekovih nagona“.

zakona rimskoga“; „kao što u Dalmaciji primorci i Boduli zovu sve ljude sa suhe zemlje iznutra Vlasima, tako i Vlasi svakog koji je obučen u talijansko odijelo zovu Latininom, makar bio koga roda i zakona“ latinski — talijanski, katolički

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

sata Dvadeset četiri gosta Možete skinuti s vrata Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— E, za tu nam rabotu treba i jedno magare. — Šta tu treba magare! — poskoči Đoko. — Evo mene. O-op, ja sam brži od svakog magareta. — E, kada bi bilo na trku, ali tu treba nositi, i to dobar tovar — poče da objašnjava Mačak.

se na jelo durio, drugi se svađao s braćom i sestrama, treći je gledao da zdipi veći komad, a ovdje u logoru — ta svakog bi bilo sramota da tako nešto uradi. — A od koga sramota? — pitao bi neko. — Možda najviše od Jovančeta, od Strica...

Ranije bi često prezao od svakog šušnja, zaobilazio šumarke, jaruge i pusta mjesta, a sad bi se samo sjetio da pripada četi — Jovančetovoj četi — i već

Broj bjegunaca rastao je svakog dana. — Aha, znam ja zbog čega je to — dosjećao se on. — Ili oni bježe od škole il ih roditelji zadržavaju da im rade

Kad li taj malo popije pa pograbi šibu i razviče se, gori je od svakog drekavca. Ehe, baš takav i treba za ovu pustopašnu dječurliju.

Glava da ti se zavrti pred tom zamršenom mrežom bjegunaca i gonilaca. Drumom podno Gaja svakog jutra osviće novoutaban trag dječjih nogu. Đaci prolaze u školu.

Jedva se usudiše da i šapuću, jer im se sve činilo da će se svakog časa ispod niskih kamenitih svodova čuti nečiji tajanstven glas: — Ej, vi tamo, tišina! — Da izmjerimo dubinu?

Pa ko da sad misli na nešto drugo! I navadi se tako Stric da se svakog predvečerja susreće s Maricom na drumu, pod baštenskom ogradom.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

BOG SE LjUDI ODRIČE Više oproštenja nadišli su vam gresi, osvem svakog leka okrastaste se: vaši gresi bujaju, izvidati se nikako ne mogu!

E da se može kad dokonati da ceo bude? Moji mili, eto svakog učenja pomalo vam iznosim napred, eda biste se poboljali i s dobrog se poživili, nego zato vrlo mi je mučno što vas