Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Idućeg dana, pri večeri, kod Višnjevskog, večeri su prisustvovale i žena Višnjevskog, i svast. Ona, koju je Višnjevski predstavljao kao suprugu, bila je neka crnomanjasta, pregorela, vitka, lepojka, koja je ličila
Za njega se, kaže, udala, u Kijevu. Ona, koju je Višnjevski predstavljao kao svoju svast – a koja nimalo nije ličila na svoju sestru – bila je plavuša. Neobično obilnih grudi.
Međutim, posle takvih dana, počeše da mu dolaze u vizitu, i supruga Višnjevskova i svast. Iako ih Pavle nije zvao, niti im se nadao. Pile su mandelmilh sa Isakovičem, u vrtu.
Međutim, to je ipak srce od čoveka, samo treba sa njim umeti. Ona ume! Ona, koju je Višnjevski predstavljao kao svoju svast, imala je, očigledno – što se tiče Pavla – druge prohteve.
A svast Višnjevskova mu se nametala, kao što se gospožice, koje nisu gospožice, nameću. Obe su ohladnele prema Pavlu, tek, kad j
Pavle je, sa gađenjem, primetio da ga, u tome, žena, gospoža Julijana, pomaže, i te kako. Čudio se, međutim, da ga svast, gospožica Dunda, u tom, ne pomaže, nimalo – nego da je, očigledno, ljubomorna na Varvaru – ili da se, neočekivano,
Isakoviči su bili čuli da se u Kijevu nalazi šef rosijske misije iz Tokaja i da udaje svast, za jednog, doseljenog, oficira.
Čim se bude oslobodio bračnih lanaca i dobio decu svoju, misli da uzme njegovu svast, gospožicu Dundu, Birčanski, ot Mol.
Da se bio verio sa Teklom, miraždžikom. Da je prevario svast Ziminskog! Uzalud je on dokazivao da su to laži. Gde je god kročio, tražili su da se udovac ženi!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I tast, i svast, i punica, i svâk su te vreže, I kol'ko vas rod sa četom Slavujevom spreže; Braća vaša k'o i snahe, južiki ostali, Svi