Upotreba reči svetlosti u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Prosedeo je. Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe kao sneg belo. Meni izgledaše mnogo lepši nego pre.

A sad?... Snaga mu se slomila, od veselog mladića postade trošan starac, po licu puno bora, oči mutne, bez svetlosti; pije pokatkad po svu dragu noć, a ne ume da se nasmeje; pevati je i zaboravio, a najlepše je gudio u celoj okolini...

da je nekad bila lepa, ali sad izgledaše kao senka: oči upale, jedva si u njima mogao videti i senku od nekadašnje svetlosti, lice mrtvačko, bledo...

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

DOBRU U TURICI 165 PRASKOZORJE NA JELOVOJ GORI 167 NA SVETOILINjSKOJ PIJACI 169 JESENjI KRSTOVDAN 171 SLOVO O SVETLOSTI 172 SVETA JESEN 173 NA SAVINIM LIVADAMA 174 VEST 175 VIDIK U SLUTNjI 176 ZELEMBAĆ 177 POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA

I potoke i dubinu šuma i predvečernja uzbuđenja I predvečernje znake svetlosti i samu zoru Polje mokro od rose, skamenjen plamen stenja I ovu reku kroz šumu, široku blistavu i sporu Sve to

SLOVO O SVETLOSTI Sa cokulama oko vrata, bos, razoružan, raskopčan, slobodan, kroz oslobođena i spaljena polja, kroz minirane njive,

Ljevišku, i Ravanicu, gradimo Sopoćane i Mileševu, gradimo Peć, da ih ispune gornja obasjanja, da nas u gornje svetlosti ponesu! A stalno su nam za petama, u stopu nas prate, svinjci, kokošinjci i zemunice!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Tako su prolazili dani... Kao zlikovac svoj zločin, tako je Stanko krio svoju ljubav. Nije puštao ni zračka svetlosti da padne na dušu njegovu da je osvetli... I mislio je: niko o tome n zna!

To beše tesno podrumče da se ne možeš ni ispraviti ni okrenuti... Sa vlažnih zidova kapala je voda... Svetlosti ni zračka. Hrastovo platno što je zatvaralo taj ćumez beše jednostavno, a spolja ga je zatvarao mandal... Strašno!...

Dučić, Jovan - PESME

I mora svetlosti sjaje i trepere, Vek za vekom tone u prostranstva sjajna — A njen bol i život ostali su tajna Za beskrajni prostor i

I osmehnu se angel potom Na carstvo večnih zraka; Duša zaplaka za lepotom Igre svetlosti i mraka. VEČERNjE PESME REFREN Znadem za neme sutone, Kad sav šum zemlje nestane ― Gde srce za čas prestane,

Šýme u strahu svom od mraka: „Bog je pomalo sve što zâri; I svetlosti je jedna zraka Mera i cena sviju stvari!... Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom nemim na svet palo — Sve

— A ja roblju. — Ja zaljubljenim! — A najveća: — A ja za dugu noć na groblju. — A ja ću, ču se iz tog šuma, Svetlosti tašte dati reku: Kao Božanstvo, ta kob uma, Što sjaji samo u čoveku.

osećam tiho u bolima dugim: Sve je pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se dele svetlosti i tmine, I noć pada kao paučina meka: Sve nàtpēva hučna muzika tišine! Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!...

pobedničku gordost na svom čelu: Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce drugog kraja.

I strašna raskršća sunaca, i puti Kud oluj svetlosti neprekidno ide, Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti Bog koji ubija oči kad ga vide.

I stope u pesku izbrisaće naše Isti topli vetar, koji nežno svima, Nečujan, otvara srce cvetovima, Da nove svetlosti nalije u čaše.

Moj će se dan novi da javi s vrhunca — I kao što nekad plovljaše po kalu, Zaigraće srce na svetlosti valu, Kao cvet očaran, otvoren spram sunca.

Jesi li u strašnoj katastrofi zvezda, Ili harmoniji svetlosti? O Bože, Zar si sav u dobru, u miru svih gnezda, Dok negde zločinac oštri svoje nože?

MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

U vrtu, u kome je bilo puno sikomora i tamarisa, bilo je mirno. Miris jasmina mešao se sa ljubičastom svetlosti noći u kojoj je spavao mrtvi sin Božji. Vojnici su bili pospali. Njihovo oružje i šlemovi svetlili su oko groba.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Čekmedžijić ovu priliku uluči da digne firange. — Oprostite, frajlice, meni je ovde nešto mračno; znate, kad se sa svetlosti uđe. — Ja, opet, najvolijem kad spustim firange, jer kako me sunca zrak uhvati, odma’ pocrnim. — E, imate finu kožu.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

posle svih patnji, sa potrebom one žive uzbudljive radosti očekivao ga je kao dan početka svoje duševne ravnoteže i svetlosti života, dan umirenja i obnovljenja. A sad šta?

se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što kucaju opijena istom ovom bolnom borbom svetlosti i mraka. Sve će dobro biti.

Jednom drhtavom rukom on razvali onaj tanki drveni kapčić na lenjirastom prozorčiću, te uđe nešto svetlosti, pa zasenjenim očima koje su ga bolele, pogleda pred sobom.

Kao bezumna begala su misteriozna čudovišta, a ja sam se smejao gledajući onu užasnu trku ispred svetlosti. Ali sam brao klonuo jer, evo, sad je čovek taj što me baca u strašni ad straha, koristeći moju prirodnu slabost u

Afrika

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko nesvesno ogorčenje kod tropskoga belca na veliku nebesku zvezdu od koje u

Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve prirode.

Ja sam se hteo diviti jedinstvenoj revoluciji svetlosti i senki, cepanih krvlju, na svodu, kad već nastupi sasvim noć. Pagajerima se žurilo i mi pođosmo.

Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.

Kad parovi prođu sasvim blizu, sveće se skoro ugase i nastaje za trenutak mrak. Veliki efekti svetlosti i senki. Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju

Odjednom osećam takvu muku od vrućine, sunca, svetlosti, mirisa na suvu ribu, ulja od palme, čekanja i ljutnje, da imam utisak da ću se odmah onesvestiti.

Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih detalja, bez ijedne živopisnosti.

Nagi ljudi koji trče u poslu izlažući tamninu svojih snažnih tela vreloj afričkoj svetlosti. Žene uvijene u atlasne marame vatreno obojene, prekrivene đerdanima i zlatom, zadižući skerletne materije iznad

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U brzini, bili su zaboravili vrata da zatvore, za njom, pa je Pavle tako spazi u svetlosti jeseni, zbunjenu, pocrvenelu, sa zalazećim Suncem u daljini.

se plavelo i koje je, posle, nestalo, u večernjoj tmini, Isakoviču se činila samo kao neka luda igra zrakova Sunca, svetlosti večernje, oblaka, nebesa – neka omama ljudskih očiju.

Sav je Herrenhaus treperio, kao da plovi, po nekoj vodi, u večernjoj svetlosti i tmini. Putnici su bili srdačno dočekani. Isakovič još bolje, kao što su to, obično, oni koji su nepoznati.

Stajao je kod prozora, zagledan u baštenski mrak, u koji je padao samo tanki mlaz svetlosti te jedne sveće, pored kreveta. Iz bašte je dopirao, u sobu, opojan miris jasmina.

Ona se smešila i imala je prst pritisnut na usta. U treptanju svetlosti, kroz polumrak, učini mu se providna i ličila je na njegovu mrtvu ženu, onakvu, kakva mu je dolazila.

U svetlosti fenjera, Isakovič vide mladića, nakostrešenih, gustih obrva, crnih očiju, sa nosem kao da je neki gavran, koji je nataka

Iako je mogla biti ponoć, iako je iz mračnih oblaka grmelo i sevalo, Isakovič je išao pravo, prema svetlosti onih fenjera u daljini, a nije mario kišicu, koja ga je udarala u lice svojim kapljicama, jer je letnje kiše voleo.

Kad je u Trandafilovu baštu ulazio, začudi ga, međutim, da sva kuća treperi u svetlosti, i da Trandafil istrčava, pred njega, veselo. „Ta je l’ ja vama rekoh, da ne treba biti zloslut, moliću lepo!

predložio svom društvu da siđu u njegove, osvetljene, podrume, gde se vino drži, pa se svi nađoše u podzemlju, u mraku, i svetlosti fenjera, koji su se, kao dan i noć, smenjivali. Kao neko bezobrazno dete, gospožica Dunda sela je tad na krilo Đurđu.

Ali, sad, u kolima, na svetlosti dana, kad su pošli, kad je Đurđe počeo da joj govori, kao da ništa nije bilo, kao da nikad nisu bili zavađeni, Ana ga

Trifun mu reče samo da ima da mu kaže, nešto, važno. U prolazu, pri svetlosti jednog fenjera, Pavle vide, opet, koliko se Trifun podmladio, koliko je utegnut, nakićen, koliko je kiku namirisao.

Teodosije - ŽITIJA

podstičem da se molite, reč što znanjem teče i jezik jasan iz neoskudnih njegovih riznica da mi da, a pre svega zraku svetlosti, kojom bismo, mrak duše i uma očistivši u sebi, mogli bodro iskazati dobrodetelji života sveblaženog Save, koji je sada

i milosrđa, da se svetlost zašavši u goru ne pokrije kao pod mericom i da se mnogi, prosvećeni posle od njega, ne liše svetlosti spasenja. A on ce pokori igumanu, rekavši: — Volja Gospodnja neka bude kroz tebe na nama, časni oče!

A ovaj je smatrao dolazak sinovljev kao zrak svetlosti, tako se prosvetlio dušom i svima čulima, n blagodareći podiže svoje prepodobne ruke k Bogu i njima zagrlivši ga, sa

spasene tvoje, kojim si i posle smrti proslavio slugu tvojega, oca mojega, pred licem sviju naroda u ovim krajevima, svetlosti na otkrovenje naše, da tobom poznaju da smo i mi istinske tvoje sluge i verni poklonici Trojice i na slavu tvojemu

I ko misli i uzda se u sebe da će biti veran, ako njih posluša. Oni su deo poročni, mračni na svetlosti, istinom neupućeni, koji govore da je slatko gorko i gorko slatko. Teško njima, jer ne poverovaše istini!

Ustani i brzo siđi!“ A ja, od njegove svetlosti pobojavši se i po njegovoj reči skočih bez ikakve smetnje od groba. I kada je san sa strahom OD mene otišao, odmah se

Teško meni, gospodine brate i voditelju spasenja! Teško meni, slatka moja svetlosti, kako te se liših? Gde si se svio? Gde si sad kada si mene ostavio?

već i na nas same, bedne i plača dostojne, može kako treba pozivati, jer se zna od kolike časti i radosti, slave i svetlosti zbog gordosti otpadoste“.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Zemlja je puna sunca i svetlosti. Zemljište koje se obrađuje, crvenica (terra roѕѕa) po vrtačama, uvalama i pukotinama u krečnjaku, iako je malog

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Sunce je poigravalo po uglačanom bakarnom posuđu i kuhinja je bila puna bakarne sanjive svetlosti. Mamina kosa, takođe. Ona se smešila mešajući kompot od jabuka, a onda me, isprživši jaja sa šunkom, posadila za sto i

Kroz ispust na prozoru klizio je gust i zlatan mlaz svetlosti i Nedina glava, uhvaćena njime izgledala je kao Predićeva Bogorodica u karanovskoj crkvi.

nebo, zatim šine kako idu još dalje, do Holandije i Danske, do Norveške i Švedske, u susret Eskimima i polarnoj plavoj svetlosti na drugom kraju sveta.

Jutro je dolazilo sporo, ali i na dnevnoj svetlosti nisam mogao da ne mislim na Rašidinog oca. Pismo za Melaniju napisao sam, takođe, misleći na njega, samo u početku,

Sutradan na času govorila je o fizici i proleću više gledajući kroz prozor nego u razred. Lice joj je bilo puno svetlosti i činilo se desetak godina mlađe.

Moje usne bile su na njenom vratu, na obrazima i svuda. Bili su to poljupci u kojima je bilo više vode, svetlosti i sunca nego bilo čega drugog. Sada sam siguran da ću ih pamtiti uvek!

Već sam mogao da vidim Beograd, njegove svetlosti i kuće načinjene od betona i stakla. - Tamo ćemo već pronaći neki šašavi voz koji ide za Sarajevo, Greta!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Dođe i Krečar sa bocom. Čamča mu uzme iz ruke, pa pokaže grofu. Grof uzme bocu u ruke, gleda je prema svetlosti: boja kao krv, a bistro. Zvoni po slugu da mu otvori bocu. Kad otvore, grof sam sipa u čašu, košta, sve mu miri.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pri slaboj svetlosti žiška sad, on je vide, onako zbunjenu od sna, i shvati da će ovog jutra, pri polasku, sa njom biti najteže.

Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode. Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crneli izdaleka, kraj vatre.

Noć je prolazila u nekoj beloj svetlosti, koja je sipala kao sitna kiša. Tužni, izudarani, umorni, toliko da su sedali svaki čas, počeše polako da se vraćaju,

Ne primetivši vrhove brda u magli, ni šume zapupele, ni jutarnji miris trave; nisu videli kako se muče prvi mlazevi svetlosti, na Istoku, da preliju maglovite doline.

Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno... bez smisla...

Nad čelom i nosem ona je imala neki sjaj, od treptanja svetlosti, što mu se katkad činio kao bela, svilena, mletačka obrazina.

Kad se opet pojavi, u svetlosti nad vodom, među konjima pobesnelim od straha, nije mogao da viče, jer su mu grkljan i usta bili puni peska i vode.

Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.

Dole, na padinama i obroncima, videli su se zaseoci, a po bregovima zvonici crkava, u svetlosti, koju je vetar raznosio kao pljusak.

zrna, i leže poleđuške, da se rashladi, pod žbunom što se beše nadneo nad kolibu, posmatrajući, netremice, mlazeve svetlosti u prašini što je lebdela nad dalekim opkopima.

kao i njena stolica, sa jastucima, kod rešetke prozora, kao i vrata, što behu, u polumraku, uokvirena tankim okvirom svetlosti koja je prodirala i kroz pukotine.

Greh njegov ostaće tajna, niko je više neće imati, a ta njegova jedina, prava ljubav u životu, svršiće se u nekoj svetlosti, bez koje bi, to je osećao, postala neizdržljiva, mračna patnja i kazna.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Istu zaštitnu funkciju imaju i imena Svetolik, Svetozar, Svetlan (zli duhovi beže od svetlosti). Lako je mogućno da u ovu grupu ulaze i lična imena Zvezda, Zvezdana, Zvezdan (veoma rasprostranjena u južnoj Srbiji)

Zvezdana, Zvezdan (veoma rasprostranjena u južnoj Srbiji) koja, osim estetske, imaju i magijsku funkciju da kao izvor svetlosti brane njihovog nosioca od nasrtljivih demona podzemnog sveta.

Takođe dobra zaštita jeste i skrivanje svetlosti koja se nalazi u kući, kako je ne bi primetila ova zla bića koja se vrzmaju oko porodiljinog doma.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Odevena u crni triko i majicu bez rukava, u snopu svetlosti koja je dolazila kroz prljave prozore prelamajući se kroz milijarde čestica prašine, ona je delovala gotovo nestvarno —

crne tačke, da čekaju nove goste, od kojih će se samo nekima, onim retkim izabranicima, otvoriti oči i u punoj svetlosti jednog običnog letnjeg dana, usred starog plemićkog ribnjaka, ukazati sva krhkost i privremenost ljudske sreće.

I protiv njene vole, bradavice joj nabubreše. Zastide se zbog njih. Oslepela od svetlosti dugih farova, Nina ništa nije mogla da vidi.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

u širem značenju; razumevanjem tih odnosa i njihovim upoređivanjem, to jest ukrštanjem, stvari se mogu nazreti u pravoj svetlosti.

Za nju su cirkus, ringišpil i lutka najlepša čuda ovoga sveta. Treća devojčica, opet, veli da će se uvek sećati mlaza svetlosti koji se jedne noći nekoliko puta tajanstveno prošetao niz prozor pored njenog kreveta.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ZELENIĆKA: Sad je vreme da se feniks iz pepela slave srpske podigne. Srpstvo ne može biti večito senka tuđe svetlosti, nego treba sâmo da postane sunce, i jošt i drugima pozajmi svetlosti.

Srpstvo ne može biti večito senka tuđe svetlosti, nego treba sâmo da postane sunce, i jošt i drugima pozajmi svetlosti. ŠERBULIĆ: Badava, tek frau fon Zelenić, pa frau fon Zelenić! ZELENIĆKA: Frau fon? Ne vidite li da je ova reč tuđa?

gospodo moja, jest najveće blago na svetu; narod bez narodnosti nije ništa drugo nego telo bez duše, sunce bez svetlosti, sveća bez plamena. ŠERBULIĆ: Izrjadno!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

sijnuti; dok se sebičnost ne žigoše, ne može se rodoljublje uzvisiti; dok se kukavice ne ismeju, ne mogu junaci u pravoj svetlosti sijnuti; dok se dremež ne prešiba, neće se svesniji život razbuditi; dok se šereti ne porugaju, teško će se stalni

Rembrant ga je zaneo svojom silnom i misterioznom patetičnošću i velikim kontrastima senke i svetlosti — i on će u poeziju unositi patetičnost, ljubav prema boji, svetlosti i tami, jaku maštu, kontraste.

patetičnošću i velikim kontrastima senke i svetlosti — i on će u poeziju unositi patetičnost, ljubav prema boji, svetlosti i tami, jaku maštu, kontraste.

U svim njegovim pripovetkama ima mnogo mora i svetlosti, i njegovi živi, osećani, impresionistički opisi mora, čisti, zračni i svetli, idu u najbolje opise naše književnosti.

On nije egoist koji živi za sebe i u svom snu lepote, u prirodi ne gleda samo igre svetlosti i boja no i čoveka koji u njoj živi.

Sremac, Stevan - PROZA

Ja nisam revizor, pa je baš i ne moram opisivati kakva je; kakva joj je, to jest, zgrada, ima li dovoljno vazduha i svetlosti, i da li svetlost pada deci s leve ili s desne strane.

Bila je baš lekcija o caru Dušanu. I on poče o njemu da priča, naravno, malo objektivnije, u svetlosti današnje nauke, onako kritički, — kad se ujedared pomoli kroz vrata čupava glava Puje famulusa, koji ga odazva malo

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

(Vraća se Jusuf sa kolevkom) HASANAGINICA: Evo moje molitve, sija u kolevci... Poslo mi Alah kolevku punu svetlosti... Jabuko moja... Mojoj dojci toplo u tvojim ustima kao grešniku u milosti Alahovoj... Brate!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I sve to nagomilano, stisnuto u maloj svetlosti, pomešano s mirisom od suvih dunja, grožđa i krušaka što višahu na tavanicama, izdavaše oštar a često i zagušljiv zadah.

Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog. Tek posle videh punu sobu ljudi i žena. Oni behu ustali, pomakli se i načinili mi mesta ćuteći.

Gospode, Gospode... Bože, šta je ovo! — šaptaše ona dršćući od straha i krijući pogled od svetlosti. — Umudri me, slatki Gospode! ... Oh, grešna i crna ja!

Još izdaleka zamiriše tamjan. Iznad crkve se leluja krug svetlosti od sveća i probija se krstovima kroz tamni krov. Čuje se tiha pesma.

Lalić, Ivan V. - PISMO

dovršen oblik; Zato je onaj mudri neimar Panteona Probio kupolu kružno, na samom vrhu, da bi Kroz otvor sišlo nebo u svetlosti, u pljusku, Po svojoj osovini, da vidljiv bude znak; Zato je protomajstor ljubavi, i on mudar U svojoj odsutnosti, spojio

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

O SVETOM SAVI 197 *** 200 MALA PUSTOŠ POD NEPOJAMNIM POJMOVNIKOM BEOGRADSKOG NEBA 201 *** 202 SVETILAN U ZNAKU SVETLOSTI O SVETOM ĐORĐU 203 U TESNOM SKLOPU KONDAK S FIGUROM ČASNO JE BITI Časno je biti nosilac rane, žive i čiste, s

*** SVETILAN U ZNAKU SVETLOSTI O SVETOM ĐORĐU Podleti, Sredo, Suboti pod rebro, u vejno stanje latičastih svadbi, da u te kapne Nedeljino vedlo.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Redovi igraju prema igri plamena. Dolazi jedan puni, zadovoljni starac: — Nemamo dobre svetlosti, ali markiza je obećala. Inače sve je tako dobro u ovoj haza de huespedes. — Držite je odavna? — Ona je moga rođaka.

Otvaram prozor. U avlijici, između pozadine krčme i jezera, posluga pri slaboj svetlosti pere sudove: — Vaskes! — Evo me, gospodine! — Nemam vode. — O izvinite, gospodine, ja sam sasvim zaboravio.

Lupaju opet. — Baš vrlo dobro, — kaže žena ispred otvorenih vrata i kao lebdeći u nekoj rujnoj svetlosti, što nam pođe polugašena i pomešana senkama. Ja tada vidim sva okupljena lica.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na taj glas treba u najblažem pomirenju podići zavesu druge svetlosti. No pre tog suđenog i časnog nestanka daj nam da zrelost zemaljskog života dostignemo, daj nam da u stvorenom

Oči su knezu širom otvorene i traže u zanemelom svetu zrake svetlosti koje mostom preko neba il čunom ispod mora treba da stignu pre no što sutra otpočne bitka.

Karejska ćelija Skvrn se peruta Bosonog kostur po svetlosti klizi penje se otšelnik liticom Zakona Senka se plotna domogla Atona Ovoga jutra već nekoliko puta Razdaljine između

tragove zalutalog voza u brezama strast se penje odozdo iz kolena strast nedevojačka i čoban priča svoju bajku o svetlosti koja utrobu ima izlivenu od sirovog stakla utrobu koja rađa čim prenoći i otvori se vidicima utroba ostaje puna

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A ludi, sićušni, maleni, promicali su sa fenjerima. Pri ovoj svetlosti caklio se čelik i svetlucale oči konja, čije su upola osvetljene figure izgledale ogromne.

Blizinu njenu osećamo po svežem povetarcu. Potporučnik Aleksandar gleda kartu pri mesečevoj svetlosti i kaže da put kojim sada idemo vodi pravo na obalu... Vojnici slušaju i sumnjičavo vrte glavom.

— viče neko. — Kidajte most, kidajte most! — čuje se nečiji glas kao urlik. Kroz prozorče na štitu, prema mesečevoj svetlosti, ugledasmo tamnu, iskrivljenu siluetu mosta.

— Gospodine kapetane... gospodine kapetane, zapovest diviziona. Pri slaboj svetlosti fenjera, komandir je dremljivo otvarao koverat, a onda zatraži da prinesu bliže svetlost.

Puške im o ramenu sa na bijenim bajonetima i oštra sečiva svetlucaju pri svetlosti. Zagalamiše pešaci kada naiđoše pored baterije. — Hajdete i vi sa nama, ne bojte se, tobdžije!

Bilo je blizu ponoći. Pri škiljavoj svetlosti lampe, sedeo je komandant sa još jednim pešadijskim oficirom, za koga mi posle rekoše da je komandant pešačkog puka.

Iduća stanica je već izložena artiljerijskoj vatri. Pri škiljavoj svetlosti fenjera otpoče izvlačenje vozova i stoke. Radilo se u tišini. Čulo se samo zveckanje lanaca, lupa kola i sanduka.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Uđoše u školu, prvo u Gojkovu učionicu. Soba beše prostrana, ali rđavo okrenuta, te ne dopiraše unutra dovoljno svetlosti. Skamije stare, rađene još pre dvadeset pet godina; svaka se iskrivila, rasklamitala...

nu osim nje ima i jedno okno, isečeno u brvnu, a ni brvna ne behu dobro šljubljena, te u njegovoj tamnici beše dovoljno svetlosti. Ne može još da se pribere od straha.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A kad utopim čun Mesečev, od srebra, u novo more jutra i u trave, sednem na oblak, pa gledam svetlosti, što se na nebu, iz moje strasti, jave. A, mesto svog života, davno živim, bure i senke groznih vinograda.

Vidimo drugu barku sasvim jasno u širokom zalivu, između ostrva, približujemo joj se sve više, i, najposle, pri svetlosti fenjera, priležemo uz nju. Prvi akt lova je završen.

Čekamo zatim zoru da odemo ponovo u Žurkovo za nove mreže, kao da ništa bilo nije. U svetlosti fenjera ja vidim te ljude kako jedu hleb. U očima mi se kupe suze.

I mi, Jugosloveni, kažu, pljačkamo one koji se vraćaju iz Italije. Ja onda, učtivo, silazim i trudim se u svetlosti fenjera železničara, da budem što pitomiji i ljubazniji. Uplašen sam i umoran.

Obasjava ih po svojoj volji, te nam se ukazuju sjajni oni koje smo videli u tami, a tamni oni koje smo ostavili u svetlosti. Neka neizmerna i čudna dolina je prošlost i ništa u njoj ne možemo izmeniti, pomilovati, ni dodirnuti rukom.

Neka neizmerna i čudna dolina je prošlost i ništa u njoj ne možemo izmeniti, pomilovati, ni dodirnuti rukom. U svojoj svetlosti, i tami, ona nam propušta ruku, kroz svoje oblake, mekše od praha, a koji nisu više onakvi kakve smo ih videli i

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Firmament sijnu ko da plamti zlato, Pustinja svanu od svetlosti neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I to već nije mogao trpeti i očima gledati. Novi Prometej morade doneti svetlosti ovome narodu koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj svet neće i nadalje biti sramna i prezrena Vandeja, ili njega

zvezdice, kojima je posuto bilo nebo nad svesnim i razdraganim Prudeljem, ne mogahu sjajem svojim konkurisati onoj svetlosti kojom naši svesni Prudeljci osvetliše ovu našu zasada još republikansko-monarhijsku planetu.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

i na vodi; u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod što u grad dovlači

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali kad se takvi izuzeci ostave na stranu, može se tvrditi da, uopšte, po svima okeanima i morima ima svetlosti, bilo sunčane, bilo životinjskog porekla i da svuda u njima ima života.

Nedostatak sunčane svetlosti u velikim okeanskim dubinama ima raznih posledica za organski svet u njima. Životinje što žive na dubinama manjim od 200

Za to što u dubinama nema sunčane svetlosti, nema ni morskih alga. Druge morske biljke mogu opstati i pod ultra-violetnim zracima, ali i tih biljaka nestaje na

Ima morskih životinja što žive u okeanskim dubinama, a koje beže od svetlosti. Druge, naprotiv, traže svetlost i ne mogu bez ove opstati; takvi su, na primer, organizmi što izgrađuju koralne

takvi su, na primer, organizmi što izgrađuju koralne prudove u okeanu, u vodama toplim i izloženim jakoj sunčanoj svetlosti. Takve životinje ne mogu opstati u velikim dubinama.

One pak što žive u dubinama imaju većinom zatvorenu boju, što je u vezi sa oskudicom svetlosti u tim dubinama. Smatra se da boja dolazi od specijalnih pigmenata koji doprinose da se životinja zakloni od očiju

organizama služe u isti mah i na to da životinji olakšaju lov, kao i na to da u velikim dubinama, gde nema druge svetlosti, drže na okupu ribe što žive u rojevima, a koje bi se bez takvih signala porasturale po moru.

krupne vrste vanredno lepih boja potvrdile su da u okeanskim ponorima, u koje ne dopire ni najslabiji zračak sunčane svetlosti, ipak ima intenzivnog organskog života.

Neobični morski organizmi, čudnovate ribe, koje nikad niko nije video, defilovali su ispred aparata, u svetlosti reflektora koji je lepo osvetljavao nekoliko metara prostora pred kuglom.

vremena, potrebnog da se oko tome prilagodi, taj mrak nije više onako potpun kao što je izgledao odmah po gašenju svetlosti.

A pošto se aparat ne može horizontalno pomicati, istraživači su prinuđeni čekati da same životinje dolaze u mlaz njegove svetlosti.

prozora od debelog kvarc-stakla, jedan, na samome dnu kugle, služi za snimanje, a druga dva za propuštanje magnezijumove svetlosti koja se u kugli pali automatski.

Rakić, Milan - PESME

ČEŽNjA Danas ću Ti dati, kada veče padne, U svetlosti skromnoj kandila i sveća, U čistoti duše moje, nekad jadne, Čitavu bujicu proletnjega cveća.

kao nekad grca, I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada, I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I taj san jedan isti: u velikoj, raskošnoj sobi, punoj izukrštane raznobojne svetlosti. Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene peškirima i darovima što je ona donela...

Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar. Čuje se svirka.

Mirišu mu haljine od njegove razvijene snage. Ona ga ovamo, u postelji, u bračnoj košulji, u moru od te svetlosti, šuštanju šedrvana, u svirci, pesmi, čeka.

Sva vrata po kući bila su zatvorena i samo gore u gostinskoj sobi gorela je lampa i to uvrnuta, da bi što manje bilo svetlosti i padalo u oči.

Ali se brzo trže. Iziđe u kujnu. Kada je na svetlosti od ognjišta i sveće ugledaše, tetka joj samo promuca: — Kuda, Sofkice? — Daj mi šal!

Pod je patosan pločama. U sredini gorela je obešena lampa, jer je od visokih ograđenih prozora bilo malo svetlosti. Jedino što je bilo još svetlosti, to je dolazila od onog velikog kupa žara, koji se crveneći žario i svetleo i oko

U sredini gorela je obešena lampa, jer je od visokih ograđenih prozora bilo malo svetlosti. Jedino što je bilo još svetlosti, to je dolazila od onog velikog kupa žara, koji se crveneći žario i svetleo i oko koga su se sušili pištimalji.

počinje da oseća kako je ta njegova, i ako stara, sparuškana ruka, ipak muška, i zbog toga njoj na mah u oči jurne mlaz svetlosti a na usnama joj izbije dah i strast, i onda se brzo, golicavo izvija od njega i beži.

Sunca, svetlosti ni od kuda nije bilo. Jedino iz oltara, iznad časne trpeze bio je veliki okrugao otvor i kroz njega je silno u snopovima

od sreće, zadovoljstva zbog tolikih ubezeknutih, začuđenih uzvika na ovoliko zlato, koje u koritu, iz vode, spram svetlosti poče da se preliva, zasenjuje i, kao neki živ oganj, da gori i blešti.

Pandurović, Sima - PESME

Varljivi svet starih iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je, kao nekad, čista.

To su najlepši, najbolji, najdraži Časovi njene bludnje, ali kamo? Na večnu među istine i laži? Granicu mraka i svetlosti? Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži?

On je u ćeliji manastirskoj sniv’o. II Život Ali ga je život putevima pov’o Što zdravlju duše i svetlosti vode; Našao je sebe i uzdanje novo; I on se razvio na vetru slobode.

STUDIJA Osmesi ljudski, — gledam vas k’o smene Svetlosti i mraka, žalosti i sreće, Kao čudnu, istu masku što se meće Na sve tajne misli i želje skrivene.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ako kažem da zajednicu sa njim imamo, a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu. Ako li u svetlosti njegovoj hodimo i zapovesti njegove čuvamo, da je i sam svetlost, zajednicu imamo sa njim.

Trebalo bi, čini mi se, da oni koji tumače o delima svetlosti, službu počinjati od svetlosti. SLOVO 4 O pojanju prvoga časa i o molitvama i po okončanju jutarnje službe i prvoga

Trebalo bi, čini mi se, da oni koji tumače o delima svetlosti, službu počinjati od svetlosti. SLOVO 4 O pojanju prvoga časa i o molitvama i po okončanju jutarnje službe i prvoga časa, odlazi bratija u ćelije i

božastveno jevanđelje objašnjava ovako govoreći: „Svaki koji čini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne razobliče od svetlosti dela lukava“, (Jn.

(Ef. 5, 13) Zbog koje blagodati, brate moj, svetlosti ostavljaš delo, a tame činiš? Bojim se, reče, moleći, a onda zla čineći koja Bog mrzi, ne bojiš se, a za dobra se bojiš?

ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, slatko svoje celovanje darujući mi, poče govoriti: „Čedo moje ljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje! Evo, već prispe vreme rastanka našeg.

Pesma peta Irmos Zašto me odgurnu od lica tvojega, svetlosti nazahodiva? Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti zapovesti tvojih pute moje upravi!

Pokrila me je tama tuđine, jadnog, nego obrati me, ka svetlosti zapovesti tvojih pute moje upravi! Kao mnogoplodna loza grozd procveta, oče Simeone, pokajanja vino izlivajući i maglu

Pokaza svima da budemo sinovi svetlosti i dana, bogomudri Simeone. Božije talante što primi ne skri u zemlji, nego umnoživ ih primi od Boga blagoslov, kojima

Pesma sedma Irmos Božijeg silaska ognjenog zastide se Vavilon davno, zbog toga ljudi u peći radosnom nogom kao u svetlosti igrahu pojući: Otaca naših Bože!

Božastvenom svetlošću ispunjen biv, oče, božastvene slavi javi se pokojište iz kojeg svetlosti božastvene munje luče podaješ vernima lice prosvetljavajući, pravoslavnom verom tamu jeretičku progoneći vapijaše: Deco,

Ako si, brate, bodar i razumeš da ti Gospod daje snagu i krepost da ga slaviš, i uspeš da ga izgovoriš pre dolaska svetlosti, ili pre okončanja dana, onda opet zađi od poče tka i okončaj, jer se psaltir ne okončava nikada.

Stanković, Borisav - JOVČA

Pauza. Dole u kujni i na prozorima gasi se svetlost. Pozornicu osvetljuje samo mlaz svetlosti ozgo iz sobe, isprelaman rešetkama na doksatu.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno. Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan list iz sveske I

Ćosić, Dobrica - KORENI

Pred drumskom mehanom volovi naglo stadoše, hukćući u sitno krckanje kola. Đorđu se ne svraća: pri svetlosti SVI će mu videti lice. Rabadžije se gomilaju pred mehanom, a sneg obleće oko fenjera. Sve su mehane iste.

Pri plašljivoj i prljavoj svetlosti lampe stvari u sobi liče na strašila. Soba mu postaje tesna i puna krckanja Simkinih zglobova. Mora da iziđe napolje.

Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute. Svi se pitaju: zašto se ćuti? Svi gledaju mirno vreteno voštane svetlosti, očekujući nešto što se sluti nad nepojedenom svečanom večerom. Možda ovi nešto znaju?

Ako. Samo kad je došao. Đorđe neće smeti daje muči kao prošle noći. Uzdahnu duboko, šiljak svetlosti se presavi i samo što se ne prekinu. Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je. Sigurno su čuli.

Kakva li mu je ta kojom se ženi? Gospodska! Prezir joj pređe preko lica, rujna od svetlosti žara. I on, sada, došao da podeli imanje... Njemu će ionako sve da ostane. Sada kad je Đorđe počeo nju da zlostavlja.

I grob. I on... Zbog tebe! — udarao je pesnicom po glavi, leđima, svuda, sve nemilosrdnije, jer spazi da joj je pri svetlosti žara iz peći lice lepo, i zato što se ne brani, zanemela u zaprepašćenju od njegovih prvih udaraca, tuče je i jauče zato

ponovi pitanje Nikoli, pa u jednolikom čagrtanju drvenih kašika i glasnom srkutu nadničarskih usta, u nemoj tuči vretena svetlosti i prvih otkosa večeri, zapraska njen smeh.

Šta ću ove noći postati kad mi se tuđe rađa? reče glasno u Vir tišine. Stoji kraj prozora i gleda u žućkastu mrlju svetlosti iz Simkine sobe. Napregnuto sluša tiho hujanje vetra u vrhovima jasenova. Kazna.

lipu i senku, vetar je razapinjao fenjersko svetlo po kaldrmi; u bašti se jalovo drveće s rujnim lišćem raskrvavilo od svetlosti šarenog stakla, iza koga je plakalo dete i čula se lupnjava što je podsećala na svirku.

Malo dale, ljeskaju se parčići razbijenog cilindra. U polutami — žutnjikav levak svetlosti. Čuju se samo lampa i Adamovo disanje. Tola uđe u sobu s peškirima umočenim u rakiju. Peškiri kaplju kao da plaču.

nekako pribra, ustade, prisloni uvo uz vrata, apsandžija zvižduće, kovač tuče u nakovanj, uze novine i prinese ih snopu svetlosti iz prozorčeta pod tavanicom.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Šta sanjala? Kada je otvorila oči, bila je na obali nekog jezera, pred vratima dvorca načinjenog od svetlosti. — Kakva je ovo kuća? Gde sam? — začudi se, ali je cvrčak upozori da ništa ne pita.

Plavi sjaj vrapčevih krila preobrazi se u plavi pramen izmaglice. Vrapca nestade. Nestade i dvorca načinjenog od svetlosti i vrta punog mirisa. Devojčica u čudu protrlja oči. Je li moguće?

A kada iza peščanog brega izađe mesec, pustinja postade srebrnasta, titrava. Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na zemlji! Teško je bilo ne udahnuti punim grudima bistri vazduh!

osmehnu se lepotica i htede da krene dalje, ali iz mladićevih očiju izbijao je takav sjaj da joj se činilo da se kupa u svetlosti, pa reče: — I tako je svejedno gde sam...

E, pa, otići će. Ako su drugi mogli, što ne bi i on? Dečak se netremice zagleda u tanku prugu svetlosti na vodi. Tamo, preko te pruge, drugačiji je, lepši svet. Šta čeka? Ukrcaće se u čamac i pobeći! A starac?

Kad su isplovili, more je blistalo kao razlivena kap ulja. Činilo se da klize u jarkoj, plavoj svetlosti. Dečak je pevušio od radosti, a dani prolazili.

Dečak je pevušio od radosti, a dani prolazili. Ko zna koliko je vremena prošlo dok nisu ugledali ostrvce u rumenoj svetlosti pred večerja i upaljeno oko svetionika na njemu? — Uskoro pristajemo!

i zidove posute kristalima pretvara u modri blesak, tako da se onome ko se u njoj nađe čini da se našao u plavoj svetlosti ili snu.

Pred njim je bio vrt kakav se ni u snu ne viđa, pun svetlosti, pun mirisa, pun jedva čujnih glasova ptica. A u Vrtu ruža. Jedna jedina. Zlatna.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Na toj granici sučeljavaju se svetlosti što, odasvud, nadilaze Trg pa kruže, izmešane i rasejane u prah, kao nedohvatna svetlosna prašina.

Ima ih raznih: istočne svetlosti dolaze od Dunava i od Karaburme, nerazgovetne od spokoja staloženog ispod prozračnosti; zapadne svetlosti, obično

istočne svetlosti dolaze od Dunava i od Karaburme, nerazgovetne od spokoja staloženog ispod prozračnosti; zapadne svetlosti, obično nemirne, nailaze od Save i drhture iznad visokih zgrada na Obilićevom vencu pa se kidaju na pramenje, bezazleno

okrenute severu, od Kalemegdana i Studentskog trga, i Knez-Mihailove, u časovima velikih rasvetljenja nadnose se bezdani svetlosti u kojima senke praiskonskih prošlosti sačekuju bezmerja sjaja što klizi sa juga, od Terazija i Vračara.

Uvek pre podne, dok pod oblacima traju istočne svetlosti. (Kad podne pređe, svetlosti se raspu, odjednom krte, po iskrzanim fasadama.

Uvek pre podne, dok pod oblacima traju istočne svetlosti. (Kad podne pređe, svetlosti se raspu, odjednom krte, po iskrzanim fasadama.

sa Višnjićevom ulicom, uz Muzej i deo dvorišta Osnovne škole „Pero Popović Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini prema Dunavu, ima najviše neba.

Tu, na raskrsnici svetlosti, Gospodar Jevrem dugo čeka Vuka, a naročito Dositeja: uzalud, jer nikada ne dođu, ni jedan ni drugi.

i Jevrem je, iz svog Konaka, gledao kako se, nad dunavskom padinom i nad večitom rekom, rasipaju prozračne istočne svetlosti i osetio, nedvojbeno, da je izigran.

On svakako sada nije hteo Vučiću: hteo je da ostane između četiri zida, zagledan u jasne a nepristupačne svetlosti. Nije razmišljao o tome šta se sve dogodilo od onog vremena kada je, 1815, tamnovao u Nebojši, pa do sada.

kasali preko utabanog blata na Terazijama, a nad Batal-džamijom, tu gde je danas zgrada Narodne skupštine, prostranstva svetlosti kao da su postajala surova, nebesa su se zatvarala i Gospodar Jevrem je osetio kako ga dodiruje sopstvena usamljenost.

Ispod sadašnje Jevremove ulice, ispod raskrsnice svetlosti kod Dositejeve Velike škole, nije ni bilo ulica, samo kuće, uglavnom turske a bezaz– lene u zelenilu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

svijet za se, k'o zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude miriade; I mora svetlosti sjaju i trepere, Vek za vekom tone kroz prostranstva sjajna, A njen bol i život ostali su tajna Za beskrajni prostor i

I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim velom!

M. Rakić CXXIX MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

se na Jonskom Moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova, i bledih statua, i, kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti, i mirisu večito zagrejanih voda.

Al' našto sve to? da li vodi čemu! Možda svetlosti budućnosti nove?... Da tu izrečem praznu anatemu, A život, evo, obiljem me zove!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

U velikoj dvorani, u kojoj su se varoški većnici okupili, vladala je, pri slaboj svetlosti sveća u koju se mešala i svetlost ranoga jutra, neka čudnovata vrsta polutame u kojoj su svi prisutni, isceđeni od

tako zvane, prizmatične boje, one koje se pokazuju pri prolazu sunčevog svetla kroz staklenu prizmu, objasne mešavinom svetlosti i tame ili različitim zgušnjavanjem svetla.

onde, zabavljen svojim opitima, danima, od jutra do mraka, dogod mu Sunce šiljaše kroz onu rupicu tanak snop svoje svetlosti u zamračenu sobu. Porodica apotekareva, uznemirena zbog njegovog nedolaska, zamoli za obaveštenje šta se to dogodilo.

Njutn je snopić sunčane svetlosti koji je prodirao u njegovu sobu propustio i kroz svoju prizmu i uhvatio ga na jedan vertikalan zastor, namešten iza te

Tu prugu nazva Njutn spektrom sunčeve svetlosti, i tako je zovemo i dan današnji. Na koji je način nastao taj spektar? Njutnovi predhodnici su zamišljali da ta pojava

Njutnovi predhodnici su zamišljali da ta pojava nastaje usled različitog zgušnjavanja sunčeve svetlosti, a ono od različito dugog puta što ga svetlost kroz prizmu prevaljuje, tako da se crvena boja ima smatrati kao najviše

Obustavi svoje opite i vrati se u krilo svoje porodice. No on razmišljaše i dalje bez prestanka o prirodi sunčeve svetlosti, uvide fundamentalni značaj toga problema i tražaše put koji bi ga odveo do cilja.

je stvorio nešto mnogo veće nego što je bio njegov teleskop: on je završio sa punim uspehom svoja ispitivanja o sunčevoj Svetlosti, započeta u Ulzdorpu.

Njutn preuze da tačnim merenjem odredi koliko se pojedine vrste Sunčeve svetlosti prelamaju pri ovom prolazu kroz prizmu, Ta lomljivost pokazala se različita za pojedine vrste svetlosti, ona je bila

vrste Sunčeve svetlosti prelamaju pri ovom prolazu kroz prizmu, Ta lomljivost pokazala se različita za pojedine vrste svetlosti, ona je bila najmanja za crvenu svetlost, a najveća za ljubičastu.

Svojim opitima odgonetnuo je Njutn prirodu Sunčeve svetlosti: ona je sastavljena iz zrakova razne boje i razne lomljivosti; ta različita lomljivost je uzrok zašto se Sunčevo svetlo

Gledajući u to mesto, dolazile su mu sve te boje u brzom sledovanju u oko i izazivale utisak bele svetlosti. Sve su to bila epohalna otkrića u kojima Njutn nije imao preteča i koja mu nije niko mogao osporiti, niti se

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Koja je to reč života koju, kao buktinju prave svetlosti, treba sad da pronesu oni izabrani usred ove mračne i perverzne generacije? Ja ne znam. Ja zaista ne znam.

Gotovo u isto doba noći kad prolazim ovuda, prilično nervozni, šetali smo ono veče duž pruge koja je blještala na svetlosti mesečine, očekujući da ona stigne. Nemoguće je, uostalom, zaboraviti tu noć uoči ovog neobičnog venčanja.

žica, krstina, neprijateljskih rovova, ukopanih među šiljaste i oštre karpe, usred krševa, tamo u daljini i u zorinoj svetlosti preko beskrajnih talasastih masiva, ocrtavali su se ogranci Babune, plavila se Otadžbina.

Jer ne samo svežina, već spolja ne uđe nikakav zvuk, niti žumor, niti miris, ništa sem nešto više svetlosti i to umorne, sumorne i mrtve. Oh, poznavao sam dobro ovaj mir, mir groblja, mir koji guši, neizdržljiv, užasan.

U istom trenutku, prema svetlosti iz predsoblja, spazih i ženu gde drhće na vrhu stepenica. Kad kazah ko sam i da se ne plaši nje nestade da se malo

Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi,

ta nesreća, kao bela avet, koja tamni jutrom kad je on gleda s prikupljenom snagom, odmoren i okružen ljudima, na svetlosti koja otkriva nove nade, kad je lakše podneti svaki bol.

Onda uđoše neki ljudi i okružiše ga. Iz džepnih električnih fenjerića pokuljaše tada mlazevi žute svetlosti sa više strana i osvetliše veliki grbav i kriv nos nad tankim crnim brkovima, pa jake čeone kosti i celu mrtvački

Po putu, pravom i belom od mesečeve svetlosti, velike, teške i pokretne senke od šume. Ja bih rekao da su senke; koračam, pa užasnut ustuknem nad njihovim mrakom,

I ćutali su i činilo se da ne dišu da ne bi narušili tišinu. Ozdo, iz potpune tame, podizale se gore ka svetlosti mutne noćne magle, zgužvane u besformne mase, pa se vukle, nadimale i polipskom podmuklošću puzile zaplitajući se o

nje. Hteli su svetlosti i toplote, osmejka i radosti, hteli su sunca. I ono se javilo. Vetrić jedva čujnom gamom proneo se kroz trave, preko

Kroz iskidane, brze oblake povremeno i munjevito pojavljivao se Mesec i prosipao puno blede svetlosti koja se glatko spuštala čas dole na varoš da osvetli tamne krovove i šiljati zvonik, a čas gore na bregove oko nje da

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ja žalim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i studi.

U harmoniji svetlosti i tame, Lik duše trajno gde se od nas krije, Gde svesti nema, već ideje same, Otkud bol sleće, da osećaj svije U meni

Poznajem dobro. Evo je. Evo me. O nisam znao da smo tako blizu. O nisam znao da si u tom nizu Boje i snova, svetlosti i duše. O nisam znao da sa svojim grobom Ja nosim sreću i sastanak s tobom.

Volim te srcem što još zna da bije Propašću mojom, mojim grobom, mada Za mene nema svetlosti ni sada, I oko moje dan više ne pije. Nada mnom ljubav nema više vlasti.

Pomrčina pritisnula naše dane, Ne vidi se jadna naša zemlja huda; Al' kad požar poduhvati na sve strane, Kuda ćemo od svetlosti i od suda! Pomrčina pritisnula naše dane. 1910.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Patio sam od čudne boljke koju je izazivala pojava slika, vrlo često praćena jakim bleskovima svetlosti koji su mi zamućivali viđenje stvarnih predmeta i ometali misao i delo.

godina kada sam uspeo snagom volje da odagnam sliku iz svoje mašte ali nikada nisam mogao da kontrolišem bleske svetlosti na koje sam već skrenuo pažnju. Oni su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo.

tom trenutku, kada je moja situacija izgledala potpuno beznadežnom, javio mi se jedan od onih već doživljenih bleskova svetlosti i splav iznad mene se pojavio u mom priviđenju.

Upravo kada sam nameravao da se pustim nizvodno i tako razbijem o stene, u blesku svetlosti sam ugledao poznati dijagram koji je ilustrovao hidraulički princip po kome je pritisak tečnosti u pokretu

Profesor Žak Leb (Jacques Loeb) izveo je izuzetne eksperimente u heliotropiji, jasno dokazujući uticajnu moć svetlosti na niže oblike organizama i njegova najnovija knjiga Prinudna kretanja to potvrđuje.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

sa životinjom, zvezda sa zvezdama i čoveka sa svojim Tvorcem, razumljivo je što sam mnogo razmišljao o prirodi zvuka i svetlosti. I danas verujem da su ovi oblici opštenja osnovne radnje u vasioni oko nas, i još uvek razmišljam o njihovoj prirodi.

U tumačenju zagonetki koje su se odnosile na suštinu prirode svetlosti, imao sam mnogo manje sreće. Slovenac Kos, inače moj tumač i učitelj fizičkih fenomena, govorio nam je da je po mišljenju

Ali ni pesnik, ni mudraci iz Idvora, niti Slovenac Kos nisu nikad pomenuli da je svetlosni zrak treperenje. A ako zrak svetlosti ne treperi kao zavibrirano telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može, po Davidu,

Nimalo čudno! Ni danas niko ne može da da sasvim zadovoljavajući odgovor na pitanja koja su u vezi sa zračenjem svetlosti. Kos se nije dao zbuniti, a nimalo nije uzimao u obzir važna mišljenja autoriteta koje sam nabrajao; bilo da se radilo o

Slike iz Prinstona stalno su mi lebdele pred očima, kao što se na mrežnjači dugo osećaju posledice delovanja neke jake svetlosti.

do prvih saznanja o zvuku i svetlosti došao sam na pašnjacima svoga rodnog mesta. Prve pojmove o toploti stekao sam u ložionici u Kortland ulici, a i na

provodio mnoge sate studirajući Tindalovu knjigu ”Toplota kao oblik kretanja” i čuvena Tindalova predavanja o zvuku i svetlosti kojaje on, sa velikim uspehom, držao u ovoj zemlji početkom sedamdesetih godina.

Talasi kroz koje je plovio naš brod prelivali su se u divnoj fluorescentskoj svetlosti, a mi smo to tumačili kao da prolazimo kroz dugu ulicu osvetljenu misterioznom svetlošću u triumfalnoj povorci.

Njegovi napori su bili uzaludni kada se severna noć pojavila sa svojim prelepim zracima polarne svetlosti, što se često dešavalo. Već i lepota ovih prizora oko nas, dovoljna je nagrada za ovo putovanje preko Atlantika.

Atlantiku koji nas je oduševljavao suncem, polarnim sutonom, fosforescentnom svetlošću i fantastičnim zracima polarne svetlosti.

mnoga druga, važna životna pitanja na koja se odgovori mogu naći u Idvoru i bez trunčice znanja o Maksvelovoj teoriji svetlosti.

je Kolumbija koledž dobio znatnu sumu novca od Tindala iz dela sredstava koja su donela njegova čuvena javna predavanja o svetlosti, koja je držao tokom 1872-73. godine.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Odjednom zastanu. Uočiše malo dalje pred sobom provalu svetlosti i dima što je sukljao iz jedne kuće tik do mora. Časom im se pred oči predstavi domaće ognjište s veselom vatrom.

Željni tihe vatre i slatkoga sna, instinktivno uputiše se prema svetlosti. Ustaviše se tik do otvorenih vrata, preko kojih je žarka svetlost i vlažan vazduh čak do njih dopirao.

Napolju, u svetlosti dana, oseti se razdragan, veseo... I bi mu čudno što ne samo žene, već što i ljudi toliko kleče i mole se svetome Roku.

Po Dubravi uokolo već se peku na ražnju janjci i ovčevina; dim se gubi u svetlosti dana, a vonj dopire do njega i čisto ga podražuje...

A kroz zasićeni vazduh, krcat mirisa tamjana, voštanica i starih tunika što za sobom ostavljaju u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se čuje jaki pevački poklik: „Od kužne bolesti izbavi nas, sveti Roče!

Sofije. Kako su bili sitni ti ljudi u tome veličanstvenome prostoru, ispunjenom blagom svetlosti, jednostavno okićenom prostim verskim simbolima!

Sofije. Zapanjen nečim novim i velikim, zastao je. Koje iznenađenje! U pljusku prozirne, meke, podjednako podenjene svetlosti, Ivo Polić uhvatio je jednim pogledom veliki prostor fantastično udešen, ispunjen najraznolikijom arhitekturom i okićen

Ne divi se ni ogromnoj kupoli što nad njim visi i svuda ga prati, ni praznim zevajućim galerijama. U harmoniji mira, svetlosti i oblika, njegova duša gubi se u prostoru hrama kao što se gubi na dogledu jedinstvenih prirodnih lepota.

„Zar ova melanholična golota surih zidova, ili ova muzika šapata potištenih glasova vernika, ili ljupkost jednake svetlosti, ili uspomene varvarstva, razvrata?

Dok bi smrklo, on bi, sanjajući i maštajući, švrljao oko stambulskih džamija. On ih je u svetlosti dana gledao, ali u noći one su se pokazivale u drugim oblicima.

Azijska strana gubila se u fantastičnim konturama; svetionik bacao je pregršte trepereće svetlosti na golemoj pruzi. Uz obalu plovile su lađe pune jagoda. Miris prostirao se i opajao, a more je jednako pričalo.

Pričanje o tome jedne večeri na guvnu, u mesečevoj svetlosti, zanese ga, i, znajući da ga majka, udovica, ne bi pustila, iste noći umače s društvom.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

anketu Žila Urea o književnoj evoluciji kaže: „Pošto se poezija sastoji u stvaranju, treba uzeti u ljudskoj duši stanja, svetlosti tako apsolutne čistote da one, dobro opevane, dobro osvetljene, budu stvarno dragulji čoveka; tu postoji simbol,

Zato iza svih priča koje u njegovoj prozi nalazimo, možemo doslutiti drevni mit o borbi između svetlosti i tame, dobra i zla. Tu istu borbu naslućujemo i u besprekorno izvedenoj noveli „Most na Žepi“.

Najzad, i u trećem, takođe izvrsnom kratkom romanu Ljudi govore Rastka Petrovića, iznenada se u svetlosti munje pojavljuje demon sa crnim ogrtačem. Pripovedač za ovo priviđenje kaže da je veliki pesnik.

Zato se blaženstvo u majčinoj utrobi negativno određuje, kao odsustvo stvarnosti i odsustvo dnevne (sunčeve) svetlosti: O veličanstveno je da se u divnom ovakvom moru I čekanju ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada

je da se u divnom ovakvom moru I čekanju ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti.

san“) Kod Rastka Petrovića nalazimo – svakako i zbog toga – jedno donekle neočekivano oponiranje noći i dana, tame i svetlosti, zatvorenog (ograničenog) i otvorenog (bezgraničnog) prostora.

Oponirano vuku, koga skrivaju (štite) kućni prostor, noć, tama i vlaga (voda) – sunce dolazi s danom i oličenje je svetlosti i ognja.

Da li se mladić koji je otišao čamcem po sunce vratio – da li je za njim bela pruga na reci što se srebrni od svetlosti noćne svetiljke?

slike u prirodnojezičkome supstratu koje Popa izvlači na površinu današnjega jezičkoga stanja i izlaže ih duhovnoj svetlosti XX veka.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Sunca, svetlosti niotkuda nije bilo. Jedino iz oltara[. . . ] tako udešeno da [...] ovamo što svečanije, što jasnije i potresnije

dosta jakom emocionalnom sublimacijom: „I taj san jedan isti: u velikoj, raskošnoj sobi, punoj izukrštane raznobojne svetlosti. Oko nje ostale sobe, takođe nameštene, okićene peškirima i darovima što je ona donela . . .

Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar. Čuje se svirka.

Sva ona brda u daljini ... grad, krovovi ... tamo oblaci ... sazvežđa ... to nebo puno svetlosti? Kad se pred svim tim ućuti? Je li i onda kao da prolazimo bezumno ... bez smisla ...

Plav kaftan, žut lik, sa pljosnatim nosem, bradica, retka kosa, za časak stajahu, kao u produženju sna, u svetlosti zore, u vratima.

oko zadržava vezane su, gotovo redovno, za trenutak i pokret: nad čelom i nosem „ona je imala neki sjaj, od treperenja svetlosti, u „nozdrvama samo imala je rumeni i tame”, a usta su bila „pod jednim, neprestanim, čudnovatim osmehom, koji se nije

Ovde, nad njim, graktale su vrane, dole, pod njim, svetlucale su široke tame i svetlosti vode. Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crnili izdaleka, kraj vatre.

Lako se, uostalom, zapaža da u opisu Miloša Crnjanskog vidno mesto dobijaju promene i prelazi u osvetljenju pejzaža. Svetlosti koje se pojavljuju i zamiru na nebu, na vodi, i uopšte u predelu, retko kad promaknu njegovim likovima.

Evo šta u jednom trenutku zapaža, recimo, Aranđelovo oko: „No dok je na vodama, gde je bilo mnogo svetlosti na površini zemaljskoj, nebo bilo sasvim mračno, bezdano i nevidljivo, desno, nad ravnicama, crnim i mračnim, nad gustim

346 Ali, podjednako kao i svetlosti, likovima ne izmiču ni osenčene strane na predmetima, pa, razume se, ni senke koje oni bacaju.

Dole, na padinama i obroncima, videli su se zaseoci, a po bregovima zvonici crkava, u svetlosti, koju je vetar raznosio kao pljusak”.

kao i njena stolica, sa jastucima, kod rešetke prozora, kao i vrata, što behu, u polumraku, uokvirena tankim okvirom svetlosti koja je prodirala i kroz pukotine.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote traži. Svetlosti je dato Da i kroz mrak sine Pesnička toplota Bez toplote gine. 1889.

Ta Božić ne traži da peći rušimo, Ta Božić ne traži da patos kidamo: Božić samo voli svetlosti i zraka, Pal’mo dakle drugo nešto Umesto badnjaka.

Ne mož’ rulja da ga shvati Od grdobe i pakosti; Njene oči, vične mraku, Još zaziru od svetlosti. Na njeg’ pada svaka ruga I potvora kivna vraga — Sve to vidi, sve to čuje, Sve to prima duša blaga.

“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo! Kad okrete leđa svećinom plamenku Na duvaru spazi svojeg tela senku. Eto nešto novo.

Miljković, Branko - PESME

Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute Santa Marіa della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula

Prostor i vreme između svega što biva Bezgrešnim govorom prevaziđe u svetlosti Kad gore gradovi u samoodbrani. On je zvezda nad prazninom govor koji otkriva Zdrobljeno sunce podzemlja kao živu u

sa vremenom nikad zemlja na koju ćete pasti čelom vi i ja i moje čelo moj obračun sa mnom taj nokat neba i pejzaž zadnje svetlosti, to su predeli preslikani sa očiju mrtvaca čije reči zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje sve smo zaboravili osim

Ogovaraju vode odraženo I dan propaćen pre nego što sine; Početak sveta vide poraženo Ime svetlosti koja svetom mine. A tvoja milost puteve odvodi U ružičnjake jasne, sestro krina, Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi Nad

dan i noć i začnu slatke plodove Pripremaju ljubav III Tu sve počinje ako u njima zaista ima prilagođene svetlosti (Tamo gde ne posreduju između nas i našega sunca pustinja je) One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre prvoga

život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po mom čelu O ti u meni odsutnost mene Mogućnost krila u mome telu I neke svetlosti zaleđene I neke svetlosti zaleđene Jesi li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za

l varkom čaraš po mom čelu O ti u meni odsutnost mene Mogućnost krila u mome telu I neke svetlosti zaleđene I neke svetlosti zaleđene Jesi li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za porozna Vremena kojim sjaj

stub sunčev zanet beščulnom muzikom Ubija nas snom o savršenstvu, slikom Pustinje što očisti sunce od vremena I belih svetlosti čula što nam srce kradu. Hvalite sunce koje osvetljava bez promena Suprotne stvari zavađene pojave očajnu nadu.

sam negde a udaljavam se o vodo Ti si glas ptice posle ponoći vremena anđeo s dvostrukim licem i potaja daleko iza svetlosti daleko iza časova kada je smrt velika maska sunca Izmenih se pevajući kasnim te reko u noći zasađenoj najlepšim

ćemo postavljati teška pitanja njihovom Suncu Ili će odgovoriti ili pasti Jedna noć drugoj noći put Dodirnut ciljem svetlosti Mrak cveta u vrtu — kada naučite Da govorite biće kraj pesmi CRNA VATRA Noći o noći trostruka vatro Jednom vatrom

Znam je mada me tada nije bilo. Videh neizrecive silaske svetlosti u njene vode i u moje kosti. Dan nam je uzrok noći, padu krila.

suncu nedostaje sunce reči reč Znaće da nadu zameni maštom Vidim ga kako poljupcima prelistava Preostale dane udžbenik svetlosti ZAVOĐENjE Kako da se poslužim Onim što peva i leti I nebo je pod zemljom Nečeg se boljeg seti O gazi sve što lazi I

Krakov, Stanislav - KRILA

Da sam mu metnuo ranac na leđa ne bi se ljutio. Dobro veče, gospodo. Čujem da imate dobroga konjaka. Na svetlosti se ukazala duga prilika potporučnika Mije. — Oho, pa ovo je dobro. I čuturica se opet nagla.

Oklopnjača ”Valdek Ruso” bleštala je u svetlosti. Motorni čamci donosili su otmene zvanice. Veliki admiral davao je gozbu.

Naže se nad malim komadom hartije, na koju pade mlaz svetlosti iz džepne svetiljke. — Dušane, na, pročitaj. Ruka kojom pruži hartiju opisa izlomljenu prugu.

Žene i novac, kažu, donose nesreću u ratu. Sunce je bilo za sve prljavo tog dana. Nije bilo dovoljno svetlosti. Dim je grozno gušio sušičavog Kazimira. Kašljao je, bacao zgrudvanu krv iz pluća, a osećao je bol tuđih rana.

Mračilo se. Sunce je već davno iščezlo. pod pokrovom magle, ali sada poče i ono malo slabe mutne svetlosti da se gubi, i sve da se zavija u maglu i suton.

ali se on tada sećao samo jedne svoje cipele pune usirene krvi i svog iscepanog, krvavog odela što ga vide na svetlosti male električne lampe.

Kraj okruglih šatora nosila se sticala jedna za drugim. Laki ranjenici dolažahu sami. Crveno i belo meša se pri svetlosti malenih fenjera. Doktori su bili umorni i ljuti. — E, to si ti, mali, — No doktor se nije baš tome čudio, — u nogu?

Noć je bila hladna, puna magle, a prve snežne pahuljice stadoše opet promicati. Oko belih šatora na slaboj svetlosti žurNo se radilo, ječalo i izdisalo, a novi ranjenici neprestano pristizahu i svi oni pričahu o klanju i jurišima.

Sve su kecelje bile krvave, a samo su bolničarke bile nasmešene. Potom se Duško našao u mračnoj sobi i na zelenoj svetlosti video kostur svoje noge. Okolo su prštale varnice.

jedina je istinita velika, večna ljubav nad nama... bacajte... Tada je zagrmeo strašni glas majora, i na svetlosti vatre zatresli se njegovi uspravni brkovi. Vojnici se uzmuvali. Nešto se desilo.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko nesvesno ogorčenje kod tropskoga belca na veliku nebesku zvezdu od koje u

Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve prirode.

Ja sam se hteo diviti jedinstvenoj revoluciji svetlosti i senki, cepanih krvlju, na svodu, kad već nastupi sasvim noć. Pagajerima se žurilo i mi pođosmo.

Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.

Kad parovi prođu sasvim blizu, sveće se skoro ugase i nastaje za trenutak mrak. Veliki efekti svetlosti i senki. Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju

Odjednom osećam takvu muku od vrućine, sunca, svetlosti, mirisa na suvu ribu, ulja od palme, čekanja i ljutnje, da imam utisak da ću se odmah onesvestiti.

Zatim njena lepota je kao i lepota sveg afričkog pejzaža: u svetlosti, tišini, prostranstvu, u veličanstvenosti, bez ikakvih čudnih detalja, bez ijedne živopisnosti.

Nagi ljudi koji trče u poslu izlažući tamninu svojih snažnih tela vreloj afričkoj svetlosti. Žene uvijene u atlasne marame vatreno obojene, prekrivene đerdanima i zlatom, zadižući skerletne materije iznad

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Hajd’, brale, Uklon’ se malo od te provale, Dok nisi glave tvrdim temenom U večnoj noći našô svetlosti... (Radak ga smešta pod jedan grm) VUK (skida pljosku i nudi ga da pije): Pij! Jošte pij!...

diže lomljava: Buljuci lete s goli noževi, A okolina grada nesrećnog Kao da gori sva u plamenu, Iglu da vidiš na toj svetlosti. RADAK: Tu, bogme, beše muka odista! ISAK: Te kakva, Rade! VUK: Dok se luga ne dokopasmo!...

Razorit samo!... Ali stvoriti?... Divnu si glavu vešto srubio, Eno se bledi sa vrh bedema, Kao kolutak tanke svetlosti Što je pred ponoć stere Danica... ...

Nigde života!... I toke ove Na mrtvim grud’ma neme žalosno, Nemaju glasa; nema svetlosti, Gde se u svojoj valja tečnosti! Razbijen pehar svake milosti!... — To ti je remek, ženo nesrećna!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Eno ga onamo kod one druge vatre gde se greje. I ja ugledah kroz mrak kako spram nesigurne i blede svetlosti jednoga logorskog ognja blistaju dva sjajna, crna oka. — Pa ko je ono dete? Otkuda ovde u logoru?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ti si kamen naučila Ljubit’, goreti, A srcu mi dade krila, Srce odleti. Odletelo nebu, raju, Bogu, svetlosti, Večnoj zori, večnom maju, Večnoj radosti.

Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja! I suze se moje suše Na svetlosti toga spoja. Kroz smrt samo valja proći, Pa ću s’ i ja s njima sliti, Ako l’ tamo nema ništa?!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Bio je to jedan od naših, koji je otišao sa čuturicama po vodu. Raketle više ne puštaju. Prema svetlosti mesečine vidim da je dva časa. Naslonio sam glavu na pesnice i nalazio sam se u nekom polubunovnom stanju.

Zakucao sam na vrata. Niko se nije odazvao. Podigao sam skakavicu i otvorio. Zapahnula me memla. Prema slaboj svetlosti ugledao sam drveni sto, čije su noge bile pobodene u zemlju, a iza stola krevet od dasaka, zastrven šarenim ćilimom.

Na krevetu je ležala jedna mačka! Pri svetlosti, i od lupe vrata, mačka se protegli i umiljato izvi na leđa. U jednom uglu bila je prislonjena puška, a na zemlji je

Ali negde u daljini opažam i crvenu svetlost. Oni tamo traže pomoć artiljerije. Stigli smo u glavni rov. Prema svetlosti raketle vidim sada vojnike, celom dužinom, gde sede i puše. Svaki peti stoji i gleda kroz otvor puškarnice.

Imao sam utisak kao da sam nepovratno izgubljen, i da neće niko izneti čitavu glavu... Ali pri svetlosti raketle vidim kaplara, koji je baš sada bacao bombe, kako sasvim hladnokrvno za vija cigaretu.

Između jednog i drugog paljenja raketli, oni mogu da uskoče. A što je još najvažnije, ni mi ne možemo jurišati prema svetlosti. Po mraku moramo da sklonimo naše žičane zapreke, i njihove da sečemo. A za to vreme oni će prići.

— Taman! — komandir me pogleda, čudeći se. — Onda bi nas pri svetlosti raketle pobili kao zečeve. A sem toga, taj koji nosi raketlu može i da poginu u bugarskim rovovima, i šta onda?

Vojnik stavi na sto jagnjeće pečenje i flašu sa vodom. Kapetan uze flašu i okrete se prema svetlosti lampe. — Ovo neko naročito belo vino? — Raste u ovom bunaru, ispod prozora — dodaje Kosta.

Bilo ih je desetorica. Preplanuli od sunca, krupni i snažni, izgledali su prema slaboj svetlosti lampe kao neki kolosi. Raspoređivali su se ćuteći pored zida i leđima svojim zaklonili vrata.

Sa šlema je curio potočić vode i slivao se niz leđa i vrat. Osećali smo vlagu po telu, i jeza nas poduhvatala. Pri svetlosti munje ugledao sam jednoga vojnika kako je nabio na sebe neku kožnu navlaku, pa se uhvatio za rep konja moga ordonansa.

Tako ja uvek radim. Zato sam sada suv. Pri svetlosti munje, na njegovom ramenu ugledao sam dve zvezdice. — Bravo... Ti guraš, Taso! — „Ki“ mećava, gospodin potporučnik.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

S'tradi spomen srebrnoj sedini, Svrh svetlosti svetila sunčana. I kako odmah ne nadovezati na te stihove slične Sarajlijine tipografske ludorije iz 1839.

! Brat još zove, — on prezre ga I s vilama u dvor bega... U svetlosti i u tami Radivoj pred dvorom čami. Bolovi mu grudi stisli, Na spasenje brata misli.

O pesmama Jovana Avakumovića, Zbornik MS za književnost i jezik, VI— VII, 1958/9, 265—8; Jovan Avakumović u svetlosti novih podataka, Književnost, februar 1963, 156—70; O srpskom građanskom pesništvu, Savremenik, mart 1963, 229—40. V.

” (V. o tome i Borivoja Marinkovića Jovan Avakumović u svetlosti novih podataka, Književnost, februar 1963, 166—7.) Pesmu je u svome Opitu...

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti! I milo mi je, — Što te na ovom kršnom prestolu, Kao gospođu gora slobodnih, Sa strahopoštovanjem i odanošću Kojim

U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti! Sva Venecija zna mu sadržaj — Jer sva Venecija oči upire, U ovom, po nju kobnom vremenu, U tvrdi presto Đurđa,

— I Venecija će biti spasena! Od kostiju ću ovog naroda Bezbedi vašoj bedem stvoriti...“ LEONARDO: Još nešto, Svetlosti. — Da bi naklonost ovog naroda Za naše celji mogla dobiti, Republika ti daje načina.

JELISAVETA: Zlatom? LEONARDO: Jeste, Svetlosti! Otvoreno ti je Sve grdno blago naše riznice. — JELISAVETA: Dobro... upotrebiću! A savest?... hm!...

LEONARDO: Hvala, Svetlosti! Ja odoh s tvojim pozdravom Ohrabrit srca žena mletačkih... (Leonardo odlazi.) JELISAVETA: (gledajući za njim):

BOŠKO: Pa ni za štamparu. BOGDAN: Ni za lepotu Te nabeljene Svetlosti! BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane! Ja pravo odoh našem Staniši. BOGDAN: Ja glavarima.

Nestrpljenje me skoro umori — Ne znajuć šta je?... De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti! Ljudske su grudi pune pakosti, U srcu nema one ljubavi, One vrline, srca — kako li? Bez boja duša da ga zaboli...

KAP. ĐURAŠKO: Svetlosti! Ne vređaj zemlju, Ne lij u srce svog ljubavnika Kapljice gorke crne očaje — Da šta sam ja? JELISAVETA: Crnogorac!

Đuraško!... KAP. ĐURAŠKO: Zapovedaj mi, Svetlosti! JELISAVETA: Ti si jedini Kome u ovoj zemlji verujem, Pred tobom neću ništa tajiti... KAP.

Sve preza, strepi — sve se uklanja, Kao da lice nosim kugino, Il’ pogled smrti, il’ u njem’ smrt; Pa ko se one takne svetlosti Kojom život mi mrski negujem, Taj će umreti, otrovaće se. — Gospode!... I ti, gospođo, majko njegova!

KAP. ĐURAŠKO: Ne cvili, gospo, nemoj, Svetlosti! Dok su ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu Ni povetarac ne sme

Oh, sunce, ženo, jaoh, Svetlosti, Još ne znaš plamen moje milosti, Goleme strasti, želje nesite, Ljubavi silne, muke večite.

Bojić, Milutin - PESME

I sad bez vere u magle jesenje Dršćemo bledi i plačemo stravno: Srušenog hrama davi nas kamenje. Pustoš bez iskre svetlosti što plama Svud oko nas je, a nama se čini Istine zublja da gori u nama I da nas vodi nebeskoj visini.

U moju dušu sumnja se prikrada, Jer vidim da smrtna harmonija vlada U toj mešavini svetlosti i tame. I tad kao heroj posle strasne bitke Odmorišta hoću bez strasti i žara, Već da mi se duša na duši odmara I

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I dobro mu dođe što ostade sam u dućanu. Zatvoren, u mraku, bez svetlosti, znajući da je svuda već mir, tišina, po čaršiji nema već nikoga, svi otišli kućama, večeraju, ležu, a on sam.

spuštanje ćepenaka, ona, usred larme što je po kući, kujni, dvorištu od trčanja da se zaostali posao na vreme svrši, od svetlosti i puckaranja vatre što dopire iz kujne, na mahove, brižno, kao žureći ih, govori: — Hajde! Sada će doći!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Naspram zadnjeg treperenja zapadne svetlosti video sam samo njihove senke. Jedan je bio plećat i visok. Senku onog drugog, skvrčenu, krivonogu i grbavu i suviše sam

Znam da si ti u toj svetlosti, seme tvoje protiv beznađa, protiv greha. Prohor, drugi tvoj sluga, prigovara mi kako sam od tvoga hrama načinio

Niko to nije video jer se dogodilo, ako se dogodilo, u dubokoj tami šume, izvan domašaja svetlosti vatre, ali ono što sam video, a valjda i ostali, bilo je ono treperenje na licu, ono zadovoljstvo u izrazu kad se vratio

Sve je izgleda tamo krasno, i ptice, i livade, i drveće izobiljnih plodova, i bistri potoci, i dani puni ushićene svetlosti, i meka predvečerja, i zvezdane noći, samo su ljudi tamo isceđeni, suvi, bez sokova, senke suludih mučenika i

Nije mi bilo do sna, pa sam šetao bedemom i gledao u tamne obrise brda pri slaboj svetlosti zvezda. Noć bez meseca, lepa i mekana. Pogrbljena Lauševa senka na prozoru. Ni on te noći izgleda nije oka sklopio.

Zaigraju na trenutak kao odblesak svetlosti na prljavoj vodi. Bože, kako li im je tada bilo lepo! Jelena im se činila kao divna šumska vila što je dolepršala iz

da nisam revnostan i da moj greh zaslužuje oštriju kaznu; moje modrice i otekline nisu tako uverljive, čak i pri svetlosti pripaljenog žiška koji po zidu baca sablasne senke one su nekako blede i sitne.

i saosećajan u njihovim potamnelim beonjačama, pokazivao im kako ipak u tome opakom ljudskom svetu ima nečega od božanske svetlosti, iskreći u tmini kao sunčev zračak.

Nekolicina njih, to sam video pri svetlosti munja, pokušavala je da zatvori vrata, ali vetar nije dao. Ikonostas se ljuljao, škripao i činilo se da će se srušiti.

rupe na krovovima, crne spodobe monaha koji su se kretali po dvorištu kao nečujne senke — sve je to pri sablasnoj svetlosti meseca i prvog bledila na istoku izgledalo kao prizor iz nekog užasnog, grozničavog sna iz koga čovek nikako da se

Video sam pred kapijom, pri svetlosti punoga meseca, red kaluđera koji su nepomično stajali dignutih glava prema nebu i pojali zaupokojenu liturgiju.

Hoće li me prepoznati pri ovoj slaboj svetlosti, jer su se oblaci već uzbudili i jer je mesec već pojeden, ostala je od njega samo jedna žućkasta tačkica koja će se u

Ilić, Vojislav J. - PESME

„Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge.

Jer što pogled vidi spram svetlosti sjajne, I sve što se kosne našeg budnog sluha, To je spoljni dodir ove večne tajne, I opštenje njeno i ljudskoga duha.

Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća. Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A njezin plamen nije tako mali, On može, muzo, nebo

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Njene oštre ivice ocrtavaju se jasno u Mesečevoj svetlosti, a osobito one u kojima se sudaraju obasjane površine sa onima u tami.

On zadrhta po celom telu i odlete kao strela u šumu koju je danas uzaludno prokrstario. Pri ugašenoj električnoj svetlosti, sa zatvorenim očima, zavaljen u naslonjaču, pratio sam taj lov.

Sva lepota prirode koju sada uživam dar je Sunčev. Sve boje koje trepere kroz ovaj prozor samo su odsjaj Sunčeve svetlosti. I ove jele, i one stene, sneg, pa i samo nebo, sve su to tamna tela!

I ove jele, i one stene, sneg, pa i samo nebo, sve su to tamna tela! Ona imaju samo sposobnost da od Sunčeve svetlosti, koja na njih pada, proberu i zadrže u sebi jedan izvestan deo, a ostatak da vrate. Taj ostatak zovemo njihovom bojom.

Optočena tankom ružičastom pantljikom, a, sem toga, uokvirena svetiteljskim sjajem nežne srebrnaste svetlosti koja se razlila daleko po nebu, ona nam stvara prizor nesravnjene lepote, koji se nikad više ne može da zaboravi.

One nam kazuju: onaj tanki sloj ružičaste svetlosti koji se kao kakav purpurni plašt obavio oko cara Sunca, i koji se zove naučno hromosferom, to je Sunčeva atmosfera

Tek pola miliona najsjajnijih mesečina dale bi nam svetlost dana. Ta Sunčeva površina nije svugde jednake svetlosti i jednakog izgleda, nego nam se ukazuje kao da je složena iz samih zrnaca, od kojih su svetlija poslagana u zavijene

Iz te usijane Sunčeve lopte širi se njena životvorna toplota, brzinom svetlosti, u svima pravcima, po vasioni, a samo jedan njen delić pada na Zemlju, i stvara na njoj sve one pojave koje sam u ovom

Nebo ne izgleda više potpuno crno, nego se na njemu ocrtava kao neka slutnja svetlosti. Novi vekovi su protekli. Na Zemlji je još uvek noć, ali se na obzorju ukazuje pramen srebrnoga sjaja.

Tako se sjaj neba i otsjaj mora stapaju ujedno, obrazujući na obzorju kao neki presto svetlosti od rubina, zlata i srebra.

joj se pri tom niukoliko ne menja, jer što ona izgubi, zgušnjavanjem, na veličini, toliko dobiva na intenzitetu svoje svetlosti: zato njen celokupni sjaj ostaje nepromenjen.

U takvom stadiju razvitka, a nepromenljive svetlosti nalaze se, na primer, ove zvezde: Arktur, koji stoji na drugoj stepenici, Kapela, koja se popela na treću, Deneb, koji

Stanković, Borisav - TAŠANA

Daj, Stano! STANA (mu prinosi). HADžI RISTA (stojeći ispija kafu i uzima čašicu rakije i spram svetlosti, na zraku, gleda je. Stani): Je li ovo od one rakije što je ja pijem? STANA Jeste, jeste. Ta je.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Čelik siči, voda kaplje, hladovina sige miriše, sečiva se obnavljaju i svetle. Kroz plavilo naočari, verovatno u plavoj svetlosti, vidi oštrač kad župnik ulazi u sakristiju, za večernju molitvu.

Jevreji između Dalekog istoka i Grčke, u svetlosti kulturno-filosofijske istorije, jedva sam to i napamet naučio — kome to treba, pitam te!

„Naš gospodin”, učitelj Leskovac, i dečji lekar doktor-Milutin Jovanović, bili su dve svetlosti palanke, dva fara. Doktor-Milutin, dete bogatih roditelja, lepo školovan, lepo vaspitan, živeo je u jednoj od najlepših

Vazduh je gušio već od rane zore; sunce pržilo: od jake sunčane svetlosti Kodu su jače bolele oči i dete je jednako žmurilo. Posle prvoga časa učitelj je vratio kućama svu decu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Kosu je imala žarko crvenu, da je pri najvećoj pomrčini bez ikakove svetlosti večerati mogla. So tim obećavaše svakom koji želi nju uzeti da nikad neće nuždu imati na sveće trošiti, štaviše, u

— zaključak, odluka ZAKOSNjENIJE — zatezanje, zakašnjenje; oklevanje, odlaganje ZARNI — sjajan, koji ispušta zrake svetlosti ZAŠČIĆENIJE — zaštita ZVERETINjA — golema zver ZDANIJE — zgrada, građevina ZEMLjEDELjA — zemljoradnik ZEMNORODNI —

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Dotle portretista Rembrantovih boja i manira i kompozitor zamašnih invencija, prešao je odjednom na plener pun sunca i svetlosti. Međutim, meni je poznat jedan od tih sukoba njegove uzvišene umetnosti sa zastarelim pogledima društva.

Taj bi intervju ovako otprilike izgledao: Novinar: Poslat sam od direktora „Svetlosti“ i molim vas da budete dobri reći mi koju reč o vašoj smrti? Ja: (ćutim, kao što je i red da mrtav čovek ćuti).

“ Bajron je rekao: „Hajde da se spava!“ Rable: „Spustite zavesu, komedija je svršena!“ a Gete: „Više svetlosti!“ Dakle, jeste li i vi tako što uzviknuli umirući?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija. Idosmo još malo, i onda zastadoh sa poručnikom Lukom.

— Bacaj sanduke u reku! — Šta je to?... Ko to viče? — promoli bunovnu glavu izvan arnjeva jedan oficir. Pri svetlosti lampe videsmo da je potpukovnik. — Ko ste vi, gospodine? — zapita Luka, već nadražen. — Ja sam komandant kolone...

Čuo sam larmu i vesele glasove ljudi i žena. Pred vratima ne beše nikoga da me prijavi, te zakucah. Pri svetlosti slabe lampe, a kroz dim duvana, jedva nazreh gomilu ljudi, koji su sedeli na podu, oko niske trpeze, prekrštenih nogu.

— A kada dođe ovde, objasnićemo mu da je ovo samo šala... — Eno ga! — reče neko. Prema svetlosti vatre ugledasmo popa Momčila sa čitom na glavi i u crnom kaputu. Išao je k nama.

Dosad je već umro... Poznato je već da se biljke u tami očajno izdužuju, da bi se dočepale svetlosti. Troše one pri tom radu poslednje rezerve energije, da bi postigle razrešenje onog mučnog stanja.

Sve jedan pored drugoga. Leže mahom potrbuške, isto onako kao i u streljačkom stroju. Prema svetlosti sijalica vide se njihovi ranjavi tabani. Crni talasi poigravali su oko lađe. Kopno kao da je potonulo u bezdan.

Voda se najednom zaleprša. Hiljadama morskih životinja, neobičnih i čudnih, gamižu sumanuto, u strahu od svetlosti i vazduha. Jedne se prevrću i skaču, druge se zaglavile u mreži.

Izgleda nam da kod nas zvezde ne svetle ovako jasno. Ili se to nama samo čini, što je noć bez iskre svetlosti na zemlji. Ne vidimo više ni one vatre na planini. Sigurno Bugari spavaju... A šta li će sutra biti?... Ne sutra.

Petrović, Rastko - PESME

kraljevi i kraljice, I delije i dečaci, I sve ptice i sve šume, I sve lađe i sva mora, I oblaci i zverovi, I nebesa i svetlosti, I žuđenja i pakosti, I sve čežnje i sve cveće, Sve se, sve se probudilo I proleću poklonilo, Kosom zemlju

je da se u davnom ovakvom moru I čekanju, ne utapa ni jedna vizija stvarnosti, Oči mu se još nikada nisu obnažile na svetlosti. Nad glavom ruke te: šta dotiču, šta pridržavaju?

Mati me nije kao vučica jezikom umila Ni dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti Pa ipak pogledom svojim bola pitomost moju je ubila Il uzburkala divlju mržnju moje mladosti Na svaku novu Reč zadrhtao

Nit me je mati, ko vučica, jezikom umila, Nit dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti; Pa ipak, pogledom svojim bola, potmulost mi je ubila, Il uzburkala divlju mržnju moje mladosti Na svaku novu Reč

Od svetlosti me lice boli, I ranu ko gvožđem da mi peče; Ali iz mene To strašno moli Da i sam dah svoj izreče! Toliko zanosa i preko

To more svetlosti, boja, spektralnih večera, Naći ću niklog iz trave pri voljenom vračanju Il na ledenom tlu onih mladićkih glečera.

probuditi u večnosti, Ne živeti opet, već čas samo svoje oči otvoriti, Pod nebom prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti: Od opšteg uzbuđenja, odjednom oči otvoriti: O, kako čudno i divno to dođe!...

izgledaju tako izvan vas da se osećate na granici apsolutnog negde gde je dan što i noć beznadežno sam u toj oštroj svetlosti Beznadežno van čovečanstva prvi trenutak kada moraš živeti sam od svoje krvi i disanja pre prvog krika i

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

I PRINCEZA 49 VARALICA I SMRT 52 ČAROBNA METLA 59 BELUTAK 63 3VONO KOJE JE OPOMINjALO 66 SAT S KLATNOM 69 BREG SVETLOSTI 73 IZGUBLjENI KLjUČ 77 STOLICA SA PLANINE 82 CARICA I ZEVALICA 86 ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO 90 SEDEFNA

Nije mogla da odredi, kad se, najednom, razmače voda i Sedefna ruža zatvori oči od prejake svetlosti sunca. — Kako je krupna! — ču nečiji uzvik i otvori oči. Oj, čuda čudesnoga!

Šta sve ne bi dao da može da se otkine i lagan, kao oblak, poleti ka bisernoj mesečevoj svetlosti od koje mu zastaje dah! Šta sve ne bi video, šta doživeo tamo gore!

Ubrzo se čitavo polje oko mladićeve kuće crvenelo kao da ga je zahvatio neki iznenadni požar. Pun svetlosti, oblak je i dalje stajao nisko nad zemljom i od njega je sve, najednom postalo blago i tiho.

Jedino je vetar u lišću kukuruza bio budan i smetao potoku da zaspi. BREG SVETLOSTI Na vrhu Staklene Kule dečak, i sam kao od stakla načinjen, boluje, tanji se, nestaje kao kocka šećera bačena u čašu

— reče dečak, a patuljak se nasmeja i odmahnu glavom. — Mesto gde ja živim — reče — zove se Breg Svetlosti, a ime mi je Micko. Princ oblaka izgleda sasvim drugačije. Igraj...

Ali, sve dok me budeš voleo, sve dok me se budeš sećao — biću ti prijatelj, biću s tobom, čak i ako budem na Bregu Svetlosti ili negde drugde... — Micko se osmehnu i poče novu igru.

— Micko se osmehnu i poče novu igru. Radan je uzalud pokušavao da zamisli Breg Svetlosti, put kojim se stiže k njemu. Konačno mu se učini da je Breg Svetlosti tamo gde je Micko, odmahnu rukom i ulete u igru

Radan je uzalud pokušavao da zamisli Breg Svetlosti, put kojim se stiže k njemu. Konačno mu se učini da je Breg Svetlosti tamo gde je Micko, odmahnu rukom i ulete u igru kao dobar plivač u vodu.

— sobom prostruja smeh malog gosta. — A sada ustani i pođi! Daleko je Breg Svetlosti... IZGUBLjENI KLjUČ Oko dečakovog doma rastao je samo pesak.

gle, samo što se voda dotače njegovih ušiju, njegovih očiju, s njih kao da spade nekakva mrena i on vide nebrojene male svetlosti kako trepere unaokolo. Kada se bolje zagleda opazi da su to, u stvari, oči trava. »Gluposti!« — pomisli.

Zato se nasmeši slikaru, dobrostivije nego ikada, i reče: — Naslikaj me! — Ne mogu, vaša svetlosti! — slikar se pokloni svojoj Carici.

Šantić, Aleksa - PESME

Ustaju mrtvi, dan sudnji svije' Zove svetlosti i tami; No nama stalo ni za čim nije, Mi mirno ležimo sami. 33 Bor usamljen na severu Stoji navrh gola brega.

46 Moja se ljubav svetli U tmurnoj svetlosti, setnoj, Kô tužna, sumorna priča Pričana u noći letnjoj. ''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Sve njih odnela je turska poplava. Ali raja je nagonila čak i zvezde da o njima govore. U svetlosti deseterca oni su išli iz mesta u mesto, iz decenije u deceniju, od naraštaja naraštaju, useljavali se u nova pokolenja i

To je i prirodno. Takva je ta epoha: narod je u mraku, na svetlosti su feudalni gospodari, oni vladaju, oni rukovode borbom protiv Turaka ili prilaze Turcima.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

20 NAŠE MISLI 21 PROSJAČKI ZAMAK U SRCU 22 MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI 23 KANO GROB OTVORIH MOJE GRLO 24 SRCE ZARASLO TRNjEM 25 DUHOVNICI 26 EVA 27 NA DOBRO PROMENA KOBNA 28 PROĆU DUŠEVNIH

UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 129 DVOSTRUKO DRVO ŽIVOTA 130 DUBOKE VODE 131 RAĐANjE 132 OTKROVENjE JOVANOVO 133 REKA SVETLOSTI 134 MUDROST 135 PUT 136 MRTVOROĐENI 137 SVIRALA 138 MLEČNI PUT 139 ADAM 140 IZ POTAJE TRČANjEM PRIBLIŽAVA SE

te mu podaj stan u tvome ti srdcu! MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI On se odeva svetom ka mi s haljinom; da odene i nas!

Mrtav sam bio, I evo sam živ u vek večiti! Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im

I ovako oni k mučeniku progovoriše: »Povelevajet car tvojoj ekselenciji, da rečemo svetlosti, da ostavite taj grad i k njemu da otidete, zašto njega će već zlotvorom predati, to jest Turčinu.

S otim u svačemu na predan i čestit hoće biti. MOJSEOV POKROVAC I od velike svetlosti ljudi ne mogahu u tom doposle pometnutom zakonu smotreti Mojseovo lice, nego pokrivaše ispred njih svoj obraz peškirom

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Oni što u taj par prođoše s testijama vode tom ulicom videše pri svetlosti opštinskog fenjera sve. Videše kako Mane i ona dvojica pridržavaju u kolima devojku, kako je umiruju, kako je pokrivaju