Jakšić, Đura - PROZA
Tetka mi se lepo obukla: na njojzi čista sadi košulja, na glavi crna svilena marama s belim pegama, a na prepregači čisto crvena osnova sa sitnim plavim cvetovima, haljina zagasito žuta s tankim
Alevi ves je malo nakrivio, a duga svilena kićanka bije ga po ramenu. Na njemu bela džoka bez rukava, a tanka košulja crvenom vunicom ispreplatana...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U Žičkom Polju pobiju se, gde je Karađorđa tane u vrat udarilo, no svilena marama nije dala probiti; te se Karađorđe ukloni pod Vidojevicu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sima je čeprkao. Njegova ruka napipa nešto u đubretu; neki gajtan natače mu se na prst. On povuče... Beše to crvena, svilena kesica na svilenom gajtanu... Sima je diže iznad sebe... Sve se živo zaprepastilo... ljudi nisu verovali svojim očima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
interpretisati — tumačiti, objašnjavati jevtika — tuberkuloza jekmegdžija — pekar jespap — roba kadifa — meka svilena tkanina sa odsjajem; somot, baršun kadril — igra, ples sa četiri para igrača kazuk — kolac ili kameni stub za
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Na prsluku nekih trideset sitnih srebrnih pudžeta, oko vrata svilena crvena póša, a na njoj zlatom izvezen srpski grb, izvezla ga je njegova Jula, misleći neprestano na njega.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kosa svilena, burmasta kao u cigančeta, a s dva prsta brk zašilji. Ime mu je Svilokosić, a kosa mu je svilena u crkvi on čita „Očenaš
Kosa svilena, burmasta kao u cigančeta, a s dva prsta brk zašilji. Ime mu je Svilokosić, a kosa mu je svilena u crkvi on čita „Očenaš” i „Vjeruju”, i to sa velikim afektom, a levo oko mu jednako s boka u žensku crkvu strelja; a
Afrika
Nigde ni sala ni preteranih mišića; koža ugasito bakrena, svetla i svilena. Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ama prokleto sadašnje svet oći sve visoko: oći mamuzu, oći bal, oći kafana, oći svilena kadifa. O tis anangis!² Oćiš moda! Kamo aspri? Glediš na baron, glediš na gospoda? Kajmeno!
Kitaksi, adelfe, oći šešir, prokleto široko visoko, oći svilena pantljika! DIMA: Pios? Bogami! JANjA: Juco. E de! Oćim da kupim, oćim da si osiromašim; nećim da kupim, oći da idi
Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo. Ima mati što go vospitava za šešir, za svilena aljina, za mlado oficir, a ne za kujna i kecelja, da krpi izdrtu džaku, da nosi edni cipeli godina dana. DIMA: Kala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako je, u zagrljaju, milovala i tu kosu. Ta kosa je onda bila gusta i svilena, zlatna, vezana u kiku, a sad se činila suva, čekinjava, i imala je riđu, kako se njoj činilo, zversku, boju.
krupne, crne, oči, kao većina naših sunarodnika, a lepu, belu ruku, kojom, svaki čas, gladi bradu, koja je proseda i svilena. Takva je ruka retka u naših sunarodnika, čista, glatka, topla.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
primamljivo, demonski, pa kad se šeće u kratkom kaputu, sa šest džepova napred, a na levoj strani gore iz džepa mu viri svilena „šamoa” marama, svakoj srce brže kuca.
dehonestare) — osramotiti, povrediti nečiju čast diba — fina i skupocena svilena tkanina diskant (lat. dіscantus) — najviši glas (kod dece i žena), sopran dišpensacija, dispenzacija (lat.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nad čelom i nosem ona je imala neki sjaj, od treptanja svetlosti, što mu se katkad činio kao bela, svilena, mletačka obrazina.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U ovoj igri majka uzme detinju rukicu i, udarajući dlanom o dlan, peva mu „tašin, tašin tanana i svilena marama...!“ Dete od godinu dana, pa čak i mlađe, posle ove igre i samo udara dlanom o dlan, tražeći na taj način da mu
Matavulj, Simo - USKOK
Vladika na velikoj, postavljenoj stolovači prebiraše brojanice. Na njemu bjehu mantije, a na glavi povisoka, crna, svilena kapa.
Radičević, Branko - PESME
Kula... izba... svud uždene sveće. Ajka sedi, s mesta se ne kreće, Na dušeka pala je svilena, Rekao bi da je od kamena, Ruke bele pale joj u krilo, A oko se bistro ukočilo; Ona muči, pa preda se gleda,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Posmatram te poslednjih dana,... kaže moj matori — i znaš... —Hajde, reci! Kako se ponašam? Kao svilena buba? — Istina, ti neprestano piljiš u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Osta orah, u sumračja mlaka šumi laži malog čarobnjaka. I otada, vječno u oblaku, oko mene svilena prašina, kroz bespuća opčarano sanjam o svirali svoga kumašina.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' kad leto sijne samo, Doći ćemo i mi amo, ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
158. Uzraslo mi je drvo zeleno; Pod drvetom mi je svilena halja, Na halji sedi majstor Manojlo, Te kaftan kroji carevoj ćeri.
229. Oj, soldati, braćo nerođena! Nerođena, kao i rođena! Skin’ te s mene zelenu dolamu, Na dolami tri džepa svilena; U svakom je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla
260. Volim diku al’ se ne odajem, Meni draže kad on prvi kaže. 261. Maramica svilena pa šuška, Moj dragane ubila te puška. 262. Sinoć sam se s dikom rukovala, Tri mi dana ruka mirisala. 263.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nebo, ujesen bez glasa, sa dugim, srebrnim prugama iznad sasušenog granja i šipraga. Nebo kao svilena zavesa pred brdima, sa laganim, tamnim dolaskom zime, u bojama jastreba. Nebo hrvatskog Zagorja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ovamo po kući sve žene, osobito mlađe, bile su tako lepo obučene, sve u stajaća ali većinom tanka, svilena providna odela. Jer sutra, za Boga, treba da se pokažu svatovima novoga prijatelja, da se vidi kakva je Sofkina rodbina.
A on u sredi, sa zaogrnutom kolijom, zavaljenom šubarom, razgrnuta vrata i prsiju, te mu se beli nova, svilena, sa čipkama košulja, sigurno Sofkin dar.
Pandurović, Sima - PESME
da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je tiho dan’o. Svilena tama sve tanja i tanja; A moja mis’o u paradnom ruhu, Tamo gde belasa još Mlečna Putanja, Sleduje nečem, kao Hamlet
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2. TAŠUNjALjKE 1 Tašun, tašun, tašana I svilena marama. Ko tašuni ’leba da, Rodila mu šenica I vinova lozica. 2 Tašun, tašun, tanana I svilena marama, U marami
Ko tašuni ’leba da, Rodila mu šenica I vinova lozica. 2 Tašun, tašun, tanana I svilena marama, U marami šećera, Da mi dete večera. 3 Tapši, tapši tanana I svilena marama — Raste gača pogača. 3.
2 Tašun, tašun, tanana I svilena marama, U marami šećera, Da mi dete večera. 3 Tapši, tapši tanana I svilena marama — Raste gača pogača. 3. CUPALjKE 1 Hop, cup, na kalup, Četir’ bake, jedan zub — I taj jedan šupalj!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na njoj bješe plava, nabrana suknja i svilena opregljača. Gunjića nije imala, te, kako je plela, viđahu joj se bijele mišice u širokijem rukavima od košulje, a i vrat
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pri tom se sagla, I k'o od čežnje obamrle Padoše vlasi garave, bujne, Pa se sa cvećem, sa travom grle. Po njima pada svilena magla, Dok cveće kvase suze joj nujne.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
rukatkama, srebrne legene, bokale i vaze, razno drago kamenje, svakovrsni drugi nakit od bisera i slonove kosti, svilena tkiva, purpurne tkanine, šarene ćilime - sve se to blistalo i osmejkivalo u sunčevim zracima koji kroz uske prozore
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Cajt-lupa je dobra za kabinet, za naučni rad, za promatranje kako se iščahurava svilena buba. U umjetnosti cajt-lupa unosi jednu laž, koja umjetničkom djelu oduzima više nego što mu doprinose one istine
prenježna još od kolijevke, prisjeća se kako se prije ritualnog iznošenja djetinjih kolica u šetnju vješala van prozora svilena maramica da se po njenim lakim lepršajima provjeri ne čarlija li napolju nevidljiv dašak pogubnog vjetra koji bi udio
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
krupnog kontrasta, moguće je, i izvedeno je, jedno tanano oponiranje: s jedne strane, Sofkina meka, prijatna, tanka i svilena odeća, meki i obli delovi njenoga tela, „meko i oblo rame”, „oblina” njenih ruku i kukova; s druge strane, „njihne”, tj.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nigde ni sala ni preteranih mišića; koža ugasito bakrena, svetla i svilena. Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
spava; Za glavom joj Od bisera grana, a A na grani Kâ da nešto bruji, To su pali Sićani slavuji: Žice predu Od svilena glasa, Otkali joj Duvak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, Da se moje Sunce ne probudi.
Bojić, Milutin - PESME
(Priče Solomonove, VII, 17, 18) Sive oči tonu u mrk bakar lica, A kosa, nekad svilena i plava, Miriše kô lišće svelih ljubičica.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
DUD Maulbeerbaum ‹moruѕ›. Dud; murva. Dud ima izvesno svoje mesto u religiji, naročito u onim krajevima gde se gaji svilena buba; to donekle i objašnjava njegovu ulogu, jer se svilena buba jako poštuje (upor.
mesto u religiji, naročito u onim krajevima gde se gaji svilena buba; to donekle i objašnjava njegovu ulogu, jer se svilena buba jako poštuje (upor.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 280 USAMLjENI GROBOVI 281 AMOR NA SELU 291 I ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.
Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline. Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada.
Na pustoj obali rečnoj, na kraju burnoga grada, Gde pastir u râno jutro svilena dogoni stada, On nađe skloništa sebi. Pred domom žubori reka, A dom je Kasimov bio udobna pećina neka.
Plave i suzne oči ona je podigla gore, Kô bledi anđeo tuge. Svilena odeća njena U skladnim borama svojim padaše po podu dole, A njene skrštene ruke bejahu do pola gole.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegova nošnja, crna svilena mantija i kamilavka, ne razlikuje se ni u čemu od nošnje ostalih velikodostojnika njegove crkvene države, ali kroz tu
Mladić je bio vitak i izvanredne lepote. Dugačka svilena crna kosa uokvirila je njegovo fino lice, ukrašeno velikim bademastim očima, lepo zavijenim nosem i talasastim ženskim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U sebi mrmlja: „Ovi mali golicadu, ovi krupni šuštu, a rumenika je k'o od somota, svileno joj brašno, i svilena i pleva...” Ja mu tako grob kitim: ponesem kotaricu žita i prospem da se tice hrane... Bude i smešno.
i najdiskretnija među trima drugaricama bila je Jana, vrsta nezemaljskog deteta, vrlo plava, vrlo malokrvna, sva svilena, prozračna, kao meduza. Učitelj se tek našali: — Viči, dete, gde si, da te ne zgazim.
Šantić, Aleksa - PESME
Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja. U tvoje rasute kose, uz jedan mirisni dah, Večernji purpur
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima, — valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ' kamzama alem, dragi
On će kazat na mene je carstvo. Kad je Marko još nejačak bio, ja sam Marka vrlo milovao, u svilena njedra uvijao, kano krasnu od zlata jabuku; kud sam gođe na konju hodio, sve sam Marka sa sobom vodio.
junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama; obazre se i pogleda na me, s sebe skide kolastu azdiju, s sebe skide, pa je meni dade: „Na, devojko kolastu
junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu burma pozlaćena; obazre se i pogleda na me, s ruke skide burmu pozlaćenu, s ruke skide, pa je meni
junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu koprena od zlata; obazre se i pogleda na me, s ruke skide koprenu od zlata, s ruke skide, pa je
Onde j' pala krvca od junaka ta dobrome konju do stremena, do stremena i Ao uzenđije, a junaku do svilena pasa, — onde su ti sva tri poginula! Već ti idi dvoru bijelome, ne krvavi skuta i rukava“.
Raspe kralju svilena šatora, zelen šator od zelene svile; na njem zlatni dvanaest krstova, trinaesta jabuka od zlata, — u njoj sjaji bescen
deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima, — valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ̓ kamzama alem, dragi
zgleda Mali Radojica, lijevijem okom pogleduje, desnijem se brkom nasmijava; a kad vid’la Hajkuna đevojka, ona snimi svilena jagluka, njime pokri Rada po očima, a da druge ne viđe đevojke; pa je svome babi govorila: „Jadan babo, ne griješi
Stefan dečanski 1330. dečin — dečji dzora — zora diba — skupa svilena tkanina u koju je zlato utkano diva — v. diba divan — veće, skupština; razgovor; kuća ili odaja u kojoj se čini
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Gde se premenjuvaš, lele, Zone, u tvoja gradina; gde se premenjuvaš, Zone, u svilena riza, u svilena riza, lele, Zone, u čiček-anterija! Oj, hoj-hoj, lele, Zone, u čiček-anterija...
Gde se premenjuvaš, lele, Zone, u tvoja gradina; gde se premenjuvaš, Zone, u svilena riza, u svilena riza, lele, Zone, u čiček-anterija! Oj, hoj-hoj, lele, Zone, u čiček-anterija...
Dole svilena suknja i šalvare od juma basme. Sve to razgledaju drugarice i pitaju je: je li joj žao kuće i majke, je li joj žao što