Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— I... baš danas! — šaputaše on. — Danas se to morade dogoditi!... Kad će nama, jadnicima, svanuti?... Kad ćemo mi smeti proveseliti se na veselju, a da nam ne presedne?... Gospode!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za njega, kaže, smrt bi bila, kao da se probudio, a zna da više nikad neće svanuti, pa bi lako nastavio i sklopio oči u mraku. To bi bio samo san, koji bi se nastavio. A život, bio, pa prošao.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Božanski će stas u vazduhu svanuti i ruke se spustiti na naša ramena da nas priznaju za nove sinove. I naša će se golotinja u reči odenuti ko breza s
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
luta i bludi Po ulicama, Tiska se, vrvi Okolo Hrama Al ne na prinos pashalne krvi Već da molitvom nadu okrepi: Hoće l svanuti? — šapće i strepi... Al kakva ono utvara bleda Međ narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ludo dite, kako ne pomišljaš samo jednu stvar, kako ne vidiš da ti je stric kratka vika, da ti danas-sutra može svanuti... Razumiš li šta oću da kažem? — A zar sve njegovo ne pripada manastiru? — zapita Bakonja. — E, baš si dite!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Hoće l' svanuti?“ - šapće, i strepi. Al' kakva ono utvara bleda Međ' narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Svanuće dan, Hoće svanuti, I u tvog sanka budnom zrcalu Sumoran će mu zračak granuti — Pa kad u peni bratske mrzosti Nagrđen krvlju obraz
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pa sam za se krupno, duboko govori, kao da mu glas dolazi iz mračnih dubina: — Dok jednom ne smrkne, ne more drugom svanuti. Doduše ono ne bi trebalo da tako bude, ali ljudi tako 'oće, pa nek im tako i bude.
— Kad bude po nekoj pameti, brate Krstane, mračne su ovo i krvave bešjede, ali se meni ne more ni smrknuti ni svanuti među ljud'ma, jer ja nijesam čojek već blentavi Krstan. Zar nije tako, brate Krstane? — Tako je, brate, tako...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dajko, očinjeg mi vida, posle jednom u vijeku svome: dobro bijah jednom uranio, prije zore i bijela dana, a zadugo ni svanuti neće; ja opremih bijesna malina, pa se turih njemu na ramena, — nit̓ s̓ umio ni bogu molio — oćerah ga u polje Kosovo.