Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi skliznuo sa sedla, da ispruži noge, i počeo da pešači, još čudniji je bio šum lišća svelog, koje je, koračajući, pred svojim korakom, dizao.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Umreću, pa kad se zaželiš mene, ne viči ime moje u smiraj dana. Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog. Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, no stisak granja rumenog uvenulog.