Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
čovjek ima svoju svetinju; i kao što nije lijepo smijati se čovjeku kad se Bogu moli, tako isto nije lijepo smijati se svetinji. Ja nemam ništa sem ovoga srpskoga imena — nemoj mi se njemu smijati!... — Neću, brate!
Teodosije - ŽITIJA
Tako se pokloni u Vitlejemu i u Svetom Sionu, i u Svetinji nad svetinjama, i u Gestimaniji, i na Gori Jeleonskoj, i u Galileji, u Vitaniji i u posnici Gospodnjoj, i u svima svetim
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed je zabezeknuto mahao rukama kao da smiruje plamen. — Ćuti, ćuti, bezbožniče! Zar u mlinu, u svetinji, gdje se melje brašno za kruv, za cicvaru, za česnicu, za ...Kako te nije sramota na to i pomisliti?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Smrdibuba jedna !... On se našao da se brine o moralu i svetinji školskoj!... Napisao čovek ministru šta mi radimo u školi, pod ikonom Sv. Save...
Drugom prilikom opet uvreba i ako se ovaj neprestano krio od nje, pa će mu uzviknuti: — Svaka ti se muka brine o svetinji školskoj!... Ona htede još nešto reći, ali Gojku prekipe.
u hodnik, pa pogledavši Ljubicu prezrivo, dobaci joj: — Sad i sami jamačno uviđate, da sam imao prava brinuti se o svetinji škole. Ljubica planu. U takvoj nesreći i stradanju nađe se još snage za teranje inata. — I ovo je, znam, vaše maslo !...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Leto, za putovanje dobro vreme. Moj ti Nika, koji do tog časa nikad o svetinji nije sanjao, nego jošt saviše, odveć je pitom bio s devojkama kad bi š njima pazario, u ovi par sasvim se zaboravi, sav
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pa se zagledajmo u očice njine... Zasuzićeš, brate, suzom od miline. Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lepa Fema ne zna jošt poljubac što je, Već uz harfu psalme Davidove poje. U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— I o tome, sedi poglavari, O svetinji, o slobodi srpskoj — Reč povedoh u svojoj tazbini!... RADOŠ: Zar i o tome? To sam slutio...
Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše — Nema nam onde više otaštva!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U oknu jednog otškrinutog prozora spazio sam tada svoj rođeni lik, koji nije ni najmanje odgovarao svetinji prizora, naročito ne levi ćošak mojih usana, koji se, i kad treba i ne treba smeši iz prikrajka.