Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I stade nožićem strugati kajiš kojim se opasivao, pa onu srugotinu metati na ranu... I to pomože. Odrešiše svilenu maramu sa vrata Stankova i uvezaše ranu. — Tako!... Sad je dobro!... Večeras ćemo ga odneti tvojoj baba-Stoji.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Posle pogreba crkvenjak odnese odjejanije i trebnik, a popa ugasi i zamota sveću u dobivenu cicanu ili svilenu maramu. (Bilo ih je svakojakih, ali je gospodin popa najradije primao one svilene).
Šaca je bio sav blažen kad je čuo zašto ga zovu. Odmah obuče dušanku višnjeve boje, veza svilenu pošu oko vrata, a prema tome i ostalo odelo nije bilo postidno.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Varvara je, toga dana, obukla rođaku u plavu, svilenu, krinolinu, na kojoj je imala kecelju, isto tako plavu, ali bleđe boje.
Dao joj je kartabianku, sa tromesečnom svotom novaca, za familiju, a njoj, za srećna puta, jednu svilenu, novu, haljinu. Ona je, sa osmehom, koji nije bio veseo, prevrtala tu haljinu, donetu iz Temišvara, i nazvala je:
Bila se ipak probudila i poranila – od petala tako reći – sa željom da jetrvu isprati. Zavijena u svoju svilenu košulju i svoj svilen jorgan, koji je svud prtila, da joj se nađe, sedela je, kao neka mlada samrtnica, u jeseni, pred
Stajala je kao sen na zidu, jer je tog dana bila došla u crnoj haljini, koja je ličila na svilenu, a bila utegnuta u pasu, jako. Gledala ga je očima koje su bile ukočene, kao kad zmija digne glavu.
Preko grudi, Trifun je imao, plavu i belu, svilenu, ešarpu, pomoćnika komandanta, ahtirskago, puka. Kad su seli na neku klupu, Trifun zapita Pavla, zna li Višnjevskog?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
AGNIJA: Ako, volim opet da vidim. (Šapćući joj.) Pravo da ti kažem, ja se ne slažem s tim da obučeš onu belu svilenu pižamu prve bračne noći; ja sam za liht plavu košulju. VUKICA (ocu očajno): Eto, kažem ja! SPASOJE: Šta to?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Vrlo dobro. Pa baš trinaest stihova — nesrećna numera! Sasvim je pogođeno. I nemački su vrlo lepi. Šamika vadi svilenu kesicu i vadi dukate. — Evo, amice, trinaest, nek bude za svaki stih dukat. Jurista primi i zahvali se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kiša je bila prestala. Ušav u kuću, udarivši, na pragu, glavom u trščani krov, zatekao je ženu obučenu, svilenu, umivenu, divnu.
Stopalom svojim, koje se njemu činilo kao u snažnog anđela, ona nije bila nimalo zadovoljna. Krila ga je pod svilenu svoju odeću, pokazujući samo vrh svojih finih papuča.
I kosu meku i svilenu, što je bila počela da sedi, nije mogla da zaboravi, ni rumenu gornju usnu njegovu, što mu se trzala, pri osmehu.
Matavulj, Simo - USKOK
— Mnogo je to, čôče, i njekako nije u redu da joj poklanjaš samo aspre! Podaj joj cekin, a za drugi kupi joj svilenu maramu, a za ono što preteče uzmi vina... Ići će njeko od naše momčadi sutra u grad, pa ćemo sve to urediti.
Radičević, Branko - PESME
Pade Ibro u zelenu travu I ispusti svilenu zastavu, Za njim pade jedno Arnauče, Ta čelo mu na četvoro puče, Pade Asan, Bog ga satukao, Jer on majke svoje ne
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
zovne, pa, šaleći se, obećava mu, da će, ako bude vredan i tako lep, uzeti ga za zeta; popadija pak da će mu tad dati svilenu košulju i gaće. I po nekad sama Toda dođe do njega, metne mu svoju ručicu na rame, i smešeći se, pita ga: — Voliš li me?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Te onda sedne i prepočne lice svoga sina na svilenu maramu, pa onda reče carevome sinu: — Evo, kako je ovo dete, onaki je i onaj čovek.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.“ 37.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, mesto svoje sudbe, sa užasima novim, susrećem davni život, bolan, i prozračan. A, kroz ovu zemlju, svilenu i prozirnu, čim, uplašeno, spustim devojačko telo, kroz maslinu mirnu, vidim, daleko, opet, lišće svelo i zavičaj
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pošto materi lepo veza šamiju, da joj jedri obrazi i ovalna brada odskočiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziđe zajedno s njome i isprati je do kapije.
| Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati. Obučena u svilenu anteriju, opasana novom, tankom boščom i sa prekrštenim rukama na pojasu. Bila je uzrujana. I radosna i uplašena.
A od celog odela, po | kome bi se moglo da sudi da je u varoši, samo što je nosila anteriju i to skupocenu, svilenu, ali opet je ispod nje virio kraj njene dugačke, debele seljačke košulje.
Pozadi vrata, onaj prostor ispod ušiju, otkriven zanesenom kosom u stranu i uvijenom u svilenu šamiju, blješti joj i pokazuje svu jedrinu ramena joj.
Pandurović, Sima - PESME
Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke. A noć néma plete Svilenu mrežu sećanja i sete.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
iziđe preda nju, i ona se sama začudi kako je ostao živ, pa mu da doručak, i pošto doručkuje, da mu u hartiji zavijenu svilenu maramu, zlatom vezenu, pa mu rekne: „Evo nosi svome ocu, i ako ti još što kaže, opet dođi ovamo k meni.
“ Pa onda sedne te prepočne lice svoga sina na svilenu maramu, pa onda reče carevome sinu: „Evo, kakvo je ovo dete, onaki je i onaj čovek.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
sam, sav zbunjen, s mukom od nje skriv'o, Te da ne spazi da mi dršće ruka, Dok bih joj uz put nevešto veziv'o Smaknutu svilenu vrpcu oko struka?... „Gde su trenuci kad se glasno divih Blistavoj draži njenih sitnih zubi!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada pruži ona buket momku, otkopča svilenu torbicu, pa bolećivo pristupi ubogim ljudima. — ...Molimo gospoju, vašim... slepim a... a... a... ratnicima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
rečenice iz Dafininog sećanja ne doživi zatalasano smenjivanje njenih članaka i njenu intonacionu tenziju: „I kosu meku i svilenu, / što je bila počela da sedi, / nije mogla da zaboravi, / ni rumenu gornju usnu njegovu, / što mu se trzala, / pri
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Dok su ti ove grudi koštane Nežnosti divne čvrsti oklopi, Mirisne kose t’ dlaku svilenu Ni povetarac ne sme taknuti — Ne, gospo, ne sme...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo dana zatim, Stanojla Perčinova je prvi i poslednji put u životu obukla kićenu svilenu haljinu, uzela Tošu, ili kako je ona govorila, Todora, ispod ruke, i koračala za nju neprirodnim, sitnim korakom do
Bakalin je negovao svoju ženu kao svilenu bubu. Sve joj se na noge donosilo, sve u izobilju primicalo. Slabo je izlazila gospa-Fila.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Posle tek vidiš on nosi šešir uhvaćen u švercu, a njegova žena svilenu haljinu opet uhvaćenu u švercu. To priznajem, to je dobra struka, a dobro je i poštar.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ona videla, pisnala, brgo od sebe svilenu košulju skinala — i drž za jatagan. A nož, znaje se, svilu ne seče, te ja tako živ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad to viđe Ljutica Bogdane, on poteže tešku topuzinu, pušća za mnom uz kršno primorje; dovati me po svilenu pasu, pobratime, sapom od topuza, šćera mene za uši Šarinu, jedva mu se u sedlo povratih i utekoh uz kršno primorje.
“ Pa se maši u svil’ne džepove, te izvadi dvanaest dukata i dariva bogom posestrimu, ona njemu svilenu košulju. Pa odoše dvoru bijelome. Kad su bili pred bijele dvore, svi svatovi konje odjahaše, a đevojka neće da odjaše.
ga po bijelu licu, ods’ječe mu lice do vilice, sinuše mu zubi do resice; treći put ga udario Janko, pres’ječe ga po svilenu pasu, pa ga turi sa konja đogina. Mili bože, čuda velikoga!
“ „Jesmo, kneže, ne može se ljepše“. Kade dođe Kulinovu kneže, Kulinovu svilenu čadoru, pa mu pođe ruci i papuči, pa mu turski boga nazivaše; a Kulin mu boga privataše; pa se Kulin s mjesta
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
jedan čovek u taboru, što iz kumuna zakletoga od dojinluka (neki Ahar imenom) s krišem polakomi se i điknu sebi jednu svilenu atladžu, kapama je bila, zubun li, — šarena riza se piše. I kroz to jedno dugovanje na sav tabor hušum puče.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad obuče one njegove uske čakšire maslinove boje, a na grudi tanku žutu svilenu pamukliju, preko nje jelek i gunjče, opet maslinove boje — a sve u silnom gajtanu — pa se pritegne trabolos-pojasom, za
— Pa, demek, za spaciruvanje, ete, nesi iskačala? — Jok! — odgovara Zona umorno i uvi se još jače u svoju zelenu svilenu bundicu, sede i nasloni čelo na ruku, oduprtu o koleno. — Da čuješ, demek, ništo... što se zbori.
! — reče i predade mu zavijenu svilenu maramu. — Što je ovoj?! — kliknu Mane začuđeno kad razvi maramu. — Šeftelija ?!... — Šeftelija!
On beše razvio onu svilenu maramu i gledaše u nju. I tek kad mu priđe Ajša s dahiretom, trže se iz sanjarija, zagrabi šaku stoparaca i baci joj na