Obradović, Dositej - BASNE
kornjače, bi se našao ko bi ga zaklao kako god pile, pak bi ga taj dan sveštenik njegov prečestio, i bi mu jošt rekao: „Svetao ti obraz!” Ali mal' ne zaboravismo našu basnu.
Oni kad se među sobom pozdravljaju, vele jedan drugom: „Svetao ti obraz!” Ovo je prekrasni pozdrav! Ali valja čisto znati da oni koji uvreme mira tuđe nepravedno grabe i otimaju i
A može li ikada svetao obraz biti onoga ko je dostojan da na vešali visi! Njemu je crn obraz pred ljudma i pred bogom, i on je nitko i ništo, i
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
nauznak — poleđuške, unatrag nafora — parčići osveštenog hleba koji se uzimaju tokom pričešća nimbus — oreol; svetao krug oko svečeve glave, znak svetosti i božanske duhovnosti nurija — parohija, crkvena opština (ili deo nje) koju
Afrika
Najzad polazim. Sa strane Okean, svetao i svilen, nežne rezeda boje, iza jake tamne boje marokanskog zemljišta i jasno žutih peščanih plaža.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nad Dunavom, međutim, još se sjala poslednja, srebrna, četvrt Meseca, preostala na nebu. Reka se u daljini pretvarala u svetao put u daljinu. Sunce je ipak već bilo počelo da rasipa svoje zrake, kao munje, na padine u Tabanu.
A nije mu bio neprijatan. Taj smrad ga je pratio celog života.. Iako je napolju bio dan, sunčan, topao, svetao – unutra je vladala, za trenutak, pomrčina, koja se zatim, kad se oči naviknu na nju, pretvarala u plavetnilo kao nekog
A na pojutarje pačiste nedelje, Ana je rodila, lako, ćerčicu. Te noći je Mesec bio pun, sav od srebra, svetao, u Kijevu.
Imao je izraz samrtnika. Kao da se nalazi već na drugom svetu. Svetao i nepomičan. Trže se, međutim, kad mu Pavle priđe, pa zadiže malo levu ruku, kao da je hteo da da dokaza da mu se miče
Teodosije - ŽITIJA
mili drugovi, bio je veseo duhom, a ovim veseljem potvrđivaše se dolazak anđela Božjih k njemu i pokaza se neiskazano svetao u licu, čime dokazivaše čistotu duše svoje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nad ritinama i vrbacima počelo je da se vedri i kraj kola začuše se prve ševe. Vidik je bio pun jata vrana i sve više svetao od bezmernih, ravnih poplava i bara.
Kreket žaba, oko kuće, započe da huji i brekće Veliki, svetao komad neba bio je osvetleo i jedan zid u izbi, u kojoj se prevrtala od dosade i očaja, skoro plačući, gospoža Dafina,
U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u svetao Mesec. Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe, trčkanje miševa.
Žene za njega više nisu postojale, a njegov pogled, pre svetao i žut, kao u mačke, beše postao mutan i podignut, nekud, iznad Ananijeve glave.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čak mi je bledoća i godila. Moj korak beše trom, nemarljiv i nesiguran. Moj pogled ili mutan ili grozničavo svetao. Imah vrlo čestu glavobolju ili nesvesticu. Pa i samo učenje beše mi mučno, teško, neugodno.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
pismo, račanske škole podgajen žarak, a šum topole u žut ćilibar miholjskih dana tihovno svodi sa fruških zvona svetao sazvuk Sion Siona. Prospe se knjigom svetlost s Jordana.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Preda mnom potok vije se i krade K'o sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pokraj puta se dizala neka ševarika i osećao zadah barske tinje. Istok se počeo belasati i svetao krug, kao oreol oko glave svetitelja, bivao je sve širi. A svež opojan vazduh ćarlijao je oko nas...
Razaznajemo meštane u kolima i nekoliko vojnika bez oružja... Zabezeknuti posmatramo svetao krst, taj simbol večne tragedije ljudske. Vojnicima je ovladalo tiho, pobožno raspoloženje...
Hiljadama ih ginu sada — odgovori više za sebe narednik Milutin. Odmakli smo daleko kad se sasvim razdanilo. Bio je svetao sunčan dan bez prašine. Polja su ležala pusta, a vlažna drveta opustila tužno grane. Lišće je počelo da žuti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjednom se na zidu, pravo pred njenim očima, rasvetli i pokaza veliki svetao krug iz koga potom iziđe glava sa isplaženim jezikom, i njoj se učini da je to glava njene gazdarice iz Beograda, kod
ah, proklete noge, izdaju... baš sad. Evo ga unutra u kući. Zvera oko sebe i vidi nasred kuće plamen, veliki, svetao, topal. Ćutanje... Neko se pače, ustade, on obrte glavu. Jedan dečko stoji i gleda ga... — Gde je... soba... Ljubica?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Prekrasno, prekrasno!... Nikad bolje!... Vi ćete tek moći savesno vršiti ovako svetao zadatak. Odmah idem ministru, a za nekoliko dana možete poći na put!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I priča: dan je tako beo, Topao, svetao ko riblje peraje; Dođite, deco, odred ceo! Berite, jedite, — ko vam daje! Ta danas, danas — nedelja je...
Pandurović, Sima - PESME
Iz prošlih dana ljubav i znak njen – Spojenost srca — ostala nam još; Naš život ovde svetao je tren, Srdačan, krotak.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pop ti po kući pev’o; sve ti hukalo, a bureta pevala; gubio drugare, dobivao šamare; obraz ti bio crn, a salaš svetao; žena te milovala prutom, psi te napadali putom. E, ’oću ovu čašu popiti, makar se neću opiti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Nipošto”, rečem mu, „nisam ja došao ovde sramotiti sebe i vas.” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!” — otvešta major i pođemo u crkvu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Iz prošlih dana, ljubav, i znak njen - Spojenost srcâ - ostala nam još. Naš život ovde svetao je tren, Srdačan, krotak. Onaj život loš U kome znaci, rodbina ostaju, Nevinost našeg ne poznaje sveta; Životno vino,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda dobro, uzmi treću kategoriju ovako: do braka rđav, pokvaren, svakojak život, a u braku svetao. On je zaista drugi, očišćen i počinje nov, čist, ispravan, sjajan život najlepše vernosti. Zamisli tako, a tada?
Ti imaš potpuno pravo. Zaista, knjiga je sve. I posle toga vazduh, vazduh, dragi moj; a ovaj Beograd tako je svetao, širok, sjajan. Eto večeras, popnem se gore i s brda gledam, Bože gledam, gledam i dišem. Oh divno, slatko dišem.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
strašne misli, koja se rađa u zanesenoj glavi, ili bi da prodru u samu dubinu crnoga zastora i da nađu tamo ma jedan svetao zrak, koji bi davao nade na spasenje...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Čuo sam da si krenô najlepših želja list I da je zdrav i snažan i svetao i čist, — Dobacit’ ga ne moga ti pred ona moga vid, Jer visok li je, brale, hineski ovaj zid.
Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak
Petrović, Rastko - AFRIKA
Najzad polazim. Sa strane Okean, svetao i svilen, nežne rezeda boje, iza jake tamne boje marokanskog zemljišta i jasno žutih peščanih plaža.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovaj svetao dan, ova tišina u prirodi, ova potmula tutnjava s bojnoga polja, sve je to čudno dejstvovalo na me, i ja se udubih u neke
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U ovom mukotrpnom životu ta mala Arleta bila je svetao žižak, koji je, čini mi se, održavao moj razriven život!... Zar i njega da nestane! Našto će mi onda život!...
Ili se pod zemljom razleže jauk ranjenika... Sunce je utonulo u bezdan iza planina. Još samo svetao odblesak zrači u visinama. Predstraže se pozdravljaju i već odjekuju pucnji pušaka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
od svih svojih prethodnika, stoji u našim zamislima neprestano on, besmrtni karlovački đak, liričar iznad svega čist i svetao, zauvek izdvojen između svih pre i posle njega.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Preda mnom potok vije se i krade Kô sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list.
Od sela lavež se čuje. Izretka promiču ludi, I sve se lagano kreće, život se svetao budi. 3vezdana, nekako tromo, gledaše na istok tavni, Na osenčenu reku i tihe, daleke râvni.
I onda, zahvalna Bogu, Trže se, i obvi ruke oko njegovih nogu I oči podiže k nebu. A dotle oluja stade, I jedan svetao zračak kroz tavne slojeve pade I polja obasja sobom. A ozgo, s visina tavni', Ravni udari zvona tonjahu u mirne ravni.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Takav jedan zasvetleo je baš sinoć na nebu, ostavljajući, samo za tren oka, svetao trag iza sebe. Bog zna odakle je došao.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Ode.) SAROŠ (uzme rakiju i pije): Oh tamo, kod nje, mogao sam danima da ležim, da udišem onaj čist svetao vazduh što miriše na bosiljak i ispajane ćilimove.
Petrović, Rastko - PESME
da granam život sa Bogom, Zbog nerazdvojnosti, u sramu, da leži sa mnom on, Da ja sam njegov zao duh, on meni duh svetao, Da nema neba nit greha gde ne može nam biti dom Da praštati mi verno nije on nikad, nikad prestao, U časovima patnje
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zlatokosa se trže i zadrhta. Da se to nije Mesec u momka-lepotana pretvorio? Pogled mladića, svetao, i vruć izmicao joj je tlo ispod nogu. No Zlatokosa se pribra i reče: — Vrati se tamo odakle si i došao, momče!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. (Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao.