Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti. Sad se nema šta, jerbo u hitnji ništa spremili nismo.
Sutra poranimo preko velike Moskve, dok veće i svanu. Govore da je Moskva 15 ruski̓ vrsta dugačka, tj. tri sata. Putujemo na pošti, dok dođemo u varoš zovomu Klin na konak.
I ne hte se sa mnom vratiti. Ja pođem unapred, puške ne prestajaše. Ja idem na sent, i veće svanu; dok sada tekem čujem plotune, pucaju opet na onom mestu, no valja mi donde dobar sat i po putovati, a konji posustali.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedva je pred zoru sveo oči. Taman svanu, a već stade gazda Milun, po običaju, vikati po kući i oko kuće: tera čeljad da ustaju, zapoveda nešta, iskašlje se,
Siromah Mojsilo da u zemlju potone od bruke. Dok priđe advokat: — Aha, gazda Mojo, otkud vi? — Mojsilu čisto svanu kad vide advokata. — A kad ste vi iz Požege?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prvi put, te noći, dahnu on dušom... Mesec mu osvetli šumu, a njemu kao da svanu. Zastajaše ovde-onde ne bi li našao kakvu putanjicu da se njome uputi. I posle malog tumaranja nađe je.
Dučić, Jovan - PESME
Jer docnije krupni ognjevi da planu, Treba iskra onih što umru u sjaju; Samo zore koje iz očaja svanu, Prokažu grob pretka i put naraštaju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Gde sam ono stala? A ja, jeste. Dok jednog dana nje nema kući: deset, jedanajest, dvanaest, — Ju, ju, ju — svanu lepo, a nje nema. Kuku meni ojađenoj!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Polazak Đurđev i Anin, iz Kijeva, odigrao se, tako, brzo. Bez obzira prema ostaloj familiji. Rano, tek što svanu, Đurđe je, sa svojih pet husara, i troja kola nameštaja, krenuo, iz avlije kuće trgovca Žolobova.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad svanu, iza brežuljaka, pod nekim posečenim vinogradima po kojima su trčkale tekunice, poređaše se, u potpunoj tišini, na polug
To mu je uspelo, bez muke, baš onoga dana, kada se, pre no što zora svanu, Vuk Isakovič beše namerio, sa svojim Podunavskim polkom, po nalogu barona Berenklau, da uzme prepadom jednu
Radičević, Branko - PESME
Al' jedanput danak svanu, A on sina nađe ladna: „Pa zar i tu grdnu ranu, Moga jada smrti gladna!“ Veli jad je njega stiskô, Zamuti se
Beli danak eto veće svanu, Jarko sunce zemljici ogranu, Da l' i tebi, tužno srce moje? Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne,
I gle svanu, i sunašce granu, Al' već bojak pritiskâ poljanu, E se Turci makli pređe zore, A ispali Srbinji iz gore, Susreli se,
Ljupko cveće, ti još ne uvenu? A ti, zoro, opet iz sna prenu? A ti, sunce, opeta ogranu? A ti, danče, opet svetu svanu?
Jer on ima krasna sina, Gledeć koga pun radosti Opominje se milina, Što imade u mladosti. Al' jedanput danak svanu, A on sina nađe ladna: „Pa zar i tu gorku ranu? Moga jada smrti glādna!
I odoše, Bog im pomogao I na Turke što pređe nagnao! Veće svanu, veće sunce granu, A junaci slaze niza stranu, Stranu jednu golemu, visoku, Gnjevnu suzu u junačkom oku.
Tako čudno, i slatko, i milo Nigde nikad Ajkuni ne bilo: Što pre beše, beše noć i sanak, Sada teke njojzi svanu danak; Zatrpane one iskre male Sad u silni plamen se sagnale, Onaj plamen što nebo otvara, Što srdašce vadi iz
Kostić, Laza - PESME
Tad moja vila preda me granu, lepše je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom zaleči ranu, al' težoj rani nastade brid: Što ću od milja, od muke
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ujutru svanu, kraljica pođe da svoje šćeri probudi, kad ima šta viđeti: sve tri zaklane. Odmah zakuka. Kralj kad ču kukanje iziđe da
Potom ga kralj odvede u jednu sobu i zatvori. Kad ujutru svanu, kralj podranio i naoštrio nož, otvori sobu u kojoj je Grbo, pa reče: — Naprijed, Grbo!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kad svanu, Gojko stiže s baba-Smiljkom pred školu. Tašta mu odmah utrča u sobu, a on predade konje Stojanu, ne pitajući ga ništa i
Ona skakutaše veselo s mesta na mesto, stade po neku pesmicu da peva... A posle joj svanu pred očima... ona oseti da se u njoj stvara nekakvo novo, neobično osećanje, nešto sasvim svetlo, zanosno...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Firmament sijnu ko da plamti zlato, Pustinja svanu od svetlosti neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kapetan ode, a kmet uze da razdaje ljudima barut i olovo koje mu dade pandur. Čim svanu, ljudi postadoše slobodniji i veseliji, počeše neki da se šale, neki drže poslednju »smotru« nad oružjem, a neki se
« Toga časa spade mu neki veliki teret s grudi i obuze ga svega neka nagla i topla milina. Svanu mu pred očima. Postade mu sjajan ceo svet. On veselo podiže glavu i poče da se smeši na ljude koji prolažahu pored njega.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U mraku smo čekale sve dok ne svanu. Igrao je partiju preferansa Sa noćobdijama u Zvečanu.” „Slab mi je stomak, pa ne vari Ljudska izdajstva, tu hvata
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad evo ti na jedan put svanu u pećini kao dan, i tušta i tama od svake vrste ljudi, crnijeh, crljenijeh i žutijeh, u različite haljine obučeni, a pred
” Čuvši on to, dosjeti se jadu, te jedva dočeka doklen mu dan dođe. Kad svanu, on uzjaše na svoga konja, pripaše sablju i povede psa pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kovač i mlinar prionuše va rad, te prekovođani počeše dolaziti. Vozarima svanu što se ta dvojica moradoše otkaniti ribanja. Govedar je bolje pazio stoku, a Škeljo konje. Baleganu se uze ključ od pivnice.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šćućurene u svojim koritima, reke su prestravljeno ćutale, ne usuđujući se da se pomaknu. Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabrinu se: kamo je mogla otići? — u potragu za njom!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Što j' najlepše, rado bih joj niz'o: „Vidiš, dušo, proleće je blizo“ A njoj svanu: - „Proleće je blizo.“ „Nebo će se zablistati blistom, Gora će se zaodenut' listom, Sunce sinut' kako nije
No svanu i dan žalosti. U Tihi Korintski Zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima, Sa galijama svojim. A kad se kretoše da
I meni zora k'o da jednom svanu; Po mrkloj noći gde severac reže Oslavi jutro divotno i sveže, I jasno sunce prvi put mi granu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Pa znam, brate si ga moj, znam, kako ne bi znao Milića Sandučarevića. Sad se setih, boga ti, Iko, najedanput mi svanu. — E fala Bogu — kaže Iketa. — Taman sam se uplašio. Može čovek najedanput, znaš kako je...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
te hodao po sobi, razgledao i očistio sve puške i noževe, i opet mu došlo vreme, kad već nije imao šta da radi. Svanu mu kad dođe Vujo. — Kamo se, za nevolju?... Hoću poludeti ’vako sam. — Nećeš dugo, ne boj se. Sutra, zorom, na posao!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tu se oni rahat učiniše, a kad ujutru svanu, on neće da ide, te ga sluge pripoznaše i javiše caru. Car odmah uze sobom dva dželata, pa dođe da ih oboje pogubi.
Čuvši on to, dosjeti se jadu, te jedva dočeka doklen mu dan dođe. Kad svanu, on uzjaše na svoga konja, pripaše sablju i povede psa, pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i
Kad ujutru svanu, kraljica pođe da svoje šćeri probudi, kad ima šta viđeti: sve tri zaklane. Odmah zakuka, a kralj, kad ču kukanje, iziđe
Potom ta kralj odvede u drugu sobu i zatvori. Kad ujutru svanu, kralj podranio i naoštrio nož, otvori sobu u kojoj je Grbo, pa reče: — Naprijed, Grbo!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Što j’ najlepše rado bih joj nizô: Vidiš, dušo, proleće je blizo. — A njoj svanu: „Proleće je blizo.“ Nebo će se zablistati blistom, Gora će se zaodenut’ listom, Sunce sinut’ kako nije davno, —
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bez predaha su ljudi danonoćno izvlačili granate na položaje, jer završni čin nije još nastupio. Tada svanu zora drugoga dana. Ljudi napregli poslednju snagu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pa ode s oba svoja verna druga U turski tabor, kako zora svanu, Na mamnom daru Muratu se ruga I zadade mu odmah smrtnu ranu.
čeka tri dna bela, I tri zaman noći On provede — bez pomoći, Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta zora rujna Svanu otkad brat mu tamo, Vika, huka ču se bujna: „Da iz dvora njega damo!
večnim prstom Duh večnosti zlatna načičkao slova, I ko donde dospe, slova čita ova: „Kad se smrče telu, tada duhu svanu: Duh mladića ovog sad je u mom stanu. Crna teška zemlja duhove ne gnječi: I tljeneni čovek samo pod njom ječi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dok svanu, kao da se dana zaželi, diže se i radoznao proviri na vrata: jednako je vazduh snježan. Stakne zapretanu vatru da je oži
Jednoga jutra svanu vedar dan, pirkaše suhi sjevernjak; sigurno negdje preko mora bijaše porosilo, pa tako nestade i zadnje obmane.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Već dve noći i dva dana Kako strastan zaspô nije; Već dve noći i dva dana Kako slatki otrov pije. A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A
Već dve noći i dva dana Kako strastan zaspô nije; Već dve noći i dva dana Kako slatki otrov pije. A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori se, slatko
No svanu i dan žalosti. U tihi Korintski zaliv Stigoše jednoga dana sinovi gordoga Rima Sa galijama svojim. A kad se kretoše dalj
Petrović, Rastko - PESME
tugu svoju u reci plača tuđa, Starče, čije su kose zabelele sasvim u danu, Mladiću, očiju božanskih iz kojih ljubav svanu, Tiha ženo, koja sa anđelima mešaš svoja sanjanja, Teškoga srca katkad u dnu čudnih smrkavanja, Ne pomišljajući da u
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A onda svanu i jutro u kojem zvono ostade nemo. Kao kamen je tišina pritiskala selo, a nelagodnost rasla. »Uspavao se starac!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
formula ima i kod Homera, na primer: „Kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće“ (stih koji odgovara našem „Kada svanu i ogranu sunce“).
Miloš više ne šće ni iskati, već sam uze pak se napi vina. Dok se Miloš malo ponačini, utom svanu i ogranu sunce; al' povika sa grada Latinče: „Oj, čuješ li, srpski car-Stjepane!
Kad ja dođoh u polje Kosovo, jako svanu i ogranu sunce, u Kosovu niđe nikog nema, crna tama sve polje zastrla, ne vidi se sunce od oblaka, a iz tame junak