Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Možda ćeš otići u Beograd, Slobodane? - To bi bila premija. Ne verujem! - zamislih Beograd s njegovim šarenim svetlostima, kuće načinjene od kamena i stakla, gomile ljudi koje ni najmanje ne zanima jesi li ti prešao u sledeći razred ili nisi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Njegove reči su se sudarale sa uskovitlanim vazduhom, sa slomljenim svetlostima, sa pucnjevi ma, vojnici su te reči besno odbacivali kao prokletu bolest, Sima terdžuman je vikao, sve jače, a
Sledeći dan je bio utorak, 5. jun,1 zasenjen, omađijan dan, sa dubokim svetlostima. Od Stambol-kapije (zauzimala je prostor između spomenika Knezu Mihailu i Narodnog pozorišta), prema Palilulskom
Čarapić osluškuje bruj od žurbe i od nestrpljenja, stresa se od mnoštva pokreta natopljenog svetlostima što padaju odasvud, po trgu, i misli kako je žurba uvek ista. Seća se da je i on žurio, ali se više ne seća zbog čega.
tren, bili na bedemima, turski vojnici, lica smreškana od čuđenja, jurili su sa bakljama, Vasin lik je sevao na njihovim svetlostima, okovane dveri velike kapije cy ce, evo, rasklapale i Zmaj od Avale se, u skoku, našao na ulazu u Beograd.
Sa pramca, Riga od Fere je ugledao prostore ogromnog, starog neba, stišanog u svetlostima što dopiru iz samih bezdana. Nepomično, to nebo je stajalo, zauvek, nad vodama, nad ravnicama, nad sjajem dana;
Pokretna kao pramen vazduha, Ljubica se primicala svetlostima istoka koje su je, izgledalo je, čekale. Kada se vratila, Miloš je stajao na pragu njihovog kućerka.
Ako Kneginja podrži novi ustav, bitka kao da je već upola dobijena. Okrenuta svetlostima što su dolazile od sremskih ravnica i trajale nad tromim vodama, Ljubica je slušala.
I to je Miloš uništio: pokvario ih je, sve. Gledali su se, Vučić i Ljubica, pod otvorenim svetlostima podneva i pokušavali jedno drugom da otkriju skrivenu misao, u potpunosti. Otkrivali su, ali ne u potpunosti.
Iz te se sobice otvarao pogled na Dunav, ušće i na Zemun, kakav nije mogao ni zamisliti. U izduženim svetlostima letnjeg zalaska, ozareno prostranstvo neba, reka i ravnica rasklapalo se kao sliveno komađe večnosti.
Potresen čudom u tim svetlostima, Dositej je razabrao da je došao do one granice razumevanja sa koje odlazak iz života izgleda bez značaja.
uglu preko puta Narodnog pozorišta, na kojem je sad Sarajevska kreditna banka, bila je izložena i istočnim i zapadnim svetlostima. Sva od drveta i sa doksatom kuća je, izgleda, čuvala nešto od iskonske tišine.
Naravno, dobro je učinio. Pogledao je kroz prozor: Dunav, ostarela reka, tihnuo je pod svetlostima jesenjeg podneva što su dolazile od Beograda i Karaburme, i svet je bio spokojan.