Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ja mislim, moći će istrerati dvaput toliko do Mitrovadne. — Dvaput može. Računi mu svatove dukat, a sabor u najmanju ruku sto groša. Preko leta biće zar dvoji-troji svatova, a sabora ima više od deset.
u ćemanetu (violinu), to sam dužan ista kući Milunovoj s bubnjem doneti i kad on zahteva da sam dužan svirati i ići u svatove i gde me on prati da sam dužan ići i svirati, što će on naplaćivati, kao i bakšiš što budem kad prilikom sviranja
Obećavam mu se da ću mu konja za jahanje davati kad ga god budem u svatove slao, kao i žicu za ćemane kupovati. No pošto uz ćemane ima i bubanj koji će doneti, to ću ja nabaviti čoveka koji će
No pošto uz ćemane ima i bubanj koji će doneti, to ću ja nabaviti čoveka koji će bubanj u svatove i gde ga pratim da svira nositi.
— Kako što! Kud ga god opremim da mi što uradi, sve naopako, sve kao od bede. Poslao sam ga, eto, Srdanu u svatove, nabavio mu žice, najmio momka da mu nosi bubanj, a on jutros ni pare. Kaže — nema, ne da. — Ne može biti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zeka je vođaše od kuma starojku i drugima. Sve starije ljubila je u ruku, a mlađe u lice. I onda oboje stadoše dvoriti svatove. Dovršiše ručak i starojko zapovedi da se opremaju...
— odgovoriše mu. — Polazi! Opremi se kita i svatovi. Preko četrdeset konjanika pojuri na kapiju i stade pred svatove. — Eh, u ime boga! — reče starojko. I krete se sve... 6.
— Baš si nekim poslom? — pita ga starojko. — Kud ćeš većeg posla: pošao sam mome Stanku u svatove!... Pa kamo ti čutura?... Odmah mu dodadoše čuturu.
— Ja, oče, tu sam! — Blagoslovi!... — reče skidajući kapu i prilazeći ruci. — Bog te blagoslovio!... Došao i ti u svatove? — Jedared! — reče Deva i nasmeja se. Stanko, Zeka i drugi zdraviše se s njim.
Odrešiše se zavoji na kašilucima, sve se pregleda, sve se udesi... Turci se pojaviše. Išli su bezbrižno kao u svatove. — Čekaj!... — reče Čupić. — Kad ti sasvim priđe, onda udri!... Sad neka svaki sebi izabere po jednoga!...
— To i hoću!... Nego, braćo, da se još jedanput alalimo! — reče Zeka. I izljubiše se kao da će u svatove. — Ja govorim braći i junacima... Hoćemo li da izginemo? — Do jednog! — povikaše. — Onda — evo!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa kad dobro prolazi i kad se lepo provodi Gliša Sermijaš, koga obično niko i ne zove u svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate
— zapita Nića, da bi okrenuo razgovor na drugu tému. — Aj? — Jeste — odgovaraju mu — spremamo za svatove? — A ko se to udaje? — Ta... ne udaje se još niko... al’ može biti — veli bába. — Eto, fala bogu, — dve devojke.
Ali sad u novembru mesecu slabo ko i preže konje. Ako ih ko i preže, preže ih samo u svatove, pa zato nijedan pop ne može više onako prilikom da se vozi, pa jedna nevolja!
Pa sad će se k’o što vam otoič reko’, u ovu nedelju da venčadu. Eto, pegla za svatove. Sprema se, jadnica, pa radosna, pa već bog zna kako...
Je su l’ odredili termin za svatove? — Kažu, gnedige, tamo čak oko Đurđeva dana. — The, a šta zna! Što kažu, samo nek poveže glavu devojka! A šta će!
Posle podne se slegao svet Juli popinoj u svatove, tako da je ko hteo, mogao je komotno pokrasti svo selo. Koga ti tu sve nije bilo, i ko ti se tu nije napio i naigrao
— A zašto da idem, i čerez koga da idem!?.. Nije me, doduše, niko zvao u svatove, al’ niko me, fala bogu, i ne tera! Pa zašt’ da idem? Je l’, zašt’! Ko je od dobra još pobegao?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sve je već gotovo da se venčaju, samo još jedno fali. Gledić i Gledićka hoće sjajne svatove da imaju, pa u gunguli zaboraviše da Čekmedžijiću napred moraju hiljadu forinti dati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u zatvor, zbog pomaganja tog sveta, koji se selio u Rosiju, gospodin Georgije otpremao je ljude u Rosiju, kao da u svatove idu.
Ukaza mu se u snu, kakva beše pre nego što iziđoše pred svatove, kad ga je privukla pred veliko, okruglo, ogledalo, Varvarino, da ga, kaže, vidi, kako ga više nikad videti neće, a da
Pitao je Pavla šta želi da mu da, uz ženu: nameštaj, ili trošak za svatove. Ako bira ovo drugo, daće toliko, da se pročuje.
Senator mu onda posla samo jedna kola nameštaja u Varadin, ali je platio takve svatove, da se sa njima kalendar beležio.
Bila se prolepšala, za svatove, neočekivano, pa je u svoje svatove ušla, kako ju dotle niko nije znao. Ta sirota rođaka pojavi se sad, kao neka
Bila se prolepšala, za svatove, neočekivano, pa je u svoje svatove ušla, kako ju dotle niko nije znao. Ta sirota rođaka pojavi se sad, kao neka lepotica, koju je senator krio.
Nije skidala oči sa Pavla. Trećega dana, Đurđe je bio skovao zaveru, da prevare svatove i sojedine mladence, u majuru. Bilo je udešeno da čuveni četverac majora Raškoviča dođe po njih, a oni da se,
Svatovi su bili zarobili mladoženju i mladu. Tek posle ponoći, Trifun, škrgućući zubima, nagovorio je svatove da poležu. Muške je smestio na seno, pod strehu, a ženske u žito, u ambaru.
Zvezde su im se smejale na nebu. Đurđe se spremao da ukrade mladoženju i mladu, kad svatove san bude savladao, i da izvede Pavla i njegovu ženu u baštu, otkuda se moglo da beži, dole, na vodu.
Nakitili su ga bili kao čuturu, kakve nosi onaj ko u svatove zove – a koje su zvali „fiferi“ u Novom Sadu. A što je bilo najgore, posle se u garnizonu pričalo da mu to nisu
Kočijaš Agagijanijanov, to jest Volkovljev, izišao je iz Beča, drumom prema Švehatu, kao da Pavla u svatove vozi. Putujući brzo, Isakovič je imao da gleda kako prolaze kraj njega hrastovi, kestenovi, poslednje, bele, kuće, kraj
Putovaće Isakoviči kao da u svatove idu. Svršiće se i ta prodaja kuća i grunta koji prodaju. Biće novaca, nek ne brinu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ne vidiš da si već omatorio, a kuća ti već ostala kao pusta. — Ta to sam i rad, da doživim svatove Šamikine. — Pa nek’ i tvoj Šamika mnogo ne izbira; ima tu devojaka dosta, valjda je koja njega vredna.
Ti limuni su ruzmarinskog krina, ali ti Jucu pozivaju u dvostruke svatove — u život i smrt. A Šamiki i jedan dan takve radosti utišava svu dosadašnju bólju. Dođe Juci.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ga i oženi, moljakajući za njega sve komande do Beča, podmitivši skoro ceo Osečki grad, otkuda ga je jedva izvukao u svatove. Devojku mu je našao slučajno, pri poslu, u Trstu, u kući nekih Hristodula, kojima je dugovao osam hiljada srebra.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Te večeri mlad sveg pije, peva, šali se, a posle večere devojke kite „perjanice“ za svatove. Tada momci pevaju svom „pajtašu“, đuvegiji „pesmu rastanka“ od momačkog života.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
KUMAČA: More, kad će biti svadba? DEVOJKA: Đavo ga znao. KUMAČA: Valjda nas nećeš ni u svatove zvati. DEVOJKA E, neću da! KUMAČA: More, pa posle da nam kažeš kako se s mužem živi.
Radičević, Branko - PESME
pameti, I tu smisli da je vreme veće Svoje druge vatati se sreće; I pozvati odsvuda drugove, Da su meni smesta u svatove. Latim divit i ta pera laka I pokidam dva do tri tabaka, Ta tabake artije prebele, Odem pisat knjige prevesele.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Na primer, da pred svetom učinim neku sramotu! Na primer, da se popnem na sofru, pred svatove, da se razgolitim, da pitam kako im izgledam! Mogu da nudim da pipaju, da provere!
Prazno sedlo. MUSA: Znam da je kadija otišo u Novi, tako se barem pričalo, pa će svatove sačekati pred Trebinjem. SULjO: Sad, kažu, iz Novog otišo u Imotski, kažu nekom hitnjom, pa će, kao, iz Imotskog da
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jedno, da ima ko kuću da očisti i ručak zgotovi, dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i ona, Nuška, toga dana provede: da iz naše bašte preko zida gleda svadbu i oro što će se igrati celoga
Kostić, Laza - PESME
Zamoli ga i ti malko, izrailjska brado seda!” Izrailjska seda brada svećenik je prvog reda, u svatove dozvala ga filišćanskih moć pobeda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Kakvu srijedu? — zaviče subaša. — A da li, pope, ne znaš da ja ta dan ženim sina i kupim svatove evo petnaest dana. — Da hoćemo li u četvrtak? — Ne, pope, ako boga znaš! Da li ja ne kosim livadu u ta dan?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kjerko, ja sam se radovala da dočekam radost od moju decu, ama ja vidim, neću ti ispratiti svatove. LjUBA: Zašto, majka? STANIJA: Kako ću da ti budem vesela, kad je sve naopako.
LjUBA: Samo da budu lepi svatovi. MILAN: Biće ponajviše činovnici. PIJADA (Ljubi): Oces li i mene zvati u svatove? LjUBA: Zar jošt pitaš? STANIJA: Devojka ide na cveće, a ne na svadbu. PIJADA: Zasto ne bi isla na svadbu?
NEŠA: Kako se neće činiti svadba? Ja sam u mojoj kući gospodar. STANIJA: Kakva svadba, žene gologlave, devojke u svatove, mlada nevesta bez prevez; bez svirku, bez običaja; sve naopako, sve na modu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
— Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše? — Vozar beše gospođa devojka; Sve svatove na vencu preveze, Mladoženju na struk’ ruzmarina. 72.
Zato kujem konja od mejdana Ne bi l’ mogle noge alatove Dostignuti Zlatine svatove!“ 134. “Sele Jele, što se ne udaješ?“ “Brale Niko, kad me niko neće.
“ 147. Mila majko, podigni me malko, Da ja vidim Jovine svatove; Da ih vidim, da me želja mine — Čini mi se, lakše bi mi bilo! 148.
Je l’ ti žao, žalosna ti majka? Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na tvom kavadu, I pod tvojim zlaćenim prstenom, — Ti ćeš, dragi, stati pa gledati.
djevojku Tri din hoda preko polja ravna, A četiri preko gore čarne, Zaprosio i isprosio je; Pa on kupi gospodu svatove: Kuma švraku dugačkoga repa, A prikumka ticu ševrljugu, Starog svata iz osoja žunju, A djevera ticu lastavicu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ema kad čuh e ode u Turke, već kud kamo ne bi razmicanja, no za njima u potoč pođosmo. Na Simunji¹ stigosmo svatove, te ubismo obadva Alića, a kroz Turke nesrećnu nevjestu. Tu smo grdno obraz ocrnili i od Boga dio izgubili.
Turke, svoj svojega nikad puštat neće; razluči se zemlja na plemena, krvava se isklati plemena, vrag đavolu doći u svatove te svijeću srpsku ugasiti! Zlo se trpi od straha gorega. Ko se topi hvata se za pjenu; nad glavom se nadodaju ruke!
Da sam đegođ u četu krenuo, doista se bih poklâ s Turcima. SERDAR JANKO Ja sam noćas bio u svatove i sa bulom ženio Bogdana; u crkvu je našu pokrstismo, pokrstismo, pa ih privjenčasmo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tako, zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola. Oko mu oku dobra ne misli. On je i u vražje svatove bio. Podmetnuo bi pod vola ždrijebe. Ponesen pa ispušten. Popio bi i božju kišu. Potkovao bi i đavola na ledu.
“ MOJANKA (Dolina između Dumna i Sinja) Pripovijeda se da su negda hajduci ondje dočekali i pobili svatove, te ostala samo djevojka Anka, i mati žaleći je vikala: „Moja Anka“ i tako se ono mjesto nazvalo Mojanka.
9 Baji, buji, moje čedo malo, Baji, buji, a narasti nani, Pa ćeš ići u svatove uji. Majka će ti ujaka ženiti, I tebe će u svatove zvati Kada stanu ujaka ženiti, Na dori će divojku prositi; Na
Majka će ti ujaka ženiti, I tebe će u svatove zvati Kada stanu ujaka ženiti, Na dori će divojku prositi; Na vrančiću svatove kupiti, Na zelenku divojku dovesti:
će ti ujaka ženiti, I tebe će u svatove zvati Kada stanu ujaka ženiti, Na dori će divojku prositi; Na vrančiću svatove kupiti, Na zelenku divojku dovesti: Ako dođu konji igrajući, Vesela će biti nam divojka; Ako dođu konji drimajući,
djevojku — Tri din hoda preko polja ravni, A četiri preko gore crne, Zaprosio i isprosio je; Pa on kupi gospodu svatove: Kuma — svraku dugačkoga repa, A prikumka — pticu ševrljugu, Starog svata — iz osoja žunju, A djevera — pticu
Užičkom vašaru (zbog kiše) Kad se ženi Ibar, voda ’ladna, On poziva kišu u svatove — A kiša mu na to odgovara: — „Ne mogu ti u svatove doći, Jer ja moram Užicu na vašar!“ 2.
(zbog kiše) Kad se ženi Ibar, voda ’ladna, On poziva kišu u svatove — A kiša mu na to odgovara: — „Ne mogu ti u svatove doći, Jer ja moram Užicu na vašar!“ 2. LjUDIMA Rđavoj tkalji Nova tkalja, nova natra, Caka! caka! tri din lakat!
6 VOJVODINA ZDRAVICA (Vojvoda od doma vojvodi od svatova) Fala, druže, desni a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane sidio, veselo vino napijao a družinu, kako pravi svat, junačio i sokolio!
ova zdravica, prigni šjedeći i odmakni stojeći: konja uzdaj a više se u piću ne uzdaj, no na noge, sokole, put krči a svatove viči!
Čauš viče neprestano i zbija šalu; tjera svatove u red i goni djecu okolo kuće, ova bo kao zolje (ose) napadaju u kuću gdje su svatovi.
ustijuh, pak ne štedi ni kuma, ni staroga svata, ni domaćine, istih mladenaca, nego ih naziva svakojakimi imeni, i sve svatove i uzovnike protitra, prorešeta, te bude smija do popucanja a čaušu se ništa ne zamiera, ne prima za zlo, nego se od
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Na pošljetku doznavši da se čobanče njegovom đevojkom ženi, uzjaše na kulaša, i doleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da
Tebi sad valja poći za ovu zmijicu, jer on svašta ima bolje od nas.” Tako zmijica skupi svatove i odvede carevu kćer te se venča s njome. Posle nekoga vremena zmijina žena zatrudni.
” On tako i uradi, i pošto se svak provrže kakav je bio, on ih sazva sve u svatove, pak s đevojkom doma pjevajući i lubardajući, i tu ih časti pićem i jestivom, pa najposlije svaki svojoj kući, a on sa
lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnoga vuka svega isprebijaju.
Pa odmah car skupi svatove da se sutradan venča sa svojom kćeri. Ali nju baba nauči šta će raditi, te u veče uoči svadbe zaište kadu vode i dve
25. KAPA I SVAT. Zovne pobratim pobratima u svatove. Ovaj je imao sve pripravno od haljina, jere se svadbi nadao, ali samo kape nije imao, ili je nije imao od kuda kupiti
I tako pobratim pođe u svatove, ali njegov susjed koji mu je kapu uzajmio, čekao je zgodu kad su svatovi s đevojkom došli u crkvu, tek što mu susjed
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Naš rekvirirani kočijaš, neki Lala iz Aleksandreva, juri kolima kao da idemo u svatove. Mladi doktor jedva ima mogućnosti da flašu dovede u vezu s ustima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ama ti se šališ, a ja te od istine pitam — reče Đurica, pa im ispriča radi čega su došli. — Valjano, pobro! Daj svatove! — skoči Pantovac, pa stade da se obrće po sobi, kao da nekoga traži. — Besposlica! Kakvo venčanje... — reče Vujo.
— Alal ti vera, snaho! — viknu Radovan. — Takvu ženu i ja bih slušao. Starče, kažem ti, kupi svatove! Vujo sleže ramenima, pa odgovori: — Činite, naposletku, kako hoćete; ne branim.
— Nađi, starče, i kola. Kad je svadba, nek bar bude svatovski... Ih, pôs mu njegov, ko se nadao da ću večeras u svatove!... Vujo ode da nađe ljude i kola, jer behu nastupili zaranci. ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Napošljetku, doznavši da se čobanče njegovom đevojkom ženi, uzjaše na kulaša, i odleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu, da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da
lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnog vuka svega isprebijaju.
Začudiše se svatovi tolikoj mudrosti od ove mlade neveste. Kad su pošli kući sa devojkom, mladin otac ostavi svatove, pa okrete u šumu. Svatovima reče: — Idite vi, a mene čekajte kod gore koja plače. Tu ćemo se naći.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Sasvim, pravo kažete, ja ću se udati za svoj račun! (Ščepa šešir.) Ja ću vas zvati u svatove! (Ode naglo.) V ŽIVKA (sama) ŽIVKA (prilazi telefonu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
glavom tamjan i sveće: „I tako, zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ A ja, da starcu poštu učinim I da se četa vina prihvati, U svatove sam vaše došao... Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ljudi vele: Što se ženi i udaje, To se ženi i udaje Na ovome belom svetu, Kad se legne u grob crni, Ne misli se na svatove. Osim toga, evo sudbe Pravedne je jasna volja Pokazala šta da bude.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i u njega metne dva parčeta šećera, namenjujući jedno sebi a jedno mladoženji, pa kad ujutru ugleda svatove, treba mladoženju i njih da pogleda kroz taj venac« (іb., 12).
u kolo, a momci i devojke grabe se ko će ga uhvatiti (BV, 16, 1901, 154). Naš narod poziva svatove l., ili jabukom, ili ruzmarinom (nar. posl., Stoj.
Staklo sa vinom, koje se prvo donese kao ponuda porodilji, zakiti se p. (SEZ, 14, 115). Onaj koji poziva u svatove nosi čuturu vina i zakićen je vencem od p. (Beograd). »Vojvoda« o svadbi nosi oko vrata venac p.
Svaki svat mora biti njime zakićen. Uoči venčanja devojke ga na svečan način pripremaju za svatove. Na Božić ujutru njime se kiti kladenac ili bunar (Karadžić, 3, 1901, 65).
s., 24—25, 1970, 304). U Vranjskom Pomoravlju, pred nevestinom kućom, baca mladoženja j. sa novcem i bombonama među svatove, i taj običaj je posvećen izazivanju plodnosti kao i obredno umivanje mladenaca vodom u kojoj su tri j.
, 68); r. kite mrtvo dete, momka i devojku (ibid., 100). Ruzmarin. U narodnoj pesmi devojka: »Sve svatove na vencu preveze, Mladoženju na struk ruzmarina« (Vuk, Pjesme, 1, 74). Seme. Kasnije objavljena verovanja o s.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zaćuta za trenutak, i opusti glavu. Zatim najednom diže ruke uvis i poče iz sveg glasa: Da ja vidim Jovine svatove... — A do vraga! — lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao? — obrati se Toplici.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— povede svatove, dođe ovamo i vodi nju, tu, Koštanu, i tamo, u Banji, venča je za svoga sina Asana... Jesi čuo? POLICAJA (ponizno):
MITKA (kad vidi kola, svatove, svirače, rukom ih zaustavlja): Stoj! Stojte! POLICAJA (uplašeno Mitki): Ne, gazdo. Šta ćeš sad da radiš?
MITKA (iz dna grudi): To je, Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.) Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš. Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev.
Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dođoše! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se: (Besno, sviračima): Svirite, bre! A s’g, ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ili, drugi put, da bi obmanuo turske uhode, on uči svatove da izmenjaju konje, i tako dovodi špijune u smešnu nedoumicu: Mi smo svate uhodili divno: kâ da bješe Kraljevića
je razumljivo što su se meću njima mogli naći i takvi ljudi kao što je u pesmi onaj Pletikosa Pavle koji ubija nedužne svatove.
sine, gospodske haljine, pa obuci bugarske haljine, i ponesi budak na ramenu, pa ti idi u Sofiju ravnu, te uvodi Grkove svatove, kake svate Grčiću sabira.
Tada reče Mijailo kralju: „Prijatelju, Todore vezire, što me care za svatove pita, neka kupi koliko mu drago, po đevojku kada njemu drago; nego ćeš mi cara pozdraviti: nek ne vodi svoja dva
“ Stade care kupiti svatove; skupi svata dvanaest hiljada, pak podiže niz Kosovo ravno. Kad su bili ispod Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među
Vučitrna, gledala ih dva Vojinovića, među sobom mladi govorili: „Što l' se ujak na nas rasrdio, te nas ne šće zvati u svatove? Netko nas je njemu opadnuo, s njega živa meso otpadalo!
u zemlju latinsku, a ne zove svojijeh sestrića: „Već, Milošu, naš rođeni brate, hoćeš, brate, nezvan za ujakom u svatove pođi nazorice?
L'jepo su ga braća sjetovala: „Kad, Milošu, dostigneš svatove, pitaće te tko si i otkud si; ti se kaži zemlje Karavlaške: „Služio sam bega Radul-bega, ne šće mene službu da
Tada Miloš okrenu kulaša, pak za carem ode u svatove. Na Zagorju sustiže svatove. Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?
Tada Miloš okrenu kulaša, pak za carem ode u svatove. Na Zagorju sustiže svatove. Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila.
Kako dizgen oslabi kulašu, diže glavu, ode kroz svatove, obaljuje konje i junake, dokle dođe konjma carevijem; kako dođe, s njima u red stade.
“ Kad to začu srpski car Stjepane, on telala pusti u svatove; telal viče i tamo i amo: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru opremila, da za cara na majdan iziđe?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SAMOĆI U samoći Sreća nam se ruga Nema ništa Bez najboljeg druga Drug će drugu Da ublaži tugu Drug drugove U svatove zove PUĆI ĆU OD SMEJALICE Pući ću od smejalice Kad čujem za grejalice I šporete na struju Kuća bez dimnjaka je
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Koj se to udava, koj se pa ženi? ’Oće li“, vika, „skoro da potrupamo malko u svatove? Puštija li je“, reče, „Manulać mustaći, ta da prilega“, reče, „na mladoženju?
Licem na Svetu Petku bila je svadba. Bio je lep, vedar dan — kao i lica srećnih mladenaca. Sve se sleglo u svatove, i radovalo se što se tako lepo, i baš onako kao što je trebalo, svršilo.