Jakšić, Đura - PROZA
— Učitelju, — reče, — vreme je da putujemo; eno, pogledaj tamo istoku, videćeš gde se nebo beli, skoro će i da svane. I on metu uzdu na konja, potapka ga po vratu, prebaci uzdicu preko svoga lakta, i mi pođemo lagano, nogu pred nogu,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja ostavim momka, da mi, kad svane i razbere jesu li Turci pobegli, kao što nam kaza Gača i Nikola, ili jošte u šancu stoje, haber donese.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Napuni puške i zapali lulu — hoće da čeka baš dok ne svane. Iako je bio kuražan, beše se, bome, prilično uzjazbio! Utom zapeva petao u selu. Strahinji čisto laknu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Stanko Aleksić. Harambaša poćuta malo. Zatim promumla kroz zube, više za sebe: — Starije je jutro od večera. Kad svane, videću. Pa se okrete družini: — Jovane! Jovica! Pripazite na njega dok ne svane.
Kad svane, videću. Pa se okrete družini: — Jovane! Jovica! Pripazite na njega dok ne svane. Iz prisenka se digoše dve prilike i priđoše Stanku. — Razjaglite vatru i sedite.
Ja mislim da idu u stopu za nama!... — Javio sam i Luki, i Jakovu, i Voždu!... Ovo je strašna sila!... Kad svane, pogledaćeš sa šarampova, pa ako vidiš kraja, čini od mene šta hoćeš!... — Dakle, mnogo ih! — Mnogo!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I opet rukama živog ajduka uhvate, a pušku i ne opale. U srezu je stanovao i čim svane on za pero, a uveče piše prema lojanoj sveći i sam kupuje sveće za svoje pare.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
i dalje, da sluša ciku i vrisku žena, na donjim spratovima, svirku, i viku pri odlasku kockara, koji su odlazili, kad svane, iz kuće gospože Huml, izgubivši ne samo novac, do poslednjeg talera, nego i satove, burmutice, prstenje, pa katkad i
Od kad je te kokote imao, spavao je mirno. Oni su kukurekali pre nego što svane, a on se tek u svitanje vraćao iz kuće Višnjevskove, pa je do podne, kao i Višnjevski, spavao.
Njihov otac bi, kad bi se umorio, seo, skinuo periku, ali ne bi odlazio sa bala, sve dok ne svane. Imao je običaj da, u takve dane, kad mu familija ode, ne leže, nego da uzjaše i ode pravo da nastavi manevre, ili
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
! To ti je tamo gdje je đavo reko laku noć, tamo gdje se smrkne prije neg svane, tamo gdje čak i put zaluta i bez traga se izgubi u klancu iza mlina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
svetu i bolji od svih drugih pukova i nikada pre toga nisu mu se činili ni oni što ostadoše doma, tako dostojni da im svane.
Radičević, Branko - PESME
bi teo ja drukčije sada, Sada meni bilo bi milije Da se danak ukaže docnije, Da sa vama mogu duže biti, Jer kad svane, moram odlaziti.
po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan Sulejmane, „Oh đaure, čekaj dokle svane“.
Sunce zađe, pade tama, Aja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane — Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si mogâ?! 9. 5.
Kakve t' vile savladaše? Da poglediš to siroče, To Vojvodstvo, Da mu gleneš grdne rane, Da mu opet snova svane. 26. De si, Mikle, de si sada, Kud se dede i izgubi? Kakvi tebe jad savlada?
Tamo, tamo s one strane Ćaše divan dan da svane; Čisto zlato sve je bilo, Al' je brzo potavnilo. I olovo sve postade Pa na srce jadno pade.
Škripi zubi Arslan Solimane: „Ala, Ala, čekaj dokle svane!“... Ode nojca, bela zora zori, A bele se po polju čadori, A serašćer kroz okola svoga Ukraj gore vidi još jednoga:
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Šta da ti duljim, brate Rade, tek što svane dan, a čovjek seljak okuje ruke uz plug il motiku, savije draga leđa crnoj majčici zemlji, pa tako, korak po korak, kao
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more;
I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu
A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama.
U tom svane: ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi a ne kaže im ništa.
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo se!
On vatru naloži, a sunce ograne i svane se, onda on braću izbudi te ustanu i tako pođu dalje. Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu.
Ali carev sin to ne sluša, nego sjutra dan kako svane opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga
Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im kakav je san usnio, pa im reče: — Deco moja, ne žalite truda ni blaga, nego
Ujutru kad svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje dokazujući mu, kako su joj sluškinje gladne.
Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao. I tako putujući naiđe na velike vratnice,
A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave.
“ Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: — Šta si došao?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima. Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola sjane duga.
Trag ti se utro, trnjem gazio, pseći nakote! Gluvo ti doba kad svane jutro u kam zgodio vražiji skote! o trnju gnjio - rđa te jela! Sjeme ti bilo puhor pepela!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Svaki ima svoj sud o njemu... Treba poklati sve petlove. Čak ako bi dan i zaboravio da svane — kakva glupost! To nije da bi pevali, već da bi sebe razbudili. Šta me se tiče šta će misliti o životu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Laku noć, laku noć! Dok ne svane zora plava, Dok ne grane beli dan, Po pučini zaborava Nek nas vodi slatki san. — Mir je.
POŽARNIČKA PESMA Tiha ponoć zemlju skriva, Sve spokojno sneva san I miline rajske sniva, Dok ne svane beli dan. — Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I strašni se hori
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sa svećom po noći krstarim kroz svoje korenje, kome li će tamo u daljini, na izlazu pećine jutro moje krvi da svane i kada, i na kome jeziku? POSEČEN KNEZ SE SEĆA Na sjajnu moju kostret ustremila se konjica azijska ko usov peska.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čim svane, oni svi, golotrbi i bosonogi mališani, njegova braća i sestre, poiskaču ispod prljavih, pocepanih ponjava, pa trči na niž
Vlajko retko kad i dođe kući, a kad dođe, i to samo u veče, zaključa se u svoju sobu, noći, i čim svane opet ode. On drži da tako mora postupiti svaki, ko hoće da navikne ženu, da se ne meša u negove »poslove«.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne poljane, a Mesec se nad njima sja kao srp.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Na svršetku noći mračne, nazadne, Pomrčina se zgusne i raspadne, Pa zato, svaki put kada svane, U nebu zagrakću tolike vrane.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato je on cele noći, pored svega pića i vesela, jednako morao da se drži, čuva, da bi, eto kao sad, pre no što svane, otišao kući, spremio i tamo udesio i posle došao po prijatelja da ga vodi k sebi, na dalju čast i dalje vesele.
Sve je bilo mrtvo. A Sofka, da bi sad, kad svane, kad aščika uđe, zatekla sve kao što je red, običaj, kako brak zahteva, morala sama mladoženju da diže, raspasava.
svukla i gotovo unela u svoju postelju, i pokrivajući i sebe i njega onim velikim venčanim jorganom, čekala da sasvim svane.
Pandurović, Sima - PESME
tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i slutnji, Osluškuje dugo, dokle zora svane, Udaljenu buru što bruji i tutnji. Jer daleko tamo haos je krvavi Za slobodu i za ropstvo, koji huji.
Ali ti si uvek, mila ženo, bdela Burnom noći i kad dan zlokoban svane, Otmena, umna, i časna i smela, Nad domom našim očima dijane.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad ujutru svane, Petronije, ne čekajući da mu iguman kaže zašto će ići iza Braiće, uzme pušku na rame pa upravo u Braiće; i provedavši
Bokumire su to dobro zapamtili, pa čim svane, odu u svoje pleme i ispričaju im svoj doživljaj, i šta im valja činiti da se od neljudi oslobode.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad u jutru svane, onda čovek vidi, da je đavolu pridigao svoju slaninu. NARODNE SRPSKE ZAGONETKE ŠTO MI TI JE ZA ŠTO? 1.
Kad sjutradan svane, a to imaš šta viđeti: mi svi u jednoj ljudskoj glavi koja stajaše između nekakijeh vinograda. Dok se mi tome još
” A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga matoroga psa da ostave.
” Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi | se, i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao. I tako putujući naiđe na velike
” Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: „Šta si došao?
” Obraduje se ovi čovjek, te ujutro kad svane odvoji se od pobratima te onaki kakav je krenu, i idavši | za dugo počine pod jednijem velikijem kamenom, pa počne da
„Barem spremi joj što na put, da ne umre prvi dan u šumi od gladi.” Maćija joj umesi pogaču, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u šumu, pa se ukrade od nje i vrati se kući.
I celu noć su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva živa ostala. Kad ujutru svane, ona siđe s drveta i pođe opet po šumi ne bi li kako iz nje izišla, ali šuma sve gušća a kraja nikako.
izvadi ti mene ovo jedno oko, kad ne umjeh ja tebe obadva, ali mi uteći ne ćeš.” Kad ujutru svane, napiplje divljan vrata od | pećine i videći da su zatvorena počne po pećini brbati tamo amo da đaka uhvati, ali ga ne
Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje svojijem putem da prosi u kralja đevojku. Idući kroz planinu nađe čobana od one kuće đe je bio na
Kako svane, oni odmah stanu gledati, da l' ima kakoga god traga, kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more
“ I ona sila s đevojkom otide. Sjutra dan kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može, kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom
Ćosić, Dobrica - KORENI
I još stolicom zavitla na mene. Što me samo ne udari! Do pod miške nabio bih te u zemlju. Čekaj dok svane, sutra ću ja tebe! Anđu malo popusti groznica. — Daj mi da ih podojim... Tola joj prvo pruži „desnog“.
Kuća mu je postala zverinjak. Milunka je zmija. Izbaciće je napolje. Odmah. Još dok ne svane. Sunce daje ne zatekne u njegovoj kući. Klonulost, jača od žele, sprečavala ga da ustane i najuri taštu iz kuće.
Samo da ona vojska ne napravi neku nesreću. U Prerovo je otišla. — Ćuti! ... — Dok svane, u selu si. I kad prva opali, sokaci su pusti reče zadihano Steva Čađević, i sebi previsok, i sede na minderluk.
Kao da je se ne tiče sve ono što će se dogoditi čim svane. Njene misli ne mogu da se uspnu do dana koji se polako za maglama vuče.
I ne samo tada. Sećanje leti po selu, sada dok leži. Malo je onih koji smeju da mu se rugaju „Došljak“. Kad svane, oni neće braniti opštinu. Pobegli, psi, čim su zvona čuli.
Toline reči ga ohrabriše. U bunilu dete ječi. Samo da izdrži dok ne svane, misli i veruje da mu ga smrt danju ne može oteti. Smiruje se: prilazi mu umor. Prijatan mu je.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sunce zađe - pade tama A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Br.
Al' eto zora sviće, I eto prođe san; Al' tebe nema, nema Nema da svane dan! Đ. Jakšić XIII KAD SE SETIM Kad se setim, mila dušo, Rumenila lica tvoga, Tad ne pijem druga vina, Nego samo
Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane Tama?... I hod se čuje... Da l' ponoć tako mirno putuje?
Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi, k'o da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora svane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je!
“ I danak sluša, i pokorno svane, I krvav istok svom silinom plane. U sobi tama. Maloga kandila Poslednji zraci, meki kao svila, Umiru; nema ko ulja da
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Neko fino, znaš, slatko, moderno, sve sama svojeručno kuvala. Ama 'oće da svane, a ništa. Časna žena, boga ti, smerna, uviđavna.
I tako se svu noć drhtalo uz one zidine i u grozničavom očekivanju da svane. Tek što je počelo da sviće a pojavi se jedan mali odred francuskih vojnika u plavoj uniformi pa se zadrža u našoj
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Zna li Radisav na koji će kraj ? — Ne zna za celo, ali misli da će na Bukulju i Klenovik. — Dobro. Čim svane, nađi se sa Radisavom; a ja ću zorom doći u varoš.
— Čim svane, krenuće se ceo srez osim naših sela... još sinoć su svi skupljeni i sad su tu negde blizu. — Hoće li svi pravo ovamo?
Noć!... »Već se smrklo !... Kad pre... i kako je to moglo biti?... Ko zna koje je doba... Možda skoro da svane?... Pa onda... Šta ono još beše.. šta ono beše lepo ?... Nema ništa lepo !... Majka... Stanka... nije, nije !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A to gazda sve sluša i razume što oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku, samo onoga matoroga psa da ostave.
Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa pođe kako mu je kazao. I tako putujući, naiđe na velike
Seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe, i sjutra osvane dan. Kako svane, oni odmah stanu gledati da l̓ ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more;
I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se što gođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom
A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutradan svane, braća se vrlo zabrinu što se učini s njihovijem sestrama.
Utom svane; ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi, a ne kaže im ništa.
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo se!
On vatru naloži, a sunce ograne i svane se; onda on braću izbudi te ustanu i tako pođu dalje. Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu.
Ali carev sin to ne sluša, nego sjutradan, kako svane, opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski, kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa
Ujutru kad svane, poruči carska kćer ocu da još toliko jela i pića pošalje, dokazujući mu kako su joj sluškinje gladne.
Čim to vino ispiju, postaće od njih dva slana kamena. Oštar Dan to odmah zapiše. Ujutru, čim svane, dignu se na put. Kako dođu na most više dvora, srete ih maćija i dade svakom po jednu čašu vina da popiju.
Mali reče da hoće, pa zakala i otide kući. Kad se ujutru svane, dođe mati k popu pa pita: — Gospodine, hoće li išta biti?
Petković, Vladislav Dis - PESME
“Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana. K'o pustarom pesak Misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak, I vidi se život, zima k'o dve rane.
sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće goru: Njoj promena nosi proleće i zoru; Jedva čekam veče da i meni svane. 1904. KAKO MI JE...
Ostavih, dakle, svoj kućni prag I otadžbinu: najljuće rane. Nekako preneh svoj život nag I nadu na zoru da opet svane. Nad mojom zemljom nadvi se žalosna vrba, A tuđina mene primi sa slobodom Srba.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
„zalutah u razbojništvo“ nije nehotična omaška, potvrđuje nam treći stih iza navedenog: ,,[ja sam] pun čežnje jutra da svane“ mesto ,,[ja sam] pun čežnje da jutro svane“.
potvrđuje nam treći stih iza navedenog: ,,[ja sam] pun čežnje jutra da svane“ mesto ,,[ja sam] pun čežnje da jutro svane“.
još razgovetnije opaža u jednom ranije navedenom primeru, gde je pesnik u isti mah ispunjen sopstvenom čežnjom da jutro svane i čežnjom samoga jutra da svane: ,,[ja sam] pun čežnje jutra da svane“.
ranije navedenom primeru, gde je pesnik u isti mah ispunjen sopstvenom čežnjom da jutro svane i čežnjom samoga jutra da svane: ,,[ja sam] pun čežnje jutra da svane“. Ukrštaju se, takoreći, subjekatska i objekatska strana čežnje.
u isti mah ispunjen sopstvenom čežnjom da jutro svane i čežnjom samoga jutra da svane: ,,[ja sam] pun čežnje jutra da svane“. Ukrštaju se, takoreći, subjekatska i objekatska strana čežnje.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
PANTA: Pa kako da ti kažem, Živka, ne valja; sve nekako naopako. Nego velim, sad ako mi malo svane dok si ti na vlasti. Računam, znaš, zbrinućeš svoje i podržati. VASA: Pa, dabome, ko će ako ona neće?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jest, mnogi u tišini Isplače s’, pa je lak; Kad svane, vama s’ čini: No, to je veseljak! »Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ...
I to je valjda zato Da budu svetla lica Kad svane vidovdanska Petstoletnica. Eno se Srbi mire! — Ja mislim Srbe prave, Jer ima nazovnika Što se u smradu dave.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A kad zaspiš, ona šapće: „Spavaj, spavaj, žrtvo moja, Odmori se na mom krilu, Čuva tebe tuga tvoja!“ A kad svane zora bela, Klikće kao soko sivi, Ona ti se prva javi: „Dobro jutro, još smo živi!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pitao sam se onda neprestano šta li će biti sutra, kad svane dan. Tamo desno, kod onoga voda, otpoče krkljanac. Opet raketle...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Muž, siromah, ćuti, pak se tek obzire, Što skorije može navlači čakšire, Jedva čeka, jadan, tek da dobro svane, Leti bez obzira, k'o iz puške tane, Niti ide doma pređe dvan'est sati, Čeka dokle počnu sofru postavljati.
teški sudbe treskaju burno njega; Dok najedanput mu sunce zasine, razgali se nebo, Iščezne beda i strah, nadežda svane opet. — Šta s’ ono izgrebeno vidi na obali desno?
No božju pomoć moliti i zvati, To hristjanskim junakom najpre treba, Kad zora svane, sav će svet već znati Tko milost želi, tko l’ prokletstvo neba, Jer Muratu nogom ću za vrat stati Da ne ždere
Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći? Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti, nećeš dočekati moći, Pa zašto dade da se kreneš k celi, Za koju nužno dan ti treba beli?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ kaži bratu — neka prestane, Ta još je noć, idi, kaži mu Nek čeka malo — dan dok ne svane!... KNEZ ĐURĐE: Svanuće dan, Hoće svanuti, I u tvog sanka budnom zrcalu Sumoran će mu zračak granuti — Pa kad u
Jakšić, Đura - PESME
Al’, evo, zora sviće, I, evo, prođe san; Al’ tebe nema, nema — Nema da svane dan! 1862. CRNOGORAC CRNOGORKI Rane moje ljuto tište, Mila, divna Crnogorko!
Pa zar da nebo svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane — Tama?... I hod se čuje... Da l’ ponoć tako mirno putuje?
Nastasijević, Momčilo - PESME
(PESMA ANĐELA SA HOROM) Reče Bog, kad svane dan, Cvet jedan biće rascvetan. Divni cvet iz tvoga stabla Ispuniće miris blag, Narode sve i ceo svet Na vjek
Ćipiko, Ivo - Pauci
zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k sebi u krevet, da s njime razgovara i šali se dok svane, već se javi ženi i kaza joj da ide k djeci; pomešće ih... —Zar si drijemovna? — upita je. —Nijesam, — odgovori žena.
— pomisli i strese se od boli. Ali, dok bol popusti, misli: — Ići ću, dok svane gazdi; moliću ga da pare primi na račun i da obustavi dražbu; nije moguće da neće biti mekši kad vidi onoliki novac...
—Blidi od istočne strane, — reče kao za se. —Zar je brzo svanuće? — upita Ivo. —Lako ti sad svane!... Istok porumeni, cikne sunce i odmah peče. Ositiš pot i tareš se, a još se nisi ni prikrstio. — Spavajte slatko!
Ilić, Vojislav J. - PESME
kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori se, slatko lane, Ja ću stražar da ti budem, Dok rumena zora svane.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Volim drvo Kad zeleni, Volim nebo Kad rumeni. Volim sunce Kada grane, Volim danak Kada svane. Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne mogu da se narazgovaraju. Novih tema ima. Raduju se jedan drugom kao da su dečaci koji ne mogu da dočekaju da svane dan i da se ide kod druga. Pred veče šetaju kraj Tise.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— dodaje Dušan. — Večito raskopčan i mastan... — Ah, da li će da svane sutrašnji dan! ... i osudio postupak sveštenika ovoga puka. — Ama, je li baš to napisao? — naginje se pop Momčilo.
Petrović, Rastko - PESME
Odakle zora će da svane? Odakle zora će da svane? Odšetaću se u polje žuto Tamo gde je treća četvrt mesečeva: Zakliktaću mu pesmu
Odakle zora će da svane? Odakle zora će da svane? Odšetaću se u polje žuto Tamo gde je treća četvrt mesečeva: Zakliktaću mu pesmu mladačku, Glas neka široko zatrepti.
Pa ipak pun čežnje jutra da svane Za slavu i putovanja, za slavu i putovanja, sa druma Za korak jednog deteta, za pokret njegov u hodu, A aeroplani i ptice
mržnji, provođah grozne dane, Kroz telo grize otrov, psovka i ljubav oblaporna; I ranjave suze jecah u čas kad zora polju svane, A dušu da l glođe bes ili nežnost neumorna?
Šantić, Aleksa - PESME
Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija postô, U mehani pio i bez groša ostô!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
po mojoj glavi Pa čas se žuti Čas se plavi Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću JEDNOG ZELENOG DANA HAJDE DA
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Prekrasna rabota, nema šta! — Hm, najprije bi trebalo da svane ovdje u šumi, a tek onda tamo napolju — mudrovao je čiča. — Izvan šume i onako nema neke naročite opasnosti, a u šumi...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego kako svane, komad u ruke, hajde, pusti raspasom na sokak! A i sam otac mu tako čineći, iz postelje viče ima li što da pije i da