Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sve što je znao o tehnici i proizvodnji, stekao je u praksi. Ambros Svejsi je izvanredan primer disciplinovanog duha, koji se stvarao onda kada se njegova ruka privikavala na zanat.
Američki proizvođači postigli su velike uspehe u masovnoj proizvodnji. U tome je bila i snaga Karnedžija. Ali Svejsi nije pripadao toj grupi američkih industrijalaca.
Ambros Svejsi je predložio da se ispravi ovaj nedostatak, te je 1914. godine ponudio Udruženju ujedinjenih inženjera poklon od dve
okupljanju velikih nacionalnih inženjerskih udruženja u Udruženje ujedinjenih inženjera, a drugi veliki industrijalac, Ambros Svejsi, smislio je i svojom darežljivošću omogućio stvaranje Inženjerskog fonda koji je predao u ruke Udruženja ujedinjenih
profesoru Hejlu i njegovom Komitetu u istorijskom radu oko organizovanja Nacionalnog saveta za naučno istraživanje. Svejsi je bio veoma zadovoljan što je Fond uzeo učešća u ovom nacionalnom poslu, pa je redovnom prihodu Fonda, za tu godinu,
godine i dalje nastavljena i dala je izvanredne rezultate. Ceneći te rezultate Svejsi je 1918. godine, u vreme mog mandata na mestu predsednika Fonda, dao još sto hiljada dolara na prvobitnu sumu, a 1920.
fond postao je vodeći i regulišući faktor u delatnostima tehničkog odelenja Nacionalnog saveta za naučna istraživanja. Svejsi se uvek nadao da će ostali slediti njegov primer i svojim prilozima povećati prihode Inženjerskog fonda na onaj iznos
je i grupa američkih filantropa i industrijalaca koji su imali smisao za opšte dobro, kao što su Karnedži, Rokfeler, Svejsi, Istman i drugi koji su pomogli da se u poslednjih dvadeset i pet godina postigne mnogo u radu na unapređenju nauke.