Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
u svilenim haljinama, gđa Sida u nekom kapižonu kakav pisac davno nije video ni na starim kontrafama, a tetka Makra u svilenoj marami, — sede pa plaču i teše se uzajamno obadve.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I ja ne znam od kud to, ali tada, usred okršaja, stojiš ti preda mnom u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi, koju sam te uvek molio da obučeš.
Jest, uvek ti stojiš u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi i usred dima i tako će biti kad se budem vratio. A tamo svi znaju da sam ja od skoro oženjen i onda ne bi bilo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zapalivši sveće na velikom kandelabru, kraj svoje postelje, njegova žena sede na postelju u dugoj, svilenoj, spavaćici, i dugo ga je posmatrala. Morala je da ga budi.
Neki čovek neobične gojaznosti, u čizmama do iznad kolena, u belim, jahaćim čakširama, od kože – neka žena, u žutoj, svilenoj haljini, do zemlje, povisoka – a iza nje, mlada devojka, u zelenom, koja im je mahala rukom.
Bio se zablenuo u franceski frak sekund‑sekretara, u njegove, snažne, butine, i debele listove u svilenoj čarapi, a naročito u njegov svileni, beli, prsluk, na kom su dugmad bila brilijantna.
Bila je u crnoj, večernjoj, svilenoj, krinolini, sa korzetom od žutog brokata i bele gaze. Ona je svoje haljine udešavala, da budu kao u Ane i Varvare.
Ona mu je prišla ceremonijalno. Bila je lepa, još lepša nego pre šest nedelja, u krinolini, svilenoj i crnoj, koja zašušta. Oko pasa je imala žuti ešarp. Grudi su joj bile otkrivene, a oči velike, grozničave.
Glava je Pavlova bila u crnoj, svilenoj ogrlici, koja mu je obavijala vrat, meko. Lice je, u tom okviru, imalo tvrdoću, kao medalja, pa se pamtilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Šest dana stanovao je posle baron Berenklau u najboljoj kući, na trgu varoši, spavajući opet u svilenoj, dugoj košulji, na postelji, dok je ispod grada, po jarkovima, Podunavski polk sahranjivao dva dana svoje mrtve, među
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A imala si i zašta. Jer mučno beše mojoj materi pristupiti. Kao da sad i nju gledam gde pogurena, u svilenoj anteriji, povezana crnom šamijom i to tako da joj se samo nos i oči vide, pretura po svojim sanducima i dolapima.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zašto te majka pustila stroga po hladnoj noći, bosonoga, u plavoj halji svilenoj? Čitave noći nebom se skitam, gde li je zvezda najlepša, pitam, dok modru zoru ne zovnu petli.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gospodo, ovu čašu onom bosiljku što smo ga našli u svilenoj vrpci oko njegova vrata. Ovu čašu u slavu svetog Jovana, slave njegove, ikone stare, koju je poljubio pre smrti.
Da napijem ženama što stajahu nedeljom, pred kapijama. Belom kruhu i vrućoj pogači, zveketu dukata i svilenoj, devojačkoj marami. Devojci koja se nije plašila i nije se gadila rana, nego je zagrlila brata.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čisto i Sofki. milo što joj je maTi, sada ovako obučena u novo, u toj svilenoj anteriji, lakovanim papučama, skupocenom zagasitom količetu, koje joj tako toplo i pripijeno stoji oko polovine, došla
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); e) životinjsku (etiolišku) (o kornjači, vuku, pauku, svilenoj bubi, bubi, kukavici, vrapcu i dr.); ž) biljnu (botaničku) (o jasici, jasenku, žalosnoj vrbi, paprati, stitku, imeli,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
gospođu Leđenski čim je, još usred one prijatne opijenosti od utisaka koje je tamo primila, svojom nožicom u crnoj svilenoj cipelici, laka kao lasta iako punačka, stupila na ulicu među šumnu i mirišljavu gomilu sveta.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
gorućim svećama, — i usred njih Stojaše neko mlado momče visoko, Priličan đakonu kad služi leturgiju, Obučen u svilenoj, pazlatastoj odeždi, Što se zove stihar i podir se piše. I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat.