Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njeno lepo lice bilo je bledo, a ispod svilene marame, kojom je bila zabrađena, svetlucala je, od Sunca, njena zlatna, riđa, kosa. Nije skidala oka sa Pavla i nije pokušavala da se u razgovor umeša.
Njegova dugmad, srebrna, u dva reda, svetlucala su, tupo. U crnini, okovratnika, Pavlovo lice činilo se kao od zlata, sa brcima, i uvojcima kose, boje starog zlata.
Ponegde, kraj reke, svetlucala je samo još poneka bara, od snega, kao ogledala. Prekonoć, duž obale, vrbe su bile, blago, ozelenele.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se čun, velik i crn, približava, kako ga zaobrću veslima da bi uzeo tok vode, sasvim mračne, do nekoga drveća, gde je svetlucala varoš. Nečujan, posle poslednjih udaraca veslom, čun se približi obali i on ga dohvati, privlačeći ga rukama.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zbog ogromnih prozora kroz koje se u vreme praznika svetlucala džinovska jelka sa kuglama, zbog nisko podšišane engleske trave i mesinganih lopti na štapovima; na kraju i zbog toga
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da li je ikada tu i bio? Dečak ispruži dlan i začudi se: na dlanu je svetlucala Mersadova kožica. Nije to, znači, samo sanjao? — Pa da poletimo! — šapnu dečak. I, gle čuda!
Krakov, Stanislav - KRILA
Greben pokriven snegom rumenio se na zimskom suncu. Pokidane bodljikave žice i izvaljena krstila pred njime svetlucala su snežnim ukrasima. Granate su proletale, i pravile crne rane na belim padinama.