Jakšić, Đura - PROZA
I Stanina mati bila je u svatovi. Ona ništa svojoj kćeri nije prebacila što je od kuće odbegla. I kaluđer je došao, a ja ga nisam gubio iz očiju; pazio
Ilije uhvatiše Đošu i predadoše sudu, koji ga osudi na petnaet godina robije i na šibu. A na sam Ilijindan držani su svatovi u Sremčevoj beloj kućici... Učitelj je kum, a mladi Gružanin dever.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Izjâsmo i ja i Čupić. Pođosmo, a oni ti nas okružiše onako kao svatovi neveste, i pođosmo. Kad ja vide̓ da idemo opet u ordiju, pade mi mraz na obraz; ali opet se prikučim njima dvojici i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ele, golemo je veselje kod kuće Srdanove. Vođevinu doveli, pa Srdan navalio čast i svadbuje se. Svatovi se razveselili, pa grade trista lakrdija; igra se, peva se, učinila se samo jedna graja. Tu je i Sreja s ćemanetom.
Ćemane mu se jedva čuje, pre bi rekao da struže, nego da svira. Sreja već pozelenio od muke. Svatovi se počeli podsmevati njegovoj svirci; svaki čas tek podvikne ko: — 'Ajd, Srejo, strugnide malo u tu tvoju drombulju!
— Ne, nesrećo! — diči Sreja i tuče ga gudalom po leđima. Ono još gore. Svatovi se deru: »Tako, more, tako! Udri, udride!« i skaču oko nje ga kao besni.
Puče koža i obe noge propadoše mu unutra. Ono samo ukokoti očima. Svatovi digoše graju oko njega. Dok ti đavo nanese jednog s loncem vina — pa pljus njemu na glavu!
Sreja samo što ne plače od muke. Oko neko doba noći raziđoše se svatovi od kuće Srdanove. Sreja i ono momče otišli ranije, jer im valja čitav sat 'oda prepešačiti do sela N.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Taman se počeo deliti dan od noći, a Zavrzan skoči i opali pištolj. — Ustajte, svatovi, na noge lagane! — viknu iz petnih žila. Čeljad prenu iz sna i ustade, pa otrča na bunar da se umije.
— Je l̓ gotovo? — viknu starojko. — Gotovo! — odgovoriše mu. — Polazi! Opremi se kita i svatovi. Preko četrdeset konjanika pojuri na kapiju i stade pred svatove. — Eh, u ime boga! — reče starojko. I krete se sve...
Zavrzan!... I odoše da ga potraže. Ali niti Zavrzana niti ijednog Zekinog druga; čak i Deve beše nestalo. Svatovi se pogledaše. Nešto ledeno prožma im snagu. — A kud su otišli? — pitaše Aleksa. — Ne znamo! — odgovori čeljad.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Druga stoji u šljiviku, treća je pred stajom četvrta odbija pse, peta u kuhini, šesta u sobi kuda te vode — čitavi svatovi!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I to tako traje sve do medljane rakije ujutru, kad se gospodin popa iskrade, da mu ne bi pijani svatovi iz silne počasti pridali Sovru gajdaša da ga prati do kuće.
Ako bude bolje samo ono što su ga — bože me prosti — u staro vreme pili oni svatovi u Kani Galilejskoj... — A to vino, — upade mu gđa Sida u reč, — rešio se moj suprug da otvori kad uzudajemo našu
kad je miraz k’o što treba, nek bude i vino; kad već mladoženja dobija vrednu devojku i dobar miraz, neka onda i svatovi vide asnu... A već tu je, tek što nije... javljaju joj se dobre prilike, eto... — A-a-a, tako zar vi znate?!
i vi kako divanite da je, al’ nije... Jadan mi gazdašag! Nego krparim, krparim k’o niko moj. Kakvi svatovi; zar je meni do nji’. Nego, eto tako malo njivice, malo ’ranim svinje, malo kočijašim, — pa kraj s krajem.
— On će, znate, da se ženi; pa u nedelju će da tu bidnu svatovi. — E, to je bome lepo — veli pop Ćira, prihvativši se šunke koju je doneo iz kola. — ...
— To je sve lepo, al’ svatovi mogu tek u aprilu da budu. — Pa dobro, a on nek da strini i pola godine!... Daleko je, al’ šta mu znamo...
Bili su lepi svatovi. Sav nobles toga mesta bio je zastupljen. Bila je čak i varoška muzika za okretne igre, a ni Sovra gajdaš nije falio;
»Nek ide, zato je i tečeno!« rekao bi. »Nisu svaki dan svatovi! Ako nemam ja, imaće Lorinc Čivutin!« I kao god što je tražio da je kod parohijana toga dana svačega izobilja, tako je
Stigoše svatovi sa mladoženjom. Divan je bio Šandor đuvegija, pravi gazdački sin, a ukusno odelo pokazivaše da je svršio nešto latinskih
Ludo i besno poleteše, tako da se sve živo sklanjalo sa sokaka, i kokoške i guske sve polete ukraj kad prođoše sila i svatovi na silnim konjima i s mnogim paorskim momcima na konjima.
? I obe prije zaplakaše se sad opet od radosti. Svrši se venčanje i svatovi se vratiše, zaobišavši daleko unaokolo, vratiše se još bešnje no što su otišli.
— A već kod vas ne mogu da prođu nijedni svatovi a da vam kakav gođ đavo ne pasira! Ne mož’te da živite bez malera! — veli Cvečkenmajerka očevidno popuštajući...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Velja radost u prijatelja mu i u Mice. Kako Marko postade notaroš, budu svatovi, i tako po nadi i želji postade srećan par ljudi: Marko Rogozić i Mica Rogozićka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
toga, ono je došlo tako toplo, da su se bagremovi rascvetali pre vremena, ludo, kao što mlade buknu, od rakije, kad su svatovi u tim krajevima.
A ostali su otutnjali u Futog, gde je kolo opet zaigralo. Svatovi su bili zarobili mladoženju i mladu. Tek posle ponoći, Trifun, škrgućući zubima, nagovorio je svatove da poležu.
mladu, kad svatove san bude savladao, i da izvede Pavla i njegovu ženu u baštu, otkuda se moglo da beži, dole, na vodu. Svatovi su, međutim, još dugo, krišom, prilazili taljigama, da vide mladu u Pavlovom zagrljaju.
Vrisnula je. A taj jezivi vrisak odjeknuo je kroz noć, daleko. Dok je ona drhtala i plakala u Pavlovom zagrljaju, svatovi se probudiše, i ludilo je opet otpočelo. Kolo se treslo i smeh se orio.
transporti onih, koji su se selili u Rosiju, prolazili su kroz hungarsku zemlju i prelazili Tisu, kao što serbski svatovi, i serbski pogrebi, idu. Uz lelek i smeh, uz plač i kuknjavu, i smejuriju.
Torbonoša nije bilo u Lazarevoj vojsci. Povratak sa tih manevara činio im se, kao neprekidni svatovi, svud kuda bi prolazili – kao serbski svatovi u Baji, u Sirigu, u Somboru, u Adi, Mošorinu, tako da se tek u Varadinu
Povratak sa tih manevara činio im se, kao neprekidni svatovi, svud kuda bi prolazili – kao serbski svatovi u Baji, u Sirigu, u Somboru, u Adi, Mošorinu, tako da se tek u Varadinu bratija razilazi.
Svi čekaju hoće li njena ustašca reći, Kalinoviču: „Da!“ To ima da budu svatovi, kakvi se ne pamte u Temišvaru! Despotovič se moli Bogu, samo to da doživi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Otac je zadovoljan. Najpre otide Šamika materi i bratu. Pogode se. Paulina je već onaj dan zaručnica. Posle dve nedelje svatovi. Paulina se uda. Nije morala čekati tri godine. Šamika se opet nije oženio. Šamika je „galantom”.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Prizrenu, navodi Tihomir R. Đorđević, „kad svatovi s mladom sretnu volujska kola, onaj čija su treba da ispregne jednog vola dok svatovi prođu“.
Đorđević, „kad svatovi s mladom sretnu volujska kola, onaj čija su treba da ispregne jednog vola dok svatovi prođu“. Ovim se izbegava opasnost „da mladoženja ne bude ’vrzan’ (vezan, nemoćan), pa da brak ostane bez dece.
Tako, recimo, na svadbi kod banatskih Hera mlada baca žito, a okupljeni svatovi govore: „Koliko zrna, toliko dece!“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu
Nakonče je, piše Vuk, „muško dijete što se po običaju da djevojci na konju, kad je svatovi dovedu pred mladoženjinu kuću“.⁴⁵ Ovo muško dete staro je godinu-dve dana, a mladoj ga obično dodaje svekrva ili jetrva.
Verovatno najpoznatija basma za rađanje sinova jeste ona koja se izgovara kad svatovi uvode nevestu u novi dom, i koja glasi: „Okolo dvora dupčići, a u kuću sinčići“.
U srezu boljevačkom iz istog razloga ona izbroji određen broj listova Trebnika iz kojeg pop čita. Kada svatovi prelaze preko vode, onda poneka mlada iz Levča i Temnića „metne pod pojas, kradom da je neko ne vidi, onoliko prsta za
“ U Levču i Temniću, dok svatovi na putu za venčanje prelaze preko reke, mlada izgovara u sebi sledeću basmu: „Prođo’ vodu ne ugazi’, rodi dete, ne
da vadi zube jer joj dete može umreti, odnosno (blaža varijanta) patiće od zubobolje kad odraste ili će mu se svađati svatovi.⁸¹ Za nju je opasno i da se ljulja na ljuljašci, jer će joj dete stalno patiti od nesanice.
Prva povojničarka ne valja da se zadržava u kući, jer će se, docnije detetu zadržavati svatovi.⁴³ Smisao ovog običaja, između ostalog, jeste da se detetu na magijski način obezbedi, kada za to bude dozrelo,
(Šaulić, A., ZNŽOJS, 1971, s. 687) — Okolo dvora dupčići, a u kući sinčići (reče đevojka u sebi kad je svatovi uvode u kuću, da bi mušku đecu rađala.) (U Grblju) (Vuk, br.
Matavulj, Simo - USKOK
Krcun se osmjehnu. — Kad se ženio naš pop Marko, bilo ih je ravno tri stotine!... Dakle, dan pred svadbu svi svatovi dođu kući ženikovoj, i sve ih brastvo dočeka.
Tu svi večeraju i prenoće; ako nema mjesta, razrede se po kućama brastvenijem. Sjutradan krenu se svatovi po djevojku, a ženik ostaje doma.
Sjutradan krenu se svatovi po djevojku, a ženik ostaje doma. Cijelijem putem svatovi meću iz pušaka, a desni djever nudi vinom ljude, mimo čije kuće prolaze.
Cijelijem putem svatovi meću iz pušaka, a desni djever nudi vinom ljude, mimo čije kuće prolaze. Kad se svatovi primaknu djevojčinoj kući, onda iz nje izide njen barjak, biva, prvijenac i barjaktar, a to ću, kao što znaš, biti ja
Oba barjaka pobošćemo pred vratima. Za nama će jedanak uđi oba djevera, pa ostali svatovi, onijem redom kojim su hodili putom.
Sovra je postavljena i posjedaju: u pročelje stari svat, s desne mu strane kum, prvijenac i barjaktar i svi svatovi, redom, a u zastavu vojvoda. S lijeve strane sovre sjeda stari svat od doma, pa redom brastvenici i svojte.
— Ko? — reče Joke. — Pa Ludmila, Vaclav, ujak i mali Janko?... Pa svatovi naši! Zatijem nastavi češki. Govoraše brzo pominjući često Milicu. — U vatri je velikoj! — šapnu Joke...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegovi epski pokušaji: Tri pobratima, »istiniti događaj u Bosni« (Beograd, 1844), i Svatovi (1855), »narodna pripovetka«, izrađeni su po svima pravilima estetike i retorike, ali mlitavo i bledo, bez ličnog
Radičević, Branko - PESME
Gledni žive, gle krasnih junaka Na sve strane cika od pušaka, Svatovi su — gle pustog čauša, S njim čutura, ta svatovska duša. Hej čaušu, ovamo i k meni! Ma ko s' ovo, pobratime, ženi?
Gajde, čauš, konji pod ratovi!... Cika, zveka. .. Kupe se svatovi! Kum i dever i drugo ostalo — Ko ste, da ste, što nam do vas stalo?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nek dođe, neka se oprosti s detetom! BEG PINTOROVIĆ: Baš ti fala! Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF: A kad dolaze svatovi? BEG PINTOROVIĆ: Za šes dana. HASANAGA: Nešto mnogo brzo? BEG PINTOROVIĆ: Znači — dogovoreno? Da ja sad idem.
SULjO: Kolko ja znam, ne bih reko da dolazi. MUSA: Pa ti lepo reče da svatovi idu, i da će stići za manje od pô sata! SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED: To sam se ja i pitao...
MUSA: Pa ti lepo reče da svatovi idu, i da će stići za manje od pô sata! SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED: To sam se ja i pitao... HUSO: Kako to misliš da neće?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MILAN: Ja ću poslati, pa vi posle gustirajte, kako znate. LjUBA: Samo da budu lepi svatovi. MILAN: Biće ponajviše činovnici. PIJADA (Ljubi): Oces li i mene zvati u svatove? LjUBA: Zar jošt pitaš?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Bajalica zabaje: Košutice, ustukni: čekaju te svatovi i o trnu vrpčice u šumarku leskovom, gdje svijetle češljevi kroz vilinske makaze.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Prsten je prošo. Ako se budete do nedelje zadržavali, možete mojoj Jelici u svatovi biti. ALEKSA: Radujem se. (Jelici.) Gospodična, ja i paki čestitam! JELICA: O іch bіtt’ Ѕіe, ’ѕ іѕ’ ѕehr gemeіn!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
zvala: “Ajde, brate, na sunašce jarko, Da se jarka sunca nagrejemo I lepote krasne nagledamo, Kako jezde kićeni svatovi! Blago dvoru, u koji će doći! Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati?
Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na vojvodstvo ide. 60. Dobro došli, kićeni svatovi! A za Maru gizdavu đevojku!
70. Gorom idu Petrovi svatovi, Gorom idu, gora jektijaše; Poljem idu, polje zvečijaše; Selom idu, selo strah imaše Od ljepote gospode svatova. 71.
71. Puče puška, eto konjanika, Puče druga, eto i drugoga, Puče treća, eto i vojvode. Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše?
Tri ti sunca dvore obasjala: Jedno sunce momak i devojka, Drugo sunce kume i devere, Treće sunce kićeni svatovi. 74. Ide soko, vodi sokolicu; Vlago majci - zlatna su joj krila. 75.
Posad’te se, dva đevera, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posad’te se, svi svatovi, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! 80.
I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara Sjenica djevojka: “Tiho jaš’te, gospodo svatovi, Tiho jaš’te, tiho besjedite; Doletiće kobac avanica, Odvesti će sjenicu djevojku.
“ Još su oni u riječi bili, Zaleće se kobac avanica, I odvede sjenicu djevojku, Svi svatovi u trn pobjegoše, Đuvegija u prosenu slamu, A kum švraka navrh trna čuči. BEĆARCI 253.
seče glave protivnika kirdžija - kirijaš, najamni vozar, onaj koji sa konjima i kolima prevozi robu uz nagradu kita i svatovi kićeni svatovi kićen - lep, krasan kobilje - biljka iz porodice trava koja ima u klasovima vrlo dugačko perasto osje
kirdžija - kirijaš, najamni vozar, onaj koji sa konjima i kolima prevozi robu uz nagradu kita i svatovi kićeni svatovi kićen - lep, krasan kobilje - biljka iz porodice trava koja ima u klasovima vrlo dugačko perasto osje (Stipa i S.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša. Žurba, trčanje, uzvici, snovanje ozbiljnih, ili veselih, ili po malo zabrinutih devojaka i žena...
Povedoše mladu iz odaje. Dete istrča na dvorište... Opet žurba, snovanje, nameštanje, pozdravi, poljupci ... — Napred, svatovi! A malo mačence zaboravili... Razleže se iznenadan, očajan vrisak, koji ispuni užasom ceo narod. — Tetice... ne idi!
Ali kad opazi da se ništa nije promenilo od malopre, kad vide da se svatovi kreću, ono podiže glavu... Nežni, paučinasti nabori od bela vela, u koje utanja beo venac od mirte, visoko se nose, i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad sam bio mali, O jednoj sam stvari mislio sto puta: Šta bi bilo kad bi, u ponoć, svi svatovi stali I zabušili od vremena popet minuta? Mudre glave, slavni naučnici, Našli i se u neprilici!
Sat pre venčanja, u crkvenoj porti Nestade, ko u zemlju da potonu... Sedam su sati moji svatovi Čekali, i poglédali niz bulevar, Dok im se ne iskriviše tanki vratovi, I ne shvatiše u čem je stvar.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
DOĐOŠE MARTINOVIĆI. VUK MIĆUNOVIĆ Evo i vi, već se načekasmo! A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča. To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći.
VUK MIĆUNOVIĆ Ma nijesu svi svatovi Turci, nego ima i Crnogoracah. SERDAR JANKO Ima onđe i Crnogoracah malo manje nego polovina.
Đe dopire, tu zakona nema; zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Koran ne piše. POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno, bez nikakva zora, pred Proroka
NROĐOŠE SVATOVI. — MALO STADE, EVO POKAJNICE UZ POLjE, I TUŽI SESTRA BATRIĆEVA PRED NjIMA. SESTRA BATRIĆEVA Kuda si mi uletio, moj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kao završavajući poslednje vesele, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme, koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same.
Ona se sva strese. Ali se pribra i sa baba-Simkom uđe ne na kapiju, jer će od sada na nju ulaziti samo svatovi, zvanice, gosti, nego iza kuće kroz komšijske kapidžike. U kući je već sve bilo uzrujano, izmešano, i vrilo od sveta.
Iza sebe slušala je kako se svatovi kreću, premeštaju s noge na nogu, čekajući a ne smejući ni da kašlju, ni da slobodno dišu.
I držeći je za ruku, ne kao svekrva, starija od nje, nego kao sestra, nikako Sofku nije ispuštala. Svatovi na to, svi srećni, zagrajaše: — Ja, svekrva, ja, svekrva, već ne pušta snaju!
Kroz prozore toga sopčeta vide Sofka kako na bunaru poje konje njihni svatovi, seljaci. I kao ova Milenija kod nje, tako i oni tamo, svi su bili u grubim i novim kolijama, čije su im uzdignute krute
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
imitativne prikaze imamo najviše za vreme poklada („Bele nedelje“), kada se javljaju „maškare“ („maske“), kad se vode svatovi sa nevestom (muško obučeno u žensko), „baba i đedova“ i kad se na večernjim poselima, u domaćoj atmosferi, kraj ognjišta
I zdravi se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara sjenica djevojka: — „Tiho jaš’te, gospodo svatovi, Tiho jaš’te, tiho besjedite; Doletit’ će kobac avanica, Odvesti će sjenicu djevojku!
“ Još su oni u riječi bili, Zaleće se kobac avanica, I odvede sjenicu djevojku, Svi svatovi u trn pobjegoše, Đuvegija u prosenu slamu, A kum — svraka navrh trna čuči. 6 REĐALICE 1. Grličica grče...
živ kući dođe; Kad kod kuće čudo neviđeno: Baba mu se u bešici ljulja, Otac mu se nije ni rodio, Za majku mu otišli svatovi. 8. RUGALICE 1. MESTIMA Vraniću Hej, Vraniću, zar si i ti selo?
Kako sad u svadba i veselje, tako dogodine u krštenje i u strižbu! 5 (PAŠTROVIĆKA „DOBRA MOLITVA“) 1 (Djevojka, dok svatovi još sjede za trpezom, klekne na prostrte struke nasred kuće, pa pruža od sebe ruke, na koje joj natrpaju malijeh
2 (Kad svatovi već ustanu da pođu, onda opet na kućnome pragu prostru struke, i djevojka kleknuvši na njih, otac joj, držeći u rukama
Za zdravlje oba naša stara svata, da bog da vazda bili stari svatovi, vrsni banovi, bracki cvjetovi a zemaljski kmetovi! Da bog da da zdravo do stare starosti a u svakoj radosti budu i pri
Bu, baba!“ 3 SVATOVI S MLADOM U Risnu, na bijele poklade, obuče se nekoliko momaka u najlepše haljine, a jedan se obuče u ženske; oni se
MLADOM U Risnu, na bijele poklade, obuče se nekoliko momaka u najlepše haljine, a jedan se obuče u ženske; oni se zovu svatovi, a ovo je nevjesta.
neprestano i zbija šalu; tjera svatove u red i goni djecu okolo kuće, ova bo kao zolje (ose) napadaju u kuću gdje su svatovi.
Zbilja, ne valja vino: gladan bi ga čovjek pio! Žene, ako su i svatovi, ne pijte toliko: tko bi vam najamio! Gle, kako su navalile na to vino (premda ne pije nijedna) kao ose na turicu, na
I amin, svatovi! (— Amin, amin! — odgovore svatovi svi u glas). 2 Evo, nama kuma došla, al’ ne prazna, nego donela puno svega: tri
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onaj isti dan | u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzdovanom u leđa da se odmah s konja
Kad dozna da mu se srednji brat ženi, a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet
i doleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da ga uhvate, ali on ne šćedne ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a
” Pa opet udesi: „Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi;” i tako jednako do pred jednu kuću u kojoj su bili svatovi. Čujući svatovi što lisica govori, iziđu pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala
Čujući svatovi što lisica govori, iziđu pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti
i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti u kuću a za tijem i na tavan. Svatovi ih puste.
na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnoga vuka svega isprebijaju.
I tako pobratim pođe u svatove, ali njegov susjed koji mu je kapu uzajmio, čekao je zgodu kad su svatovi s đevojkom došli u crkvu, tek što mu susjed uđe u crkvu, a on mu onako pred cijelim narodom poviče: „Čuješ!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Đak se nađe u velikom sijasetu sa mnom, pak počne u svoje govorenje latinski mešati, (od koga sam ja onda kao i proči svatovi čist bio) i uza svaku reč „probo majorem, nego minorem” viče.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zagledasmo bolje: to su bili drugi kićeni svatovi sina dobrog Jusufa Kadne iz Tunjana sa mladom iz našeg sela Kašara... Oh...
Tamo je moj sin, moj Rustem; a sedamdeset i četiri groba oko kućice, to su svatovi, oni iz Komze i oni iz Kašara, naši i njihovi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo ode da nađe ljude i kola, jer behu nastupili zaranci. ... Tri časa već putuju neobični svatovi na dvojim kolima. Raspitivaše za kaluđera kod svake mehane redom, i kod poslednje, pred manastirom, kazaše im da je
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa, baš kad su svatovi iz crkve izlazili, doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzovanom u leđa, da se odmah s konja
Kad dozna da mu se srednji brat ženi, a on, u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari, da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet
i odleti u svatove baš kad su iz crkve izlazili, te mladoženju buzdovanom udari u glavu, da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda đipe da ga uhvate, ali on ne šćedne ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a
I tako je živio on sa ženom svojom do vijeka svog srećno i zadovoljno. Ja sam u svatovi bio, io i vino pio, i sad mi je jezik mokar. Ko ne vjeruje, evo ga, nek dođe pa nek ga vidi!
— Pa opet udesi: „Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi“; i tako jednako do pred jednu kuću u kojoj su bili svatovi. Čujući svatovi što lisica govori, iziđu pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala
Čujući svatovi što lisica govori, iziđu pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti
kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti u kuću a zatijem i na tavan. Svatovi ih puste.
na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnog vuka svega isprebijaju.
Dockan uveče stiže i domaćin, te se pogodiše da mu on da ćerku za sina. Kad je bilo vreme da vode devojku, dođoše svatovi, ulegoše u dom i počeše piti i pevati po starom srpskom običaju. Najedanput zaurlaše psi na dvorištu.
— Šta li je to, snašo? Ja to ne znam, a ne znaju ni moji svatovi. — To je kaluđer prošao, proveo mazgu i na njoj krupice soli.
Kaluđeri roda nemaju, mazge se ne plode, a so niko ne seje. Začudiše se svatovi tolikoj mudrosti od ove mlade neveste. Kad su pošli kući sa devojkom, mladin otac ostavi svatove, pa okrete u šumu.
Svatovima reče: — Idite vi, a mene čekajte kod gore koja plače. Tu ćemo se naći. Svatovi se začudiše: gde će biti ta gora što plače.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U selu ih dočekaše školska djeca, odmah saznadoše o čem se radi, pa, bučeći, prate ih do gospodareve joj kuće, gdje svatovi čekaju. Poslije, kad se svatovi i zaručnica spremiše, prate ih sve do crkve.
Poslije, kad se svatovi i zaručnica spremiše, prate ih sve do crkve. Prolaze između surih seoskih kuća, kroz tijesne, zasjenute ulice, — a
Do gospodareve kuće preko sela opet ih prati gomila djece, pa se od njih odbraniše tek kad svatovi u obraz im zatvoriše vrata od dvora.
Na vas glas javljaju se i raduju im se! Najposlije, kad iziđoše iz sela, svatovi se ljubazno opraštaju s njima, preporučuju im u zadnju mir i ljubav, i jednako se osmjejkuju, kao da znadu da su to stvari
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Eno idu kićeni svatovi, Nosiju ni sunce pod marame. Mesec dođe, a sunce ne dođe, Ostalo je dole u livade Da sabere travke svakojake.
Po nju dolazi bez prosidbe i najave. Na putu, usred gore, nevestu sustiže urok, kao pre toga svih osam njenih sestara. Svatovi je sahranjuju i razilaze se. Milić se sam vraća kući, i odmah legne i premine.
Milić se sam vraća kući, i odmah legne i premine. Kad se „mrtav naležao“, ponovo se pojavljuju svatovi i sahranjuju ga. Na kraju majka ujutru nariče za snahom, a uveče za sinom.
On, po svemu izgleda, i jeste čovekoliko i u tragovima sačuvano drevno sunce, dok je nevesta zora, a svatovi su zvezde što se danju gube, „rasturaju“, da bi se iza sunčevog zalaska ponovo pojavile, „okupile“ („Dotle s’ Milić
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
], a „iza sebe slušala je kako se svatovi kreću [. . . ]. Njeni' s jedne strane, poređani u stolove, a njegovi', svekrovi, s druge strane, zbijeni, i tamo čak do
kao završavajući poslednje veselje, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same“.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
36 TIHE SUZE 37 JESI L’ GLEDÔ... 38 MOJOJ DECI 39 SUZA I UZDAH 40 U ATELjEU 41 ANĐEO I ĐAVO 43 U SVATOVI JEDNE SRPKINjE 48 NOĆ 50 DIVNA ZVEZDA 52 LAKU NOĆ 54 ZALUTAO ANĐEO 55 ZA POTOKOM 57 STRUČAK PLAVE LjUBIČICE 59 PORODIČNA
Na srce mi, u dušu mi Pada miris tvoj.“ A ruzmarin usudi se, Šapće — uči je: „U svatovi ja mirišem Malo drukčije. To ti ne znaš, luda mlada, Sad ti rekoh, znaj! Ako misliš da te varam’, A ti pokušaj.
“ »Orao« 1891. U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali svati tvoji ćute.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Veselo, svatovi! MITAR: Vidiš, Femo, kako ti se slavi kuća. FEMA: Les nobles, les modes. MITAR: Opet počinješ?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se sade, snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se na desno, potresaj na levo; Sviraj,
Onda mu se sestra od strica, po imenu Nanika, udavala, i u njeni svatovi vrlo je veseo bio, svirao je u kolu u Pece svirca gajde, a posle je tako igrao i podvikivao, da ga je milina bila
ogorčena, beleži u svoj dnevnik sledeća razmišljanja: „Mamica ovih gospodični bila je na jedan dan pred tim u neki svatovi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. nije dobro drvo. Njega ne treba držati blizu kuće, ,jer će u kuću grom udariti (GZM, 19, 1907, 320). Kad svatovi dođu pred mladoženjinu kuću, meću barjake na kakvo drvo pred kućom, ali to nikad ne sme biti b. (SEZ, 19, 1913, 154).
Mesto u koje je udario grom vala okaditi b. (SEZ, 19, 391). Pred kraj svadbe, kad svatovi treba da se razilaze, bivaju oni nakađeni b. (іb.
(TRĐ, NNŽ, 3, 111). Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladino dvorište, treba da mlada pogleda mladoženju kroz b. i da rekne: »Ja te gledam jednim okom i nagledah te
BREZA Bіrke (betula). Breza. 1. Breza ima apotropajsku moć. Od nje se plaše veštice (Sofrić, 46). Kad svatovi polaze od kuće u crkvu, oni prelaze preko brezove metle — očevidno u nameri da brezova metla zadrži uroke i zle duše
Devojke meću b. u đurđevdanske vence (SEZ, 19, 53). Njime se kite svatovi (SEZ, 16, 204; 19, 143; ZNŽOJS, 11, 114; 117). U Hercegovini se ponegde o Božiću kite kuće b. (ZNŽOJS, 6, 302).
Na Kosovu, kad svatovi ulaze u mladinu kuću, treba da mlada pogleda krišom mladoženju kroz d. venac i da kaže: »Ja te gledam jednim okom, i
Svilene bube pomreće ako im se da lišće s d. ispod koga je ispaljena puška (BV, 16, 1901, 97). Svatovi, kad dođu kući, nikada ne ostavljaju barjak na d. ili bagrem (već najradije na lipu, SEZ, 19, 154).
Kada svatovi dovedu mladu u novi dom, onda ona, prvo, stupi na prag i tu bude napojena vinom, a odmah zatim svi svatovi odu domaćem
Kada svatovi dovedu mladu u novi dom, onda ona, prvo, stupi na prag i tu bude napojena vinom, a odmah zatim svi svatovi odu domaćem bunaru; mlada i mladoženja obiđu tri puta oko njega, i onda bace u bunar (ili ostave pored bunara) svako po
I jedan svadbeni običaj iz Bosne ukazuje na to da je jabuka žrtva stanovnicima donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije ostaviti maramu i jabuku, a u sredini baciti jednu
, i oni se za nju grabe [ko je ugrabi, taj će se prvi oženiti] — n najzad je zajednički pojedu (SE3, 19, 161). Svatovi se ne puštaju u devojačku kuću pre no što iz puške pogode j.
SEZ, 7, 21; 19, 139 id, i Uѕener, Kleine Schrіften, 4, 96). U Dalmaciji kad svatovi dovedu mladu u novi dom, ona prebaci j.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Znam kraj, hoću da kažem: znam ono što je u narodnom predanju ostalo od te kobne noći. Pričalo se da su svatovi, tumarajući po mraku za nestalom mladom, našli nju i Dadaru u razbucanom plastu sena.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
De! Ne pesmu, glas samo i svirku. I to onu svirku, kad se pođe na venčanje za staro i nedrago! Svatovi napred, mladoženja ostrag, a Cigani za njim.
(Čupa nedra, kosu i lice.) Odavde, gazdo! ARSA (odgurne je, ponova policaji): U zatvor! I kada Koštanu svatovi povedu, samo tad je pusti, da se s njom oprosti. A do tada ni vode, ni hleba, ništa! (Odlazi.
Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskićena peškirima. Ispred kola svatovi, banjski Cigani u njihovim belim čalmama oko glave i dugim kolijama. Sve se primiče tiho, sa svirkom svatovca.
Ispred kolibe Koštanine kmet ciganski i Ahmet. Dotrči Kurta. KURTA (radosno): Idu, idu, svatovi! KMET (uplašen, utišavajući ga): Ćutite! (Kurti): Kurto, ti gore, na sokak i pazi! (Kurta odlazi.
Čas gleda u Koštaninu kolibu, čas na drum, sa kojega se čuje svirka. Hrabreći se): Idu, idu svatovi! (Uplašeno, gledajući na Koštanina vrata.) Oh, kad će već da je odvedu? Umreh od straha da ne pobegne!
POLICAJA (zamahuje kamdžijom): Ćut’! Sad ti kožu oderah! (Viče): Dajte kola! Ulaze kola, panduri, Cigani, svatovi, sa svirkom. KOŠTANA (stresa se). POLICAJA (Koštani, pokazujući joj kamdžijom na kola): Hajde!
POLICAJA (sa ostalima se povlači). MITKA (diže Koštanu, rasvešćuje je): Ajde, Koštan! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekav, mladoženja te čeka. Digni se! Ne plači! Sluzu ne puštaj! Stegni srce i trpi!
Približuju se kola, svatovi. MITKA (vadi novac i daje joj, ređa po čelu, licu): Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dok svi svatovi piju, Marko, koji je poznat kao „teška pijanica“, ne okuša ni vino ni rakiju, trezno razmišlja o latinskim zamkama, i
ja pođoh u svijet bijeli, da đegođi bolje službe tražim; pak sam čuo za svate careve, i pristô sam nezvan za svatovi rad' komada ljeba bijeloga i rad' čaše crvenoga vina“.
Tada Miloš okrenu kulaša, pak za carem ode u svatove. Na Zagorju sustiže svatove. Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila.
Pa kad dođeš Prijepolju tvome, povali se među đevojkama đe s' oteo konja od Bugara!“ Pa okrenu konja za svatovi. Kad dođoše bijelu Leđanu, razapeše po polu šatore. Zob iziđe konjma carevijem, nema ništa konju Miloševu.
Car Miloša među oči ljubi, al' još ne zna tko je i otkud je. Povikaše kićeni čauši: „Spremajte se, kićeni svatovi, vrijeme je dvoru putovati!“ Spremiše se kita i svatovi, povedoše Roksandu đevojku.
Povikaše kićeni čauši: „Spremajte se, kićeni svatovi, vrijeme je dvoru putovati!“ Spremiše se kita i svatovi, povedoše Roksandu đevojku.
Već vi id'te, vodite đevojku, ja ću ovđe čekati Balačka, ne bih li ga kako ustavio“. Otidoše kićeni svatovi, odvedoše lijepu đevojku; osta Miloš u gori zelenoj i sa njime tri stotine druga.
Tad Balačko spremi bedeviju, pa otrča drumom za svatovi sa šest stotin' latinskih katana. Kad su bili u gori zelenoj, kulaš stoji na drumu široku, a za njime Miloš Vojinović.
Tad učini juriš u katane sa svojijeh tri stotine druga: odsjekoše tri stotine glava, pa odoše drumom za svatovi. Kad stigoše cara i svatove, pred njeg baci Balačkove glave; car mu dade hiljadu dukata, pa odoše bijelu Prizrenu.
Nit' je tvoja, ni moja devojka, već sokola Kraljevića Marka!“ Pavle ćuti, ništa ne govori, veće jezdi napred pred svatovi.
do drugoga, starog svata jednog do drugoga, mladoženju jednog do drugoga; pa se onda svatom okrenula: „Vi ostali kićeni svatovi, izvolite, dobri prijatelji!
Stari svate, vojevodo Janko! I ostali kićeni svatovi, bogom braćo, dobri prijatelji! Jabuka je dečina zabava, a prsten je junačka belega; ja ću poći za Ustupčić-Pavla!