Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Glas istine 1884, 131b, 132a). I Ljub. P. Nenadović zapazio je Luku Milovanova: „Luka Milovanov” — pisao je on Svetislavu Vuloviću — „pokazao je pesnički talenat, ali posle nekoliko lepih pesama umuknuo je zanavek”: v.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Njen najmiliji unuk nije mogao doći. Sestri Brankovoj — ranila se sekirom — otsečen jedan prst na levoj ruci. Svetislavu pluća dosta slaba, i mora mu se preko leta stvoriti promena vazduha.
Magistrat je pomogao porodicu u prvi mah, i pojačana je akcija da se Svetislavu daje pomoć za školovanje dok se bratovljeva stipendija ne oslobodi.
A ja, do đavola, baš onda imam nadljudsku snagu! Pa je mislio o bratu Svetislavu, koji je očas postao čuven okulist, jedini u okolini, i radi i bogati se, i sva porodica sad njemu okreće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ti si, kažeš, bio na Kožuhu? — Jest. — Ti si Timočanin? — Tako je! On se obrati potporučniku Svetislavu. — Ti si iz Drinske divizije? — Ne, ja sam bio u komitskom odredu. — A... Tako mi kaži.
— Molim! — potvrđuje Svetislav. Kapetan Radojčić sede na susedni krevet, i obrati se Svetislavu: — Da čujemo prvo tebe! — onda se okrete Predragu: — A ti slušaj i pazi šta on govori, pa ćeš posle reći šta znaš.
— Videćemo već... Produži, gde si stao? — obrati se Svetislavu. — Vi, gospodine kapetane, izigravate baš ozbiljno predsednika — veli smešeći se Predrag.