Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Udara bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav umoran, a mi živi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Drugi pak veziri tajno su uzimali novce (mito) od Pasmandžije i nisu hteli od sveg srca tući ga. Tu je bio poslao sultan Selim nekoliko nizamske vojske u zelenom mundiru, jer je Selim prvi počeo nizam
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Čuje učitelj Grujica to, pa pored sveg toga što se onako lepo živeo s popom Vujicom, naumi da mu nikako ne dâ jeine. I to mu se tako uvrte u glavu da mu se
Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa. Zeljov riknu i stade tako trzati lancem da se čak dole do vratnica čula zveka.
Dučić, Jovan - PESME
Oči Cecilije mokrih trepavica, Od sveg okrenute sad gledaju drugde; Nit ih prenu trube ni glas noćnih ptica. Sto godina mirno ona pređe svugde: Lepota je
Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.
I koliko mira u reči gde grca Cela jedna duša i san od sveg draži! Sva je moja radost znati bol da skrijem; Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe; Vrlina, da prezrem suze
i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ mene i sveg oko mene.
I kuda se raspe, Kad se svako od vas zatvori i zaspe, Vaš svet od sveg veći i lakši od sene. I otkud na ove bregove, kud koje Padate, o srca, kao vihor vila, I sunčate tamna i velika
Ni glas da zasuzi, ni potamni oko. Tako ravnodušna, mirna, ti si stala Izmeđ sveg i mene; sa strahom da ne bi Senka sumnje na te, kao porok, pala — Da nisi nad svačim, i cilj sama sebi.
TRENUCI Ta ljubav bez cilja i bez sutradana, Zla sestra večnosti, u besu sveg hitnog Nosi znak najveće kobi što je znana: Sav užas prolaznog i bol neumitnog.
Ti nisi u sebi jer ti nema kraja; Tvoj govor počinje muziku svih voda; Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja; Ideš, kô molitva, od zemlje do svoda. I ti si načelo većma nego biće...
No taj ostrv sunca sam pronaći; sjajni Cilj sviju ciljeva i sveg večitoga! Reći svome srcu da je svet beskrajni, Jedno dobro za se, van ljudi i Boga.
Prva reč je tvoja ključ i prva tajna Sveg bola na zemlji; u tvoj vrč se saspu Sve krvi i suze; pustinjo beskrajna, Sunca očajanja gde granu i zaspu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Na to niko nije imao šta da primeti, i svi se krenuše pored sveg zaustavljanja gđa-Sidinog. Gajdaš je otpratio najpre g.
i kočijaš potera konje. Odoše kola s putnikom, a deca ostaše derući se iz sveg grla i bacakajući se u srditoj nemoći svojoj.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Nasiti se, prosjačka vero. I, radostan, poskakujući, odjuri u varoš s onim što je naprosio, pevajući iz sveg glasa. Obično ide u one mehane po čijim štalama spava.
kao drugi, ne zavlači se međ plotovima i ambarima da tamo spava, hrče, valja se onako pijan po prašini, već pevajući iz sveg glasa, kršeći se kao neki „ergen“, prolazi pored kuća najbogatijih i najlepših devojka i ide u najbolje mehane da tamo
i drugi — počeli u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po turskim maalama derući se ludo, kreštavo, iz sveg glasa: — A, Turci! A, vuci! a, a! ...
Afrika
Kuće se uopšte ne vide, zaklonjene cvetnim žbunjem i ogromnim palmama. To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim gorama.
Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N. ih pogleda mrko i laganim glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom,
rođenoj zemlji, usred divljine, gde je tako lako zbrisati jedan život, boje se, strašno se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi rasturio, uvezan maramom; koji jedva kreće glavom i koji čak ne nosi ni oružja.
Da bi bila dostojna njih morala je izvršavati masu tajnih rituala, često bolnik i opasnih, a sada je punopravni član sveg ženskoga roda u plemenu. Jedan mlad par, neobično lep, savršeno go kao tek izašao iz raja.
Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih detalja, bez ijedne
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Malo je trebalo pa da naredi da se na one, na utrini, puca, iz topa. A vikao je iz sveg glasa. „Pokazaću ja vama da ćete zaboraviti da putujete u Moskvu.
i poče da je uverava da žali, jako, ako je, možda, pri toj ludoj igri sa loptom, nedostojnoj odraslih, bio grub, kraj sveg poštovanja, koje prema njoj oseća, a koje je ona, nimfa božanska, zaslužila.
Za neke se više nije znalo ni da li su živi. Nestao je bio dakle, zauvek, onaj njegov sveg, otkud je pošao, u kom mu je sve bilo poznato, gde se njegovim, maternjim, jezikom govorilo, gde se, uveče, šorovima,
Nek se kapetan, za sada, dobro ispava. Videće se, sutra, za urin‑doktora. Kraj sveg besa, i gađenja, da on, koji je za carstvo krv prolio, mora da se tako krije, pri dolasku u Vijenu, Isakovič je sve to,
Smrt je, za dezertera, u to doba, bila sigurna. Kraj sveg uveravanja Agagijanijanovog, da je gospoža Huml sigurna, da ona zna da serbski oficiri dolaze u Vijenu radi svojih,
Ta varoš im je uzimala, uvek, i mita, i prava, i krv, a nije im ništa davala, sem obećanja. Pošto Pavle, kraj sveg jahanja u bitke i ratove, na bojišta u inostranstvu, nije poznavao druge zemlje hrišćanstva, i Evrope, on je, kao i cela
Slama im se, očigledno, mesecima, nije menjala. Oni, koji su ležali, ležali su pokriveni krpama. Kraj sveg tog jada, nije bilo ni dreke, ni tužakanja, ljudi mu nisu prilazili, ni toliko da vidi jasno izraz lica, nego je većina,
Na glavi joj se bila nakrivila povezača, zelena. Derala se, iz sveg glasa: Gde je ta drolja, koja joj je lavoar razbila, a nije platila? To je ta drolja, kod kapetana!
A nesreća je bila velika, kad bi se posle, u familiji, pojavio neki rođak, lep i zanosan, muško. Kraj sveg zapta, mnoge su žene onda srljale u nesreću.
Vikao je pri tome rosijske komande iz sveg glasa, promuklo. Kostjurin je svaku odobravao. Kad je Trifun završio, i kad ga je Kostjurin pozvao na tribinu, ponova,
je, šapatom, Ani, da je tada, u Kijevu, kao luda, bila sanjala, da se – ako joj muž, kraj sve njene nege, i kraj sveg njenog plača, umre – uda za Pavla, koga je kao brata, koga nije imala, već davno, volela.
Lajtnant Sava Karapandžič, Maksa Ninčič, Lazar Međanski, 58 lanaca. Sva trojica, u Kanjiži. Kraj sveg saveza, koji je Austrija imala sa Rosijom, od godine 1746, imperije su se, tako, otimale o plaćenike jednog malog i
Teodosije - ŽITIJA
čuje, reče mu da izgovori Tri puta, i sveti svršivši na njemu i sve ostalo što je uzakonjeno nad takvima, i obnovivši ga sveg vepom pravoslavlja, udostoji ga da primi presveto telo i časnu krv Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista.
A paramonar, videvši ga sveg prava i zdrava gde hoda, još većim strahom obuzet, pomisli da je neka utvara i ukrepivši se krsnim znakom reče k njemu:
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Soko, budi vesela, pa i ti pripazi malo, jer Pera je još vetrogonja. Zatim stane na divan, pa iz sveg srca očita molitvu pred ikonom svetog Nikolaja, poljubi ikonu, i, kao neki teret sa srca mu otpao, sad je uveren da će
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i noktima punim konjske dlake, kojom mu se napuniše i usta, on se dohvati trske, zatim panja, na koji ga izvukoše, sveg ulepljenog blatom što mu je curilo sa očiju, iz ušiju, iz nosa.
Osećao je da je raskid njegov sa porodicom potpun, kraj sveg razmišljanja i sećanja na nju. Da mu je neko došapnuo da ženu i decu i nema više, on bi i to bio poverovao, u svojoj
U očajnoj zbrci misli, mada mu beše zahvalan što mu čuva ženu i decu, sećao se tada brata, sveg sitnog, besom koji se oseća prema onom koji nije prisutan.
dan, ručajući na trgovima u malim strmim varošicama, a večerao već daleko, u nekom mračnom brđanskom selu, gde se kraj sveg zamora igralo na mesečini. Bagremovi su mirisali i bube zujale svu noć.
Pred rastanak, raspoloženje beše vanredno i Princeza Mati bila je zadovoljna svojim štićenicima. Pa ipak, kraj sveg bučnog razgovora i raskalašnih došaptavanja, kockajući se, smejući se, oni su, skoro svi, tražili pogledom Isakoviča i
Od sveg života, razmišljajući, ostadoše mu svetle u pameti i sad, samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad ko
Od sveg života, razmišljajući, vide u prošlosti, svetle, samo one čiste zvezde i srebrne, šumske putanje i trave, nad kojima se
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Te večeri mlad sveg pije, peva, šali se, a posle večere devojke kite „perjanice“ za svatove. Tada momci pevaju svom „pajtašu“, đuvegiji
(Ljubušak, NB, 1888, br. 46) — Za rana se vidi što će kopriva biti. (LMS, 1858, knj. 98, br. 28) — Ima ljudi što se sveg veka detinjstva ne odriču. (LMS, 1959, knj. 98, br. 143) — Matora drva ne dadu se presađivati.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
»škiju« i mislio kako je život đavolji, ništa — on će, eto, umrijeti jednoga dana, zakopaće ga i ožaliti, poješće ga sveg crvi, a kuršum će i posle njega ostati. Kao nov! Jer, kuršum je stariji od čoveka.
Matavulj, Simo - USKOK
Zdrav si mi! Uskok odgovori: — Hvala ti od sveg srca, kneže. Ja sam mnogo dirnut tvojim dočekom i tvojim riječima.
— Jesi li se pomamila, babo! — reče knez ustavši. — Gotovo jesam, Drago! došlo mi je da zakukam iz sveg grla! Bi li još kad u Crnoj Gori da otac pita kćer za koga hoće!?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Prema Pjažeu (Jeap Riaget, 1896—1980) normalni mentalni svet deteta odlikuje se upravo tom moći povezivanja sveg sa svačim, sposobnošću ustanovljivanja uzročnosti u svakoj prilici i po svaku cenu.
Milićević, Vuk - Bespuće
i stiješnjeni da su im noge visile iz kola; a glave im se pomaljale, s iskrivljenim licima od pjesme koju pjevahu iz sveg grla.
Radičević, Branko - PESME
Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima. Još me čudno gledneš ponekada, Da me strava sveg spopadne mlada. Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi?
48. Pa evo te sad nazada Izmoždena, jadna, bleda; Teški bol te sveg savlada, Te uzdišeš: „Baš se ne da!“ A ostavi ljute jade, Veruj, brate, sve propade... 49.
i od sreće, Ona zače, on pridade: „Kud će, gospo, kud će veće Nego vaša, s neba pade: Lepi, zdravi, tako mladi, A sveg dosta što ste radi.“ 71. „Al' muž starac, moje zlato!
Glenu vrati — za čas tili Kô mravi ga sveg promili. 112. Na vratima nešto belo — Krv mu stade, kad ga zgleda, Znoj mu ledan probi čelo; Teo b' ustat, al'
U dva leta, silni Bože, Samo u dva, da on može Da i začne opet snova! Ma on svuda sreću skova. Sveg nestade što mu bilo Lepo, velje, slatko, milo, Čemu s' čudi, čemu s' divi, Pa on jošte, jošte živi.
“ Pa u nesvest onda pade, U pomoć mu trči, jadna, Pipa, al' mu ruka ladna, Pipa srce, oh zla časa! Ode vikat iz sveg glasa! I već celi dom uzbuni, I sva s' izba već napuni.
Boj utoli, sve bi tiše, Jošte žubor, ništa više: Ma sad puče, oh koga li Opet majka to ožali? Jošte jedna, tad sveg nesta. Već i žubor skoro presta.
ugleda moje, Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima; Još me čudno gleneš kadikada, Da me strava sveg spopada mlada.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Rista bojadžija već se pobio i zatvorio u kuću. Seo na doksat, puca iz puške, silom nagnao ženu da mu peva, a on iza sveg glasa grdi i psuje gospodu „stoparce“.
koja se, u belim, svilenim jelecima i šalvarima, vije oko njega, igra mu, zapara palcem dahire, pevajući besno, iz sveg glasa: Ja ne žalim snagata moja! — Žalim srmali jelek, Žalim srmali jelek! — Ovamo, bre!
Tako i sada. Ma da ga je ta kolija dobro, gotovo sveg pokrivala po leđima, ipak mu ona priđe i poče da mu je navlači. Mita je blago zadrža: — Neka, nano; bolje mi je ovako.
Kostić, Laza - PESME
„Dobar veče!” i ispod pokrova koštanicu mi pruži u pozdrav; prihvatim je i stisak leden joj sveg ukočenog oprosti me strâ. dobar veče!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
iz vagona mahali su rukama, podvriskivali, čula se i pesma, a neki u poslednjem otvorenom vagonu zagrljeni, i viču iz sveg glasa: „Dole Švabe... dole!“ — i njihovi uzvici izgubiše se sa kloparanjem gvožđa. Iza stanice čuje se takođe pesma.
ja“, u raznim tonovima i oktavama, dok se jedan pri pomenu: Tanasije Prvulović, prodra iz sveg glasa i odjek se odbi o zidove štala. — Ti, Taso, kao da si guštere gutao! — prekide čitanje potporučnik.
Osmatrač druge baterije strmoglavce pade sa drveta, a poručnik Dobrosav raskrečio noge na nasipu i komanduje iz sveg glasa: — Po pet razornom granatom!
Priskoči jedan, pa ga onako vrelog baci u šajkaču, zastade da pročita daljinu i onda se razdera iz sveg glasa: — Hiljadu osam stotina metara!
— Razumem! — pa zabacim šajkaču na jedno oko, opustim dizgine, i zajedno sa ordonansom zapevam iz sveg glasa: Dunave, Dunave, tija vodo ladna...
Noću se razlegalo: „Stoj!... Ko ide?“... Stražar u blizini stana komandantova morao je vikati iz sveg glasa da bi komandant samo čuo kako se služba i noću revnosno obavlja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pre venčanja je po neki put i otrpeo, ali sad... kad treba ozbiljno živeti i raditi. — Ho, ljudi!... dreknu on iz sveg glasa, ne dadu mi odmora ni u mojoj kući!... pa gotovo istrča u drugu sobu, zaključa se tamo i leže.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
68. Odbi se grana od jergovana, I lepa Smilja od svoje majke, Od svoje majke, i od sveg roda. Vrati se, Smiljo, majka te zove, Majka te zove, košulju daje.
iz porodice mahunarki koja služi za stočnu hranu (Vicia sativa) grdna - ružna grohotati - smejati se grohotom, iz sveg glasa; zvečati, zvoniti, tandrkati, škripati Davorija - pesma, uzvik dvorba - dvorenje, posluživanje; udvaranje
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tvrdio sam da će te industrijski jače zemlje, nas, zemljoradničke zemlje, kraj sveg socijalizma, i dalje da iskorišćuju, ali sam imao svega jedan glas za tu teoriju.
Osetih svu našu nemoć, svu svoju tugu. „Sumatra“, prošaptah, sa izvesnom afektacijom. Ali, u duši, duboko, kraj sveg opiranja da to priznam, ja sam osećao neizmernu ljubav prema tim dalekim brdima, snežnim gorama, čak tamo gore do
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
On mi od sveg srca zahvali na iskrenim osećanjima koja gajim prema njegovom vernom konju i odmah naredi da se donese posluženje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Taman se vojska odmakla od noćišta, a moj ti Dule zakuka iz sveg glasa, izdvoji se samo iz vronta i... — Ene de, zar vi tako znate, zavarali mene te vi pričam a vi posrkaste vareniku.
Spasoje planu, pa viknu iz sveg glasa: — — Krao si, bre, sa ćivota svečeva, pa ti je to poštena zarada. I Hrista bi za novac prodao...
iz neosvetljena predsoblja dade novu snagu, on se skupi sav kao da se sprema za skok, pa se odjednom ispravi i vrisnu iz sveg glasa: — Evo ih!... evo vrata! ... evo, evo!... evo na!...
Prazna soba odjeknu i dete zadrhta od ove samoće. — Mamo! — vrisnu on iz sveg glasa i skoči s kreveta. Vrata se naglo otvoriše i uđe on, otac mu, bled, naduvenih očiju, umoran, salomljen. — Mama..
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Najpre izvodi Narodnog učitelja sveg raskupusanog od silnog čitanja i prelistavanja, a zatim knjige: Kako su nas vaspitali, Šta da se radi?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Izlih na drva bocu petrol-gasa: Da oprobam, kud puklo da puklo! Furunica othuknu iz sveg glasa, I zaćuta. Duboko. Muklo. Složih potpalu, drvce po drvce.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A sve nadvisuje i vodi ona ista devojka. Stoji na sredi, digla tas više glave i jednako peva. Peva zanosno iz sveg grla. Amam zveči: | Jao, jao, jel’te, diko, žao? Jel’te žao, što se rastajemo Rastajemo, a...
Pa eto i sada, on, svoju Sofku — zar je udaje od sveg srca? — nego što mora!... I zato mu sada dolaze tako tačne, tako tužne reči te njihove pesme, koju su Cigani odozdo
j Usta joj se nikako nisu mogla da smire. Jednako je gutala pljuvačku. Pokatkad počela bi da oseća kako joj i pored sveg naprezanja i upinjanja, iznenada, odjednom zaigraju kukovi. A nije smela da sedne, odmori se.
Pandurović, Sima - PESME
“ VEKOVI Ja sam tužna veza krajnosti svih strasti I veliko srce sveg oduševljenja; Ja sam puna čaša gorkoga prezrenja Na doba bez duše, bez snova i časti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i na devetom moj dragi Petar (ili već kako mu je ime) kleči, od sveg srca ječi. Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš?
Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš? — Ne pitaj me Marija Anđelija, imam dragu Jelenu (ili već kako joj bude ime) u zlatne niti unićena, u
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
je srce na zlo slutiti; no, s druge strane, ne obličujući me moja savest da sam što zlo učinio, niti znajući šta ću od sveg tog posla misliti, uzmem moj katihisis, otarem ga od praha, pođem i dođem u moju staru školu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha. Nek o glavu doba lupa iz sveg maha. Ne znam: da l kraj mene diše grad il šuma, Da l sam svež ko šiblje il ko panj orono?
Kad reč zaustim — ja umesto eha Naježen čekam da me sveg izbode Slomljeno staklo njegovoga smeha. URLIK Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku brezu, A
Ćosić, Dobrica - KORENI
Uživao je, gledajući je kroz prozor, kad visoka, bokata a vitka, lako kao uspravan val zaplovi dvorištem, ispuni ga sveg, pa su kuća i zgrade i jasenovi mali, kao igračke; odjednom su sva vrata zatisnuta njome, a ruke nemirne, kao da rasad
Ne bi li i oni prihvatili, on zapeva sam, iz sveg glasa: Ječam žnjela, ječam žnjela Gružanka devojka... Njegovu viku niko ne prihvati.
Ona, Simka Đorđeva... Tola da je opogani? Ni orah mu iz ruke ne bi uzela. Šta sam to htela? Dođe joj da zakuka iz sveg glasa. Trčala je od naviljka do plasta, nabadala naviljke stida, njega, i bacala ih na gomilu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Koliko puta ga je Vasa Čarapić, jedkni koji je smeo da mu uđe pod šator iz nenada, zaticao sveg crnog i od sumnje: nije verovao nikome, taj Crni Đorđe, a ipak su ga izneverili.
Samo je tada, i nikada više, osetio kako ga sveg natapa strah. Možda je i zato docnije, u Karađorđevo, i u Miloševo vreme, običavao da prolazi, uspravan, putem do
krajem septembra, izvezli na izlet u Košutnjak, do Hajdučke česme, i kad je ugledao vodu što ističe ispod zelenila sveg od tame i svetlosti, i nebo, tako udaljeno a ipak prisutno.
Osetio je nešto što, do tada, nije poznavao: strepnju od nestajanja koja ga je sveg obuzela. Ponekad Kapetan Miša dođe na Studentski trg.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg - „Ah, babo, - babo, - kupi mi, - babo... Pečenja kupi jarećeg!
„Dobar veče!“ - I ispod pokrova Koštanicu mi pruži u pozdrav. Prihvatim je, i stisak leden joj Sveg ukočenog oprosti me strâ. „Dobar veče!
i poslednje žene, Vladaš mojom dušom, svom i svagda; - slična Sudbi, tako i ti, silna, nepomična, Stojiš izmeđ' mene i sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva
V. Rajić CLXVIII OTADžBINI Krv rođena me sveg sažiže vrela; U suzama se pokajničkim kupam; Sa svetim strahom, pogružena čela, Pred žrtvenih Ti grešnom nogom stupam.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ribolov beše obilan, o tom nije moglo biti sumnje. Grilus odahnu, i teret mu pade sa duše. On zablagodari iz sveg srca Posejdonu što mu je oprostio njegove ljudske slabosti.
“ „Demokrite!“, odgovori mu lekar svojim kadifenim basom. I obojica padoše jedan drugome u naručje i zagrliše se od sveg srca. Abderićani stajahu kao okamenjeni.
„Nisam nimalo ljubopitljiv!“, dodade riđokosa. On im okrenu ljutito leđa, no one se smejahu dalje iz sveg glasa. Arhimedes se zadrža poduže u razgovoru sa Euristenom.
Poče da cupka zadovoljno po sobi, smejaše se iz sveg grla i tapšaše me po ramenu. I ja udarih u smeh. „Ha, Mardohaju! Dobar posao za nas trgovce takav krstaški rat“.
„Svi mi“, nastavi ujak, „kako ovde okupljeni sedimo, volimo iz sveg srca našeg Isaka zbog njegove blagorodnosti i ponosimo se njime zbog njegovih duhovnih sposobnosti.
Činimo to uvek, jer poštujemo i volimo našeg Ser Isaka iz sveg srca, baš kao svoju rođenu majku“. Ove reči izgovori čičica sa toliko osećajnosti, da omeknu srce Pembertonovo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jest, seckaće me, mrcvariće me, tucaće me. A ja bih više voleo da stanem pred preki sud pa da iz sveg glasa kažem: kriv sam, gospodo! Sudite me, streljajte me, secite me, ali ne mrcvarite.
je užasno ranjen u kičmu, begao je od nevidljive neke opasnosti, od koje se nigde nije mogao skloniti, hteo da viče iz sveg glasa i da zapomaže nečiju pomoć, ali ga teške, za zemlju prikovane noge, izdavale i glas mu umirao u grlu.
Pa naglo skačem i pojurim: „Kukavico!“ vičem iz sveg glasa. „Kukavico! Kukavico!“ I posrnem, srušim se ponova kraj puta pored srebrne reke; hteo bih da vidim u čemu je to
Pase najedanput narod ućutao, i Ilija Ilić stao da govori: — Ne, ne — viče iz sveg grla Ivan Ilić — vi to ne znate, ja da vam kažem. Ne, ne, ja da vam kažem! — E, pa kaži — odobrava narod.
Ali i pored sveg Njegovog božanskog staranja, to Mu ne pođe za rukom. Iznenađen time Gospod se obrati svetom Petru. — Petre — reče on
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
He, dakle, još jednom, drago im je, raduju se, od sveg srca se raduju, ustaju, zakopčavaju ogrtače, baš se raduju, baš zakopčavaju ogrtače, karirane putne ogrtače od
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ta je zemlja sva opkoljena vodom, pa ako ko i pređe vodu i na zemlju korači, toga ti njeni džinovi odmah osete i sveg rastrgnu.
do one tri devojke, pa odmah prekrsti štakom, a devojke oživeše i počnu opet lomiti čiode, pa kad ga opaze, a one iz sveg grla poviču: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko god danas čioda slomijemo, toliko ćemo dana živeti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Smrt i vreme pod pokrovom, Svud se hvata dremež sivi I meša se sa otrovom I zadahom sveg što živi; Sve je dublji jaz padanja Bez savesti i jadanja.
sećam se ničeg više, ni očiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il' te oči da su moja duša van mene, Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih; Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih. Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Miran sam: ni trun srdžbe ili čega Što pravi smešnim nemoćne i jadne; Smrt, večno živa, budućnost je svega — Sveg što rođenjem u kolevku padne.
Udaraće zvono. I ja ću zatim istrunuti ceo. Nestaće tada sveg što moje beše: Pokreta, lica, i kose, i krvi; Uzeće ruke, usta što se smeše Zemlja i vlaga i gomila crvi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ni Arhimed (Archimedes) koji je trčao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao “ Eureka”, nije ostavio veći utisak od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Posebno je interesantno što se Kulenović, nakon sveg svog poetskog iskustva, opet vratio sonetu, ali je ideal uravnoteženoga glasovnomelodijskosintaksičkoritmičkoga oblika
prve knjige naše moderne poratne poezije; nesporazuma koji su u izmenjenome obliku do dana današnjeg ostali, i pored sveg nespornog uspeha i značaja koji kod nas i na strani ima, na primer, Popino poetsko delo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (grli ga): Ministre moj! ČEDA i DARA (ljube mu ruku): Čestitamo! RAKA (razdere se iz sveg glasa): Dole vlada!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sluge ga otud izvlače i - „sveg ulepljenog blatom što mu je curilo sa očiju, iz ušiju, iz nosa” - unose ga u Dafininu odaju, i tako on dospeva u njenu
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici se čuvali dugo da priđu usijanim metalnim komadima. Pred rovovima, kraj drveta sveg izrešetana kuršumima dugo se pušilo crno razmrskano telo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kuće se uopšte ne vide, zaklonjene cvetnim žbunjem i ogromnim palmama. To je jedan jedinstveni rasadnik sveg bilja koje se može naći u tamošnjim gorama.
Crnci skupljeni na ulasku bili su ovim neobično zabavljeni. Smejali su se glasno od sveg srca. N. ih pogleda mrko i laganim glasom koji se punio gorčinom, srdžbom i preziranjem, kao kakvim elektricitetom,
rođenoj zemlji, usred divljine, gde je tako lako zbrisati jedan život, boje se, strašno se boje jednog jedinog čoveka, sveg izlomljenog, čiji je trbuh, da se ne bi rasturio, uvezan maramom; koji jedva kreće glavom i koji čak ne nosi ni oružja.
Da bi bila dostojna njih morala je izvršavati masu tajnih rituala, često bolnik i opasnih, a sada je punopravni član sveg ženskoga roda u plemenu. Jedan mlad par, neobično lep, savršeno go kao tek izašao iz raja.
Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih detalja, bez ijedne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ciknule su puške, bombe, a naš mitraljez poče da soli. Bugari padaju, ali još uvek kuljaju, derući se iz sveg glasa. Čujem povike iza mojih leđa, te sad ne znam da li to Viču naši ili Bugari. Uklešten sam.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
): Ljudska znanja sva su neznan. Kosti u prah, prah u ništo, Duša para, para vjetar — Gle na čem je nadežda nam Sveg života osnovana! Kam' blaženstvo u vazduhu? Be li svijet a pod zemljom?
On reče. Usta Miloš, duha Hrabrošću, duše krasotom, dika Sveg serpskog roda; prsi mu s' volnuju, U duhu raste namera gigantska. Junak ne trpi podlu ljagu. Odlazi.
Ako, bud sam lišen sveg na javi, Opsenami, sni, me obradujte, Istino mi što se ne pojavi, Voobraznom smislu to darujte.
Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’ zapeva, Već uzdiše iz sveg srca, Kradom suze s oka tare. Kad spazilo Cvet-devojče, Momče glavu podignulo I na nju se osmehnulo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Kaza im: da nam je dužde Iz Venecije poslô štamparu, Pozdrav, oružja, džebane i sveg! — JELISAVETA: Pa?... Kapetane! KAP. ĐURAŠKO: Pa: „Latini su lukavi, Junačka muka tišti lisicu...
Bojić, Milutin - PESME
Prosnili smo bajke umrlih vremena, Osetili draži stalnosti i mena Što su nas stvorile poniznim i holim. Sveg pakla, sveg raja odsvirasmo šumor, Svu hučnost, svu sreću, sav jauk, sav sumor, I sad znamo samo jedan akord: Volim.
Sveg pakla, sveg raja odsvirasmo šumor, Svu hučnost, svu sreću, sav jauk, sav sumor, I sad znamo samo jedan akord: Volim.
Moj bol je velik, od sveg bola veći, I samo tebi, tebi ću ga reći: O, budi svedok moga iskušenja! I vratiću se čist, u svet pun gada I
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Nego govori, ako znaš. ŽIKA: Pa mislim Đoku da pustite da pobegne, a gospodinu ministru da telegrafirate: „Pored sveg strogog nadzora, ono sumnjivo lice noćas pobeglo iz zatvora...” KAPETAN (razmišlja): Hm!... Pobeglo...
Jakšić, Đura - PESME
Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg: „Ah, babo, babo, kupi mi, babo, Pečenja kupi jarećeg...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I niko se nije pokazivao da zna za to njegovo piće. I zato je otac pred babom uvek radosno, od sveg srca činio se mali, ne on da je domaćin kuće, gazda, da donosi.
Kako bi, jeknuv iz sveg srca, pao, skljokao se ispod česme, pružio vrat, glavu, ruke, kolena pod vodu da ga ona zapljuskuje, poliva, hladi,
Ona, mati mu, svesrdno davala, ne žalila ni jela, pića, gotvenja, ali, kao što rekoh, pored sveg njenog svesrdnog plača, tuge za babom, svojom nanom, svekrvom, ipak kod nje, i u lipu i u pogledu, osećala se sad neka
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Prema verovanju u Vranjskom Pomoravlju, »od sveg šumskog drveća stari brest ne vala seći, jer tada nema ,berićet̓ u polju I stoci« (SEZ, 86, 1974, 104). Broć.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli jedan od seljaka, skidajući kapu. I zaori se pjesma iz sveg glasa, snažno, zanošljivo. Gazda Jovo prati pjevanje u pameti, jer nikada ne pjeva.
Ivo izvadi novac i htjede da plati. — Puno je! — govori stari i neće da primi. — Ali ja vam dajem iz sveg srca! — zastidi se Ivo, i tiska mu novac u ruku. — Nije mi drago tuđe, uzeću ča me gre!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Počeo je iskreno uživati u poslu. Iz bitke u bitku njegova vrednost je rasla. Kad čovek prilazi nekom poslu od sveg srca, onda se može očekivati da će postići najviše što se tu može postići.
Dođe mi da sa sebe skinem mantiju i da je iscepam u parčiće, da konac sa koncem ne ostane. Da proklinjem, psujem iz sveg glasa. Makarije Smrt je ozbiljna stvar. Život je ozbiljniji.
U jednoj ruci držaše plameni mač, u drugoj jagnje.“ Nikanor nije sveti Jovan pa je i njegovo viđenje šturije bez sveg onog tajanstvenog sjaja i čudesnih bića.
To je odmah mogao reći bez sveg tog glupavog prenemaganja i povlačenja nebeskih bića po svojim plitkim stupicama. Artemije Kad je određen čas suđenja,
U nozdrvama mu gusti smolasti, lepljivi miomiris, malo otužan no lepši od svih miomirisa sveg cveća i sveg drveća na zemlji.
U nozdrvama mu gusti smolasti, lepljivi miomiris, malo otužan no lepši od svih miomirisa sveg cveća i sveg drveća na zemlji.
kiši raskrečenih nogu, zinuo sam gore u kapak koji landara i škripi, u dugoj mračnoj jesenjoj noći, ja jedini budan od sveg sveta, kisnem, hladno mi je, ali mi je i toplo na neki način.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A to zato što se za njihov dnevni red brine od sveg srca naš dragi kolega, slavni matematičar i prvi ribar u celoj našoj zemlji.
U muzeju se sve umirilo, samo je u zoološkoj bašti jedan sudanski lav, u čežnji za otadžbinom, urlikao iz sveg grla. Ta njegova rika preplašila je do srži celu mnogobrojnu porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega:
Pored sveg toga, izgledalo mi je više puta da je postavljeni problem nerešljiv ili da će dati negativan rezultat. No odjedanput,
Ali je, pored sveg toga, potrebno da premerimo puteve koje ćemo preleteti, da bismo se mogli vratiti natrag. Zato ćemo poneti sa sobom
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sava Mrasić, osuđen na robiju za paljevinu tuđeg imanja, i lišen sveg svog imanja — nevin je bio. Država će sad popraviti što može, otkupiće imanje Savino, i vratiće ga još i sa otštetom
— To vas dvoje preuzeste vlast nada mnom. Hajd, hajd, ustaću ja valjda. — Julica zajeca iz sveg srca... — Ustani, Nano! — Julice! Lep si ti to moj treći sin!
A ja živim između njih dvoje. Ne znam zapravo šta je to porodica... A tako bih od sveg srca hteo da živim jednostavno, kao moj otac, ali ne umem, ne bih umeo i, šta bi rekla mati...
— Gospodin Joksim poteže da se smeje od sveg srca. — Gospođo, to je neoboriva istina. Ali će Pavle naučiti francuski kao što je davno i dobro naučio nemački...
Hvala ti uvek na lekciji o štednji, jer, moram ti kazati, ja pored sveg krparenja živim pristojno zato što štedim... Oca mi je žao. On je čovek sur i mrk, i teško snosi sirotinju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ѕententіa) — presuda, sudijska odluka; mudra izreka SERDEČNO — od sveg srca, srdačno SIRJEČ — naime, odnosno, to jest; ipak, dakle, zaista SJETI (mn.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda traže da se pesma još jednom ponovi. Kao da je pušten sa neke opruge, zalete se Kosta i razdra se iz sveg glasa: Tamo, tamo daleko... Komandant ga samo strogo pogleda i kao da ga preseče. Kosta najednom umuknu.
Mila majko podigni me malko... Zaćuta za trenutak, i opusti glavu. Zatim najednom diže ruke uvis i poče iz sveg glasa: Da ja vidim Jovine svatove... — A do vraga! — lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao?
Vozari su već bili sjahali, gotovi da se raspršte na sve strane. — Ima izlaza! Jašite! Za mnom! — vikao sam iz sveg glasa. Preostali vozovi kretoše, naginjući se prilikom prelaza preko kamenja i stenja. Poslužioci su gurali.
Petrović, Rastko - PESME
Njegov mozak tek utiče u lobanju: Tako mu oko sveg tela kruži čudna misao; O veličanstveno je da se u davnom ovakvom moru I čekanju, ne utapa ni jedna vizija
Nije li i tvoj život bio životinjski: jednom fatalnošću ću u užasu strašnom umreti! Tu taj bol bez smisla sveg mesa, tvojih ruku, glave! Nikada, o nikada!, neću izdvojiti košmare od jave! Nikada!
u mojoj pesmi nije dovoljan, a bez nje ne bi bio ceo: da bi ova, i ako intenzivna kao i ostali pokreti životni, mogla ga sveg zameniti. Život nosi umetnost sobom; da ako umetnost istu okrnjiš, neće li i sam život time biti okrnjen!
Ti voljna patnja dana si mi sveg, Ti daljne radosti bolne, ti steg; Ti brižne ljutnje, ti ljubavi si san, Ti željna miso što uljuška mi dan: Ti bolna žudnja
Ležeći, lice zamočeno u svod, Sveg u suzama smuti me strašni jad; Doziva, providnosti njene, ne osetih plod; Po rubu, svuda, iskusivši glad.
Pretrnuh, zar će izdeliti me sveg njen stas, U bolu kriknuh imena njenog glas Pa sve, što mi ode kad, vrati se strasno u taj čas; Zadrhtah, učini mi se, u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ Zbog svega toga on je bio rado gledan od mlađeg sveta, ali mnogim roditeljima nije se dopadao pored sveg njegovog lepog zanata i zlatnih ruku njegovih: nije im se dopadao što je lovac, binjedžija i veseljak, — i tako je majstor
Bio je besan. Turio je kamu za pojas i gotov bio na svašta, ali nikako nije mogao da dozna ko je to napisao, pored sveg traganja i raspitivanja, a po potpisu se nije znao ni mogao upravljati, jer je na svršetku ovog pakosnog napisa kao