Upotreba reči sveti u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Hteo ga je i popa Tanasije oteti, da njime vodicu sveti, ha, ha!... Kakvi sam kačamak kuvao u njemu! Baš bi ga i gospodin proto mogao kusati. Jedanput sam opekao usta, ha, ha!

Vasilijem? Zar ne bi moglo stojati: dan prvi: Sveta Sloboda, i to crvenim slovima; dan Drugi: Sveti Slobodni sastanci: dan treći: Sveta Slobodna štampa; dan četvrti: Sveta Udruženja; dan peti: Sveta Iskrena skupština,

Obradović, Dositej - BASNE

Ko hoće da ga zovu „sveti”, ili nek je pravi svetac, ili nek ne muti. Ko nosi prečesno otečesko ime na sebi, neka pokazuje ljubov i popečenije

o prečesno opštestvo čelovečeskogaroda, a navlastito serbskoga, za koga ja ovo pišem, poslušaj ti glas čelovečestva, sveti glas jestestva, a to će reći glas božji! Ne razdeljujte se i ne mrzite se između sebe za crkve grčku i latinsku.

O ovoj čistoj družeskoj ljubavi i sveti Grigorije Nazijanzin, s rečma igrajući se ovako poje: „Φίλοι ϕιλούσι τα των ϕίλων ϕίλα: Ljubeznici ljube ljubeznih

Ali iz toga zakon, i što je najužasnije: sveti i hristjanski z a k o n, ustanovljavati i praviti, ovo je uprav protiv božjeg namjerenija, volje i blagoslova, protiv

Duh Sveti, blagi i istini svuda preizobilno izlijava znake večne mudrosti, promisla i blagoustrojenija za dobra srca i blagorazum

Nije dakle nimalo dovoljno što neki hoće: „To je duh sveti za dobro našao i ustanovio; mnoga su se Evangeliju sasvim protivna mudrovanija na ovi način uvela.

Između pročeg predloži mi ovo čudnovato pitanje govoreći: „Kaži mi, molim te, zašto nas popove zovu 'sveti oče'? Daje li nam se ova svetinja zajedno s popovstvom, ili bi mi morali biti bez svake šale sveti?

Daje li nam se ova svetinja zajedno s popovstvom, ili bi mi morali biti bez svake šale sveti?” Preznem se na takovi vopros, i rečem mu zašto to pita.

A ko ih ispolnjava kako nadleži, on je pravi sveti otac i visokopočitanija dostoin, noseći popečenije o onom što je svetjejše u čelovečeskom rodu, to jest blagonaravije,

Te zdravo! Vreme je već da svi čistoserdečno priznamo da smo zlo i nepravedno tvorili, inateći se i mrzeći u sami sveti nedri i naruča evangelskoga zakona, koji je izvor ljubovi, mira i dobrote.

nastranu, iz kojih se ništa ne rađa nego kavga i mrzost, a primimo čistu Hristovu nauku, iz koje bi se rodio sveti mir i slatka sveopšta ljubov i svaka pravda i dobrodjetelj.

Za sve to blaženi i sveti apostoli nisu ni reči ni slova niti znali niti mislili. A naši slavenski narodi primiše hristjanstvo neki od Grekov, a

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Branioci i napadači, Tužioci, žrtve i krivci, sveti ratnici i kolači: vašljivice i vašljivci! Pisana je ista čaša i vašima, i našima: u mrtvom svetu, krv će naša

U potopu sveti Petar svetom Pavlu ne da ruku, po Jerusalimu sveti Marko uhodi svetog Luku, a o Judi i da ne govorim!

U potopu sveti Petar svetom Pavlu ne da ruku, po Jerusalimu sveti Marko uhodi svetog Luku, a o Judi i da ne govorim!

kada držiš ruku u vodi, Držiš sve ponore vezane za tvoju ruku“, kako, u jednoj od svojih slavnih himni, kaže sveti Simeon Novi Teolog, tako i ja, spustivši ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore, sve vode, ali i sve vedrine, i sve

Duva dvesta na sat! Sevne blizu ko šibica! Bože Gospode, i zaštitniče, sveti Georgije, ne objavljujte mi se munjom usred zime, ni dugom u oblaku, kad joj vreme nije!

(Iz Boja na Kosovu) SVETOM JOANIKIJU DEVIČKOM Molimo Te, sveti Joanikije Devički, podigni ruku, zaštiti, zaustavi ovo rasipanje, saberi nas, vrati mrave u mravinjak, svetlost u

Molimo Te, sveti Joanikije Devički, zasvetli ispred onih koji pale, ustani pred one koji kolju, i njihove lučeve pogasi, noževe

Molimo Te, sveti Joanikije Devički, sakrij Devič u bradu, vatru u pepeo, trag u sneg, sakrij pčele u osice, ptice u miševe, leto

u bradu, vatru u pepeo, trag u sneg, sakrij pčele u osice, ptice u miševe, leto u jesen, i bos po putevima, sveti Joanikije, Gospodnjim, kroz bežanije, kroz požare i glad, zaustavljaj nas, i podiži nas, i uči nas, na strašnom

MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE SVETI SAVA NA ATOSU Iz dvora s dlana očevog, Sveti Sava bosonog ode kroz pelen i čkalj. Kupinom se hrani, na kamenu spava,

MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE SVETI SAVA NA ATOSU Iz dvora s dlana očevog, Sveti Sava bosonog ode kroz pelen i čkalj. Kupinom se hrani, na kamenu spava, maslačak mu je svetac, neven kralj.

Dok ga zasenjuje slovo, što se beli u leptiru, dok ga zaglušuje slovo što zuji u grožđu i cveću, Sveti Sava sunčevu svetlost deli s hlebom i maslinama, a hleb i masline deli sa kosovima što mu na ruke sleću.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Kad ja vide̓ da se tako može, bacim moj šal preko dva ̓arara i reknem: „Ova dva hoću ja za sveti sinod!” U ono veće niko ne dira. Živko sa momcima prenese svoj ̓arar i u jednu kuću metu.

Živko sa momcima prenese svoj ̓arar i u jednu kuću metu. Ja mu reknem: „Molim te, buljubaša, da i ova dva za sveti sinod tamo prenesemo”. Živko odma zapovedi momcima, te preneše kod njegova ̓arara, i kuću zatvorimo.

bi, al da nije vladika Leontije u početku kod Karađorđa i kod naroda ukvario, i ne hteo ostati među narodom (kao naš sveti Antim valjevski, ako je i bio Grk). — Kad je Boža umro [25. marta 1807.

Ja pređem na Kupinovu. Čujem da je Verhovni Vožd u manastiru Feneku. Otiđem njemu, gde su bili i sveti kralj studenički i svi kaluđeri.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kad već da zađu u voćnjak, oni promakoše mimo Raku, pa pohitaše u vajat. Šta je dalje bilo, bog bi ga sveti znao! Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas!

— Ama ja vam rekoh — poče pop Stevan malo potiše — videćete da nećemo dobro proći, a ide Sveti Ilija! — Nećemo ja! — prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Neka mi govori ko što hoće, ali od njega nema boljeg momka u Crnoj Bari... Sad što je malo zgrešio... šta ćeš?... I sveti su grešili... Aleksa senu okom. — On nije grešio! — reče oštro. — Jeste! — reče Marinko. — Lažeš!...

Pa ti mu tvojim oproštajem daješ prava da i dalje zlo čini!... Ne, ne!... Bog neka prašta, a čovek neka se sveti!... Voda je žuborila. On se predao svojim osećanjima, pa ga to uljuška kao u bešici — on zaspa...

Kad iz kuće izidoše, on reče Stanku: — Napred, sine!... Vodi nas! Bog mi kaže da je tebe odredio da započneš ovaj sveti posao! Stanko osećaše nešto uzvišeno u duši svojoj. Oseti se i snažan i dorastao da povede ljutu krajinu.

Kad se malo pribra, Stanko se okrete svojoj družini: — Ima li još ko od vas zajma nevraćena? Ima li još ko da se sveti? Svi su ćutali... — Onda, braćo, imamo jednog strašnijeg krvnika!... Njemu ćemo se od danas svetiti!

Nikad, vojvodo! — Ti možeš preći preko Save. — Ja sam jednom prešao Drinu i našao družinu koja sveti ono jadno roblje!... Danas da prelazim Savu, da padnem na hlebac kakvom sirotanu, neću!...

Dučić, Jovan - PESME

Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. ČEKANjE Doći će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

Dok je prilazio čas povratka sveti, Umorni, taj susret večno čekajući, Kada ćemo reći: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I pepeo sveti vetar ne razduva — Muzo, zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnikâ mili?

HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje. Aždaju Sveti Đorđe ubio, Srebrnim kopljem baš u svitanje.

Kraj crkve čempres crn zagustio, Hristovo jagnje ovca rodila, I Sveti Marko orla pustio, I Sveti Todor svog krokodila. Golubica u suncu sinula, Sa lišća kaplju svete arije...

Kraj crkve čempres crn zagustio, Hristovo jagnje ovca rodila, I Sveti Marko orla pustio, I Sveti Todor svog krokodila. Golubica u suncu sinula, Sa lišća kaplju svete arije...

okana šarenih, U mitri, pod teškim pokrovom od zlata, Spi mlad s grbovima plemićskim po steni, Arcibiskup Marin, sveti potestata.

A nije verovala ni u ljubav, i nije razumevala suze dečaka. Nije verovala ni u prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s mrtvom rukom na srcu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

, pa pita i našeg popa. Kaže on sve kako je i hvali se nama — hvala mu! — kao svojom djecom. Onda, vele, reče sveti vladika: — Ti si, oče, od najstarijih ovdje; a bogati, koliko ti je godina?

— reče vladika milujući dijete. Sjedoše oni za ručak. Posadiše Maru do popa, pa joj vise nožice niz stolicu, a sam sveti otac namešta je. Onda uđe jedan star čovjek i unese činiju s jelom, a Mara skoči pa njega u ruku. Čiča sav pocrvenje.

Ujedanput zagrmje popov glas: — Ikona! Ikona! Mi pogledasmo kroz prozor, a sveti Sava gleda onim istim mračnim i ozbiljnim pogledom na nas sve. Pop poletje na jedan prozor.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« — A svaki pop čudo što voli krofne! Otkud sad to, bog će ga sveti znati; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pravom sinu naše svete pravoslavne crkve.

Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!« a sveti otac Nikolaj mu odgovori: »He, sinko, mani i ti rukama, a već moja ti pomoć neće oskudjevati!

Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!« a sveti otac Nikolaj mu odgovori: »He, sinko, mani i ti rukama, a već moja ti pomoć neće oskudjevati!

Ta čuva noćas selo sam svetac — sveti Đurađ! Ta jes’ vid’o koliki miždrak ima, k’o ulaner kakav! Lopova nema, jerbo sve je to danas pijano otišlo odavde iz

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

XVII Majka mu, nekada u svoje doba prva, čuvena lepotica, a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob išla, pre vremena umrla zbog njega što ga rodila takvog.

Afrika

To je jedan prost trgovac lutalica iz Bisandugova koji je, povevši sveti rat protiv fetišista, pokorio državu kralja Uasulua.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Znali su oni da u svetu ne vlada svetac Isakoviča, Sveti Mrata, nego laž, prevara, zlo, sablazan, i sramota. Nisu ti priprosti veterani bili glupi, pa da ne vide kud Temišvar

Dobiće i medika. Bolesni će u bolnice. Zdravi će krenuti na put do Kijeva. On im se kune, na svog sveca, koji je sveti Mrata. Isakovič tada dožive nešto, čemu se nije nadao, a što je bilo opet neočekivano, kao grom iz vedrog neba.

Pisma su bila puna suza! Ne nadaju se više da će se ikad videti! Neka im bude u pomoći sveti Mrata! Pavle poče onda da hoda po Beču, pognute glave.

svoje naočari, mlađi mu fratar, onda, na nekom čudnom nemeckom jeziku, ispriča da je to žalosno, da to žali čak i Sveti Otac, koji je čovek prosveščenija.

I sam sveti Avgustin, kaže, nije tražio da ceo dan u crkvama provodimo, nego kaže: „Gledaj da unutar sebe postaneš hram božiji!

Stariji franceskan, Gabrič, ispriča mu, onda, da šizmatici greše i ne znaju da je sveti Mrata, zapravo sveti Martin. Bio je to konjanik, kao i kapetan što je, i dobar svetac, dao je pola svog ogrtača,

Stariji franceskan, Gabrič, ispriča mu, onda, da šizmatici greše i ne znaju da je sveti Mrata, zapravo sveti Martin. Bio je to konjanik, kao i kapetan što je, i dobar svetac, dao je pola svog ogrtača, siromahu, kad ga je sreo i

A eto, taj njihov sveti Mrata daje pola kaputa siromahu. A oni, Isakoviči, poštuju ga i ne znaju. Čudno! Čudno! Samo neće smeti svom bratencu,

I kad je prosto brbljanje, molitva nikad nije uzalud. Kako nas sveti apostol Pavao, njegov imenjak, uverava: duh Božiji u našim molitvama i tada, i u takvim molitvama, moli se za nas

Niko ne može upropastiti čoveka, dok ga žena ne upropasti! Kad ona udesi muža, ne može mu pomoći ni sveti Mrata! Pavle je pričao, posle, da je ostavio, tako, Trandafila u Budimu, izmenjenog, snuždenog, ošamućenog.

Da će Petar, kraj sve velike razlike u oficirskom činu, nasrnuti na njega, da ženu sveti. Samo, Višnjevski je, kao mahnit, kad bi zaželeo neku ženu, bio gotov na to, da ne samo život, nego i sve drugo, izgubi.

na dan uoči svoje slave, koje su se Isakoviči, od starina, držali, iako nisu znali, ni ko je bio, i kakav je bio sveti Mrata. Noć, uoči polaska, Isakovič je proveo u snovima, kojih se sećao posle, a koji su bili gorki i teški.

Teodosije - ŽITIJA

gde prinese Bogu kolenoklanjanje i noćno stojanje i mnoge molitve iz dubine srca, i radosnim i toplim suzama dovoljno taj sveti vrh odaždivši, koja li blagodarenja ne govoraše Bogu, koji ga je udostojio da se popne na njega.

I obišavši svuda taj sveti vrh, i sagledavši na padinama gore i u njezinu podnožju mnoge isposnika, sišavši sa gore ispitao je njihov najsuroviji

samotno žive, koji su postili po tri i pet dala, i nedelju dana, i svaki je po svojim mogućnostima držao post, jer behu sveti veliki, posti četrdesetnice, a dan subotnji nastajaše, pa je žurio da ih nasiti toplim hlebovima, jer žaljaše da primi

mladića gde sedi s njim, i kada su od starca izmolili molitvu i blagoslov, zapovedi im starac da sednu i sve što je sveti starac imao y ćeliji — pustinjsko voće vareno, i sa njim masline i hleba predloživši, ljubazno ih ugosti, a duše njihove

A sveti tajnim uzdasima prizivaše u pomoć Višnjega, govoreći: „Izbavi me, Bože, od neprijatelja mojih, i spasi me krvnika, jer

A sveti odmorivši se u Lavri, primivši sa igumanom duhovnu i telesnu utehu, celivavši svetu crkvu i grobu svetog Atanasija pokl

Kada je sveti primio pismo napisano od roditelja, radošću velikom zbog života njihova ispuni se, a ujedno i suzama mnogim, blagodarivši

Za vreme službe i molitve, samodržac otac i sveti episkop časnim krstom i polaganjem ruku obojice na glavu blagosloviše Stefana za velikog župana, vladara i samodršca

A dolažahu i mnogi iz pustinje da vide prepodobne. Sveti starac bivaše od sviju po dušu korisno usavršavan i poučavan, i svi milosrđem njegovim obasuti odlažahu kući.

Došavši ka svome prepodobnom ocu reče mu za protovu ljubav, i da se njihova molba može ispuniti. A sveti otac, krepljen toplotom, htede sagledati mesto gde su uz Božju pomoć hteli da podignu manastir.

I ppetekavši zapita ga car: — Da li je još živ sveti starac, otac tvoj? Odgovori: — Još je živ molitvenik Carstva ti, otac moj.

I opet tada sveti im mnogo zlato sa sobom beše doneo. A sutradan ušavši, sve reče caru, kako manastir sa ocem u Svetoj Gori podigoše, i

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Najviše ih je išlo u hajduke zbog nepravde i od razjarene mržnje. Pušku, koja sveti nepravdu, zvali su kosovka. U docnije vreme su se odmetali u hajduke, jer su ih vređale uredbe Vojne granice, prema

Dinarcima vera nije strana, već je njihova. Oni su sa njom duboko vezani, jer ih zastupa, osim drugih domaćih svetaca. Sveti Sava, koji im je blizak i koji je njihov predstavnik kod Boga i Hrista.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Njegove beličaste oči sada su bile tamne: toliko su mu se zenice raširile. Izgledao je pomalo kao sveti Đorđe na aždaji. Upitah Rašidu u šta su se opkladili. - U svašta nešto! - reče.

On bi telefonirao i dostavljao pisma. Ja sam bio taj koji će da ih piše. - Bože sveti, Rašida! Ja ni za sebe nisam pisao ljubavna pisma!

Bolje bi bilo da sam se obesio. - Bože sveti, Vesna! Misliš li i ti da bi bolje bilo da sam se obesio. - On misli! - zabila je nos u knjigu i po tome sam znao da je

- Možda i gori! - rekao sam. - Baronica mi je obećala da će me uvesti u kuću. - Bože sveti! - zviznuo je na prste trgavši verovatno pola Karanova, a onda dodao da ja znam čija je ideja to što se Baronice tiče

Šejtani su prestali da hodaju po zemlji! - nasmejala se još jednom, a onda sam se i ja nasmejao. Šejtani! Bože sveti! - Hodaju samo šejtani bez repa i rogova!

- Daj sto dinara! - Rašida mi gurnu ruku u džep na košulji. - Nisi pogodio. Kornjača! - Bože sveti, Rašida! - gotovo se sruših na nju. - Zar nije moglo da bude kuče ili zec? Njima bar znam šta bih dao da žderu.

Pisma, to je u redu, ali njen novac!... Bože sveti, Atamane, na šta ti ja ličim? - pogledao sam ga a on je samo zavrteo glavom i procedio: - Na budalu.

Zašto se rađamo, bože sveti, i zašto smo osuđeni da rađamo? - Ako budemo imali decu, Rašida, obećaj mi da im nećeš navući na vrat nekakvog druga

Čim je prevrnem na stomak, panično će odmileti u neki zaklon, ili će se zavući pod oklop. Njen oklop? Bože sveti! Nije li joj moj otac sličan, samo što je njegov oklop galama? Ono: „Zar baš uvek ja, sve ja?

- Šta ova radi na skeli, Bože sveti? Šta misliš Rašida, da ona tu radi? - buljio sam prema skeli gotovo ne verujući samome sebi, mada sam nečim što nije

Ona je to mogla. Žene sve mogu. Šta je to što one ne mogu da urade, Bože sveti! - Kad je otputovala, Sulejmane? - rekao sam i ne zapažajući da me zelembać posmatra nestrpljivo.

Sulejman nestrpljivo obliznu usne. Rašida, Bože sveti, Rašida! Dadoh dečaku nožić i on se spusti niz nasip. Đavolski se plašio da mu ga ne uzmem nazad.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ne odgovara im se. — Razvalićemo vrata! Počnu vrata izdizati. Gospodar, Sofra prekrsti se, povikne „pomozi sveti Nikola”, pa stane pred vrata na dva koraka, a nadžak podigao. Provališe kroz vrata. Prvi kapetan lopovski.

— Hajd’ sad opet da pijemo, da utaložimo kod koga jed, kod koga strah. — Sveti Nikola, blagodarim ti. Kako prvi put u crkvu stupim, odma’ ću ti od funte sveću zapaliti i srebrno kandilo na žrtvu

Čamča primi u ruke i preda Krečaru. — No baš milo mi je što ste mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti, gospoda; imam razna vina doduše, al’ i ovo će mi baš trebati.

No još nešto. Grof te poziva sutra na ručak, kao vengerskog šljahteca; sutra mu je imendan, sveti Stanislav, biće ovde mlogo gospode. Gospodar Sofra grohotom se nasmeje. — No ti si baš vrag, Čamčo.

Na tom krasnom kandilu izrađeni su svetitelji, među kojima glavno mesto zauzima sveti Nikola. Posle nekoliko dana spreme se na put, kola natovare platnom i pođu natrag.

— Mani se sad tog razgovora. Danas je sveti Stevan, bogzna hoćemo li idućeg dočekati. Zato budimo pošteno veseli; mi smo već starci, grob je blizu.

— Pa opet, moj Sofro, bilo je kako je bilo, ali i mi smo već ostareli. Posle nas šta će biti, to bog sveti zna; i nije već dugo vreme, i mi ćemo morati na drugi svet, skoro, skoro.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Nedelja je sveti dan, hrišćanski praznik odmora, kada se ništa ne radi (praslovenska reč „ne-delja“). Nedelja je ranije bila praznik boga

Dete rođeno u nedelju biće izuzetno srećno i živeće „gospodski“.⁴² To je razumljivo s obzirom da je nedelja, srećan, sveti dan, dan odmora od rada. Za srećnog čoveka se kaže: „Majka ga rodila u belu nedelju.

u desnu ruku sud (bocu ili zemljanu testiju), napuni ga vodom, obavezno stavi u grlić kitu bosiljka, pa odnese popu da sveti vodicu. On tada kaže: „Našlo se djetence... došao sam po zlamenje“ ili ovako: „Žena da prostite pala u slamu.

(Vuk, br. 1350) — Ko gođ što đelja, predanj pada. (Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.

(Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.) (Vuk, br. 2983) — Mnogi čoek nije nazadan Bogom već sobom.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Nisam ni vlastelin ni sebar koji se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

vam ispričam samo to kako sam uoči Svetog Nikole, zaštitnika moreplovaca, stavljao pocepanu čizmu u prozor, i kako je sveti Nikola, verovali ili ne, čak i za vreme rata ostavljao razne stvari u tu čizmu.

Božić-Bata, Sveti Nikola i Deda-Mraz su raskrinkani. Pitam se koga će sada izmisliti moj ujak? IGRANjAC Igranke su počele već prvog

U tom gradu njemu su se dogodile najvažnije stvari, upravo one zbog kojih naoko povučen, tih mladić i odluči da se sveti i postigne nešto u životu.

I on je čovek, sin svoje majke, sigurno dobar prema njoj, bivše dete koje je neko nekada davno povredio, pa se sad sveti svima.

Matavulj, Simo - USKOK

?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!.. Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!... Opet stari jadi!...

Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima!

Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima! Svi sveti ugodnici božji, budite nam u pomoći, u dnevu i u noći, sačuvajte dom ovi od bolesti, sramote, bijede nevidovne,

Ded, strikane, još po jednu! Blagoslovite, vladiko sveti! Ispivši, đakon odmahnu glavom i stade ožimati ustima. Pitko je, resko, mirišljavo, divno!

Jedan bješe još golobrad. — Studeno, djeco? — pita ih vladika. — Da otpanu noge i ruke, sveti vladiko! — odgovori stariji. — A zašto po toliko stojite? Možete se počešće mijenjati!

A to, vele, dođe mu u pohode sveti Vasilije Ostroški, u pomoći nam bio! Je li to istina, striko? Kuvar, koji prostiraše svoju pustinu, leže, pokri se i

— „Što ti bi, gospodine?“ pita ga Sveti. — „Bi mi to, što nijesam vjerovao u tvoju moć, sveti vladiko! No ti se molim, oprosti mi grješnom!

— „Što ti bi, gospodine?“ pita ga Sveti. — „Bi mi to, što nijesam vjerovao u tvoju moć, sveti vladiko! No ti se molim, oprosti mi grješnom!“ Pa mu, veli, cjeliva ruku i lijepo ga zamoli da sjedne...

Tada se pleme dogovori da se sveti plemenu u čijoj je granici njihov poginuo. Spremalo se veliko zlo, jer oba plemena bjehu jaka!

“ — Treći se umiješa: „Ada, ja bih za pletu otišao i pitao ga: molim te, Sveti, što sad radi bog?“ — „E, valaj, ako ti to basta, daću ti tvrdu pletu! Hoćeš?“ — „Hoću!“ — „Ma, nećeš.

Ostali se primakoše da sve čuju: „Koje dobro, sinko?“ — pita Sveti. — „Molim te, sveti vladiko, da mi kažeš šta sad radi bog?“ — „Ev’ ovo radi bog!

Ostali se primakoše da sve čuju: „Koje dobro, sinko?“ — pita Sveti. — „Molim te, sveti vladiko, da mi kažeš šta sad radi bog?“ — „Ev’ ovo radi bog!“ reče vladika, jednako prebacujući kutiju.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

predgovoru Bašti sljezove boje Ćopić kaže da se u spisateljskom poslu „ne može izmišljati, a pogotovo ne dobri ljudi i sveti bojovnici”.

(Sveti Rade Lopovski) Pipavog psihologiziranja niti beskrajnog raščlanjivanja tu nema; pesnik jednim pogledom sve prozire, sve h

i ode Nidžo, nestade ga. (Sveti Rade Lopovski) Poizdig do poizdiga, pad do pada, a u celini: jedan jedini talas, bez pogreške i bez suvišnosti.

Iz lepetave orahove krošnje prosu se šapat i naleže zelenkasta sjena, daleki predznak sutona i večernjeg pokoja. (Sveti Rade Lopovski) Davna uzbuđenja, koja ispunjavaju duh vanvremenim miljem, i paganski osećaj slasti življenja, glavna su

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

godine »sveti rat« protiv Turaka. Bojevi su bili u južnoj Ugarskoj, Slavoniji, Srbiji, Dalmaciji i Staroj Srbiji, znatnim delom na

Oni hoće oduševljenje, i da bi »sveti plamen«, uvek buktao u njinim grudima, oni pijanstvo postavljaju kao jednu književnu potrebu, alkoholizam smatraju kao

Za njih je slovenski jezik bio »svešteni, sveti jezik«, za mitropolita Stevana Stratimirovića »neocjenoje cerkve naše sokrovišče« i »kotva Pravoslavija«.

uticaja na duhovno formiranje poznijih romantičara, koji su ga nazvali »Mojsijem nove srpske književnosti«, [čak i »sveti Vuk«,] i sa dosta razloga naraštaj od šezdesetih godina naziva se i »Vukovom omladinom«.

pesnik u romantičarskom smislu reči, ustreptao pesnik svim svojim bićem i svim svojim životom, noseći u sebi istinski »sveti plamen« poezije.

Ali njegova prirodna originalnost bila je kobna za njega. Njegova glavna misao je postala: pesnik, u čijim grudima bukti sveti plamen poezije, treba da bude drugači od ostalih ljudi.

Ono što se od 1875. dešavalo grubo je pobijalo srpski idealizam i entuzijazam šezdesetih godina. »Sveti rat«, ratovi za oslobođenje od 1875.

Sremac, Stevan - PROZA

Bilo je svega što školski zakonik propisuje, pa i nešto više. Na zidu patron školski, Sveti Sava, ispod njega visi Pelagić; to jest, ne visi Pelagić, nego neko njegovo Moralno ogledalo, i ispod njega sedi Maksim

Tvoj je posao sveti, a mi smo sluge njegovog veličanstva naroda, izvora i utoke; za tvoje je pare sve to sagrađeno, podlogo društvena, a ne

Radičević, Branko - PESME

“ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti — Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni. Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom, tico, zbogom!

Bože, Bože, da velji si sveti, Ao svete, da lep li si kleti, Mlogi te je sretan glati stao, Al' ko te se jošte nagledao?!

Doće danak, sunce će se dići, Na studencu još će cveća nići, Da dopletem venac započeti, Da dopevam pojak ovaj sveti, Braćo mila, za života svoga. (1844, jan.

Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s' čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti, S kima dane prelepo probavi, Pa i sada mora da ostavi.

Valjda ga je zbunilo pecivo Što će skoro na sto se doneti, Valjda ono rujno ladno pivo, Te me otac ne spazio sveti.

Dok ponekom bruka ne dodija, Te poskoči i hvati se gore, Pa se sveti, i junački gine, Gine sretan, al' mu ime neće, Za dovijek u pjesmama traje — A od otih jedna i ova je.

eto oće njina krvca mlada Da spomen dade svetu za svakada, Za pravdu kako valjade umreti, Da đavo kleti Bogu se ne sveti.

Da blago tebi!“ pobro mu je rekô, Te pušku lako od oka saleti; Te bije, ruši, svoju braću sveti. No što za fajdu, i pre beše malo, Al' sad ih samo stotina ostalo, A zlotvor svoje broji na iljade, — Oh sunce

— K sebi doše, Od zemlje se podigoše, Ma s' aveti svak oseti, Udri na se krst taj sveti, Nje ne ima kraj mrtvaca, Svak okolo oko baca. Za njom, za njom! svako zbori, A strava ga jošte mori.

no ma kako: Krivica je grdna bila, Ma s' i grdno osvetila. 12/12. 849. UROŠ I Noć prolazi — danče sveti, Šta li ćeš doneti? I prolazi danak sveti — Šta l' će noć doneti?

12/12. 849. UROŠ I Noć prolazi — danče sveti, Šta li ćeš doneti? I prolazi danak sveti — Šta l' će noć doneti?

— Oj živote... sveti, Teško li te pregoreti, Pa i da si jad do jada, Opet niče međ njim nada; Jad do jada bar je išta, Al' u smrti

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

BOJE 6 ČUDESNA SPRAVA 9 TI SI KONj 13 POHOD NA MJESEC 18 MLIN POTOČAR 23 KONjSKA IKONA 29 RADE S BRDARA 34 MARIJANA 40 SVETI RADE LOPOVSKI 46 MUČENIK SAVA 53 DANE DRMOGAĆA 60 SLIJEPI KONj 69 DANI CRVENOG SLjEZA 76 DJEČAK S TAVANA 77 POSLjEDNjI

Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovu ne dobri ljudi i sveti bojovnici. Na žalost, ni one druge nisam izmaštao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i ne volim da pričam.

!), pa tako nije kako treba ni dočuo Vukovu izmišljotinu o tome kako je čak i sveti Ignjatije Bogonosac obdan prenosio putnike preko rijeke, a obnoć se valjao sa ženama po mlinu.

Njega je obično pravio po svom licu i podobiju. Pored Nikole dosta je tražen i sveti Jovan, arhanđeo Mihail, sveta Trojica, mudri vračevi Kuzman i Damjan, pa čak i neki prastari, tamni, vučji sveci,

I šta bi mi onda kazao dragi bog, a? Rade, Rade, rekao bi prijekorno i digao svoj sveti prst, zar ti u moj dom šalješ ovako jedno beslovesno bravče koje ni beknuti ne zna?

— Hm, Radojica! — otrovno frči stric i od jeda bježi napolje. Baš će sveti Petar slušati svakakvo goveče i njegovo baleganje — pljes, pljes! — ko krava.

To ti je ovaj tijesni život, đavo da ga nosi! SVETI RADE LOPOVSKI Kad je stric Nidžo pri kući, onda će ti razne skitnice i potukači nerado uvratiti kod nas.

Da nije sveti Vratolomije, bog ti ga pomogao? Taj ima posla s drvećem i visinom, pa, evo, spuznuo s oraha i našao se ...

Oho-ho, ljudi, dosad smo imali vučje svece, pa vjetrene, pa ženske, pa ove, pa one, a sad, evo, stekosmo i lopovskog. Sveti Rade Lopovski, aha-ha-ha! Pomeni samo njegovo ime, prekrsti se, pa slobodno u tuđi tor.

— Daću ga onome svom najmlađem sinu, koji se preklani odijelio od mene i skrpio kuću gore u krčevini. Nek mu i sveti Jovan lomi noge po onim panjevima, kao i on. Imaće bar o šta tupiti onu svoju svetu sikiru.

Desno od pendžera, držeći joj u neku ruku ravnotežu, visio je sveti Nikola, Ugarčinova slava, svjetlucajući potamnjelom pozlatom.

nađe kao svjedok prilikom premetačine, a kad tamo, u starčevu sobičku, u srebrnom okviru Vilsonove slike visi uramljen sveti Rade Lopovski. — Aha, tu li smo, Rade Ćopić, izobražen u formi sveca!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

naročito nju, njenu prosedu gologlavu glavu i razdeljeni joj beli zatiljak, a ona šapuće: — Gospode, Hriste, Sveti Nikola, čudotvorče, slavo moja! Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi. Blagoslovi sofru, hleb tvoj, što ga ti dade...

Kostić, Laza - PESME

glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz daleka: sveti miris pamtiveka.

mamna guka, što u svetlij' njenih druga: Glasi muka i pokaja, šapat jada, suzni brizi, neodoljnih uzdisaja brojanički, sveti nizi; stare slave setna hvala, a skoranjih sramnih zala osvetnica, — jeka od gusala.

Pred nosili' će ići po redu popovi, u odeždama crnim sa sveti krstovi. Ti popovi su stari, sve večni bolovi, sve uzdisaji crni, ti crni popovi.

Al' badava je; eno ih nema, crn im se oblak sumrakom sveti, a noć će crna skoro odneti sunčevu slavu i slavu njinu. — Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce

— Tako se ori očajni glasak, sluša ga samo crkvica stara, kadikad mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu ruka kako oštro sluša, sve žešćim

gorskoga klanca otkud se vidi zvonik samostanca, jedna je bula mlađana stala: il' je od puta svog malaksala, ili su sveti stupovi beli meko srdašce buli zaneli?

oh, tu zar?” uzdiše bula, „tu je, oh, tu je, duša je čula, tu mi ga sveti rekoše oci. rekoše mi ga mladi uskoci, tu mi je dragi, oh bože blagi!

joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega što vara!

Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi! Sad me ljube, sad me mare, sad mi nude Sare, Mare, — poneare!

da j' onim žarom planula mi grud što gori njim en' onaj sveti plam, ipak bi samo zato gorukô, da bolje vidim — grdna porugo! — da bole vidim srama našeg mrak.

Samsona više nema, mesto njega en' u kleti na postelji mojoj spava avet grdna mojih strava, — Dagon mi se njome sveti, što mu hrama obesveti; eno vam je, sad naval'žte, na njoj, na njoj kiv iskal'te! A šta na to majka stara?

mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

156 JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA 158 NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI 160 NOVAC DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA

Gospodar dođe, i kad vidi kakvo je bog čudo učinio, onda mu reče: — Nije fajde, moj sinko! Kome bog tome i svi sveti; hodi ovamo, evo tvoga blaga. Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome.

Jednom je taj čojek nekud išao, pa se zamislio, dok u tom iskrsne pred njega jedan kaluđer, a to je bio sveti Savo, pa mu reče: — Starče, šta bi najvolio da vidiš na svijetu?

— Pa, to nije ništa teško, — reći će sveti Savo — eto popni se na ovo drvo pa ćeš viđeti pravdu. Čojek se popne na drvo i pogleda, kad ugleda pred sobom jedno

Put je vodio preko onog polja, a on ne smjede putem već okrene šumom, tako okoliši ubijenoga. Taman on malo odmakô, a sveti Savo iziđe pred njega, pa ga upita: — E, stari, viđe li šta u polju?

— Nijesi ti vidio nepravdu, — veli sveti Savo — već pravdu, samo ne znaš dok ti ja ne kažem. Starac se prenerazi, pa reče: — Idi, boga ti, crna ti je ono

— E, slušaj, pa onda reci da li je nepravda, — kaže sveti Savo. — Jesi li vidio onoga junaka, ođevena, naoružana, što jahaše poljem i što se u onoj vodi kupa.

Sad reci da nije pravda to bila! Zato ne uzajmljuj nikada zla, jer će ti se kad tad opet vratiti! To reče sveti Savo pa ga nestane, a čojek osta premišljajući o pravdi i o onome što je vidio.

zaista je onaj siromašak pravo rekao da je novac dušogubac, jer gle šta novac učini od ova četiri čoveka! SVETI SAVA I ĐAVO Pošao sveti Sava preko jedne planine pa srete đavola.

SVETI SAVA I ĐAVO Pošao sveti Sava preko jedne planine pa srete đavola. Kad ga đavo ugleda, uplaši se i šćedne da pobjegne, ali ne mogne, pa se sada

Kad ga đavo ugleda, uplaši se i šćedne da pobjegne, ali ne mogne, pa se sada sretnu na putu. Sveti Sava rekne đavolu: — Pomozi bog! A ovaj odgovori: — Nije ti za tim stalo. — Kako si?

Sveti Sava rekne đavolu: — Pomozi bog! A ovaj odgovori: — Nije ti za tim stalo. — Kako si? — reče sveti Sava; a đavo mu odgovori: — Šta je tebi briga kako sam? — Kuda hoćeš?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Vidićeš kakvi ima vulkana na grbini brega; poznaćeš jugoobrtne zemlje; znaćeš gdi je ostrovo Sveti Bartelema i gdi su ljudi zavrnuti usnica. A možeš viditi i bojadisane ljude. MANOJLO: Je li to daleko, g. doktor?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bog sveti zna šta bi sve tu isplivalo na površinu! Jer, kad zrelo razmislim, prosto je neverovatno kako smo nas četvoro uspeli

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

DUŠE MIRIS 42 MALA SOBA, BUNCALICA 43 MALA SOBA: ISTJERIVANjE STRAVE 45 BAJINA BAŠTA: BOLNICA 47 ČITAJUĆI DANILA, SVETI MARKO 49 SVETI SAVA: URANAK 53 PRETRES KUĆE 55 KUĆA 57 DIVLjA KUĆA 59 A U NULI AZ 60 II 61 AMBAR 62 KAČARA, MESEC

SOBA, BUNCALICA 43 MALA SOBA: ISTJERIVANjE STRAVE 45 BAJINA BAŠTA: BOLNICA 47 ČITAJUĆI DANILA, SVETI MARKO 49 SVETI SAVA: URANAK 53 PRETRES KUĆE 55 KUĆA 57 DIVLjA KUĆA 59 A U NULI AZ 60 II 61 AMBAR 62 KAČARA, MESEC

Okreće se bolnica. - U plamenu šarlaha talasaju jecaji: Daj-nam, maj-ko, kaj-ma-ka! ČITAJUĆI DANILA, SVETI MARKO I Čitajući Danila (knjiga Bašta pepeo gde se suđe pominje, poslužavnik, recimo, i matera Kišova) - ja se

- Mati kolač iznosi, bosiokom načičkan. Oko stola aura, tišinini nezuji. (Sveti Marko, hitro si žito s brade prosuo!

Trepti čaša tropera. Zrcaj, zrcaj, čašice - raduj kućno kandilo: kuća mi je proljeće što se maglom natkrilo! SVETI SAVA: URANAK Grgoljaju mlazevi. Topla vodo, toplice! U majčinim rukama pjeni sapun „merima“. Pjevaj, pjevaj, furuno!

Guba se krade drumom, živicom. (Krune se kraste - padaju zubi.) Otroče miju monasi vrači. Damjane sveti, cjelbu prozrači! Iguman Jefrem usrdno moli: „Pomozi, Jaki, ubrani, skloni! Raduj nas, Blagi, i osokoli!

uz kube se pali ječam. Zvecne metal: Prizren, Zvečan. Kamenolom koji leti, arhanđeli to su Sveti. Lastavicom trepne streja. Lanen glas je Sentandreja. Reč do reči - drhtav dodir: prsten, ruka, zlatan kondir.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Sada mu meca opasno prijeti, sprema se, kaže, da mu se sveti. Kraj bukve leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne

“ Zastade čiča, nešto se seti, čelo se mreška, a brk se smeška, dok Ćira preti. Brzo će čiča da mu se sveti. „Gle, kad si tako čio i vredan, strog i uredan, brajkane mio, ti bi meni poslužio.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

NOVU GODINU 63 NA NOVU GODINU 64 SRPČIĆIMANA NOVU GODINU 66 VIII 69 NA TIČARU 70 PEĆINA NA RUDNIKU 72 PRAVEDNIK 77 SVETI SAVA 79 SVETI SAVA 81 IX 83 BRODAR 84 POŽARNIČKA PESMA 85 NA DNU REKE 87 DEČJA ZBIRKA

NOVU GODINU 64 SRPČIĆIMANA NOVU GODINU 66 VIII 69 NA TIČARU 70 PEĆINA NA RUDNIKU 72 PRAVEDNIK 77 SVETI SAVA 79 SVETI SAVA 81 IX 83 BRODAR 84 POŽARNIČKA PESMA 85 NA DNU REKE 87 DEČJA ZBIRKA

Otadžbino, majko tužna, Ima l' koga u mom rodu, Da raspali roba sužna, Na boj sveti za slobodu, K'o u doba ona stara, Protiv Huna i Avara?

beli dan, I sve živo mira nađe, Što ga blagi daje san — Tad molitva Bogu leti, I novu mi daje moć: Pošlji meni, Bože sveti, Slatki odmor, laku noć!

Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'... Kad stigoše mestu, blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale, Iskopaše raku i

Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?

i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava. SVETI SAVA Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme.

će jošte proći — Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, Sveti Sava. SVETI SAVA Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo.

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo.

providnih krila spuštaju se na periferijske terase niže od nasipa niže od kupatila vazduhoplovstvo se strašno sveti utvare idu pravo na mene iz inata skloništa uvek imaju slabu tačku kao i priviđenja što te more apokalipsa se leči

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Municione kolone su dovlačile municiju. Vojnicima je izdeljen samo po jedan hleb, kao hrana za današnji dan, i bog će sveti znati za koliko dana još... — U ratu je glavno da su pune fišeklije, a hrana je nešto sasvim sporedno!

Onaj se pridiže, gledajući u cev puške, i lagano odmače, pa viknu: — Narode... narode, dođi i nosi, uzmi... Sveti Ilija...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo! stara majka, koledo! Svetoj crkvi na jutrenju, Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao čitav vek, a ja neprestano idem, a ne

oseća i trunku viteške krvi naših starih, grabiće se da što pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je žrtva koju otadžbina i opšte dobro sviju nas zahteva. Napred, građani, sutra je dan viteške probe!...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Deda vrisnuše i razbegoše se kud koje, i on, kao da se odjednom trže, spusti ruke pa samo uzviknu: — Bog i sveti Ilija gromovnik neka im za to plate! Zatim se polako okrete i ode svojoj kući.

— Pronesi ga, Bože Spasitelju!... Sveti Ilija, nebesni upravitelju, učini čudo, molim ti se i pronesi ga, da ne izgubim dušu moju, — šaputaše u sebi čiča Pera,

— Ne dajte me, sveti božji ugodnici, veliki i mali... svi znate da sam za pravdu i zakon... — uzviknu čiča Pera posle ovoga čitanja.

Obuze ga strah. Dakle i zvonari dolaze na red! PRIJATELjI Čudim se ja šta je to !... Gospode Bože milostivi i sveti Atanasije, slavo moja, i svi Božji ugodnici!... Ne živimo zajedno od juče, braćo moja.... Ovo je već deveta godina...

— Hristos se rodi, Julo, čestiti sveti! — Vaistinu se rodi! Sedi, nano. Otkud se ti sad ukani čak ozgo iz Palilule ?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Ama, nesam, gospodin-učitelj, pismen, pros’ sam čovek. Malko čatanje što nauči u Sveti Pandokrator monastir, i još malko pisanje za neku kvitu i, na priliku, za obligaciju — tol’ko mu!

— Ama treba i on la pripomogne. Svi za jednog, jedan za sve. — Znaješ kako ima starinski reč sa Sveti Nikola i za onoga što se daveja: Upade si čovek u vodu pa kuka: »Pomozi, Sveti Nikola!

— Znaješ kako ima starinski reč sa Sveti Nikola i za onoga što se daveja: Upade si čovek u vodu pa kuka: »Pomozi, Sveti Nikola!

« A Sveti Nikola mu pa zbori on: »Ja će pomognem, će pomognem, reče, to mi je dužnos; ama, reče, i ti da mrdneš, reče, malko s

Tek vidiš, a ono ušao neki bes u selo. Ne dopada se seljacima stari predsednik. »Ama pa da je sam Sveti Nikola, vele seljaci, pa odavna je zaseo. Sve on pa on! Pa, vala, treba malo i drugi da zasedne.

Čulo se za ovo burno veselje nadaleko! I bog sveti zna iz koje se daljine video taj plamen, a daleko se razlegali glasi od pesama i zurli, od ćemaneta i bubnjeva; nadaleko

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sve ljude koji su znanjem bogatiji Nervira Jevanđelje po Svetome Matiji: „Blago siromašnima duhom!” O, bogo sveti, Pa čemu onda škole i fakulteti?

Kad se sele, ponesu gusle i ikonu na dnu kovčega, I misle da su važni, mada nije jasno zbog čega. Sveti Sava im je pastir i učitelj u čudesima; Gorde se svojim porazima, patnjama i udesima!

nikad neće postat zapadnjak, Niti se iščupati iz našeg blata: Za Božić u Topčideru seče badnjak, A krsna slava mu je Sveti Mrata...

Ponoć beše odavno prošla. U desku je bilo toplo. Nije mi se išlo kući, gde su me čekali ledeni zidovi. Bog sveti zna koliko sam noći proveo, tako, kunjajući po redakcijama.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Herodot je, pišući o jegulji, kazao da je to sveti stvor o kome samo božanstvo može dati računa. U srednjem veku su jegulje smatrane kao živi dokaz egzistencije

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

MLADENCEM UGLjEŠOM Male ikone, no veliki dar, koj imaju presvetli lik Vladičin i prečiste Bogomatere, što ih veliki i sveti muž darova mladom mladencu Uglješi Despotoviću, kojega neoskvrnjeno mlađahnog prestaviše u večne obitelji, a telo se

N ne tako ti, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, malopodatljiv bil jesi va tljenih i malovečnih, kolmi pače va neprehodimih i velikih, jaže vasprijel jesi ot

Jefimija usrdno prinosi sija tebe, sveti. POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje, o novi mučeniče kneže

No nisi ti tako, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, bio malodaran u propadljivom i malovečnom, koliko više u neprolaznom i velikom, što primio jesi od Boga, jer

Jefimija usrdno prinosi ovo tebi, sveti.

Rakić, Milan - PESME

Tako se sveti priroda, i tako Najlepši san u sitni prah pretvara: Od nekadašnjeg raja biva pak̓o, Od krinoline sjajne, krpa stara.

prohujale sreće Utisnute davno u ljudskoj pameti, On se svako veče kroz prostore kreće, Večna opomena onog što se sveti! Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Prošli su me snovi, ne budi ih više.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

To je tamjan sveti junacima, to gvozdeni srca u momcima! Turi takve razgovore crne! Ljudi trpe, a žene nariču; nema posla u plaha

mnoga zažegâ kanđela na oltaru crkve pravoslavne, pa sam slijep došâ među vama da podžežem, koliko uzmogu, i vaš oganj sveti na oltaru, na oltaru crkve i poštenja.

KADA DOĐOŠE BLIZU CRKVE, ALI JE IGUMAN STEFAN PRED CRKVOM I JOŠT JEDAN KALUĐER, KOJI DRŽAŠE SVETI PUTIR U RUKE. IGUMAN STEFAN Ja ne vidim, nego čujem dosta.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Kad bi počela da se približava slava njihove kuće, „Sveti Đurđic“, onda na dve nedelje unapred nastalo bi spremanje. Videlo bi se kako iz cele rodbine, a obično sirotnije tetke i

Pandurović, Sima - PESME

Hoće li doći čas veliki, sveti, Da blesne pravde i razuma sjaj, K’o strašnog dana božja sudnica Što će nas jednom na grehe da seti?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Ta gdje nam je pamet, nije li im danas Badnji dan!? Apostoli Hristovi, kad se duh sveti izlio na njih, ne bjehu, možda, više začuđeni od kontove družine toga časa.

„Zima je, Vladiko sveti!“ reče đakon klečeći jednako i pošto je plamen raspirio. „A, da, nije leto!“ primjeti starac nasmijavši se.

Vojvoda Mićo, turska krvopijo! Stevane Perka Šaletina, gospodsko koljeno! Ulazite ljudi; željkuje vas Vladika sveti!“ nastavi đakon.

“ „A ti momče, pošto želiš kod mene da ostaneš, ostani slobodno!“ Gospodar izađe a svi glavari za njim. III Sveti Đurađ jezdijaše na svome bjelcu put našijeh strana.

od Ozrinića, pa kao da i njega taj prizor navede na pobožne misli, skide kapu i krsteći se reče glasno: „Pomozi Bože i sveti Aranđele!“ Svi ostali šljedovaše njegovu primjeru. Njeguši za Bogom pomenuše Đurđa svetoga. „E, ajmo djeco!

u svojoj prostoj pobožnosti, slućaše Bog zna šta; možda da je baš đavo u blizini, pa drhteći zavapi: „Pomozi, Vladiko sveti!“ „Bog će pomoći!“ reče Vladika na mah utoljen, pa mirno sjede. Đakon jednako u strahu, zabobonji: „Ja mnjah e...

„Glava je ništa prema duši, pazi se!...“ „Sve na moju dušu što slažem jali izvrnem, Vladiko sveti!“ reče mladić i umiljato pogleda starca. U toliko i đakon dođe, noseći krst, jevanđelje i dvoje svijeće.

Ajte sad u miru božijem! Proklet je ko uloži da se sveti! Pratiće vas do kuće dva glasa; jedan će opominjati vas, a drugi ove.

“ reče starac iskrenim naglasom. „Bog s vama!“ povrnu đakon živo, „što bi mi bez tebe, naš predobri, sveti Vladiko!...

Ali zaludu bješe serdar odvrnuo juriš sa Cuce. Medik, paprika ljuta, ustrijemi se prvo da mu se sveti. „Danu, pričaj još što o Crmničanima, čoče! Pričaj kad si počeo.

Usne se priljubiše uza usne u dugi cjeliv, u prvi sveti cjeliv ljubavi. Mjesec, stari lukavi mjesec, još je malo škiljio.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

“ A kad ličina pukne i oni popadaju, onda ono reku. Vala, sveti Klementije, klimaćeš ti oko moje kuće, a ja ću odsad slaviti svetog Nikolu! — Priča se kako je svečar koji slavi sv.

Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se

Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi.

5 Pitali Turčina: — Bojiš li se svete Trojice? — Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti. 6 Pitali kadiju: — Zašto ti je mito milo? — Zato što je mukte došlo.

GROM Kad grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji

ĐURĐEV DAN I MITROV DAN Sveti Đurađ veli svetom Mitru: — Vidi kako je, Mitre, meni lijepo! Sunce sija, trava klija, na sve strane ptičice kliču,

— E moj Đurđu! — pasmija mu se na to sveti Mitar. — Ti se sve vrijeme mučiš po polju i skupljaš plodove, da ja preko zime ništa drugo ne radim, već sjedim kraj

Onamo čak ima i priča kako je sveti Sana jednom u planini šiljao vukove u razne torove da večeraju. Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan,

Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan, te da ne može nikud u tor da ide. Sveti Sava pogleda oko sebe, vidi jednog čobanina koji se bio sakrio, pa, pruživši na njega štaku, rekne: „Eto ti večere!

PAPRAD (BUJAD) Dok je još sveti Sava išao po zemlji, i činio dobra, pređe jednom preko Javora, i dođe čak na Rudnik. Ono što je bilo pred njim zemlje i

„Samo se bojim sunca, — odgovori Trojan, — i nikoga više pod nebom“. Sveti Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da svaki svojim petlovima povade

Onamo se pripovijeda da su mjesto dva anđela, Hristos i sveti Petar došli pred dvore Gavanove. Kad je sluga kazao da bi im dao jagnje, ali je u planini s ovcama, oni mu rekli: „Ako

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

184 16. SUNČAREVA MAJKA. 186 17. LIJEK OD MAĐIJA. 188 18. BIBERČE. 189 19. CAREV ZET I KRILATA BABA. 191 20. SVETI SAVA I ĐAVO. 194 ŠALjIVE PRIČE 196 1. PIJESAK I SVETI PETAR. 197 2. KO JE TO? — NIKOLA! 198 3. MOJ JE PREDNjAK. 199 4.

188 18. BIBERČE. 189 19. CAREV ZET I KRILATA BABA. 191 20. SVETI SAVA I ĐAVO. 194 ŠALjIVE PRIČE 196 1. PIJESAK I SVETI PETAR. 197 2. KO JE TO? — NIKOLA! 198 3. MOJ JE PREDNjAK. 199 4. ZET I PUNICA. 200 5. ZA ŠTO SU PROSTACI SIROMASI.

213 18. ŽEĐA I VINO. 214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. 217 22. BONIK I BOLEST. 218 23. GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK. 219 24. KUM I NjEGOVA PRASICA.

Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti, šta on oće, pa se dobro uzme u pamet.

Pošto se malo prokupaju; onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.“ A đavo mu odgovori: „Ajde de.

“ A đavo mu odgovori: „Ajde de.“ Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sv.

” Gospodar dođe, i kad vidi kakvo je Bog čudo učinio, onda mu reče: „Nije fajde, moj sinko! kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga blaga.” Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome. 8.

Kad siđe sveti Aranđel na zemlju, a on se | udruži s đavolskim carem; ali se đavolski car osjeti šta on hoće, pa se dobro uzme u pamet.

Pošto se malo prokupaju, onda reče sveti Aranđel: „De da ronimo, da gledamo koji može dublje.” A đavo mu odgovori: „Hajde de.

” A đavo mu odgovori: „Hajde de.” Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sveti Aranđel dotle

” Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sveti Aranđel dotle ne odnese sunce.

Kako đavo zaroni, a sveti Aranđel prekrsti rukom more, te na njemu postane led od devet aršina debeo; pa onda spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a

Sveti Sava - SABRANA DELA

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Sveti Sava SABRANA DELA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela

Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Sveti Sava SABRANA DELA Sadržaj KAREJSKI TIPIK 2 HILANDARSKI TIPIK 5 SLOVO 2 8 SLOVO 3 9 SLOVO 4 10 GLAVA 4 11 SLOVO

Zato i ja, ukrepiv svoju nemoć, pokrenuh se koliko mi snaga dopusti, podigoh vrt sveti, dom Presvete Vladičice naše Bogorodice, Prisnodeve Marije, svetoga opštežitija, i ćelije im dovoljne u Kareji, gde da

Naš sveti manastir ovaj, treba da znate, da ovo mesto, koje se ne može uporediti ni sa jednim na zemlji, beše opustelo od razbojni

“ A vi odgovarate: „Bog neka te spase, časni oče!“ I zatim vi njemu sa umiljenjem kažete: „Moli se i ti za nas, oče sveti, da se izbavimo od strasti i sablazni zloga!

tome sazna da je pravo vreme, igumanu ne dođe i potrebnu od njega molitvu primi, a potom tihim glasom: „Blagoslovite, sveti“, krotko pozivajući, udarivši tada u klepalce, i razdavši svima sveće, podiže i vas na polunoćnu službu, koju i on sam

ostalo, i dva jela sa uljem, radi okončanja praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti, kao što je rečeno, na sveti praznik.

I pijte vodeni ukrop sa kiminom. Ako li ovaj pre rečeni praznik padne na sveti Veliki četvrtak, ili ia Veliki petak, ili u samu Svetu i Veliku subotu, pa makar i na Veliki četvrtak, to kao i u

GLAVA 12 O slobodi manastira Zapovedam, dakle, svima vama od Gospoda Boga Svedržitelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih tu vlasti, i od prota i od drugih manastira, i od bilo kojih vladika, i da nije ni pod

Ako hoćete da postavite igumana, jer ovaj naš sveti manastir Presvete Gospođe Nastavnice naše Bogorodice počastvovan bi od blagovernih careva da je u rangu igumanskih

Da drugo ostavim, reče sveti Vasilije: „A i sam iguman, kao otac o deci rođenoj da brine se, nadzire po mogućstvu svačiju potrebu i valjanom pomoći

GLAVA 12 O slobodi manastira Zapovedam, dakle, svima vama od Gospoda Boga Svedržitelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih koji tu vladaju i da ni pod kim ne bude, osim pod jedinom Sveopevanom Bogorodicom

Stanković, Borisav - JOVČA

(Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ja bi[h] mu onda počeo kazivati šta je učinio sveti Antonije, Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i

Ja bi[h] mu onda počeo kazivati šta je učinio sveti Antonije, Jeftimije, Pahomije, Onufrije i hiljadu drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te

Nazijanzina, u česnom braku živeći, episkop je bio i sinove i kćeri izrodio; tako brat Velikoga Vasilija, tako sveti Spiri|don i mnogi drugi.

i prebivanja s ljud’ ma; koji postom, nespavanjem i neprestanim trudom valja tako da osuši telo svoje da mu se (kako veli sveti Jefrem) trbu[h] za leđa prilepi; i tako suv i okoreo jošt ne valja da se u sebe pouzda niti da iziđe pred ženske oči,

Za čast i goštenje činim ljude nevesele!” Onda gospoža doma ustane, celuje vladiki desnicu, govoreći: „Milostivi naš i sveti gostu, ne častimo mi vaše preosveštenstvo toliko koliko nas vi častite s otačes|kom besedom!

Srblji, gdi su god, milo im je vino; vaistinu božju, imadu pravo. Zna sveti car šta govori — i vino veseli srce človeka. Ništa ti nije gore od nevesela i namrgođena čoveka.

Nego, govori nam, sveti vladiko, tako nam živ bio, da barem u starosti što dobro počnem misliti. I to mi nije malo utešenija, da će mladež

I za učiniti da ovi običaj ostane večan, rekli su da je tako duh sveti črez svete oce ustanovio. No, nije li nam slobodno rasuditi, je li moguće da duh sveti drugojače črez apostola Pavla

No, nije li nam slobodno rasuditi, je li moguće da duh sveti drugojače črez apostola Pavla uči i uzakonjava, a drugojače črez svete oce?

Na ovi način duh bi sveti samom sebi protivrečio, danas na jedan način učeći, a sutra — na drugi, i ne bi mu se moglo ni u jednoj ni u drugoj

Što god duh sveti jedanput uzakoni i ustanovi, to mora vo vek’ veka nepokolebimo i sveto ostati. Ljudi čestokrat sami sebi protivoreče i

Zato, dakle, ako su sveti oci u čem god protiv nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni su mogli kao ljudi u tom pogrešiti, protiv

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Pošto je ovoga vijeka sveti čin bio u grani Brzokusa, a Kušmelj bio starješina u bratstvu, mi ćemo o njemu, i njegovoj porodici progovoriti napose, u

, na platnu. Bakonji se reklo da su njeke od tijeh slika od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, drži njeku tičicu na dlanu, a miluje ju drugom rukom; sveti Lovre, mršav, visok, mlad čovjek, drži

od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, drži njeku tičicu na dlanu, a miluje ju drugom rukom; sveti Lovre, mršav, visok, mlad čovjek, drži roštilj na kome su ga krvnici pekli; sveti Jeronim („naš zemjak“), sijede brade

na dlanu, a miluje ju drugom rukom; sveti Lovre, mršav, visok, mlad čovjek, drži roštilj na kome su ga krvnici pekli; sveti Jeronim („naš zemjak“), sijede brade do pojasa, grbasta nosa i krupnijeh očiju, koje je izbuljio gledajući ljudsku

Zapodjede se žestoka bogoslovska parba, te se prizivali sveti oci u pomoć. Ali, kako obično biva u takijem prilikama, nadjačani se većma ražestiše i ostadoše pri svojoj.

Đaci se glasno smijahu. Grgo ih zapita gdje je sveti Vrane. Oni ga povedoše pred glavni oltar, gdje se Grgo previjao i busao u grudi, što je ikad mogao.

Muvajući se po crkvi, moljaše se: — Moj lipi sveti Vrane! Oslobodi me ovoga puta, pa jevo ti se za... (ćaše da reče: „zaklinjem se“, ali se predomisli) pa jevo ti davam

Odatle otide na česmu, gdje sjede i zakloni lice rukama, govoreći: — Bože i sveti Vrane, oprostite mi moje nepodopštine! (Ovu riječ bješe naučio u manastiru.

A ako li vra dozna sve, pak me istira, utopiću se, a kući neću, viruj mi, moj lipi sveti Vrane!... A ti znaš ko me naveja da se skitam po noći, da gledam kako se tvoja muka krade!

A ja ne bi nikad sam na tu misâ došâ, nikad!... Dakle, smilujte se bože i sveti Vrane, menika grišniku! Da je u njegovoj vlasti bilo, po svoj prilici ne bi se on toga časa smilovao svojim drugovima,

A na četvrtom gdje bijaše naslikan sveti Brnard, koji kliče i digao ruke put neba, lupeži mu rastegli brk s uha na uho, tako da se i Vrtirep malo osmijehnu.

Bakonja ču samo početak, tj. šta kažu Jeronim, Aguštin i još njeki sveti oci o smrti, a kad hoćaše doći ono što bi, možda, i on razumio, tada mu se primače kuvar i prošapta: — Ajdemo, dite

Ćosić, Dobrica - KORENI

Đorđe je sinoć došao, a još ga nema da se pozdravi i ispriča kako je posao obavio. Ne poštuje me. Sveti mi se, trže se. I Simku je voleo više od Đorđa. On je nju našao i izabrao.

„Zakuni mi se u dedu da nisi. U decu! Zakuni se!“ Aćim je udario pesnicom po kolenu. Đorđe jeknu. Otac mu se sveti... Otac se sladi mojom nesrećom, šapuće u mokru dasku stola.

I mogao da ubije. A ako niko ne dođe pred opštinu, ako sâm sačeka vojsku? Čađević neće, zato što mu se sveti. Strese se. Izdan i osramoćen od sinova, jalovaka i kukavice.

Gospod i sveti mučenik, čijem domu služimo mi, mali i grešni stvorovi, uslišili su vaše molitve. Moliću se Gospodu i dale za tebe,

Tada, u ljutnji Mi se pričinilo da bih s drugim. Neću s Tolom. Ranom smrću kazni me, Gospode i sveti velikomučeniče, u paklu nek se kuvam, samo mi sina daj, njega mi, Gospode, daj, da živi posle mene.

Plakao je od zime. Da nije plakao, ne bi ga ni našla žena koja mu je dala ime Luka. Tog dana bio je Sveti Luka, a docnije, kad je stigao stoku da čuva i ore, Prerovci su njegovom imenu dodali — Došljak.

dugo misli Aćim. Ječeći, okrenu se ka zidu i pokri glavu da više ne čuje zvona. Pogibiju kazuju. Možda mi se Vukašin sveti. Ne. Zaboravio je. Sve što je bilo do te večeri, on je zaboravio. Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak.

Pa kad ostari i iznemogne, Tolina krv da mu se sveti, da ga zlostavlja, muči. I udeljuje hleb i duvan. Čašu rakije. A selo, a narod? Može li ikome pogledati u oči?...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!« —promače mu kroz glavu, ali otišavši u školu, zaboravi i krabu i svoj san.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ Onamo, 'namo, za brda ona, Kazuju da je zeleni gaj Pod kim se dižu dečani sveti; Molitva u njih prisvaja raj. Onamo, 'namo!

Gleda dole, reku, vrelo, luga, Drva, žbune, gore i vrleti, Pa mu s’ čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti’, S kime dane prelepo probavi, Pa ih sada mora da ostavi. Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti!

sam Bog sveti zna! Proleće, ti, i ja. M. Đurčin CXXXVI U „BEČKOJ ŠUMI“ Sveže je i vedro jutro K'o početak lepe priče; I po granju

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

slabe zrake, i ja, plamteć veličestvom neba, podobno sam njima uradio: nekakvo me svojstvo diglo tamo, nekakav me sveti magnet tegli.

Da, iskra je svjetlost porodila, okean su kaplje sastavile; sveti tvorac veličestvom sjaje u iskrama kako u suncama, u smrtnima ka u božestvama - sve mu skupa svemoguće slavi!

Sudba naša otrova je čaša; vječne sudbe sveti su zakoni, c'jela bića njima su pokorna. Vidi čovjek svoje zatočenje, pomalo se prve slave sjeća i poleti nebu kako

“ „Hranitelju, sveti sprovodniče, na ravnine nepregledna neba kome liku, kome legionu prinadležiš svetijeh žiteljah?

pogine, kad svi kraji zaplamte svjetlošću, dva vojvode, nebesni prvjenci, tad će opšti tvorac počinuti i svoj sveti zavjet ispuniti; tad će miri i prostori strašni slatkoglasnom grmjet armonijom vječne sreće i vječne ljubavi; tad

“ „Neću - kaže - dva vjerni vojvode, zavjet sveti vječno narušiti; što sam jednom vjenča besmrtijem smrtnu kosu ispitati neće!

Već su vjesi, sveti oblik pravde, zlom svojijem grdno prepunili, nagnuli ih k svojoj pogibiji. Dan četvrti sjutra će granuti na njih

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

što je to nekad učinio Kleantes, pozivajući celu Grčku da optuži Aristarha Samnićanina zbog toga što je hteo da pomeri sveti centar sveta i, da bi objasnio nebeske pojave, zaustavio nebo zvezda nekretnica, a Zemlju uputio da se kreće po krugu,

Krajem jedanaestog veka stavilo se pobožno čovečanstvo Zapada u pokret da oslobodi sveti grob. Nepregledne gomile sveta i silne vojske vitezova krenuše ka istoku.

Nije li sam sveti Avgustin rekao: ,Šta mi zapovedaš da verujem što mogu da znam’. Sveto pismo pokazuje nam put ka spasenju, ali nas ne

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A vitlo besni, pomanitalo, sasvim pomanitalo. „Xoće li ovo proći? Dokle ovako? Bože, Bože sveti, veliki! Smiluj mi se! Sažali se na me. Spasi me! Spasi me! Spasi me!

D. iz Zagreba, Manifature Rosari i Barci, pa Virtembergiše Katun Manufaktur i Manifatura Rivarolo Sveti Đorđe Kanoveza A. D.

Sećao sam se svih lepota takog života, dođe mi na um Božić i Nova godina, Uskrs i moja slava Sveti Đorđe, dobri i iskreni prijatelji i topla soba na zimskoj noći.

najzad svršena, i zaista, bez velike muke, i mnogo ranije nego što su i sami mogli predvideti, postignu oni onaj sveti cilj radi koga su se na onako daleki put, a sve u slavu i uspomenu blaženo upokojene tetke Brankove Drage-Draginje,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

smo se i sami svemu tome već odavna nasmijali, i kad je, zato, bilo sasvim izlišno, pa čak i nimalo fair da se sama sveti, ona nas odjednom lupi po glavi. I to uprav u čas kad se najmanje nadamo.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

grešni život, pomislih, da neće biti grešno pred Bogom, ako se zamolim Spasitelju za ove zabludše ovde, pa ih dovedoh u sveti hram i očitah im veliku molitvu svetog oca našega Vasilija, iže jest na oderžimih bjesom...

Gle, i krst!... Te je onaj što smo ga nosili na krstonošama« — oseća kako ga obuzima stid, užas. — Đuro, poljubi ovaj sveti krst... Pokaj se bar sad, pred ovim grobom... — govori mu popa uzbuđenim glasom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA

SE MEDVJED PREVARIO 201 MEDVJED I LISICA 202 LISICA SE OSVETILA VUKU 205 NEVJERA STRADA 208 LISICA I KOKOT 211 SVETI SAVA I VUK 212 RAZGOVOR OVACA U PLANDIŠTU 213 KURJAK I KOZA 214 A ZAŠTO ŠIČE NA SVECA?

MUDRI ZEC 327 NASRADIN HODžA I FRANCUZ 329 CIGANIN I CAR 331 TURČIN I CIGANIN 332 CIGANKA ZVALA MUJA 333 CIGANIN I SVETI DUH 334 CIGANIN I DINjA 335 CIGANSKO DIJETE U HRIŠĆANKE 336 DOBRA HVALA 337 CIGANSKA PITA 338 OTAC TURČIN, A MAJKA

BOLEĆEGA 342 JUNAČKO SRCE 343 ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA 344 BABA I ĐED U LOVU 345 BABA I BLAGOVIJEST 346 BABA I SMRT 347 SVETI ARANĐEO I BABA 348 NAZIREM 349 HURIJE I HURCI 350 KO NAJBOLjE MILUJE?

Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo. Kad on tamo, al̓ stari sjedi i loži vatru, a Ilija mu reče: — Pomozi bog, starče!

— Bog pomogao! — odgovori starac. — Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija. — Evo ložim vatru — izadre se starac onako ljutito, a sveti Ilija mu reče: — Nemoj se ljutiti, jer ti ne znaš s

— odgovori starac. — Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija. — Evo ložim vatru — izadre se starac onako ljutito, a sveti Ilija mu reče: — Nemoj se ljutiti, jer ti ne znaš s kim imaš posla.

Starac mu reče: — Ne znam. A sveti Ilija mu reče: — Tebi je godina ujutru. Kad vrag dođe, pitaće te šta radiš, a ti reci: ložim vatru; on će te pitati

Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari? A stari se izadre: — Evo

k starome pa reci da sam te ja poslao da mi proda one ovce (jer ono su duše) i što god bude tražio za njih, podaj mu. Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao! odgovori starac.

Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao! odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je poslao bog da mu te ovce prodaš, ako hoćeš.

A kad to sveti Petar čuje, otide nazad pa kaže bogu šta je stari rekao, a bog mu reče: — A ti hajde pa ih išti za sebe, neka ih tebi

Petković, Vladislav Dis - PESME

svi vojnici, Grmljava vazduhom dok k'o reka teče, Koju katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako uzvišen i onako mali.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kada sam prihvatao neki zadatak, nisam to činio sa rešenošću koja je svojstvena običnim ljudima. Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina. To je za mene bilo otkriće.

Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina. To je za mene bilo otkriće.

Pošto nije znao kome pripada ta torba, nije ni obraćao pažnju na to. A kako bi i mogao posumnjati bogoslovca? - O, sveti Savo - rekao sam - kakvo će pravoslavlje propovedati Srbima u Banatu ovakvi budući apostoli naše vere?

Učitelji koji su te tome naučili su mudri kao proroci, a sveti kao najveći sveci na nebu. A kada sam joj govorio o Faradejevoj viziji da se sva materija rasprostire tako da dopire

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ivo Ćipiko PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA 2 BRAĆA 21 CVIJETA 32 ANTICA 53 STARI SVETI SPIRIDON 77 DANGUBA 84 U STRASNU NEDJELjU 93 PRELjUB 99 IVO POLIĆ 121 NOVI HRAM 131 DOMAĆIN 137 PRIPOVETKE NA

STARI SVETI SPIRIDON Iza velike mise, stari Žižica, bratim svetoga sakramenta, ne sluša zvono što naviješta podne, ne krsti se

—I bija od težačke ruke. —To je sve istina, — potvrdi dum Andre. Ma nije oni stari kip pravi sveti Spiridion... Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi? — rasrdi se Žižica. —Oni mu ni dostojan bit ni sluga!...

Četiri jaka i zgodna mladića, ponositi, nose sveti kip. Muče se da ga ravno nose, no nizbrdica je, pa svetac klima pri svakome koračaju.

pjenušeći se, razbijaju; vjetar svija mrke samce čemprese i kriče galebovi, — a sada oko hridi tugaljivo valići kroče. Sveti kip mladići položiše na otar, a dok ga smjestiše, navali čeljad da mu noge cjeliva.

— A Žižica, svlačeći se, bogu se moli. Pa kad do njega doprije pjesma onih kičeljivih mladića što sveti kip nosijahu, puna milinja i čežnje za djevojačkim životom, slušajući: Blažena postelja na kojoj počivaš i bili lancuni

veli ženi: —Vidiš kaki su, pa da nas sveti Spiridun neće kaštigat! Ni noćas ne mogu se uzdržat!... — Imaju pravicu, kad ste pustili pokopat našega staroga sveca,

Krava preboli, pa sad je red odužiti se zavetu. Sigurno na proštenje doći će i drugih gorštaka: sveti je Roko stari čudotvorac i pomaže u nevolji.

„Od kužne bolesti oslobodi nas, sveti Roče!” A narod odgovara: „Tebe molimo, usliši nas!” I molba naroda sve je jača i jača: „Tebe molimo, usliši nas!

u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se čuje jaki pevački poklik: „Od kužne bolesti izbavi nas, sveti Roče!” I pobožni puk, ujednačeno, punim glasom odgovara: — Tebe molimo, usliši nas!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I zaista se u „Vuku II“ pojavljuje sveti brak. Samo što je on izrazito lirski i dolazi iz bliskog dodira pesničkog subjekta (u vučjem obliku) s nebeskim

I što je potpuno novo u našem pesništvu, taj sveti dodir prenet je na dah, koji je gotovo neveštastven, a prema jezičkoj etimologiji srodan je duhu: „Malo spasa naviraše

“ Teško da se u svoj našoj poeziji, osim kod Nastasijevića, može naći toliko dramatičan a tako subliman sveti brak, koji se odmah i imenuje: Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je

dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između mene i njega zračnog opet je sveti brak; Ja nisam više tu! Il da! Oh, da, da! ne!

pesmi „Hodočašća“: Hodam sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu Stope mi sriču slova Koja mi sveti put ispisuje Crtam ih štapom po pesku Pred spavanje Na svakom konačištu Da mi se iz sećanja ne izbrišu.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pa se još ne zna dokle će te muke trajati. Dokle?.. „Dokle, Bože, stari krvniče, i Sveti Petre, jadna uzdanice rajina iz Koriše?

I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!.. Mene, Brnjačanina?!.. O, pomozi, Sveti Petre, ili danas Meni, ili više nećeš imati komu!.. S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!..

čudan je čovek Anadolac: pilji tuđim ženama u oči grđe no kakav zadrigli kaluđer kad u rano doba zađe po selu tobože da sveti vodicu. I malo-malo pa šapnu: „Ovaj Arnaud ima dve žene!..

Čekao i ubijao koliko je mogao. Pripremao krađe i grabeže, činio svako čudo Arnautima da im se samo sveti, pa se još udruživao sa čuve– nim arnautskim hajducima za pljačku i ubijanje.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

A vi tako mirno, tiho Prolazite prostor sveti, Ta veći se šušanj čuje Kad mušica gde proleti. »Srpske Ilustrovane Novine« 1881.

Hrvat se ne bori da što otme kome: Čuva sveti oganj na ognjištu svome. I dok tako čini, u najteži dani I Bog je i pravda na njegovoj strani. A kuda će Srbin?

mračno mestance, Razbi kovčeg, kao što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo.

Svi jezici neka žive, Raznim zborom Boga slave. To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države. Sveti duše, ti pomozi! Hrani, brani jezik svači! Samo jezik seka Pelin Mogô b’ biti — malo kraći. »Starmali« 1881.

Jedan pije jer ga nude, drugi pije jer mu brane. Mirski ljudi, oci sveti, svako nađe što da slavi. Jedan pije kad se seti, drugi kad se zaboravi.

Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo rado Dunavu hodi, Nije mu teško, jerbo se seti, Kečigo, da si i ti u vodi.

Deca kao deca lepša i od cveća, Trenutni poljupci večitih proleća. Goriš da ižljubiš taj podmladak sveti — Ono iz kolevke kroz dušu ti leti. Eh, kako će majke sve za njih da žive! Kako će babajke biljčice da njive!

Kosovom se kune, pomenom krvavim: „Nikad krivim putem, uvek putem pravim!“ Na putu im zublju Sveti Sava pali, — Ta svaki će biti Radojica mali. To te leči, krepi, to te održava.

Krakov, Stanislav - KRILA

Potom su gledali dugo mozaike na kojima se blago smešili anđeli, i zaštitnički širio ruke Sveti Dimitrije. Umorili se od mozaika, poljubaca, tišine crkava i prljavih čuvara, koji su jednako pružali ruku, pa su

Petrović, Rastko - AFRIKA

To je jedan prost trgovac lutalica iz Bisandugova koji je, povevši sveti rat protiv fetišista, pokorio državu kralja Uasulua.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: Jest, ja sam! Ja sam i onda bio sa tobom, Sa modrih usta kad je lebdeo Poslednje reči sveti blagoslov: „Neka ste srećni, deco, oboje!...“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački! Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo.

Čerkez ima samo jednu zavetnu ideju, jedan sveti amanet, kojim još iz kolevke napaja decu svoju, a to je: osveta, strašna, krvava osveta Moskovu, koji ga je prognao iz

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ustani, rano, Ljubice moja, Da vidiš divot, Da vidiš raj, Skrštenih ruku Da čuješ miran Božiji sveti Uzdisaj. Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć...

Što te ljubi, što te pazi, Oko tebe brižno leti, Otruje te, Bože sveti, Al’ ti ne da još umreti! A kad zaspiš, ona šapće: „Spavaj, spavaj, žrtvo moja, Odmori se na mom krilu, Čuva

Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto nam se sveti. Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa. Ali posle nekog vremena seti se sveti Petar i sa nebeske osmatračnice pogleda na Krf da vidi šta li mi sad radimo. Ali Srba tamo nije bilo.

Ali Srba tamo nije bilo. Uplaši se sveti Petar za našu sudbinu. Ode i saopšti Gospodu. Reše tada da se prati jedan heruvim na zemlju i vidi šta je sa nama.

A ovome izdaje zapovest divizija sa petnaestog kilometra daljine. Diviziji armija, bog bi sveti znao otkuda. „Dokazivao sam komandantu puka kako ćemo besciljno pogubiti ljude. Ali on ni da čuje.

„Da“ — potvrdi ona. — Gde je vaš stan? Rekla mi je ime jedne ulice. Bog sveti zna gde je... Tada sam je prvi put zagledao malo bolje... Imala je interesantnu glavicu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Črez mene znate! Ta vam je pradedni Jezik i vera; sveti i građanski Ocena stari običaji: Stara bez osnova zla je novost!

U to i tamna se spustila noćca sa zvezdama sjajnim; Sava je putnike primila, Sremu s’ prikupiše srećno, Leže gde sveti ostaci Kneza i despota srpskih.

Ot oca mi ostala Lepa dara tri: Ime Srba, mač i krv Što m’ u srcu vri; Ot matere sveti dar — Srpski jezik n oltar — Ima svaki srpski sin, Pravi srpski sin.

Tam’ pod čarnom onom pod poslednjom gorom Pod cvetnatom lipom, pred bistrim izvorom, Za duhove napoj sveti koji leva, Mladi pesnik tamo sne večnosti sneva.

zeleni Srpskog luga stan, U tuđinskom prezirem Raju ljubve san: Srpstvu verno služiti, Krv za srpstvo proliti Zavet sveti ostaje Srba Miloša. A pesnik P. N.

Volem srpske Milice Verni biti drug, Neg’ u tuđe kraljice Svetli doći krug; Ljupki Milke pogled sam Sveti raja stvara hram, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin. Pesma A. Andrića Preobraženi Srbin, štampana u br.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

idem pokoran — I neosuđen, i neprimoran, Da ti izvršim sveti zaveštaj. Hiljadu hoćeš?... Dobro, hiljada Za suzu tvoju neka propada... (Čiča Vujo ulazi.) KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara!

— Simendašu! Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče! — jauknu od radosti Simeun, udari glavom o oltar, pade, i jedva se diže, pa se izgubi u mraku.

Jednog dana prebaci Simeun štuc pre'o ramena, pa će pokojnom Parteniji: — Sveti moj oče, ti čuvaj ovu našu svetu ćabu, a ja odo' u eškiju. Više se, veli, ovaj zulum ne mere trpljeti.

Ja ne znam kako bi drukčije razbili ovaj nesrećni mamurluk? — O, sveti moj oče, tvoje pameti, tvoje nauke od istoka do zapada nema! — viknu Simeun I poljubi Parteniju u bradu.

Kad bismo na 'noj okuci u gaju, jeknu štuc kô nebeski grom; za štucom ciknuše dvije mâle, pa se razdera ostraguša kô sveti Ilija. Zuji kuršum oko ušiju. Prepade se pokojni Partenija, pa se obazrije i viknu: — Ustavi, Simeune!

Malo ne ubi' kaluđera... Da sam ga, kojom nesrećom, ubio, kud bi mi onda duša! Zovi ga, Gavro! O, oče moj sveti!... Jedva Partenija iziđe iz košare.

Bojić, Milutin - PESME

Da salomim lenost ovog mlakog društva, Punog ženskih ćudi i muškog mekuštva. Sada! Plač ne trpim: plač se grozno sveti.

Ljubav!... Ljubav. Ljubav. I tada se seti. Ah, da, to je. bilo još u one dane Kad detinjsko srce traži oganj sveti I hoće plodove nigde neubrane. Na vrućoj obali u raskošno veče, Kad žuti odblesak krije magla neka, Trza se.

'' A Grad Sveti spava pod velom tišine. Strast je zakliktala na lešini Vere. (1911) SALOMA Iznemogoh i veoma oslabih, ričem od

(1911) HIMNA Žedan sam te, Slasti, jer u duši čujem Krik večite žudnje, i, kô idol sveti, Postala si simbol u bolu, u seti. Hoću te, Živote, i strasno te štujem, U vrtlogu straha ja o tebi snujem.

Jer nas hvata jeza i severac svira Kroz nedra, gde čama na zgarište seda, Jer hramovi sveti našega svemira Ostali su iza urvina i leda. Opraštajte zato naše reči grube. Opraštajte kletve i pirujte dalje.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

su prva dela slovenske produkcije obrađena u kanonskim oblicima obredne književnosti i da je jezik literature obredni, sveti jezik Slovena, odredila je karakter daljeg slovenskog književnog stvaranja.

je postojati jaka potreba za poetizacijom istorije, kad je takvo shvatanje preuzela i pisana književna produkcija. Sveti Sava započinje seriju srpskih biografija pričajući o svom ocu Stefanu Nemanji kao o ocu naroda i slikajući jedan

Tada će se, kao i kod drugih evropskih naroda, pojaviti sveti predak i slaviće se njegov svetački kult. Prvi takav srpski svetac jeste zetski knez Vladimir, idealan hrišćanski

Stefana Nemanje, koga zla i nepravedna braća progone zbog njegove ktitorske delatnosti, ali ga patron manastira, sveti Đorđe, spasava i pomaže mu da se uzdigne na presto. Ova ratničko-hagiografska povest ušla je u Nemanjin proglas iz 1171.

Pojavljujući se pred srpskom vojskom u ratnim pohodima, sveti Simeon štiti svoju državu, koju je i za života branio, ali i svoga izabranika, sina Stefana, podržavajući ga tako u

On je primer srednjevekovnog realizma. Ali sveti Sava nije zbog toga manje svetac, on je samo pristupačniji, bliži čoveku, koji može da saoseća sa njime i da sledi njegov

Stoga je po meri njegovog talenta možda više od svetog Save bio njegov drugi junak, isposnik i podvižnik sveti Petar iz planine Koriše više Prizrena.

hajduka koji mu je toliko dodijavao, mladi napasnik prisluškuje razgovor pod prozorom, upada u sobu i krvavo se sveti, da bi zatim iz tamnice oslobodio svoje drugove i oženio se lepotom devojkom.

ih ili kažnjava prema hrišćanskom i nacionalnom kodeksu, pojavljuje se često i kao nacionalni svetac, na primer, sveti Sava.

nastavlja tradiciju Nušićeve, beogradske komediografije: Maratonci trče počasni krug (1973), Balkanski špijun (1983); Sveti Georgije ubiva aždahu (1986).

Jakšić, Đura - PESME

Jedno se je zvono s bele kule čulo, U mome je srcu triput odjeknulo; Zapojaše tiho kaluđeri sveti... Možete l’ me, noge, bar donde poneti?

A kad padnem, gorski lave, Moja lepa Crnogorko, Teške rane i krvave Nek zamene turske glave! Oh, sveti me, Crnogorko, Ne kukanjem i sa plačem, Već krvavim ljutim mačem: U boj, u boj, Crnogorko!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Kao da Mladen svojim napredovanjem i njega sveti, pokazuje svetu kako nije istina da kad stare kuće ostanu bez oceva, moraju od sinova koji posle njih dođu da propadnu,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

ZNŽOJS, 23, 318): sveti Petar je imenjak Perunov [i srpsko ime Pera nije postalo od imena Petar, nego je to hipokoristika od Perun], i mi u

kod Grka ‹ljudska imena Θεοφόρα›) sačuvano ime, epiklesu, boga koga je sveti Petar nasledio; 3) važno je što p. — bogišu — koja je tog dana osvećena raznosi narod kućama da bi ga ona čuvala od

se pretvori u devojku sa zlatnom kosom. Ima dva dana u godini koja su posvećena b.: to je Sveti Makivej (1. avgust st.), i jeseni Krstovdan (29. avgust). Tih dana b.

(u pesme, BV, 17, 1902, 14). Sveti Aranđeo vadi duše pravednika b. (upor. i poslovicu: »Duša mu na b. miriše. Kažu za dobrog čoveka«, GEM, 5, 127; uz ovo

Naročito se upotrebljuje kao lek lubenče ubrano u Međudnevice (SEZ, 13, 437). O l. ima raznih verovanja. Sveti Lovrinac pomokri se u bostan, i od tada su lubenice vodene (ZNŽOJS, 7, 1902, 147). O danu Svetog Jakova (25.

O danu Svetog Jakova (25. jula) sazrevaju l. i zato tog sveca zovu sveti Jakov pipunar (ZNŽOJS, 23, 318). Ko jede vrele l. (koje su stajale na suncu) dobiće groznicu (SEZ, 40, 229). L.

Zaštitnik loze i vinograda je sveti Trifun. On je, prema legendi, i sam bio vinogradar, i jednom prilikom odsekao je kosirom sebi nos (SEZ, 14, 26).

I), jer neće biti grožđa, ili će ga biti vrlo malo (ZNŽOJS, 10, 41; 42). Na lozi spaljuju se sveci. »Kad je spaljivan sveti Sava, njegove mošti nisu se mogle sažeći na drvima i običnoj vatri, nego su sečene po vinogradima gidže, čokoće, i na

Ćorović, Sveti Sava u nar. pr., 187, upor. i BV, 16, 1901, 212). Sveti Andrija na kraju svog prvog života (pre svoje palingenesije)

Ćorović, Sveti Sava u nar. pr., 187, upor. i BV, 16, 1901, 212). Sveti Andrija na kraju svog prvog života (pre svoje palingenesije) spalio je sam sebe na l. (SEZ, 41, № 166). V. l.

Tako nastaje zemljotres. Ali zemlja ipak ne propadne, jer onda sveti Petar prekrsti štapom, i g. opet postane ceo (SEZ, 19, 391). G.

a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i ružom, i na postelji se odmara sveti otac Nikola (Vuk, Pjesme, I, 209). Suva d.

Ćipiko, Ivo - Pauci

A Vojkan, udovčina, nakresan, pa... bi što mu drago! ..... Udovčina, sreće mi! Ha, ha! — A može biti da se otac sveti sinu, — uozbiljivši se, veli Pavle. —Čuj i ovu! — začudi se Petar. —Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek.

— I prestade časom, da oduši. Rade i čeljad u crkvi pretvorili se u uvo. .. Biskup nastavi: — Bio sam u Rimu i sveti otac papa udostojio se po meni poslati vam svoj očinski blagoslov. — Kleknite! — povika pop Vrane.

Gledajući je pred sobom, branio se od napasnih misli i silio se da podade ispovjedi sveti značaj, da je pred sobom gleda kao svaku drugu ženu, ali nije nikako mogao.

Pa, eto, ni to ne pomaže svakome! Njega sud osudi, a on s njime ne može da se sveti! A svetiti se treba, ako neće radi sebe, a ono mora radi svoje djece.

— Ih, blažena ona vremena dok je odmah preko planine tursko bilo! .... Ubij kriva, pa se pohajduči... i sveti se!... — Ali gdje je to danas? Danas te tuku, kinje na svaki način, gule te sa zakonom u ruci... i ne dadu ti da plačeš.

Napokon se usmjeli: — A gdje vam je oni sveti Nikola? — upita ga. „Mrse” ga ošinu okom da je Ivo oborio oči, pa zagunđa: — Lako je za nj!...

Pružim se na žalo, gledam u more kako mala riba veliku ždere; kunjam po dva—tri dana, dok bog i sveti Nikola ne providi čakod. — A ni vam bolje bilo u svitu? — U svitu?!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Upašće, veli, da pljačka i da se sveti za poraz od pre dve godine. Među svojim ljudima ne vidi nikoga ko bi mu ulivao poverenje.

Kad leti zagrmi, govore oni kako sveti Ilija vodi još jednu bitku sa Brzanom, svetac ga sa nebesa gađa plamenim strelama, a Brzan ga varaka bežeći kroz grmlje.

Ja ću biti suv, oni će biti mokri. Bože, kako mi ideš naruku. Hajde, sveti Đorđe, aždajino srce te čeka. Dadara Ko li me je izdao ovoj piši? Bogdan, verovatno. Niko drugi se ne bi usudio.

Na moju sreću ta nit nikada nije prekoračena i ja sam za njih ostao sveti čovek za koga su imali samo reči divljenja. Matija Ispeo sam se na štalu da bih zbacio nekoliko naramaka sena konjima.

„Otvoriše se vrata u steni i izađe beli anđeo. U jednoj ruci držaše plameni mač, u drugoj jagnje.“ Nikanor nije sveti Jovan pa je i njegovo viđenje šturije bez sveg onog tajanstvenog sjaja i čudesnih bića.

Jedno prase sam ošurio, očistio i usolio da bih ga ispekao na Mitrovdan. Dimitrije Zašto, zašto si me ostavio, sveti Dimitrije? Zašto si okrenuo leđa svome imenjaku i poštovaocu. Zar ti nisam palio sveće i usrdno ti se molio?

Možda je tebi, sveti imenjače odozgo sa visina ceo taj prizor i bio lep i skladan i tvojim je uzvanicama na gozbi u lice udarilo krepko

Opet bih ja bio taj koji ispašta. Sažaljenje, sažaljenje me je zabolelo, moj sveti imenjače. Čim mi se Dorotej popeo na leđa, ja sam osetio da mu je nelagodno.

Neće. Jer, evo ga i crni ratnik u crnoj odeždi kako se smešta na njegova leđa. Sveti Đorđe? Da. On. Brčine mu crne, oči divlje.

Gadna? Jesam li rekao gadna? Mislio sam da će aždaja na koju sveti ratnik upravlja svoje osvetoljubivo koplje biti upravo onakva kakvu smo navili da viđamo na freskama i ikonama.

Njegovo koplje se pobolo daleko od vrata aždaje. Smeje li se to aždaja? Kezi li se? Je li to sveti Đorđe zgranut? Zar je on šeprtlja? O čemu to govori Matija?

sa tela uskovitlanih u parenju, ili sam suđaja da bdim hoće li ili neće njegovo seme oploditi utrobu njezinu, ili sam sveti Dimitrije što u crnu debelu knjigu beleži svaki uzdah i grč, svaki srh slasti i zadovoljstva, kako bi im pravedno

Ilić, Vojislav J. - PESME

POZNU JESEN 116 PESNIK 117 U PROLEĆE 118 DRUGU 119 LELEK 120 ČEKANjE 121 NA GROBU VOJVODE DOJČINA U SOLUNU 122 SVETI SAVA 124 (VEKOVI SU PROHUJALI...) 126 POMENAK 127 ZIMSKA IDILA 128 (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...

1889. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? „Već je prošlo tavno veče,

prohujali i mnogi će jošte proći Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin, sveti Sava. 1889.

I sad ne tužim više. Zastor je podignut sveti, I kip Saisa drevnog obnažen sad je tek: Život je orgija gnusna nad kojom bez traga leti Za vekom mračni vek. 1890.

Mora da je strašno nešto, kad i meni bruji glava; Idi, Petre, pa razgledaj, jer to nije zabadava. Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje vika, I zastade razjarena dva sabrata, dva pesnika.

Sad se mučim i prebijam, Al' se ničem ne dovijam; Ta tu jedva đavo zna, Da odgovor pravi da!“ „Ne brin'te se, sveti oče, Mudrog često lude uče; Mantiju mi dajte tu, I dajte mi svitu svu.

Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'... Kad stigoše mestu, blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale; Iskopaše raku i

Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada? On jetko odmahnu rukom i nazad okrete selu, Čudeć se samome sebi i svome ružnome delu.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

se smemo približiti tek kada nam izdišući plamen na njegovom žrtveniku dadne znak da su svi svetovnjaci ostavili ovaj sveti deo varoši. Očekujući taj čas, među džbunjem smokava, Vi se divite mojem poznavanju ovoga ogromnoga grada.

Dovršili ste onaj posao koji su nekad počeli naši sveti oci, prvi hristijani i apostoli. Ta zar ne piše u devetnaestoj glavi djela apostolskih: „A mnogi sabraše knjige i

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Bliskošću svoje teme pesma iz ove zbirke „Na dan sv. Save Srbskog“ predstavlja svojevrsnu najavu pesme „Sveti Sava“ Vojislava Ilića pošto peva o odlasku Rastka Nemanjića u manastir.

““ Tako putnik tudi Tici maloj zbori, Po mladi mu grudi Silan plamen gori, Plamen, plamen sveti – Putnik suze roni, Tici da poleti Plamen njega goni. Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!

Malo nas je al' smo ljudi! Čelik srce je u grudi! Čelik srce, bože sveti, Tvrđe nego bajoneti! Zginućemo ako treba – Al' gle onog plavog neba, I gle, ove sablje kovne, Sablje kovne

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Sedi tu, da ti kažem. Sedi!... Ono što ću ti kazati, naučio je i mene i Pavla stari Isak, jedan sveti čovek, to da znaš, ako još ne znaš.

Tako čitav mesec dana. Pa onda „Svi-mrtvi” i „Svi-sveti” — katolici hadžijaju na groblje; srpski grobar viri, previruje: „Cveće, cveće, a ništa za pojesti.

Nabije ih se dvadesetak dečaka i devojčica, trče, skaču, čuvaju, dok mogu, krompir. A kad zaborave, šta ti tu nema: Sveti Sava i đavo; Indiski okean i galije Aleksandra Velikog; polja, mora, bure, tamnice.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

IZVOR 13 SAVIN IZVOR 15 ŽIVOT SVETOGA SAVE 16 SVETI SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA

SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA NA SVOME IZVORU 23 KOSOVO POLjE 24 KOSOVO POLjE 25 VEČERA NA KOSOVU POLjU 26 KOSOVA PESMA 27 BOJ NA KOSOVU

sa očevim štapom u ruci Sa upaljenim srcem na štapu Stopala mi sriču slova Koja mi sveti put ispisuje Crtam ih štapom po pesku Pred spavanje Na svakom konačištu Da mi se iz sećanja ne izbrišu Daleko sam još

štap Uzjahao je štap Vratio se na zemlju I tu našao i svoje i sebe Živi bez godina bez smrti Okružen svojim vukovima SVETI SAVA Oko njegove glave lete pčele I grade mu živi zlatokrug U riđoj mu bradi Zasutoj lipovim cvetom Gromovi s munjama

vezuje Pere šape svojim vukovima Da tragovi mračne zemlje Na njima ne prežive Putuje bez puta I put se za njim rađa SVETI SAVA NA SVOME IZVORU Gleda u kamenu Svoje treće oko Vidi u nepristrasnoj vodi Svoj poharani ćivot Prepun zrelih

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ni dandanas se ne zna kako je moje pravo prezime, a čije je ovo što ga ja nosim, bog će ga sveti znati. Nastaje, dakle, interesantno pitanje: ko je taj od mojih predaka koji je sam svoje prezime zaboravio i pod

Zašto, bog će sveti znati, ali tako je! Nije to lako ni objasniti! Al' eto, na primer, moja žena... recimo, moja žena; dok se nije udala

a kad ga teram, ja mu kažem: šibe! A bog će ga sveti znati koji je to padež! Pitao sam najzad i gospodina protu, jednom prilikom kada je bio na večeri kod nas, verujući

Jeste li zamislili more? — Jesmo! — odgovaramo, a bog će sveti znati kako smo ga zamislili. — A jeste li zamislili lađu koja se ne vidi? — Jesmo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Bilo je to jedne noći, bog bi sveti znao koga datuma, jer smo sasvim izgubili pojam o vremenu. Nečije oči su nas vodile.

Sustižemo malaksale vojnike, koji sede pokraj puta na snegu, pognute glave. Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja! — jada se neko iza mojih leđa.

Petrović, Rastko - PESME

dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između mene i njega zračnog opet je sveti brak; Ja nisam više tu! Il da! Oh, da; da! ne!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

»Došla kupina da se sveti, znači?« — gleda dečak u žbun i ne miče se, kad se, najednom, raskrili žbun, a iz njega izađe starac u belom, seda mu

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Za koga ovako star sedim tamo u brdima, u hanu?... I evo, ako jedanput u godini siđem ovamo, dođem da se na ovaj sveti dan Bogu pomolim, u veru da uđem, s prijateljima da se vidim, razgovorim, odmorim...

Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje? Znaš da mesta nemam dok ovaj praznik ne prođe, ovi — ne sveti, nego, Bože mi oprosti — ludi dani. Ulazi Vaska unoseći sveću u zlatnom čiraku.

TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko! Šta ovaj, šta onaj? Ovo, ovo ti meni kaži: Zar ja na ovaj sveti i Božji dan, pa ovakav da sam?! ARSA Ama i meni nije lako! Ne znaš ti. Pored opštine i kuća mi puna.

TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav Božji, mili, sveti dan, i ja ovako da ga dočekujem. Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (Odlazi i viče): Hata mi sedlaj!

Sedni! Okusi! Samo hleb, so! MITKA (Tomi): Sedni, sedni! Zar ne znaješ da se ne valja, da je loše, kad se na ovakav sveti i veliki dan dođe, pa da se ne sedne, ne okusi hleb, so... Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija?

TOMA (lomi se): Eh, molite Boga, što je ovaj sada sveti blagi, Božji dan. (Prilazi pobožno i seda za sofru; strogo.) Hajd, daj, ali brzo!

MAGDA (srećna podmeće mu jastuk, nudi ga jelom, vinom): Uzmi, gazdo. Okusi što Bog dao! Nemoj, na ovaj sveti, Božji dan! (Pruža mu čašu.) Okusi, gazdo! TOMA (krsti se, uzima čašu): Eh, Magdo! (Pije.) Nego hajd!

Šantić, Aleksa - PESME

Moji su očevi buntovnici sveti, Sa dušom oluja što hrli i leti, I krilima zlatne raspaljuje luče... 1912. POVRATAK Mrem...

I dvan'est diva. nek dođe Velikih i ustrajni', Jači no Hristofor sveti U Kelnskom hramu na Rajni. Nek oni kovčeg odnesu I spuste u more tamo, Jer tako veliki kovčeg Za grob je veliki

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Gospodin Paprika! Stric je ponovo zažmurio i počeo u sebi da čita nešto kao molitvu: — Dragi bože, i sveti Nikola, i sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred našu staru učiteljicu, gospojicu Lanu, a ovoga Papriku

Stric je ponovo zažmurio i počeo u sebi da čita nešto kao molitvu: — Dragi bože, i sveti Nikola, i sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred našu staru učiteljicu, gospojicu Lanu, a ovoga Papriku nosite kud znate.

je ponovo zažmurio i počeo u sebi da čita nešto kao molitvu: — Dragi bože, i sveti Nikola, i sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred našu staru učiteljicu, gospojicu Lanu, a ovoga Papriku nosite kud znate.

prisjeća se imena svih svetaca koje je čitao u nekom starom kalendaru, načetom od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta

se imena svih svetaca koje je čitao u nekom starom kalendaru, načetom od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite

— Evo je! Tu nas neće naći ni sveti Pantelija. Nikolica odjednom zaprepašteno izbeči oči. — A šta ću ja s mojom Žujom? Ona se ne zna penjati.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA DANILA 35 GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH 36 BOG SE LjUDI ODRIČE 42 SRP KAZNE 43 LOVCI ADOVI 44 ROSA 45 ZEMLjA SI...

VERGILIJA 187 IZ KVENTUSA KURCIJA KNjIGE ČETVRTE 188 IZ CICERONA I TUKULA 189 ALKON KRITSKI 190 SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE 191 AGRIKOLINE LAMPADE 192 LEGENDA O ČETRDESETOJ KRUNI 193 VEČERA VELIKOGA BOGA 194 IZ CESARA

BLUDNICA 255 ISPOVEST MARIJE EGIPĆANKE 257 OSLOBOĐENI CARIGRAD 260 SOLUNSKE LEGENDE 267 SLAVENI 273 SERVIJANI 274 SVETI VLADIKA MAKSIM DESPOT 275 MOLITVA ZA POVRATAK SRPSKE ZEMLjE 279 PLAČ NAD CARSTVOM 280 U PREVRATNA VREMENA

GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH Bojim se sa svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na

Joan preteča kano lastavica zapojaće. Da i smišljeni slavići crkovni lepo slatko popevaju! Leto je vruće; tadar Sveti duh s vatreni jezici s neba na zemlju sihodi, te sve grešljivo strnjište sažiže i trnje zločinstva pali.

A sve gore nadvišuje, te ih pokriva visinom svoje slave. DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA Da budete sveti ljudi, rod izbrati, carsko spleteno cveće i sveta loza, gospodski zdržan krasni pojas po vremenu s kruga sveta

LESTVE JAKOVLjEVE U neko dobi, starodavnašnji Avramov unuk, židovski prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući putem samu preko polja, zateče ga noć na putu.

Ništa mu ne bijaše nahudila. SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE »Na sokaku video sam velike Artemide boginje, njezinu glavu u ruci nekoga prosjaka, gde prodavaše..

I bi njihov pravi drug sveti, stojeći im tako u ledu onde do zore jošte živim. VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u

VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u nekoj adi i tamo neko videnije čudno od mnogo ruku mu se pokazivalo.

« IZ CESARA BARONIJA Tamo, preko mora, blizu Damaska grada (gdeno se je sveti apostol Pavao krstio od Ananije apostola), neko mesto ima, prozvato imenom Karsatas.

Ama iz pisma je vrlo bio mudar i svašto je znao iskazati i protolkovati svaku duboku reč. A rad toga nazivao ga je sveti Jeronim svojim okom, — »moje gledanje«. I njega sveti Antonije često ga je posećivao rad njegove slepote skrbnoga.