Obradović, Dositej - BASNE
„Našli smo Svetoga Petra ključe — rekne jednom svom prijatelju koji se ovoj premeni čuđaše — ne treba nam više sagnutim hoditi”.
Sva druga opštestva koja sebe razdeljuju od ovoga velikoga i svetoga opštestva, i koji se između sebe samo (kao pustahije na vašaru) razumevaju, i kojih interes nije vseopšta otečestva i
nekoga staroga kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga Nikolaja kojega on slavljaše, u rečenom selu, decu učeći, slušao; i budući da je kratak, a vesma, i u samoj prostoti
” viču. Kamo, gdi su telesa apostolska i svetoga Nikolaja? Vreme i vozduh u ništa su ih obratili, tako će i proča koja se jošte nahode.
I što je grđe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu!
” Onda sam mu ja odgovorio, po mojemu tadašnjemu načinu mišljenja, da sveštenstvo, budući dar svetoga duha i vlast duhovna, zato ko ovo ima, po tomu on je svetac. To ga je upokojilo, i ode.
Ko će mu pamet dati kad je on neće? On sam hoće i želi da bude svetoga svoga srebroljubija mnogostradalni mučenik. Najveći njegovi neprijatelji ne mogu mu većega zla želiti nego što on sam
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
STOLU HLEB I VINO 199 SVETOM JOANIKIJU DEVIČKOM 201 MALI OTAČNIK ZA PUTNIKE 204 POTOMCI SVETOGA SAVE 206 HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 207 DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ 212 NAJLEPŠE PESME I
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na
POTOMCI SVETOGA SAVE Kaca nam se rasušila, bačva rastočila, brašno nam se ubuđalo, čorba prokisla; raž nam se zatravila, kosa
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zato sam i upamtio da smo u Klinu bili uoči Svetoga evangelista Luke (tj. 18. oktobra 1804. goda). A meni valjda zato ništa nije bilo, što sam niže, pri zemlji spavao.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti. — Va im̓ oca i sina i svetoga duha, amin!... I onda poče kaditi prvo sveću, onda sebe, pa ukućane po redu i starešinstvu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
orman, i zarfovi oteti od nekog turskog paše još u prvom našem ustanku, i skrhani nogari za kacom u podrumu, i ikona svetoga Nikole s dvokrilnim i uvijenim nosom, nalik na dva puža, i fistan u saračani, u kojem se njegova majka venčala, i opet,
Prozori su bili hartijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona svetoga Save. Bila je sasvim počađila i isprepucala, da se jedva razaznavao svetac.
On je dohvati rukom za bradu i izdiže joj lice prema sebi, pa ga gleda: — Služi ovome! — reče pop, a očima pokaza na svetoga Savu koji mu je ležao na prsima. Opet željno gleda njeno bolno lice.
Kroz prozor ugledah đačiće: ustali na noge, pa čitaju molitvu. Pred njima stoji jedna ženska. Uprla pogled u svetoga Savu, onoga istog koji je i u staroj školi stajao. Poznao sam je. U maju 1879.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
dana i ne radi u tom selu otkako je pre dvadeset i nekoliko godina udario šlog jednu ženu za koritom baš na sam dan svetoga Kirijaka Otšelnika. Sve su toga dana formalno spale s nogu, jureći iz sokaka u sokak.
Afrika
Pre izlaska iz Sudana nailazi se na Kaj. Tu su ruševine svetoga mesta Gundjuru, nekadašnjeg središta trgovine zlatom, i sedišta gde su suđeni crnački kraljevi, a čuvana sveta vatra
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad kaže: „Vo imja Oca!“, on još pogodi oca u čelo, tačno, kako treba. I, na pupak, sina! Ali kad kaže „I svetoga Duha“, prepolovi Duha, pa pola udari na jedno, a pola na drugo rame, sa tri prsta.
Ono što je u četvrtoj čaši bilo, to je plemeniti, tokajac, samorodni. Daje ga, kad slavi dan Svetoga Aleksandra Nevskog.
užasom, slušali priče, o tom, kako članovi carske familije Petra Velikog, iz Zimskog dvorca, prelaze u tamnice tvrđave Svetoga Petra i Pavla – kako su, smenjeni vrhovni komandanti vojske, Minih, Osterman, mučeni, i oterani u Sibir.
Svima će njima, sad, u Rosiji, biti dobro! U nedelju, na dan Svetoga Pavla Ispovednika, šestog dana novembra meseca, godine 1753, u oficirski zatvor, u Kijevu, doveden je serbski
Teodosije - ŽITIJA
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Teodosije ŽITIJA Sadržaj ŽITIJE SVETOG SAVE 2 O POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU 22 O PODIZANjU RASLABLjENOG 55 O NAPRASNOJ SMRTI STREZOVOJ 58 ŽITIJE SVETOGA PETRA KORIŠKOG 117
SAVE 2 O POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU 22 O PODIZANjU RASLABLjENOG 55 O NAPRASNOJ SMRTI STREZOVOJ 58 ŽITIJE SVETOGA PETRA KORIŠKOG 117 ŽITIJA ŽITIJE SVETOG SAVE Žitije i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno
SAVE Žitije i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno putovanja, a delimično i pripovedanje o čudesima svetoga oca našega Save, prvoga arhiepiskopa i učitelja srpskoga, što je ispričao prepodobni Domentijan, jeromonah manastira
Onaj vojvoda ranije pominjani i blagorodni momci koji u Svetu Goru goneći dostigoše svetoga, a pošto su bili nadmudreni, kao što rekosmo, i ništa ne uspevši, vratiše se k roditeljima blaženoga.
I opet roditelji svetoga napisaše njemu picmo, moleći i nagovarajući ga da dođe i da ih vidi, govoreći da će se opet moći vratiti svome
O POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU I odmah se napisaše njegove zapovesti te iziđoše po celoj oblasti njegove države sazivajući ipate
Spasli smo se, uzdajući se ne na luk ili mišicu, velim, nego verom u Oca i Sina i Svetoga Duha utvrđivani, i silom krsta ukrepljivani, neprijatelje naše obarasmo.
Otac pak uze sina saprestolnika, imajući kao satrpeznika i svetoga episkopa jer veoma ljubljahu i svetiteljski čin. I Dok je trajao veliki pir i veliko veselje, izneseni su sjajni darovi.
Tu, pred svetim dverima svetoga oltara, poklonivši se, predade Gospodu svoje obete. Za vreme službe i molitve, bio je rukom istoga episkopa Kalinika
Takođe i žena njegova, blagočastiva Ana, od istoga episkopa svetoga Kalinika primivši anđelski i inočki obraz, nazva se mesto Ane Anastasija monahinja, koja sabravši lik crnorizica
I kada su blagorodni, koji su dopratili svetoga, već odlazili kući, mnogi od njih ostadoše u manastiru i protiv volje prepodobnoga, koji nije hteo da ožalosti siva
Prođe glas po celoj pustinji o dolasku svetoga u Svetu Goru, i svi, zadivljeni velikom smernošću, proslavljahu Boga. Igumani od manastira i prepodobni ljudi iz pustinje
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U ovu vrstu spada i to, što se pred katastrofu 1813. god. po Srbiji proneo glas da sanduk, tj. ćivot, svetoga kralja u manastiru Studenici škripi, hoće da se seli, znak da će Srbija propasti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Htede im, po običaju, reći nekoliko reči, pred smrt, i pomisli da im spomene svetoga despota Stefana Štiljanovića, izgrdivši ih najpre što mu noću beže iz logora i akitaju se da kradu po seoskim avlijama
„Ukradoh ti je, reče mu, vo imja oca i sina i svetoga duha, i vraćam ti je.“ I ne samo to. Nego mu reče još da ne treba krasti i da ne treba ubijati.
se pri pomisli da će moći da nastavi zidanje crkve, nasred sela, i odluči da, stigavši doma, dâ da mu izrade ikonu svetoga despota Štiljanovića, da ostane i posle njegove smrti.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
onih koji su sunce uzeli za svedoka, a za izmirnu proglasili miris bilja; za one što su bez svatova, kao u zadužbinu Svetoga kralja, ušli u duboku šumu mirnu punu kosova, zeba, kreja.
Matavulj, Simo - USKOK
Ivanovića i na sve što se desilo, iskali se na njima: — Sve je otišlo đavoljijem tragom otkad nas ne pokriva bandijera svetoga Marka, a osobito otkad vas sankiloti otrovaše svojijem duhom!
— Prerušio se, da-ti! — reče njeko. — Ama, ljuđi, ovo je on! — viknu Krcun uzrujan, krešući učestano. — On je, svetoga mi Vasilija! On... princip! Na to se i ženske načetaše oko bjegunca. Knez viknu: — Mak’te se, da ja s njim prozborim!
On ima tovar knjiga. Prima i novine. Svjetski je čovjek. Bivao je u Beču, u Petrogradu, u Srbiji. On je kavaljer „Svetoga Đorđa“. — Tako! — reče Janko, ugodno iznenađen. — Ja bih mogao sjutra da ga pohodim? — Ne sjutra.
Ko je bio taj car Šćepan? Ko je bio onaj drugi, zagonetni abat Dolći? Kakvi su to kavaljeri „Svetoga Đorđa“, najznatnijeg vojnog odličja u Jevropi, o koja se otimaju velike vojskovođe!?
Na njemu bjehu čizme i svitne haljine, džamadan izvezen zlatom i na njemu krst „Svetoga Đorđa“. — To je mladi gospodin, uskok? — zapita Savo, ljubazno pružajući ruku Janku... — Kako vam je ime?
Ispriča im priču iz Svetoga pisma o Kajinu i Avelju, kako Gospod zapita Kajina: „Gdje ti je brat Avelj?“ A kad ubilac odgovori: „Ne znam“, kako mu
Kostić, Laza - PESME
objavljen liče svetoga mi sna, međ ženama ti jedna delijo, iz ovih ruku ne puštam te ja!” Koliko beše milostiv mu vik, toliko strašan
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pa čim jedan koren izvadi i vidi da nema ništa, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire, pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na
muke pa onda umoli svetoga Savu te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire, pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Ovako i učine. Posiju krompire.
Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetoga Save, a što je u zemlji to da bude đavolu.
kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetoga Save, a što je u zemlji to da bude đavolu.
A Ive će na to: — Svetoga mi križa i blažene divice majke Isusove, til sam i ja tebe to pitati. Kad pogleđim tvoje lice, til bi reći nismo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČAJNIČU 21 KROZ GORAŽDE 23 ŽITOMISLIĆ 25 PRIZREN, GNjILANE 26 A BISTRICE, TRI BISTRICE 28 PEĆKA PATRIJARŠIJA: DUD SVETOGA SAVE 29 III 31 SAN O POVLENU, ІІ 32 ČUDO U ZAROŽJU 33 JABLANIK, І 34 BORANjA 35 ČUDO U GLAVAČIĆIMA 38 KLjUČ OD
Gde li čaješ, vedrilice? A Bistrice, tri Bistrice. PEĆKA PATRIJARŠIJA: DUD SVETOGA SAVE Dud crkvenjak, a i crkva, molitve je i pojanja u lastare uljuljkao.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ima šeset hiljada samo crkvi; sto trideset i pet pijaca veliki, osim mali, koje se ne mogu ni izbrojati. Na pijaci svetoga Spiridona stoji u vozduhu od samog dijamanta načinjeni horizont, to jest sunce, mesec i zvezde.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
sjajnoga mjeseca, Isprosiću munju od oblaka, Okumiću Boga jedinoga, Djeveriću i Petra i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.“ Što se fali zvijezda danica.
Isprosiću munju od oblaka, Okumiću Boga jedinoga, Djeveriću i Petra i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.“ Što se fali zvijezda danica.
Okumiću Boga jedinoga, Djeveriću i Petra i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.“ Što se fali zvijezda danica.
fali, to joj i Bog dao: Oženila sjajnoga mjeseca, Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
Oženila sjajnoga mjeseca, Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
Okumila Boga jedinoga, Odjeveri i Petra, i Pavla, Starog svata svetoga Jovana, Vojevodu svetoga Nikolu, Kočijaša svetoga Iliju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedne jeseni čiča Pera mi saopšti, da je nauman ovu zimu zimovati kod ćivota svetoga kralja; zatim, druge zime, ako Bog podrži, rad bi bio da se ispašta u Sv.
visine, i tada mu iz očiju vejaše nekakva plašnja, i on uzbuđeno nosaše ruku sa čela na grudi, tvoreći na sebi znak svetoga krsta. Zatim stade među radnike, — četiri ženske i dva momčeta, — odmeri širu postat, razredi žeteoce i poče rad.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
(a ovaj poslednji beše samo jedan grešan pandur), jeste, podviknuti im gromoglasno, kao iz jednoga grla: Dole sa toga svetoga mesta na kome nezaslužno sedite, vi Neroni devetnaestoga veka!« A dopis završi sa: »Ima reč kapetan i g. Purko.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na tron sjediš nepravo uzeti, ponosiš se skiptrom krvavijem; huliš Boga s svetoga oltara, munar dubi na krst razdrobljeni!
Ako sablju poljubiš krvavu i zaploviš u noćne valove, sljeduje ti prahu svetkovanje. Žrec Evrope s svetoga amvona huli, pljuje na oltar Azije; lomi teški topuz azijatski svete kule pod sjen raspjatija.
hata krilatoga, damaskiju da krvi napojiš, da najstrašnim postaneš šehitom, no se diže da Fatimu ćeraš, jedinicu svetoga Proroka? Tu sagr'ješi Bogu i Proroku; ko im skrivi, on im grdno plati!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Svi ostali šljedovaše njegovu primjeru. Njeguši za Bogom pomenuše Đurđa svetoga. „E, ajmo djeco!“ reče Otaš i pođe. Svi siđoše niza stranu i ustaviše se više puta.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
u vezi sa životom i poljoprivrednim radovima naših ratara i stočara (Jelisije, / Proso sije; Dođe Vide / Da obide; Od svetoga Ilije, / sunce sve milije; Makivije / Kose o čivije, / A srpove / Za repove, itd).
10 Pitali Crnogorca pred strijeljanje: — Jesi li imao u životu teži čas od ovoga? — Jesam, svetoga mi Vasilija! — A koji je to bio, bož’ja ti vjera? — Kad nijesam imao čime gosta da ugostim.
10 Pitao Ciganin fratra: — Hoćeš li mi dati vreću žita da se prekrstim? — Hoću; prekrsti se! — U ime oca i duha svetoga! — A đe ti je i sin? — Eno ga čeka s vrećom napolje. 8. O BABI 1 Pitali zlureku babu: gde su joj zubi?
Taj post traje sedam dana. U Starom Vlahu čobani poste ovaj post, da im vuci ne bi klali ovce, jer su vuci hrtovi svetoga Save. Onamo čak ima i priča kako je sveti Sana jednom u planini šiljao vukove u razne torove da večeraju.
prvi put na Sretenije, i po tome svakoga sveca do časnoga posta; prvi dan su prolazili i kroz sabornu crkvu, a na svetoga Vlaha (3 febr.) izlazili su i pred kneza.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Poslije toga đavoli nađu svetoga Jovana štaku i kapu i odeždu, pa se svade ne | znajući kako će to podijeliti, i najposlije reku: „Hajdemo k Premudrome
Pa čim jedan koren izvadi i vidi, da nema ništa, prenemogne se od muke pa onda umoli svetoga Savu, te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire, pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na
muke pa onda umoli svetoga Savu, te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire, pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Ovako i učine. Posiju krompire.
Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetog Save, a što je u zemlji to da bude đavolu.
“ „Tako, tako, kume, vazda govori“, reče mu kum, a on mu opet reče: „Ma zbilja ti govorim, kume, tako mi svetoga Jovana koji je među nama.“ A kum opet: „Tako, tako, samo, kume, vazda govori.“ „Ali se ne šalim, čuješ?
Sveti Sava - SABRANA DELA
pokrenuh se koliko mi snaga dopusti, podigoh vrt sveti, dom Presvete Vladičice naše Bogorodice, Prisnodeve Marije, svetoga opštežitija, i ćelije im dovoljne u Kareji, gde da provode iguman i sva bratija koja dolaze.
“ (Mt. 18, 20) Stoga ovu zapovest dajem, svima da je znano: niti prot da ima vlast nad ovom ćelijom, niti iguman svetoga našeg manastira, niti drugi neko od bratije da ne smućuje onoga koji živi u ćeliji ovoj Svetog Save.
od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog. I da ne bude oprošten niti u ovom niti u budućem veku.
Bogonosni i prepodobni i preblaženi oci naši, celom svetu svetila, zemaljski anđeli i nebeski ljudi, isprva od predanja Svetoga Duha navikavši inokovati i blagodaću Božijom otuda prosvećeni bivši, i Hrista uselivši u prekrasne svoje duše, zbog
„Blagodat i mir Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama u vekove, amin.“ (ІІ Kor.
ove zemlje, ili drugi ko pod njegovom vlašću, ili i sam iguman, ili u njemu bratija — sputavamo ga silom Oca i Sina i Svetoga Duha i proklinjemo da ne pripadne telu Svetome i krvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Bogomajci Vladičici
prosvetljenju lica njegovog, govoreći: „O, blaženi Simeone, koji si se udostojio takvo viđenje videti na kraju, Vladiku Svetoga blagodat ti dajući za podvige trudova tvojih!
Silom Svetoga Duha Vladiki svome podobeći se, vladavinu svoju ostavi, uzevši krst posledova Hristu i useli se u Goru Svetu, odakle,
Crkve Božije delatelj javi se Hristu i u Svetu Goru useli se, oče prepodobni, stoga prosijav dobrodetelji blistanjem Svetoga gledaš, bogonosni Simeone!
osmi Podoban „Premudrost“ Carstvo zemaljsko ostaviv, krst svoj na rame uzevši i sav se predavši Bogu i u Svetu Goru ode Svetoga Duha postavši pričasnik.
PISMO STUDENIČKOM IGUMANU SPIRIDONU PISMO POSLANO OD SVETOGA SAVE IGUMANU LAVRE DOMA PREČISTE I SVETOGA SIMEONA STUDENICE, KIR SPIRIDONU, IZ SVETOGA GRADA JERUSALIMA Blagodat vam
PISMO STUDENIČKOM IGUMANU SPIRIDONU PISMO POSLANO OD SVETOGA SAVE IGUMANU LAVRE DOMA PREČISTE I SVETOGA SIMEONA STUDENICE, KIR SPIRIDONU, IZ SVETOGA GRADA JERUSALIMA Blagodat vam i mir od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vidimo da, po prvom Nikejskom soboru, otac svetoga Grigorija Bogoslova Nazijanzina, u česnom braku živeći, episkop je bio i sinove i kćeri izrodio; tako brat Velikoga
god protiv nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni su mogli kao ljudi u tom pogrešiti, protiv javne duha svetoga nauke, črez apostola Pavla predate, mudrujući i ustanovljavajući.
Ako nije moguće, nije od boga; bog je pravedan, nikad ne zapoveda ono što se ne može. Je li soglasno prvoj nauci svetoga duha? I ako nije, nije od boga; bog | svoju volju nikad ne izmenjava. Ono što se uči, je li polezno?
Glupi i najsujeverniji egipetski derviši bi li mogli smešniju i luđu basnu izmisliti? Sramota, ne samo svetoga hristijanskoga imena, nego celoga čelovečeskoga roda, da se ovake i ovima podobne beslovesne basne u | hristijanskim
god sa svim grlom mogu, pred bogom i pred ljudma, da se To ne trpi, onima neće se prostiti, jer je ovo greh protiv Svetoga Duha. Arhijereji božji, sveštenici mirski, koji čitate sveto evangelije, vičite! Vičite k narodu; vaša je to dužnost!
i[h] sva kao naizust; posle toga, „Obed duhovni”, „Večeru duhovnu”, „Besede Zlatoustove”, „Margarit”, „Kamen veri”, „Svetoga Jefrema” i druge različne knjige crkovne, sve sam ja to s velikim vnimanijem i userdijem pročitao, i što bi mi se
Novine nikakve ne uvodim, nego i one koje su protiv svetoga evangelija uvedene — odmećem. „Nikoga ne proklinjite, no blagoslivljajte; radi čelovečeskmh predanija ne ostavljajte
ode put Beča, a ja, ne našavši tu više pomenutoga sveštenika, pokažu mi veliki drum preko Velebita, pođem i sam pokraj Svetoga Mikule, preko planine, put Like i Krbave. Proleće, krasota vreme! Sve pevajući da se gore i doline razležu!
Ovi me | dobri sveštenici jedva dočekaju i pri cerkvi Svetoga Georgija, baš pred gradom Kninem, u domu cerkovnom stanem učite decu.
Deveti dan dođemo u pristanište grada Patrasa u Moreji. Nedelja i rano. Pođem s neki korabljenici na službu u cerkov svetoga apostola Andreja Prvozvanago.
među kojima začudim se kad ugledam nekoga drevnega Isaiju Dečanca kojega sam jošte u detinjstvu mojemu u Čakovu, gdi na svetoga kralja Dečanskoga prosaše, poznao i koji, da ne bi mojega tetka Nikole, bi me odveo u Dečane: potom, dijakonom u
” A njegov dijakon za njim prosi na mošti Svetoga Pantelejmona. Ne znam il’ mi je zgadnije bilo staroga pogrbljena, gdi po crkvi kašlje i ciganči, gledati, ili njegova
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čagalj, Šunda, Kljako, Rdalo, Rkalina, Rora i svi ostali izdanci svetoga korijena ne zaviđahu Kušmelju toliko ni jedeno jelo, ni putovani put, ni oduženi dug, ni pokriveni krov, ni zapaćenu
Bakonja briznu u plač... Ja... ja... ja... — Šta: ja... ja... ja...!? — osiječe se dujo. — Svetoga mi Frane, velikoga mi svetoga Frane, fališ li malo što...
Ja... ja... ja... — Šta: ja... ja... ja...!? — osiječe se dujo. — Svetoga mi Frane, velikoga mi svetoga Frane, fališ li malo što...
— reče Dundak, kome se, kao i svoj manastirskoj čeljadi, zakačila u pameti po koja izreka iz Svetoga pisma. Majstora Lovrića, u mladijem godinama, otpravi općina na silu „u soldatiju“, jer cijela varoš nemade mira od
— Baš dobro, i lipo, i bratski, i kako baš triba! — poče sladiti Trtak. — Mi smo svi sluge svetoga Vrane. Ono, da rečemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko izmećar;
Drugovi se malko smijahu, a Bakonja, blijed, prostrijelja ih očima i stade da ih grdi: — I vi ste sluge svetoga Vrane!... I vi ste pošteni kršćani!... — Polako, ti mali! — osiječe se na nj mlinar.
Zatijem mlinar iskoči, vičući koliko ga grlo služaše: — noge!... A za svetoga Vranu i njegove rane, pokrade se manastir!... Berija! Bee-ri-ja! Amo-te, amo, bee-ri-ja! — U zvona, u zvona, i pucajte!
Za njima iđaše Vrtirep, noseći kutijicu svetoga ulja. Za Vrtirepom ostalijeh pet fratara, pristav i pisar, svaki sa zapaljenom voštanicom.
A taj njihov strah posokoli Dundaka, koji nastavi: — Oće se Todorina svetiti, tako mi svetoga Vrane, kome je on oko iskopâ!...
— Tako! A šta to? — zapita vra prilično začuđen. — Pa znam puno stvari. Znam i žitije svetoga Grigorije. — Tako! Zar cilo cilcato?
Mlogo si primija od vratrina u malo vrimena! Ali, jopet, nadam se u boga i svetoga Vranu da ćeš s vrimenom biti milostivijega srca prima svojima... A pitaš za stričeve šta rade? Šta i nesriće jedne.
Brne im onda kaza dvije-tri tamne izreke njekoga svetoga oca, i kaza im kako ih on tumači. Dokle je on govorio, ona se dvojica poglédahu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne možeš. Ne umeš ni da se prekrstiš. Vidiš da ne umeš! Hajde: vo imja Oca, sad na pupak, i Sina, i Svetoga duha, na desnu, na desnu stranu, tako, tako, i sad na levu, amin! Hajde sad s m ponovi! Vidiš da ne umeš!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
on se sa zlom vječno obručio; zlu je žertvu prinio veliku, šesti dio nebesnog voinstva: lišio ih blaženstva svetoga, u mračno ih carstvo povukao na bez konca mučenija strašna. Znaćeš i vam' što je uradio!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
se mladi naučnik sa svojim domaćinom, obeća mu da će ga posećivati s vremena na vreme, pa se kroz gradsku kapiju Svetoga Pavla, pred kojom je ležao manastir, uputi peške u večnu varoš.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Sećaš li se onoga iz Svetoga pisma: dobar rat ratovah, trku svrših, vjeru održah... Jest, valjao je nekad ovaj đida, odužio se, ali ga zadesi jedna
To se znalo po tome što se baš tada začula zvona večernja otud sa crkve Svetoga Marka, u čijoj je neposrednoj blizini odvajkada stanovao i vek svoj provodio stari Palilulac.
Gospod beše zauzet preteškim brigama. One Mu ne davahu ni glave da digne i samo usrdna pomoć svetoga Petra, vernoga Mu pomagača, olakšavala je donekle Njegove božanske napore.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pa čim jedan koren izvadi i vidi da nema ništa, prenemogne se od muke, pa onda umoli svetoga Savu te jošt jedan ugovor načine, da posiju krompire.
Pa onda što je u zemlji to neka bude svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Ovako i učine. Posiju krompire.
Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i ugovore: što je na zemlji neka bude svetog Save, a što je u zemlji to da bude đavolu.
— Hoću, — reče mu kočobaša — ako hoćeš taman šjutra, ako budeš kadar prekrstiti se ovako: va ime oca i sina i svetoga duha, amin. Ciganin reče: — Valaj, hoću sve se do šjutra krstiti doklen naučim, i eto me šjutra po žito.
Evo šjutridan Ciganina, i kaže da je naučio. — Hajde-de neka čujem, — reče mu kočobaša. — Va ime oca i svetoga duha, amin. — A đe ti je sin, što ga preskoči? — Eno ga s vrećom đe čeka pred avlijom, — odgovori mu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ovo moje uverenje ojačavala je moja majka izgovarajući reči svetoga Jovana: ”U početku bijaše riječ, i riječ bijaše u Boga, i Bog bijaše riječ.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Bolje bi bilo da smo na školju ostali... Na vrhu brda, kod crkve svetoga Nikole, prekrstiše se, pa onda počeše ćutke silaziti uzbrdicom prama selu.
U crkvi najprvo ustaviše joj se oči na zraci sunca što pred prozorom od svoda treperi i niže pada na sliku svetoga Antona, a misli nikako da joj se srede: sve joj i nehotice bježe na školj, i pred očima čisto joj sijeva ona bistra i
iz crkve, u očima jedino sobom ponese vanka onu zraku sunca što je treperila pred prozorom od svoda i padala na sliku svetoga Antona; — i dok iziđe, bješe joj lakše.
STARI SVETI SPIRIDON Iza velike mise, stari Žižica, bratim svetoga sakramenta, ne sluša zvono što naviješta podne, ne krsti se niti se obazire na čeljad što se razilazi svojim kućama,
— Bog s vama, ča vam je?!... Zar mi ne virujemo u boga, ča smo za stari kip svetoga Spiridiuna?... —Jeste... a, može biti da i niste, jer ne razumijete... —A zač ne razumimo? —Pusti...
Nasami priupita Bukalo Žižicu; nije čisto vjerovao. —Ča, misli spaliti baš našega svetoga Spiridiuna? —Njegov kip... —To je ka i njega... —A staviće na otar novi kip...
I mahom krenuše po selu da svojim jednomišljenicima jave što je paroh naumio da učini sa starim kipom svetoga Spiridiuna. ...
A da ga ne upitaše, iskušpie se svi bratimi svetoga sakramenta, u bijelim tunikama, sa kukuljicom na glavi; škola karmelitana, u smeđim tunikama; škola srca Isusova, sa
Žižica, Bukalo, Jale i ostali, sve postariji ljudi, idu odmah iza kipa i u vas glas pjevaju pjesmu svetoga Spiridiona. Već je krst sišao na širi put uzduž morskoga zatona što na groblje vodi; djeca priječcem istrčaše ispred
Pije se vino i spominju se čudesa svetoga Spiridiona do kasno u noć. Najposlije društvo se raziđe. Napolju mladići osjetiše svježinu i vino ih podžiga, mladost
Na raskršću, kod crkve Svetoga trojstva, nije se prekrstio. — Zar se nikada i ne krsti? — pogdjekada među sobom govore seljaci.
Ostrag nekoliko godina poklonio joj ikonu svetoga Nikole u srebro okovanu, koja je bila, uz veliku svečanost, smještena na oltar posvećen tome svecu, putničkome
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pobožni su samo kad Ugledaju ćivot Svetoga Petra, a božja vera, uštinuće kakvu snašu iz drugoga sela čim iziđe iz crkve još na onom mostiću...
vojvoda Omer Džanković, koji neprestano srče grku kavu za kavom, kroz šalu kudi Kolašince, a uverava igumana da voli Svetoga Petra „bože prosti kao da je on, Omer Džankov sin, pravi onaj gluvi, Vlah“... Saborovanje već uzelo veliki zamah.
Sačekali ga njih dvojica i pravo s njim pred ćivot Svetoga Petra, zatvorivši za sobom vrata. Prota Tomović odmah natakao epitrahilj, zapalio tri sveće, svakomu po jednu, i dodao
— Ti ćeš se tobože poturčiti — prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga Petra da ćemo tajnu sačuvati i reći Srbiji kad dođe kako je u istini bilo. Grijeh na nas i našu đecu, Ivo brate i sine!
— Turci?!.. A ti što si?!.. Poturnjak!.. Na mojem saboru, u mojoj slobodiji, u mojem Kolašinu, pred ćivotom Svetoga Petra, da ti kažem, izlazi mi na put da me razoruža kao ženetinu! I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!..
Krakov, Stanislav - KRILA
Muzika je svirala. Jedan plavi dečko, bez ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata. — Srbi, Srbi, odilaze na front.
Verovalo se mnogo u proroke, i pominjao naročito ”onaj iz Kremana”. Mnogi su pravili krstiće od tisovine, svetoga drveta. To je, kažu, štitilo od kuršuma. Zato su ipak ginuli od granata. A toga dana im se nije znalo broja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pre izlaska iz Sudana nailazi se na Kaj. Tu su ruševine svetoga mesta Gundjuru, nekadašnjeg središta trgovine zlatom, i sedišta gde su suđeni crnački kraljevi, a čuvana sveta vatra
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Šta čekaš? Radi!... Sad, Rade, sad! PORFIRIJE (iza bine): Šta vičeš tako, kao da si pomahnitao?... A tako mi svetoga Alimpija, ti si svemu baš glavom kriv!... JANjA (iza bine): Taj vlažan pesak grći lopatom! Bacaj konopac!...
“ A tako se ne zvao imenom svetoga Porfirija, ako te uoči same mesopusne nedelje ne bacim u mutno Dunavo, pa neka onda raci tvojim poganim mesom pokladuju!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
3 avgusta stadoše se dimiti sela oko svetoga Aranđela i Pirkovca. Čerkezi su dakle stigli, a time ujedno našoj banjskoj vojsci pokazan i pravac kojim će okrenuti
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Stiže li jednom u Rim? — Ugledao sam najednom ogromnu varoš... Prvo što mi je palo u oči bila je kupola na crkvi Svetoga Petra. — Slušaj, nemoj da se ljutiš... Te opise možemo naći u raznim putopisima... Nego pričaj onako...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Il’ je zar i on, grešnik matori, Kurana priznô glupu nauku? VUJO: Pozvah ih, gospodaru, i svetoga oca, serdare i sve što sam na domu našâ — a to je malo, gospodaru, višina ih ode na razbojištu snagu kušat.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Apotekarski pomoćnik? VIĆA: Pa tako on kaže. KAPETAN: Pa dabome da on tako kaže. On može reći i da je pevac u crkvi Svetoga Marka – al' smo zato mi tu da cenimo njegov iskaz... Apotekarski pomoćnik.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
mažu bradavice (da je ne doji mora ili noćnice, ZNŽOJS, 7, 1902, 187; SEZ, 32, 1925, 418); to se naročito radi na dan Svetoga Tome (SEZ, 7, 1902, 199). B. l.
G. je tabuirano na dan Usekovanja, naročito crno, »jer to podseća na krv koja je tekla iz glave svetoga Jovana« (SEZ, 14, 72; 19, 65; ZNŽOJS, 5, 278). Na dan Jeline Gorčice (14. IX p. n.
štete, treba na Bartolovski post pre sunca načiniti u vinogradu strašilo (ZNŽOJS, 18, 83; 19, 210). Na dan Svetoga Vida (15. VI p. n.) »ulazi vino u grožđe«: ako toga dana pada slaba kiša, neće od grožđa biti ništa (ZNŽOJS, 10, 57).
J. stoje u vezi sa praznikom Svetoga Petra (29. juna). One se dotle ne smeju jesti, a toga dana imaju se prvo »dati iz ruke« (mrtvačka žrtva), na onda tek
U jednoj basmi protiv vrućice traži se i dobija j. kojom će se izlečiti bolesnik — od svetoga Petra (ZNŽOJS, 7, 1902, 170 id). Pre [svetoga Petra možda je j.
kojom će se izlečiti bolesnik — od svetoga Petra (ZNŽOJS, 7, 1902, 170 id). Pre [svetoga Petra možda je j. pripadala gromovniku Perunu: tako se može razumeti zabrana da se pre] Petrovdana ne sme niko igrati
Nju je proklela Božja Majka, koja je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo, i goru i vodu da ćute,
od Badnjeg dana do Svetog Jovana (SEZ, 32, 1925, 131); isto tako, od Svetog Nikole do Badnjeg dana, i od Božića do Svetoga Save, nije dopušteno snovanje kudelje. Vračanja u njenu korist vrše se naročito o Badnjem danu i na Bele poklade.
Na dan Svetog Andrije (‹30. XI s. k.›) prinosi se k. na žrtvu »mečki« (atribut Svetoga Andrije — životinja na kojoj on jaše, i, verovatno, njegov teriomorfni prethodnik), i to na krovu ili na drvljaniku (SEZ,
S. je poznat i u ljubavnim vradžbinama. Kad momak hoće da ga zavoli devojka, treba da radi ovo: da na dan Usekovanja svetoga Jovana uzabere u ma kojoj devojačkoj bašti s.
Tako je sasvim prirodno da t. može biti spasonosna. Pod njom leči se groznica. Bolesnik zapali na njoj sveću od Svetoga Marinja, i govoreći basmu traži od t. (odnosno od vila koje su na njoj) da sa njega skine groznicu; onda otkine tri t.
H. grančice imaju takođe veliku ulogu u kultu. U južnoj Srbiji običaj je da na Svetoga Ignjata domaćin uđe sa h. grančicom u kuću, i čestita ukućanima Novu godinu; zatim tom grančicom čara vatru, i posle je
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Fala ti, Rade! — veli mu Ante. — Da ne bi tebe, nikada kraju! Rade pođe naprijed. Prolazeći mimo ikonu svetoga Nikole hrišćanskoga, prekrsti se po navadi.
— Ma kad ga bog ni da mi da se na Božić napijemo... Pa ča ćemo sad? — Valja platit' ... — On je jednako bratim svetoga sakramenta, — opazi jedan od svojbine. — Ne smeta; nije ulija, pa eto! — Je i ovo nepravica, — javi se drugi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali slika je, vičeš, otisak đavolove opačine i pokvarenosti. Ona ruši naša najuzvišenija čuvstva. Ismejava svetoga Đorđa, a on je ovaploćenje viteštva, utamanitelj zla. Njegovo koplje se pobolo daleko od vrata aždaje.
Je li onda sve zbrkano i pomešano? Kome se moli Matija? Za koga se moli? Za svetoga Đorđa ili za njegovu aždaju? Da li je ova smrdljiva soba aždajino svetilište?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio je baš prvi juni, divan, sunčan i svež dan. Mi smo rano stigli u Fanar, i ja sam u sobi glavnog sekretara Svetoga Sinoda, gde smo se obično sastajali pri crnoj kavi pre sednice, izvršio korekturu francuskog prevoda kalendarskih
Pred moj polazak iz Carigrada poklonio mi je glavni sekretar, arhigramateus Svetoga Sinoda, nekoliko listića od one pergamentske hartije na kakvoj su ispisane odluke našeg kongresa, kao uspomenu na taj
“ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. Amin.“ „Posle tih reči, dade Mitropolit svoj blagoslov razneženoj gomili.
On je izgledao kao kakva papska kruna, zajedno sa glavom svetoga oca. Zaista, gornji deo voza imao je oblik košnice sa četiri reda malih okruglih prozra.
Stanković, Borisav - TAŠANA
sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora Pčinskog. I zato sam srećan. San mi je lak, duša čista, telo mirno i mrtvo.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
IZVOR 13 SAVIN IZVOR 15 ŽIVOT SVETOGA SAVE 16 SVETI SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA
IZVOR 13 SAVIN IZVOR 15 ŽIVOT SVETOGA SAVE 16 SVETI SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA NA SVOME IZVORU 23 KOSOVO
IZVOR 13 SAVIN IZVOR 15 ŽIVOT SVETOGA SAVE 16 SVETI SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA NA SVOME IZVORU 23 KOSOVO POLjE 24 KOSOVO
IZVOR 13 SAVIN IZVOR 15 ŽIVOT SVETOGA SAVE 16 SVETI SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA NA SVOME IZVORU 23 KOSOVO POLjE 24 KOSOVO POLjE 25 VEČERA NA KOSOVU
SVETOGA SAVE 16 SVETI SAVA 17 PASTIRSTVO SVETOGA SAVE 18 KOVAČNICA SVETOGA SAVE 20 ŠKOLA SVETOGA SAVE 21 PUTOVANjE SVETOGA SAVE 22 SVETI SAVA NA SVOME IZVORU 23 KOSOVO POLjE 24 KOSOVO POLjE 25 VEČERA NA KOSOVU POLjU 26 KOSOVA PESMA 27 BOJ NA
ove vode Od svake životobolje Bistro oko u kamenu Otvoreno za svakoga Ko crnu svoju suzu ovde napusti ŽIVOT SVETOGA SAVE Gladan i žedan svetosti Napustio je zemlju I svoje i sebe Stupio je u službu Krilate gospode Čuvao im zlatorune
puteva Levo od njega teče vreme Desno od njega teče vreme On korača po suvom U pratnji svojih vukova PASTIRSTVO SVETOGA SAVE Čuva belo kameno stado Na zelenom obronku Pomaže svakom kamenu U nasleđenoj crvenoj pećini Da se porodi Kud
kamenim mlekom Što se u sedam duginih boja preliva Jaki zubi i tajna krila Od kamenog mleka rastu KOVAČNICA SVETOGA SAVE Iz opsednutih brda Dozivaju ga vukovi Sa kičmom u plamenu Pruža im zmijoglavi štap Da mu dopuze Spokojni do
mladoga gvožđa I šalje ih natrag u brda Beskrajnim urlikom Pozdravljaju ga vukovi Sa vrhova očišćenih brda ŠKOLA SVETOGA SAVE Sedi na vrhu kruške I nešto sebi u bradu govori Sluša Kako se medousto lišće Njegovim rečima moli Gleda Kako po
sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE SVETOGA SAVE Putuje po mračnoj zemlji Štapom pred sobom Mrak na četvero seče Hitne debele rukavice Pretvorene u mačketine Na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Apotekar je morao da se zakune pred ikonom svetoga Arhangela Mihajla, svoje kućne slave, da će me kao mačku isprebijati.
Izgledao mi je kao divlja zver, koja je kandžama ščepala jagnje pa ga kolje i zamišljao sam sebe ko svetoga Đorđa, na belome konju, koji spasava devicu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sneg je škripao pod našim nogama. Đuro se obrati Gruji: — A grdni, vi pobjegoste. E, svetoga mi Petra, dok je Đuru na ramenu glava, neće oni zakoračit u ovu zemlju.
— E, velika sila udari... — A vala, pas im majku gonio, zapamtiće, svetoga mi Petra, Crnu Goru, te će i na onaj svijet pripovjedat. — More, ne smiju oni na nas udarit, jer nas se boje!
— i podiže čašu. Onda dohvati činiju sa pečenjem i ponudi je komandantu. — Jeo sam, hvala, hvala... — Ama, svetoga mi Vasilija, zato izgubiste zemlju... Ne pušiš duvan, ne piješ, ne jedeš. Ama zarad bratskog viđenja, samo jednu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nešto kao silazak svetoga duha. Da vojna aristokratija nije propala, seljaci bi i dale živeli bez poezije, — eto na šta se logično svodi ova
Svu gospodu zove na svetoga sa knjigama i sa zdravicama. Skupi mu se sva srpska gospoda, pa je redom u sovri posadi po gospostvu i po
njegova oca Simeuna; da vidite Žiču kod Morave i kod Ibra više Karanovca, Sopoćane Raški na izvoru, zadužbine svetoga Stevana, srpskog kralja Prvovjenčanoga; da vidite Papraću veliku viš' Zvornika, Spreči na izvoru, pod visokom gorom
u gospodske dvore, i iznese krstat svilen barjak, na kome je dvanaest krstova, svi dvanaest od čistoga zlata, i ikona svetoga Jovana, krsno ime Musića Stevana; prisloni ga uz gospodskog dvora, pa se šeće gore na čardake, da probudi gospodara
32 MARKO KRALjEVIĆ I ĐEMO BRĐANIN Slavu slavi Kraljeviću Marko, slavu slavi svetoga Đorđija. U Marka su mloge uzavnice: dvjesta popa, trista kaluđera, i dvanaest srpskijeh vladika, i četiri stare
’Vaku prvu priliku vrgoše: od Tripuna do Svetoga Đurđa svaku noćcu mjesec se vataše, da se Srblji na oružje dižu, al’ se Srblji dignut ne smjedoše.
Treću sveci vrgoše priliku: grom zagrmi na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne verige, potrese se zemlja od istoka, da se Srblji na oružje
A Kulin je Ivu prevario, — jedno jutro kurva poranio, po Vaskrsu, pred Svetoga Đurđa, s vojskom ode uz tu vodu Drinu; kade dođe Jadru, vodi ladnoj, u Dobriću selu osvanuo, Dobrićane Srblje
u šarenom gradu (kako su ga Turci zvali, valjda zbog cvetnih bašta). Svu gospodu zove na svetoga sa knjigama i sa zdravicama, tj. zove na slavu pismima i usmenim pozivima. Taman biše vina najvišega, tj.
i 1804. godine). Sve barjaci krvavi idoše, tj. pojavila se kometa (ali posle ustanka, 1806. godine). Grom zagrmi na Svetoga Savu — i to je istinit događaj iz 1801. Uvati se sunce u proljeće, tj. bilo je pomračenje sunca februara meseca 1804.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim svetom Pak ima drugi svet,
Pakostan je bio Domencijan, rimski cesar, kojino je bio uzvario kazan zejtina i u njega je svezana, gola, živa svetoga Joana Bogoslova turio da se praži. Zločest je bio ljutica i Ptolomej, Aleksandrov princ, misirski kralj.
Onde, na stupcu imaše prilika spraljena na obraz svetoga mučenika Teodora. Pak zgleda ga neki Arapin, Turčin; iz luka sa strelom streli k njemu, te ga zgodi baš u rame!
I taki pljusnu krv teći iz ramena obraza Teodorova. OČI SLEPOGA DIDIMA Didim, učitelj svetoga Jeronima, bijaše slep. Ama iz pisma je vrlo bio mudar i svašto je znao iskazati i protolkovati svaku duboku reč.
mu se zdesi te sukobi mnogu divljad: srne, košute, jelene, pak viknu k njima izglasa te im reče: »Vežem vas molitvami svetoga Simeona da ne imate se od mene razbeći dokle ja k vami ne dođem!
Te i zarad toga, kako se je to bilo zgodilo napre oktomvrija 26, na pamet svetoga velikoga mučenika Dimitrija, te šnjime učiniše Carograđani da se od god do god ima spomen držati one božije strašne
I kade u jedno dobi car Maksimijan dođe u Solun grad nagledati ga, proču za svetoga Dimitrija da je on hrišćanin i dade ga za to uhvatiti te ga zatvori u tamnicu.
Ta i ovaj Leontij kade vide već sebe do zla, seti se svetoga Dimitrija i svoje domašnje prinudi da ga na ponjavi odnesu u crkvu do groba mučeničaskoga. I odneše ga tamo.
Pak već kad mu ne smede darnuti u telo, uze se u drugu misao i uze onaj ramenik svetoga Dimitrija krvav (što su u ono dobi adet imali gospoda te su nosili nešto kano đakonski orar, kad na ramenu, kad se
I njega s onim ćivotom isceli. A kad već dođe k svetoj onoj crkvi, po zapovesti svetoga Dimitrija i onde od krvotočenja jednoga čoveka izleči i drugoga pak besomučna oprosti.
sâm sveti Dimitrije bio što ga je izveo iz sužanstva i ode iz Soluna u Afrikiju, pak onamo veliku crkvu sazida na ime svetoga.
7. Klisar crkve svetoga Dimitrija I opet u jedno dobi svelukavi vrag, kojino je uvek zlurad, a na dobro mrzi, prokusi se i na to da preda