Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
stihove, originalne i prevedene, štampao je docnije pod naslovom Dѣla Jovana Hadžića, u knьižestvu nazvanoga Miloša Svetića (I—II, Novi Sad 1855, Karlovci 1858). Hadžić je veliki poštovalac »drevne veštine«, klasične poezije.
1839. Karadžić je napisao Odgovor na Sitnice jezikoslovne G. J. Hadžića — M. Svetića, gde je oštro napao svog protivnika, upućujući ga da pre no što otpočne davati savete drugom sam dobro nauči srpski.
(J. Hadžić: Utukъ, ili Odgovorъ na Odgovorъ na Sitnice Єzыkoslovne, 1839; — Vukov odgovor na Utuk G. M. Svetića, 1843; — J. Hadžić: Utuk III Єzыkoslovnый. O єzыku i pravopisu srbskomъ, 1846; — V.
Hadžić: Utuk III Єzыkoslovnый. O єzыku i pravopisu srbskomъ, 1846; — V. Karadžić: »Utukъ III єzыkoslovnыi odъ M. Svetića,« 1847.) U borbi se sa naučnog polja prešlo na gruba lična vređanja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
192). Preštampano iz Dela Jovana Hadžića u knjižestvu nazvanoga Miloša Svetića. Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad 1855, str. 108—13. Kao podnaslov stoji da je „pjesna epijska”.
124—6; bez izmene preštampano u knjizi Dela Jovana Hadžića u knjižestvu nazvanoga Miloša Svetića. Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad, 1885, str. 121—2, sa oznakom da je pesma napisana „u Beogradu 1839”.
Odu na rat Stefana Stefanovića, Pesmu Vladislava Stojadinovića Čikoša, jednu novu pesmu Sterijinu, dve pesme Miloša Svetića, jednu Matije Bana, tri nove Nikanora Grujića, — ukupno dakle 48 novih pesama.