Dučić, Jovan - PESME
Jedino ti si što je proturečno — Kad si u srcu da nisi u svesti... Na kom se mostu ikad mogu sresti Svemoć i nemoć, prolazno i večno! Vodi li put naš k tebi, da li vodi?
Iskušitelju, pun sam straha, Po bespuću i blatu stida; Smrzavam od tvog toplog daha, U tmi bez svesti, zlu bez vida.
Je li ovo žena koju ljubim, zbilja? Il' sen na prolasku preko moga puta, Tumaranje misli bez svesti i cilja, I sve delo jednog bolnoga minuta! Ne znam; no na međi toga sna i jave, Vidim moje srce da čezne i pati.
I nemo i sporo osluškuje tada Neku tamnu jesen u duši, gde tako Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako... I čujem, u meni list za listom pada. STRAH Zašto volim tako sve ono što mine, I radost, i bole?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
se, izbija u punom besu ove neobične, ove lude zvezdane noći kad je pena i krv uzbunjivala oslepljenu maštu do pomračenja svesti i kad je atmosfera, čudna, puna neke panterske nakostrešenosti, nekog strašnog treska i lešinskog zadaha.
Pojmiš li me, mili? Ponekad mi je izgledalo da je ona tvoja slika u mojoj svesti samo plod moje fantazije i da može biti, oh Bože, nepostoji ni taj front dole gde zamišljamo da ste vi, pa ni ti.
Afrika
Nije li čak i za nas, već posle broja deset ili petnaest, pojam količine: dosta ili mnogo? Ne kaže se, niti je u svesti predstava, da sam pročitao za mesec dana četrnaest knjiga, već se kaže: dosta knjiga ili mnogo knjiga.
se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete, baš to i to, koje je odsutno.
Sada, kada sam video ostrvo Gore. mogu svesti da sam ugledao u stvari pet likova Afrika. Afrike, beskrajne prina Komoi; Afrike, čedne i čiste, nage, oko Banfore;
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nemamo sriće – veli. A kad je Ana, očajno, upita, je li pri svesti, kad to govori, Varvara poče da plače, da nije ni čudo, što u braku sa Petrom pravu sreću nije mogla naći.
Ona je svetlela u njihovoj svesti, kao što u mraku svetle daleki vulkani. Kad bi se pomenula, svi bi se uozbiljili. Nije imala hrišćanski, ni verski,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ Ovde se ispoljavaju najbolje dinarske osobine: ljubav za slobodom, širina i dubina narodne svesti. Iako nema plemenske organizacije, podela na bratstva je jasno izražena.
Po vrsti šale više se približuju podrinjskim i valjevskim krajevima Srbije. Bokelji su visoko razvijene nacionalne svesti, koja je ojačana bogatstvom srpskih istorijskih tradicija. Ove osobine nisu razvijene u jednakoj meri po celoj Boki.
Srednjovekovna istorija nije ostavila u njihovoj svesti dubokih nacionalnih tragova. Ova se istorija nije kristalizovala u predanjima, osećanjima i u narodnoj misli, ili, ako
— Predanja n nacionalna svest. — Bezizrazna (amorfna) slovenska masa i balkanska duša. — Tragovi nacionalne svesti. — Noviji uticaji.
koje ne znaju više vlaški, još nisu usvojile slavu i odsustvo slave kod nekih porodica centralnog tipa mahom se može svesti na njihovo aromunsko poreklo.
Ipak se mogu pokazati neki tragovi, neki preostaci od nacionalne svesti, koja je iz davnina nasleđena. Koji su to tragovi?
Koji su to tragovi? da li u ovom pogledu ima razlike između pojedinih etničkih grupa ovoga tipa? Tragovi nacionalne svesti.
* Noviji uticaji. — Uglavnome takvo je stanje nacionalne svesti trajalo među ovim stanovništvom sve do prvih desetina XIX veka, pa čak i Do 1870. godine.
Dok ono ima vrlo nejasne tragove srpske nacionalne svesti, nema, naprotiv, nikakvih istorijskih uspomena koje ga vezuju za Bugarsku.
U ovom pogledu to je uglavnom arhaična slovenska masa, flotantna masa, bez određene nacionalne svesti. Nijedan naučnik, koji je ovo pitanje proučavao na licu mesta, ne može danas primiti da su makedonski Sloveni po
Jer široke narodne mase zaista nemaju nikakve nacionalne svesti, već samo oni koji su se školovali ili građani koji su u bugarskom, grčkom ili srpskom nacionalizmu našli svoga
U pogledu istorijske svesti kod njih ima samo tragova stare srpske prošlosti. Stariji ljudi znaju za kosovsku pogibiju i za „cara Lazara“ i o
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- dižu oči prema Timotiju, a ja kažem da nije. Neka mirno zadrže poljupce za sebe, dodajem nečim van svesti, zapažajući kako mama odmahuje glavom, a one dve, poljubivši oca, izlaze u baštu. - Pričekajte!
Bila je još pri svesti i šaputala je da je puste, jer ionako više ništa nije važno. - Pustite me, pustite me, ljudi! - micala je usnama i
Posle toga sam malo kao spavao, ali to nije bilo pravo spavanje, mislim, jer sam sve vreme u jednom kutku svesti video početak svog novog romana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pušeći sve više, brojeći, bez kraja i bez svesti, brojanice, Aranđel Isakovič živeo je to nekoliko nedelja sasvim uzalud.
Senke stvari bile su zato ogromne. Na beloj postelji, u tami, Aranđel Isakovič, mada je bio potpuno pri svesti, opran, umiven, van svake opasnosti, činjaše se žut i pomodreo, kao da se bori s dušom.
Iščezavajući iz njegovog sećanja, pojavljivahu se iznad njegove svesti, još nekoliko dana. Kad se sasvim počeše gubiti iz njegovih misli, javiše se krvava, za trenut, okrugla i nejasna, u
Bila je potpuno pri svesti, ali zaboravljajući svaki čas gde se nalazi. Tako je, sklapajući oči da ih opet otvori, gubeći sluh da posle opet čuje
Besmislenim očajanjem zaželela je da vidi, još jednom, muža, mada je znala, u potpunoj svesti, da je Vuk Isakovič otišao i kud je otišao.
Malo docnije, ona opet pogleda svojim velikim modrim očima, boje zimskog neba, mirno i čisto. Bila je pri potpunoj svesti. Zapita za muža i odmah zatim seti se, hotimice, prve godine svoga braka.
I prebrojavajući neprestano svoje brojanice, bez pažnje, bez svesti, mrmljao je neprestano, ponavljajući reči. Šta je posle rekao episkopu, koga je znao još iz doba kada je Nenadovič bio
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Dani u nedelji, čvrsto veruje narod, nisu isti. Vreme od ponedeljka do nedelje nije homogeno, odnosno postoje u svesti naroda velike semantičke i aksiološke razlike između pojedinih dana tokom sedmice.
prirodu, zapaža ili zanemaruje određene tipove odnosa ili pojava, usmerava svoje rezonovanje i gradi građevinu svoje svesti“, piše Vorf.
Osnovne hipoteze, testirane u ovom ispitivanu, mogu se svesti na sledeće: 1) U srpskim narodnim poslovicama može se pronaći relativno usklađena slika deteta i njegovih osobina; 2) U
nisu grubo moralističke, ogoljeno didaktičke, već su prevashodno umetničke tvorevine, literatura koja se ne može svesti na uprošćene vaspitne recepte za „iskreno delanje“.
Stoga je razumljivo da u svesti naroda prevladava mišljenje da su za karakter deteta odgovorni, pre svega, njegovi roditelji i porodica (što je u velikoj
poslovice govore, a to je pokazalo i naše preliminarno istraživanje sa skalom fatalizma — aktivizma, da u svakodnevnoj svesti naroda, jedan pored drugog, stoje fatalistički i aktivistički stav.
i oblici socijalnog ponašanja (navikavanje na čistoću, hranjenje, oblikovanje agresivnosti, seksualnosti, razvoj moralne svesti), onda ćemo videti da je i u narodnom svakodnevnom socijalizacijskom modelu jedna od glavnih poluga formiranja ličnosti
da olako i paušalno govorimo o „brzom propadanju“ narodnih običaja i verovanja o „iščezavanju“ arhaičke mitsko-magijske svesti, moramo biti mnogo oprezniji, analitičniji i određeniji u svojim iskazima.
Ali upravo ove, sa statističkog stanovišta neupotrebljive stavke veoma dobro nam otkrivaju koliko je u svesti savremenih pripadnika naše kulture visoko vrednovanje poroda.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
od svih siromašnih gradova, taj presudni delić snage koji je poput očajničkog signala tonućeg broda dopirao iz njegove svesti do njegovih tetiva, koje, mada su čule naredbu, nisu mogle da je poslušaju, držao ga je u pat-poziciji, ne uspevajući
njih nekakvu kuglicu, a što je najzanimljivije, kažu, sve te travke brao je baš oko mesta na kome je profesor ležao bez svesti, i kad je kuglica bila kao orah, starac rastvori prstima ukočene profesorove vilice i natera ga da proguta trave, pa
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Uređen i osmišljen svet moguć je jedino kao težnja, odnosno konstrukcija naivne svesti, na koju je dete prirodno upućeno.
Može li se pevati bez pritiska kulture, bez svesti koja bi pošto-poto da preobrazi, na viši plan uzdigne prve podsticaje?
Životinjski svet, kao izrazito primitivna faza svesti i delovanja, našao je u dečjim pesnicima duhovite tumače. Njih privlače sve direktne, nezadržive životne manifestacije.
To, kao što rekoh, ne znači su deca oduševljena predlogičkim stanjem svoje svesti, da u njemu uživaju, ili da nastoje da ga sačuvaju.
Stric Nidžo pokušava da loženjem vatre u njivi odagna jazavce iz kukuruza, i ta vatra se, u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami brblja nevidljiv potok, a jazavci
oblik boemskog egocentrizma, čas zakasnelog larpurlartizma, Radovića posebno iritira; njegova dečja pesma kritika je te svesti. Odnos prema rečima i stvaralačkom procesu uopšte tu se bitno pojednostavljuje.
Ona se, u svesti mnogih, izjednačuje sa podjarmljivanjem stvaralaštva prolaznim i promenljivim zahtevima naručilaca. Korisna pesma je
reda, od svake reči, počinje da se ruši lavina reči i ritmova, pojmova i veza, shodno iskustvu i ustrojstvu pojedinačne svesti.
Sve je povezano, ali veze nam izmiču. Jedino prediskustveno stanje svesti može da nasluti besmisleno-smisleni tok zbivanja. Ono ne robuje objašnjenjima s kojima ne zna šta da počne.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvoji praotaca! ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti? Da dižem barjak, pa posle da me obese! LEPRŠIĆ: Ništa zato; za narodnost nikakva žertva nije skupa.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U stvari, sa velikim nepoverenjem se gledalo na te ratoborne doseljenike druge vere, koji su imali mnogo svesti o svojoj istorijskoj prošlosti, i strahovalo se da oni ne zažele jedinstvo sa Srbima koji su se širili od Timoka do
Jedan od današnjih pisaca srpskih nedavno je Obradovića nazvao »rodonačelnikom naše svesti«. I odista, danas, posle više od jednoga veka, Obradović izgleda bliži, moderniji, življi od Vuka Karadžića, sadašnjost i
bio je nastavnik kneza Milana Obrenovića u Beogradu. Više no iko Medo Pucić je učinio na buđenju i razvijanju narodne svesti u Dubrovniku, i bio duša srpskog pokreta kod dalmatinskih katolika i centar celoga jednoga kruga pisaca i javnih
Svetozar Miletić. On je stvorio čitalačku publiku srpsku, bio jedan od glavnih buditelja narodne svesti u teškim vremenima, i organizator književnog rada srpskog pedesetih godina.
« Kao takva, ova knjiga je obrazac patriotske istorije, i uticala je na buđenje svesti kad širokih slojeva narodnih i na istorijsko vaspitanje našega romantičarskog naraštaja. LjUBOMIR P. NENADOVIĆ ŽIVOT.
On ima dvostruk cilj: da kod Srba razvije osećanje slovenske svesti i solidarnosti i da zapadni slovenski svet upozna sa Srbima i Hrvatima. U oba pravca on je imao puno uspeha.
prošlošću, da steknu pojam o suvremenom stanju Slovenstva, i da preko tih opštih naučnih znanja dođu do slovenske svesti.
Sa puno svesti o sopstvenoj vrednosti i o zadacima koji mu predstoje, on je 1819. pisao Lukijanu Mušickom: »Mi smo Platoni i Aristotel
OPŠTI POGLED. — Svakako da se Zmaj ne može nazvati velikim pesnikom u evropskom smislu reči, ali on se još manje daje svesti na sposobnog stihotvorca, veštog satiričara i dobrog dečjeg pesnika, kao što su hteli da učine njegovi protivnici, koji
volje, »započete a nedovršene ljude«, kako veli Turgenjev, navika da u pojedinostima i opširno raščlanjava razna stanja svesti i savesti kod svojih junaka.
ni nauka ni zanat, no strast, poezija, vera i patriotizam, silno sredstvo za jačanje narodne duše i podizanje narodne svesti.
On ne veruje kao romantičari u »Narodno Jevanđelje«, ne misli da se umetnička poezija ima svesti na podražavanje narodnih pesama, ili bar na razvijanja u njinom uskom okviru; kao pesnici četrdesetih godina on je za
Sremac, Stevan - PROZA
godina kako služi u prosveti; on miri decu, čisti školu, pravi dobru kajganu učitelju, i pomaže mu u buđenju političke svesti po okolini. To šarenilo i ta vreva trajala je do osam časova, kad obično učitelj Maksim dolazi u školu.
Kostić, Laza - PESME
»Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda. jezdi!!« Kao smeli moreplovac drevnih priča i vremena, što je, vezan za katarku, u bezumlju
— Tasa — — Kalidasa — — Tako mene zvuci gone, a za svakim reči zvone: »Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda jezdi!« — Al' manuše bela krila, progovori moja vila: »Kuda jezdi? —- Našoj zvezdi!
delila ciknu, prebledi kô sen, obnesvešćena pade na kamen. III U po šeste bujne noći što mu svesti ne dad' oči, iz ljubavnog neodvaja Delilina zagrljaja Samson skoči: „Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sa buđenjem svesti o čovekovom značaju u društvu i njegovom životnom pozivu, rađala se i razvijala i tematika ovozemaljske stvarnosti.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ Gorski vetar otpiruje mašu s lirske materije i s grmušom sriče siže: tek je duša zrnce riže. U svesti mi sjaji trina, gora sinja i samština, sa crvenom ukosnicom, poluplava i sa pticom.
U šuplje gajde vetrina svira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Rascepom svesti cvili rakita. Selenu hvata ljuta groznica. Od teške zveke sjajna nakita pucaju vene, drhti lozica.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mučila me je strepnja da ne naiđem na koga od njih, jer su mi njihovi likovi ostali u svesti, te su mi bili bliski. Ali mučno je zagledati, jer su svi mrtvi imali podjednako mučenički izraz, te su naličili jedan
Ali sva ta nauka, posmatrana sa vrha crkvenoga tornja, liči na neki vodeni konac i sva bi se mogla svesti samo na tri reči: srce, ljudi, oruđa.
Aleksandar se čisto naroguši i zastade. Kao da je ono Milutinovo: cap, cap, i uz to udar u grudi, u svesti Aleksandrovoj izazvalo živu predstavu. — Koga bre? — Molim, ti ćeš i onako umreti, pa zašto da se mučiš?!
Neko je obilazio oko zemunice. — Zove vas komandant — upade ordonans iz diviziona. Još mi je isuviše bio u svesti onaj njegov strogi lik i nakostrešeni brkovi. Išao sam nevoljno. — A, došao si. Dobro...
Iz zemunice ga zapahnu memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti njegovoj izazva predstavu nakrivljenih furažnih kola, čija ruda štrči visoko, kao nabrekla žila na čelu narednikovom.
Valjda je samo iskra svesti treptala. Pokušavam da se dignem, ali me nešto neodoljivo vuče zemlji, i, oslonjen na ruku, kretao sam glavom, dok mi je
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
„Sumatra“ – rekoh, opet, podrugljivo, sebi. Odjednom se trgoh, neki nemir u meni, koji nije stigao ni do svesti, probudio me je. Iziđoh u hodnik, gde je bilo hladno. Stajali smo opet u nekoj šumici. U jednom vagonu su pevali.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I mene oduševi taj bujni narod pun građaske svesti i samopregorevanja za opštu stvar, pa mi se iz grudi ote uzvik: „Stradijo, ti nećeš nikad propasti, pa ma svi narodi
Makar da poludim, a pri čistoj svesti ja to ne čitam... — Zatim dodade malo tiše: — Poznaješ li ti toga što je napisao ove pesme? — Ne poznajem. — The!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pera se beše toliko zadubio u Vizantiju, da mu ovo pitanje, i ako ga je čuo, ne osta u svesti. On usvoji poslednje reči, te na osnovu njih poče misliti dalje. »Posle Arkadija... nema Luksemburške dinastije.
On stade da misli, i najedared, kao munja, zasvetli mu celo pitanje u svesti. On se prenerazi, preblede i oseti kako počeše da mu klecaju kolena.
Rezultat ovoga ispitivanja beše jasan i nesumnjiv: budan sam; pri čistoj sam svesti; ni traga od pijanke. Znao sam da od mog stana do škole moram koračati pravom ulicom sto i devet puta.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(u svojoj sobi, držeći u ruci jedan zgužvani broj novina, govori preteći Ivkoviću): To nije izraz narodne svesti, to nije dopis, to nije politika, to je kleveta!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Uteha mu je u njemu samom, u njegovoj svesti i savesti. Pred njegovim očima lebde oni gore spomenuti velikani, i on se ne boji ganjanja i premeštanja, ne boji se
njegovi seljaci sušti »Vandejci«, i da će grdne muke imati dok ih iz političkog sna i mrtvila probudi i do onog stepena svesti dovede do kog su, hvala trudu i zauzimanju njegovu, dospeli oni kojima je dolazio i ostavljao ih u toku ove tri četiri
se ne pošlje depeša i brzo se utešio jer mu je odmah pala na pamet jedna lepa ideja, koju ako izvede odužiće se lepo i svesti i savesti svojoj. Evo, dakle, kako se Sreta lepo dovio.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
svoje, Izvan svih esnafa, staleža i naroda (U onom trenutku nacije nepostoje) Nigde, ni u najdubljem kutku njegove svesti Nema predstave o tome koje Platon, ko Henrik Šesti!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
S toga će im se, za vreme putovanja, organi za varenje smežurati i skupiti; kod mužjaka će se svesti na polovinu, a kod ženke na trećinu normalne veličine.
ali se ne može imati pojma o tome kako bi to čulo izgledalo prema ostalima i kakva bi bila njegova veza sa pojavama svesti i pokretima jegulje kojima bi ono upravljalo.
Pandurović, Sima - PESME
Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete.
kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, dušo, ostari, odjednom, K’o što se — kažu — za
trenut kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, draga, ostari, odjednom, K’o što se – kažu — za
Prazna skrinja Gde ne tinja Ni plamičak svesti više, Koja zjapi pomrčinom što shvatanja naša briše, Što i sama već odvratno na đubrištu nekom truli S celim svojim
— Mis’o bez sunca i umor bez vere; U svesti mojoj istina ne važi Svetlošću svoga bića. Tu se stere Široki pokrov snežnog zaborava, Crnina groba, gde sunce ne
— ona koja u svesti i duši Stvara tužnu pustoš, nerečene jade. Kroz svet naših nada, osećanja živa, Kroz domove sreće i kolebe bede,
Ćosić, Dobrica - KORENI
I on odjednom, sav opijen nečim što se ne određuje u svesti, nečim ŠTO je van nje, izgubljen i rasut u trajanju dužem od pamćenja, dugo ostade tako. Onda se polako vrati sebi.
On mu stav i prst pod grlo. Mlak... — Bolestan, nesrećnik! — uzviknu Tola a pijanstvo napusti jedno parče svesti. — Ako mi levi umre, boga mu! A krupniji od desnog. To sam i zaslužio...
Posle je bolesničkim hodom izneo naraslu glavu napolje, u mrak. Hod mu je i doturio do svesti: opet je pobeđen. A ona nada s kojom je posle dva pokušaja treći put odlučno drmnuo bravu na očevim vratima, ta snaga
Ali, samo u mislima, i to prvim, koje se brzo skriše u najzabitiji ugao svesti, odstupajući pred drugima: „Iko, ja častim. Moj se sin ženi. Devojka je dobra i kuća je poštena. Što se .
Ona ga prati očima, s pobedničkim osmehom, dok joj iz nagnutog ibrika ističe rakija. Mlaz rakije iz ibrika osta mu u svesti — oštro, bleštavo sečivo na suncu. Koso zariveno u gnjecavo sivilo. I kao žalost što se rakija prosipa.
vratio iz Beograda, one noći kad je bajagi spavala, a u njegovoj glavi, težoj od burenceta rakije, plivao je krajičak svesti. Neka zatrudni s Tolom. On je veran. Čuvaće tajnu, a dobro ću mu i platiti. Ja mu i ovako hranim decu.
Pitao je i zato što se, krijući nadu od sebe samog, nadu sa dna svesti, trenutak-dva, ipak, ponadao da će neko dete izgovoriti njegovo ime.
što on Adamu kaže „sine“, otvara vrata, nem prilazi krevetu, rukom gura Milunku, koja drži lampu dok Tola dečaku bez svesti gole grudi oblaže toplim rakijskim oblozima.
Otkako je spustio na krevet, malaksalu i bez svesti, noći provodi uz njen krevet. Bolesna i nemoćna, bez muža i svekra u kući, ona je prvi put pripala njemu: može pored
Sme da se ljuti i da je kori što se Toli dala. Sve može i sme, jer ona retko dolazi svesti. — Sina zove, ne tebe — ponovi zbunjenom Đorđu, ne krije mržnju, ni glasom ni očima, što je došao da ga istera iz sobe.
Smiruje se: prilazi mu umor. Prijatan mu je. Sujeverno goni iz svesti sve što je prijatnost i nada. Bog njega nikad nije voleo. I to je greh. Opet mu se pomoli u sebi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dižite škole, Deca vas mole! Jer brza reka pored nas teče, A mi na bregu naše nesreće; Ko ima svesti, otud se kloni; Okati vide, breg nam se roni. Gradimo broda, nema se časa, Sutra smo žrtva burnih talasa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kao što sam bez svesti odstupao preko arbanskih gora, rasejano prelazio mora, zbunjen lutao između maslina, lud koračao po usijanom Halkidiku,
1916. U PRAZNOM OLTARU Miroslavu Krleži Posle se opet nešto razjasnilo u svesti radnika Petronija Svilara. U tom trenutku, ćelija, sva krvava i opoganjena po zidovima, bila je slabo osvetljena, a dva
časovnicima i prstenjem, sve se to povuklo bilo s njim u jednom munjevitom zbrkanom pokretu i tako sve do potpunog mraka svesti. „Ali nije u tome stvar. Nego stvar je u tome zašto je sve ono bilo, kakav je ono uzrok i zašto su me...
onda obema pesnicama jednovremeno sa obe strane u vilice i slepe oči, oseti kako mu sva krv jurnu u srce dok se u svesti sve ponovo zamrsilo.
A kad je opet nešto svanulo u svesti njegovoj, ćelija nije bila sasvim mračna i svitanje jutra gonilo je negde užasne noćne vizije.
Ja već počinjem da se mučim u maglovitoj svesti o tome da sam ipak budan. Tu svest o tome da nisam potpuno zaspao, osećam najpre kao neobično finu, tanku i laku
To je bilo ovako: najpre mi se pojavi odnekud onaj lepršavi pramičak svesti o tome da sam budan, pa iz njega, kao obično, on, onaj leptir (i baš onakav kakav je obletao oko lampe), zatim (a u
slika koja mi često, noću, kad sam rasejan i nervozan, kad me zlostavlja nesanica i kad se nimalo ne nadam, iskrsne u svesti da me prestravi.
A kad samome sebi Jaćim postavi pitanje o tome: po čemu je on to najednom postao veliki čovek, u njegovoj svesti ponova sve potamni, pa se na toj tami odjedanput zablistaše samo ova slova: treći oktobar.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tad će se pitanje starosti svesti čitavo na to da li ćemo umrijeti do tri ili do trideset i tri godine. A to pitanje ulazi u široko krilo sveopće
Ali ne! Na taj način priča je ispala i suviše kratka. Tako kratka da je eto već ispričana. Htio sam je svesti na najbitnije, no vidim da to ne ide. Bitno predstavlja samo polovinu stvari. Često onu manje bitnu polovinu.
* Htio bih se svesti čitav na jednu besprostornu tačkicu svijesti, vanvremenu, neranjivu, van domašaja zbivanja. Mala abulična misaona
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gde se ko našao, tako se i spustio na pod i zaspao. Novici ostade još toliko svesti, te ugasi sveću, pa se i on pruži, ne znajući više ništa za sebe...
Petković, Vladislav Dis - PESME
NjENO IME Kad sklopim oči — i to jednom biće — Nestaće svesti gde su moje bile Ideje, misli; i pokrov od svile, Poklopac, zemlja telo moje skriće.
Sve mi se čini da pre nego veo Na misli, snove i ideje siđe, U svesti ona javiće se tada. Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I ime koje ne rekoh nikada.
U harmoniji svetlosti i tame, Lik duše trajno gde se od nas krije, Gde svesti nema, već ideje same, Otkud bol sleće, da osećaj svije U meni o njoj, o lepoti, cveću I o mladosti — o još jednom
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sam nazreo ili pogodio da postoji mali prostor između površine vode i dasaka koje su stajale na deblima i gotovo bez svesti sam isplivao na površinu, čvrsto pritisnuo usta na daske i uspeo sam da udahnem malo vazduha, na nesreću pomešanog sa
Svaki utisak je stvarao na hiljade odjeka u mojoj svesti. Želeo sam da saznam što više o toj čudesnoj sili. Žudeo sam za eksperimentima, za istraživanjima, i predao sam se
Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena. Negde duboko u svesti nalazilo se rešenje, ali još nisam mogao da nađem način da ga izrazim.
glasinu da je građevinu o kojoj je reč srušila Vlada, što je zbog ratnog stanja moglo da stvori predubeđenje u svesti onih koji možda ne znaju da se dokumenti kojima mi je pre trideset godina ukazana čast da dobijem američko
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine početak kraja austrijske carevine. On je bio začetnik buđenja nacionalne svesti u carstvu Franje Josifa Habzburškog. Ljubav naroda prema zemlji u kojoj je živeo, počela je da jenjava i najzad se ugasila.
Ostali svet prestajao bi da za nas postoji; pojavljivao bi se u našoj svesti kada je rana zora najavljivala, kako bi se to nama dečacima činilo, božansku zapovest: ”Neka bude svetlost” i kada bi
Pravo znanje je samo ono koje se može steći putem svesnih napora svesti samog učenika, a ne bubanjem iz knjiga.” Ove njegove reči tačno su se odnosile i na mene.
Svaka činjenica u prirodnim naukama označava neko delovanje, jer inače ne bi mogla prodreti u dubinu naše svesti. Delovanje je život u najširem smislu reči.
Svaka prirodna pojava ima dva kraja: jedan koji je u našoj svesti, a drugi na nekoj zvezdi koja uživa u bujnoj snazi svoje mladosti.
mladoženja i sjajno sunce, tako isto i svaka aktivnost na zemlji, svaka prirodna pojava, jednim krajem ukotvljena u našoj svesti, potiče od daha života nekog nebeskog mladoženje, neke plamteće zvezde.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Smisao je dovoljno jasan: čim počnemo da razmišljamo o sopstvenome svakidašnjem, automatizovanome i samim tim od jasne svesti udaljenome ponašanju, mi se toliko iznenadimo otkrićem krajnje bliskih i krajnje očiglednih stvari da se lanac navikom
a pravo iznenađenje i otkriće nastupa onda kad se suočimo sa drugim i drugačijim sistemom navika, jer nam tada do svesti dolazi ono što smo oduvek i nesvesno praktikovali, jer uviđamo da kulturni krug u kome se krećemo i koji predstavlja
Tu ne pomaže pozivanje na dobru volju, nego jedino dovođenje do svesti razlika koje nam pokazuju da jedna ista ili slična konvencija može da ima i ima dve različite funkcije, tj.
Eto takvu prikrivenu razliku na svekolikim nivoima kulture i imamo ovde u vidu. I nju treba uvoditi u svetlo polje svesti.
I ona zaista često pada na ljude, na njihove glave, kao omaglica pri gubljenju svesti, ali pada i u polje, u donje livade. S jedne strane je kao tamna slutnja, s druge je oličenje tihe ali teške tuge.
na stonogu: spontano se ponašamo, služeći se mnogobrojnim kulturnim navikama, sve dok ih ne uvedemo u svetlo polje svesti i ne pogledamo na njih sa strane, kao tuđim očima, što naše ponašanje odmah otežava, čini ga nesigurnim.
Sada nam već ne izgleda da se tajna rođenja – do koje smo ponovo dospeli – može jednostavno svesti na traumu rođenja. Sa psihoanalitičkog stanovišta Ota Ranka to je moguće.
2) nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose mulj ruža svesti na stolu nek mirno počiva za to vreme u kosi svakoj zvezda će kasno da se javi dok stope se dečje tope kroz polja
lancu za zasebnu jedinicu priznaje samo onu koja osim prepoznatljivoga početka ima i takav kraj, jer se samo tako u svesti može formirati koncept celine. Zato i stih, da bi za našu svest postojao, mora imati prepoznatljiv početak i kraj.
kretanje unazad i njime uslovljeno isto takvo čitanje ne čine, razume se, neposredan, nego posredan sadržaj čitalačke svesti: da bismo ih doveli u jasno polje svesti, potreban je izvestan hotimičan napor.
takvo čitanje ne čine, razume se, neposredan, nego posredan sadržaj čitalačke svesti: da bismo ih doveli u jasno polje svesti, potreban je izvestan hotimičan napor.
vizija neposredno prijemljiva na osnovu primarnih jezičkih uzoraka modelovanja i razumevanja koji su pohranjeni u našoj svesti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I očigledno je da se do njega došlo zato što je Stanković nastojao da mu pripovedanje poteče iz Sofkine svesti. I više od toga, ne samo iz njene svesti, nego,i to je još važnije, iz njenoga ukupnog samoosećanja, emotivnog koliko i
I više od toga, ne samo iz njene svesti, nego,i to je još važnije, iz njenoga ukupnog samoosećanja, emotivnog koliko i čisto telesnog.
romana Sofkin silazak (sudbinski pad) tragički stilizovan pored ostalog i zato što ona unapred, barem krajičkom svesti, zna kakva je sudbina čeka. Zna, i zato što zna prihvata, a u sebi se duboko i postepeno raspamećuje.
Ona u jednome potezu iznosi ono što će roman široko razviti; između nje i ostalog teksta suštinska se razlika može svesti na obim.
]”. 66 Prema zamisli, dakle, pripovedanje je trebalo da poteče iz Sofkine svesti, pa iskaz i dolazi otuda, kanda iz nemoga, unutarnjeg govora.
pokazuje, u izvesnom se smislu obnažuje - kako bi rekli ruski formalisti - da je junakinja dobila ulogu lika u čijoj se svesti prelama opis koji autor u svoje ime daje. Znači da je postala lik koji se -u današnjoj teoriji romana zove reflektor.
XIX veka; ali nisu ni subjektivni opisi onoga što se dešava isključivo u čoveku, i koji na kraju završavaju u „toku svesti”, pojavi karakterističnoj za jednu vrstu modernog romana HH veka.
I uvodi se iz Sofkine svesti. Način na koji je uveden pokazuje da je motiv prodaje kuće tesno povezan sa formom pripovedanja, pa prema tome isto
Ali pošto se opis koji autor daje u svoje ime prelama u Sofkinoj svesti, motiv prodaje kuće nastaje kao proizvod tog prelamanja.
A pošto je motiv prodaje kuće isključivo sadržaj Sofkine svesti, gde se god pojavi „kupac”, neminovno je da potiče iz njenog opažanja.
pri čemu iskaču i neke vrlo neobične slike nastale trenutno i kao da su se nehotično omakle iz donjih slojeva svesti. Među njih ide i gazda-Markovo obrnuto gledanje.
Pošto se pripovedanje prelama u junakinjinoj svesti, pojava očevog glasnika iz Turske u V glavi, potom očevi učestali dolasci, pa na kraju i ostajanje, mogli su se lažno
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
od uzdaha, Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga
Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase! Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se. Maču pravde, zvezdo svesti, aleme poštenja, Slava tebi, ugledniče novih pokolenja!
Ovde će danas braća se sresti, Tu nek’ se grešnost tiho pričesti, Nek’ se pričesti Svetinjom svesti. Ko je taj Višnjić, kom na grob grémo? Njime se svetu pohvalit’ smemo.
Al’ vidite l’, oči mlade, Što na bližoj meti? Vi’te l’ alu bližu, koja Samo nama preti? Što se svesti našeg roda I imenu ruga — Prema njoj smo evo sami, Bez pomoćna druga.
Padni, sneže; padni, sneže, Pa rashladi plamen žêsti, Plamen koji nije nikô Ni iz uma ni iz svesti. Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo!
Potomstvo se željam’ pokojnika klanja, Združuje im kosti pod svodom štovanja. Budilnici svesti i namere krasne, Nosioci misli tako gorostasne, Vi ste sada mrtvi — vreme napred uji, A mi izloženi vihru i oluji.
Samo dvoma... samo dvoma Ne znam kako ’š odgovarat’: Jedno sebi, svojoj svesti, Drugo Bogu, kad zapita; A pitaće, pitat’ skoro... Pazi samo: već te pita. »Starmali« 1881.
Ne bude l’ skoro Onda je jao... »Starmali« 1886. OPORUKA Oporuku činim još za zdrave svesti, Sad ću još jedared praporce zatresti. Ne veliko zvono već praporci mali Nek’ otcingiliču: svršuje „Starmali!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
POZORIJE 9. EVICA, MITAR MITAR: Devojko, šta je tvojoj materi? EVICA: Ah, ujo, ona kanda nije pri svesti, gledajte šta je uradila s kućom.
Miljković, Branko - PESME
SUMNjE Nekoga sveta teške sene pale Robe napornog brega i zlih vesti Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti Celoga života reči su nas krale.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nije li čak i za nas, već posle broja deset ili petnaest, pojam količine: dosta ili mnogo? Ne kaže se, niti je u svesti predstava, da sam pročitao za mesec dana četrnaest knjiga, već se kaže: dosta knjiga ili mnogo knjiga.
se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete, baš to i to, koje je odsutno.
Sada, kada sam video ostrvo Gore. mogu svesti da sam ugledao u stvari pet likova Afrika. Afrike, beskrajne prina Komoi; Afrike, čedne i čiste, nage, oko Banfore;
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
HASAN: Sam? KOLEBAN: Ne beše sam. Sa njime beše ženska nekaka; Kad sam je vidô starim očima, Mrče mi svesti, svaka iskrica, Te sam se jedva u toj zabuni Poruke tvoje, zbunjen, sećao.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
za ovu žalosnu istoriju, niti se približavati ovome malom i nesrećnom svedoku njenom, ovome tužnom spomeniku odbegle svesti...
horizontu, spremati se za njen dolazak, stati na stranu novoga društva koje se rađa, i time olakšati porođaj i svesti neminovno krvoproliće na najmanju meru, jer što god je jača stranka koja pomaže da se rodi novo društvo, tim sve brži i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ispred nas nema naših vojnika. Mi smo prvi na koje oni treba da nalete. A scene od prošlog dana kovitlaju po mojoj svesti, pa mi ne daju mira. Ovo svoje raspoloženje krio sam od vojnika.
U mojoj svesti je naš komandant odreda bio veliki čovek. Vredno je bilo poginuti za toga čoveka. To, istina, kažem sada.
Od bolova i zaglušnoga treska već sam se onesvestio. Poneka iskrica svesti sine i razrogačenim očima posmatram one mrtve oko sebe.
— Ja ne mogu nikako da se prisetim — veli Vojin. — Stvarnost je toliko upečatljiva, da je iz moje svesti istisla tu raniju predstavu. — A sećaš se valjda onih slika na kojima je predstavljen rat između nas i Turaka...
— Ima čitavih pukova koji su se iz osnova obnavljali ljudima po tri, četiri puta. U svesti našoj pojavljuje se vizija te beskrajne kolone ubijenih ljudi.
— Videćete, gde istovaruju municiju. Idući lagano, čuo sam neke čudne zvuke... razvučene i tužne, što u mojoj svesti izaziva sećanje na široko polje obasjano suncem, kroz koje protiče tiha reka... A na obali planduje stado. — Gru-u!
— Vi me dobro poznajete. Dok sam trezan, ja ni mrava ne zgazim. Ali kad se napijem... lud sam. Dok sam još pri svesti, skrećem vam pažnju, nemojte da ste vi ludi i budale. — Šta hoćeš od nas? — ponavljao je Radoslav.
Usta mala, kao neki pupoljak, a zubi kao biser. Ta trenutna slika izazvala je u mojoj svesti viziju prolećne noći, obasjane mesečevom svetlošću i ispunjene dahom rascvetalih kajsija.
Kao na nekom filmu, te glave smenjivale su se u mojoj svesti. Ali one plave oči Arletine ostavljale su zasenjavajući i dubok trag, i ja sam nesvesno, kao da me nešto vuče, pošao
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nije ono ni prečišćeno, i daleko od toga. Jasno je ipak: taj pesnik se ne daje svesti na jedinu, glatku formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno potrebne programatske stavove, ima ih
Ali, odakle je zapravo pošao, i sa kakvim književnim nasleđem i opterećenjem, i sa koliko potrebe, svesti i snage da ih se bilo delimično bilo sasvim oslobodi — pitanje je već manje jasno a odgovori na njega mnogo manje
Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo, Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži. Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu, I slepoća duha crni joj iskopa grob. Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica?
Bajnoj to često traže po pustinji, Traže po čuvstva širokom prostoru, — Ni senke tvoje bez izumljenja Svesti zemne ne mogu da nađu.
str. 421). O pesmi V. Nedić kazuje ovo: „Znamo njenu najbližu predistoriju. Ranivši u trenutku mračne svesti nekoga učitelja crtanja, Mrkalj je bio zatvoren.
Mrkalja V. Nedić piše: „Na gdekoji nerazgovetni stih... poslednjih pesama pala je trenutna tama Mrkaljeve svesti.” — Da je Sako hipokoristikon pesnikova imena ljubazno me je obavestio dr V.
Bojić, Milutin - PESME
dotle nečuvene, da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam, besnim, krv struji kroz mene I stotine struna u svesti mi zvone. U koštac sa sudbom!
O, pali smo nisko. U večnu noć nas naše vode zublje, A čini nam se sunce nam je blisko. Mremo bez svesti, tonemo sve dublje.
Vidiš li čete što ne znaju stati, Što, onemele, u sutonu svesti, Sen snage skupiv u čelične pesti, Steg u krv bodu, gde se očaj jati? O, pošli munje!...
Ne tražismo da nam pošlje zapovesti, Ni da Mojsej ploče lomi razočaran, Niti u sutonu utrnule svesti U steni je izvor pouzdanja stvaran. Pustinja je naša strašnija od one Kojom išao je narod izabrani.
I oči blesnu, usne zatrepere I žudnja cikne i morem se prospe. A nebo modrim zvezdama se ospe. I kao grešnik bez svesti i vere Prinosim dušu ognju što se puši. I Bog još jedan u duši se sruši.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pripoveda se iz velike blizine glavnog junaka, često i iz njegove svesti, što pomoću introspekcije vodi do najranijih, duboko potisnutih doživljaja.
redovno služenje introspekcijom - sa sklonošću ka esejizaciji narativnog teksta - teži da preraste u praćenje toka svesti. Između dva rata, a i kasnije, I. Sekulić je jedan od najboljih esejista i tumača književnosti.
U izvrsnom romanu Proljeća Ivana Galeba (1957) pripovedanje već teče isključivo iz osetljive svesti obolelog muzičara, suočenog sa smrću i zamišljenog nad vekovečnom borbom svetla i tame, bića i ništavila.
v, a Tvrđavu (1970) obrazovan čovek iz 17. v. Tenzija i dramatičnost uobličeni su u njihovoj uznemirenoj svesti i pokolebanoj savesti.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Za njom brat mu sa svećom, da ona gde u mraku ne natrapa, spotakne se. Ona je bila čisto luda, bez svesti. Išla je, obilazila je oko kuće, kao da bi htela da pobegne.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta se to s njom dešava? Je li ta žena pri čistoj svesti? Ako joj je stalo do čoveka, zar nije mogla naći nikog drugog nego baš monaha i to ovoga koji je smerniji od svake
Ilić, Vojislav J. - PESME
Da buktinja svesti jasna Na slavu nas večnu seća Kao zvezda neugasna Kroz godine i stoleća. 1891. U OSAMI Kad odjekne slavuj-pesma u
s dovoljno nervoznom minom, Promumla kroz zube nešto, držeći bocu sa vinom; I odmah posle toga, za dokaz sopstvene svesti, Uvrsti pijanku našu pod naslov: prijatne vesti. Al' kaž'te, bogovi silni, vi zaštitinici mira!
Žega ga sustiže potom, Da posle jednoga sata pod kućnim ležaše plotom Bez svesti i saznanja. 2. Podne je minulo kasno, I već na tavnom nebu sunce se gasilo jasno, Žarki se ispuni vazduh prohladom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Moja majka strahovaše da se onde ne oženim i sasvim ne otuđim i preklinjaše me, u svakom svom pismu, punom nacionalne svesti, da to ne učinim.
Naše životne funkcije, a naročito naši osećaji i naše misli, nisu takve prirode da bi se mogli svesti na kretanje slobodnih čestica. Ali, to je sporedna stvar.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ova prva napuklina, „rana“ u infantilnoj svesti predstavlja i trenutak sazrevanja, prvu „lekciju“ o neumitnosti života. Pesma „Ribarčeta san“ („Cic“) takođe peva o
Pesma „Ribarčeta san“ („Cic“) takođe peva o suočavanju infantilne svesti sa stvarnošću i razočarenju koje ono donosi, ali kroz znatno blažu situaciju; odnos jave i sna.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U takvim trenutcima njoj je dolazilo jasno do svesti da se ona nikako nije uživela u posed, i ne može da smatra da je njeno ono što je bilo Lazarićevo.
Našli se oči u oči ne otac i sin, nego dva čoveka, onaj koji je radio i živeo sa stalnom računicom u svesti i onaj koji prvi put vidi zderanu masku s lica na kojem bi mogao zamisliti sve drugo samo ne masku.
ljudma koji neće moći razumeti Pavla onda baš kad će mu biti potrebno da neko razume i drugu polovinu njegova bića i svesti... Taj Jevrejin sa dve krvi, taj pravoslavni Jevrejin neće imati lak život...
Mislio: kako je teško pisati istorijsko delo ako čovek nije istovremeno i umetnik, pesnik. — Ako istoričar ne ume svesti jednu istorisku oblast na tri, četiri jake i originalne ličnosti, onda badava priča činjenice, onda ništa od te
se, Marko, takav složen slučaj, složen počevši od Austrije i svršivši sa Dunavom koji davi, može li se sve to složeno svesti na jedan, na neki jedan uzrok; kao što mi, lekari, a, mislim, i vi, vaspitači, pogrešno verujemo, i uzalud tražimo?
Pa je ogluveo, oslepeo, i posle tri nedelje dana, iako bez svesti, u mukama umro. Život je uostalom izašao bio iz njega još u Sudu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Položismo ga na zemlju, ali na njemu ne nađosmo rane... Ležao je on kao mrtav, gotovo bez svesti. — Ostavite ga malo na miru, to je jaka kontu zija. A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika. — Baš uz nas...
Kontuzija je teža od mnogih rana — kaže potpukovnik Petar i pokaza na kapetana Vlaskoja, koji je nepomičan i bez svesti ležao na zemlji. Vojnici žurno odneše i kapetana Vlaskoja. Vidimo neprijateljsku pešadiju kako nastupa u skokovima.
Prvi put od početka rata. Njihovo raspoloženje moglo bi se svesti na dvoje: ili energična ofanziva, pa ma svi izginuli, ili da ih raspuste kućama.
Gledam kao kroz maglu i suze mi udariše na oči... Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti... Neko me dohvati za ruku. „Bežite, samo što nisu došli!“ Tek kad smo odmakli dva kilometra, došao sam k sebi.
3aćutasmo... Pred očima imamo viziju onih krševa koje smo gledali u izmaglici dana. To su slike i u svesti neprijatne, a tek kako mora biti strašna stvarnost.
Valjda je to bio poslednji odblesak svesti... Majčine oči lagano se sklopiše, a na ustima zamre poslednji dah. — Svršeno je!
Posmatrali smo zanemeli. U našoj svesti pojavi se vizija bojišta, mrtvih, ranjenih. I jedna misao, koja je dotle podsvesno tinjala, pod uticajem ovoga pucnja
Onda me je zahvatio opšti zamah i u mojoj svesti lebdela je samo jedna misao: dužnost. Tek kada me je parče granate klepilo u glavu, izgleda mi kao da sam se otreznio.
Ne znam koliko je to trajalo i šta se sa mnom zbilo. Kada sam došao k svesti, moja je glava bila uvijena. Oko mene neki nepoznati ljudi u belim ogrtačima.
“ A mene nešto guši i pred očima trepere neke iskrice. Kao da gledam samo kroz jedan krajičak svesti, pa su predmeti unakaženi, glave vojnika velike, velike, a neko ogromno klube poče da se kovitla nad mojom glavom, i
Neki ljudi usplahirili se, trče okolo. Kroz kutak svesti poznajem lekara koji drži termometar... Onda počinjem da tonem, sve dublje, i kao da se podajem zamahu, kako bih samo
Ranjene i bolesne stavili su na nosila, pa su ih po četvoricu unosili u automobil. Krenuli smo odmah. Ali ja iz svoje svesti ne mogu da istisnem sliku onog malaričnog bolesnika i neprestano mislim, kako li je njemu sada.
Petrović, Rastko - PESME
Oko grada, Da li se sećaš? Kad se setim, moje je sećanje onda jače od svesti. Kad se setim da onda aeroplani uleteše svetlucajući.
ništim sebe, ne iz ljubavi, već iz besa; sa tobom počinje životinjstvo i kanibalstvo, zbog tebe neću stići trezne svesti ni umreti, moj trbuh nije mogao još svariti grudvu krvi i mesa. Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti.
izazivaju ona besprimerna drhtanja, privlačenja, i odguravanja celih tela, katastrofe sudara, erupcije, grčeve, eklipse svesti; ja bih ih tako svesno i pažljivo ponavljao, prateći sve nijanse prelazaka iz ritma u ritam, iz brzine u brzinu, što
prema tome ideja je duboko logična u svojoj osnovi i glasi: možda i nisam rođen sebe radi, ali došavši jednom do svesti da izvestan broj potčinjavanja opštem životu nosi sobom i senzaciju zadovoljstva što sam rođen, podlegaću sa što
kukavičluk - faza mog života, kada bez diskusije primam princip božanstva - mora baš da predstavlja nenadležnost moje svesti!
u strahu prezah da ne preživim ovo i u snu Gde dovoljno će spavanje pregoniti me, u truljenje, Kada nijednim dizanjem svesti neću se iščupati tom dnu, Već kroz spektar razjedinjenja završiti najzad seljenje: Moljah ga da ne odmiče se, veče to, od
Ti znaš, jedini znaš, da lice tvoje štujem.“ Zatim bejah iz rođene svesti izbrisan, Koja još uvek budna osvrnuta stajaše nebu, Pod njome ležah, telom, odavno iskrhan; Nečije ruke mi na čelu,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Postepeno iz njegove svesti iščezavale su rđave strane te države, utoliko lakše što ih više nije podnosio, i ustupale su mesto predstavi o domaćoj
U stvaranju takve svesti uskočke pesme — kao i hajdučke, kao i pesme o starijim junacima, stvarnim i izmišljenim — odigrale su neobično važnu
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
je pseća Od ljubavi veća Kad reži i laje Ne pitaj ga šta je Pre će u grob leći Nego li ti reći Njemu je u svesti Kako će ujesti UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU Uzeo sam hartiju i olovku I nacrtao mišolovku U mišolovci parče sira I
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
krstitelj poginuo, jerno žena, devojka li je vrla igračica, ne teke što će ona sama propasti u paklo, nego i one će svesti tamo sa sobom, koji slatko na nju glede il' se na nju razždižu s poželjom.
I to ne tek samo ka Bog, nego i kano čovek ni po naturi i stvornom onom besedom ama i po zaktevanju, obrazu, svesti čovečoj i razumu.