Ćosić, Dobrica - KORENI
Muklo nariče fenjer i kukaju lampe prignječene mrakom. Pokušava da trči. Raka apsandžija sviklo uvlači ključ u katanac, zadovoljan što mu ruke i u mraku vide. Sad je manji od vrapca, držim ga u šaci.
U drugoj ćeliji neko se glasno nasmeja. — Tebi ću ja, lopove, bubreg pod gušu da premestim! — preti i lako, sviklo korača hodnikom po mraku. Onda se na prstima ponovo došunja do vrata Aćimove ćelije i oslušnu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pre za učenje li neskoro sviklo za nedoskuticu li hrani i odelu il' mu za putovanje i konake, gde li pristojište, zlo, dobro li u čemno se dobalja pamet