Jakšić, Đura - PROZA
— A ja, bogami, mislim da me vi pitate da li poznajem krojača Miletića? A vi me pitate za Svetozara! To je, dragi gospodine, sasvim drugo! Ja brata Svetozara ne samo da poznajem, nego ga i visoko poštujem.
A vi me pitate za Svetozara! To je, dragi gospodine, sasvim drugo! Ja brata Svetozara ne samo da poznajem, nego ga i visoko poštujem. On je ono što bi svi narodi sa nekom uzbunjenošću poštovali...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Srbi u Ugarskoj, ostavljeni sami sebi u borbi protiv pomadžarivanja (naročito pod vođstvom Svetozara Miletića), nisu postigli stvarnih uspeha.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
(1861—1876), u kome se, naročito u početku, poklanjalo mnogo pažnje književnosti, i dva liberalna organa, 3astava Svetozara Miletića (prvo u Pešti, potom u Novom Sadu, od 1866. do danas)74 i Srbija Ljubomora Kaljevića u Beogradu (1867—1870).
zloupotrebe te poezije bile su tolike, nezadovoljstvo je bilo tako veliko da su oštre kritike Ljubena Karavelova i Svetozara Markovića došle ne toliko kao nova shvatanja poezije, no kao izraz opšteg nezadovoljstva sa jednom nategnutom,
Na patriotske pesme on je najviše polagao, ali one su bez originalnosti, u stvari stihovani članci 3astave i besede Svetozara Miletića.
Jedan od najranijih saradnika Svetozara Markovića, publicist Pera Todorović, pošavši od antimetafizičkih i antiromantičarskih ideja Černiševskoga i Markovića,
Uticaj Svetozara Markovića nije bio samo na književnom polju. Svoje poglede na književnost on je razvio i precizovao u članku Realnost u
Kod Srba u Ugarskoj nestaje stari borbeni nacionalizam Svetozara Miletića i počinju nepoštedna stranačka trvenja koja su ukočila narodnu otpornu snagu, oslabljenu i inače ekonomskim
Do toga doba svi duhovni pokreti srpski prelazili su od ugarskih Srba u Srbiju, od sedamdesetih godina, od pokreta Svetozara Markovića, ideje se počinju iz Srbije širiti na ostale krajeve srpske. 1878. Srbija dobija punu nezavisnost, 1882.
Pripadajući kolu mladih velokoškolaca koje se stalo okupljati oko Svetozara Markovića, ušavši sasvim u njegove ideje, Glišić je pisao, naročito satirične stvari, u šaljivim i književnim listovima
On je uzeo jaka učešća u novom pokretu, bio jedan od prvih beogradskih velikoškolaca koji su prihvatili ideje Svetozara Markovića, zbog rasturanja zabranjenih Markovićevih spisa bio osuđen na zatvor.
I sa tim satirama i napadima na buržoaziju i na birokratiju, Glišić je bio književni razrađivač ideja Svetozara Markovića, onaj koji ih je primenjivao u književnosti.
A pored toga kod Svetozara Markovića je naučio ceniti socijalni život i patrijarhalni moral seoskih zadruga. I on će sa naročitom ljubavlju uzeti
Glavno i najoriginalnije njegovo delo jeste Srbija na Istoku (1872), praktična primena njegovih ideja. Nekoliko članaka Svetozara Markovića izišli su u Pančevu 1871.
Radičević, Branko - PESME
poglavica, Al' Srbima ljuta ubojica, — Krvca teče kuda silan šeta, — Dva srbinjska zgubio momčeta, Baš Uroša i baš Svetozara, Slabo im je degod naći para; Onaj skakô skoka junačkoga I preskakô dvaest četir noga, A Svetozar, ona vatra živa,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja i sad pamtim, kako sam, u Ilanči, pri školskom raspustu, čitao uvodne članke Svetozara Miletića, prepisku Svetozara Markovića i ratni Dnevnik Pere Todorovića, sa Šumatovca.
Ja i sad pamtim, kako sam, u Ilanči, pri školskom raspustu, čitao uvodne članke Svetozara Miletića, prepisku Svetozara Markovića i ratni Dnevnik Pere Todorovića, sa Šumatovca. Ta literatura, ostavila je u meni duboka traga.
“ Pri početku XX veka naš narod je bio zaostao u XIX veku. Partije su prežvakale ideologiju Jovana Ristića, Svetozara Miletića, Starčevića, Natka Nodila. Cilj naše političke akcije, obično, bila je neka pokrajinska autonomija.
Oni priređuju večeru za ministra Svetozara Pribićevića, i agituju da i država pomogne školovanje pesnika. Načelnik Ministarstva prof.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Zatim izvedi nekoga Lasala, i njega obesi, Svetozara tako isto. I pošto poveša slike zaslužnih ljudi i ukrasi sobu, stade vaditi knjige i ređati ih u prozor.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1770. Po Svetozara Matića Opisu rukopisa Narodne biblioteke, Bgd 1952, br. 198, str. 140, vidi se da je u Zborniku studeničkog đaka
1848/49, kao i prilike neposredno posle njih omeli sva ova zaricanja; jedino je posle nekih 28 godina štampano predavanje Svetozara Miletića o pesniku Putnika (Životopis Pavla Popovića Šapčanina, Javor 1876, 193—8), i to je bilo sve.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
oštroj kritici utilitarnu teoriju umetnosti Svetozara Markovića, koji je u realizmu isticala društvenu ulogu književnosti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali zato, kada sam se vratio u bateriju potražio sam prvo Svetozara. Ti znaš... ja nikada nisam udario vojnika. Ali tada sam svu ljutnju i bes, koji se skupljao u meni, čini mi se, od moga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
feudalaca pomoću sokola, kao da o nošnji domaćih feudalnih vitezova nikakvo svedočanstvo nije ostalo (vidi freske i rad Svetozara Radojčića O nekim zajedničkim motivima naše narodne pesme i našeg starog slikarstva u knjizi Tekstovi i freske), kao da