Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A Turcima može doći ćef da baš sad udare!... — Oni su zavarčeni! Neće im pasti na pamet... — To je na vrbi svirala! — odseče Miloš. — Ja ne računam tako kad bijem boj s Turcima!... Nego, hteli vi, ne hteli — ja odlazim s mojim ljudima!
Dučić, Jovan - PESME
Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro i začuje se neka tužna svirala — Ona zaplače nežno kao košuta koju je probudio zračak meseca u šumi. SEME On je sejao i pevao, i sejao i pevao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Čuo sam njenu svirku, čuo neku dotle nečuvenu sonatu. Ali kako je ona svirala! — Ja sam odmah video i osetio koliko izraza, koliko srca, duše, plemenitosti, ponosa, strasti, svega velikog u onoj
Odem u svoju sobu, skinem zimski kaput i odem u opštu sobu. Predstaviše me gđici Vedel. To je obrazovana devojka. Svirala je vrlo dobro u klavir i govorila francuski i engleski.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta i zapustila se dosta. Kako retko svira, još dobro i svira. A kako je pre lepše svirala! Neke komade svira pa i ne mari, k’o od bede.
eto, kad bi, na primer, bili tako sretni — veli gđa Persa — pa da vas počešće viđamo u kući, i ona bi opet k’o i pre svirala. — O, molim... kako bi’ ja to želeo — veli Pera. — Ja ću, dakle, biti tako slobodan. — Biće nam zdravo milo.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Bogme, ne mogu služiti — ne znam. — Ta šta ne znaš! Kako si onomad lepo svirala! Moraš svirati! — Ah, muter, bez nota ne znam; onda sam svirala pored sluškinje, ona je lepo pevala, a ja sam
— Ta šta ne znaš! Kako si onomad lepo svirala! Moraš svirati! — Ah, muter, bez nota ne znam; onda sam svirala pored sluškinje, ona je lepo pevala, a ja sam akompanjirala. — Pa tako isto i sad radi.
A taj krajzler imao kuraž sa mnom se razgovarati? Da sam znala, ne bi’ mu na fortepijano svirala! — Šta ćeš mu, kad si mu se dopala. Vidiš, onaj drugi trgovac opet mene prosi. — I to je masiver kerl.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije morala ni da misli. Ona je, obično, završavala predstavu sviranjem violončela, kad je njen saltimbanko preskoči, a svirala je lepo. Valjda zato, što je bila debeljušna, međ nogama, nije imala dece. Išla je od ruke do ruke.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Dokoličeći tako po gradu uvrstila se u paradu. Dok je svečana muzika svirala i aždaja je paradirala. Čak je sa nekolke reči proste pozdravila visoke goste.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča ode po tej. I Čamča je star, ali nema te bólje kao gospodar Sofra. Dok su dva starca jadikovala, muzika je svirala u sali; što starcima fali, dopuniće omladina. Čamča donese ruski tej i za njih i za sebe. Piju i razgale se.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U heklanju? – I u heklanju, i u kukičanju, ako već hoćeš da znaš! Bila sam najbolji đak u celoj gimnaziji! Svirala sam na klaviru. – Jao, opet stari Černi! – Rasterao si mi drugarice. Mogla sam da se udam za koga sam htela!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čobančad kad nađu zovu, odseku jedan prut i od njega načine sviralu, ali kad počnu svirati, svirala izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši!
se prepadne pa sve po redu iskaže, kako se zemlji ispovedao, pa kako je sad na onome mestu narasla zova, od koje svaka svirala izdaje onaki glas.
Car Trojan naredi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: — U cara
— A šta to držiš u ruci? — zapita ga za sviralu. — Evo svirala, zar si ćorav! — osiječe se vojnik. — Daj meni i ja ću svirjeti — reče nepoznati.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
struja, smutljiva napast, strastveni smutak, živičast ponor s gujom rasula, plamene čaške smućen trenutak; svirala to je, krta - bez piska, paklena plima, školjka od vriska. Mirisno pucka žarulja rupa.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
NOVE SENKE Moje su ruke nove senke, pobledele su mirne, ko umorna svirala posle terevenke kad ih mesečina dirne. One sve senče drago i nežno, i ljube sve što se gubi, u nebo mutno, beskrajno
Porta je bila bašta, sa pljuskom jasmina, i lipa. Nasred Temišvara, svake nedelje, kad je vreme lepo, svirala je vojna muzika, na trgu, opkoljenom terasama restorana i slastičara. Svet se tu šetao, kao što se u Italiji šeta.
se danas misli, ta vest nije izazvala nikakvu konsternaciju, ni među nama, ni Bečlijama, i muzika je u Beču do večeri svirala. Tek se dockan neko setio da je ućutka. Epoha valseva bila je završena.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Gledi mačak s tavana. Skoči mačak s tavana. Pa ulovi kuvara. Šatka — patka igrala, Bela guska svirala, Zec je kolo vodio, Ćurak barjak nosio. 6 Danas jeste subota, E pa šta, e pa šta!
(Veslo) 93 — Jedan prut sve polje ogradi? (Kajiš na nozi) 94 — Jedno grlo, a sedam glasova? (Svirala) 95 — Jedno na dvoje ide? (Gaće) 96 — Konj bez glave, put bez trave?
(Klinac u potkovici) 347 — Šta na zidu bez eksera visi? (Paučina) 348 — Šta na oči svira? (Dvojnice, — svirala sa dva piska) 349 — Šta nije ni u kući ni na polju? (Kućni prag) 350 — Šta po noći cvati, a po danu vene?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Otac pošto viđe poruči za bajalicu te mu ona reče: „Evo ti svirala, pak joj nad glavom sviri od žraka do mraka, i oživljeće ti.
Čobančad kad nađu zovu, odseku jedan prut i od njega načine sviralu, ali kad počnu svirati, svirala izdaje glas: „U cara Trojana kozje uši.
se prepadne pa sve po redu iskaže, kako se zemlji ispovedao, pa kako je sad na onome mestu narasla zova, od koje svaka svirala izdaje onaki glas.
Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: „U cara Trojana
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu. Plače „desni“. „Levi“ kao da ne diše. On mu stav i prst pod grlo. Mlak...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Utom popa otpeva tropar, ispi čašu vina i sede. Poče ručak. Svirala odjeknu... Momčadija potrča u kolo, a za njima i devojke, koje imađahu snahâ da dvore i poslužuju u sovri.
Za trenut oka umukoše i cigani i svirala, a u Đuričinoj ruci sevnu nož. — Ha, đido, zar s leđa! — podviknu mladić iskolačenih očiju i bleda lica, pa jurnu na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čobančad, kad nađu zovu, odseku jedan prut i od njega načine sviralu, ali kad počnu svirati, svirala izdaje glas: — U cara Trojana kozje uši!
se prepadne, pa sve po redu iskaže kako se zemlji ispovedao, pa kako je sad na onome mestu narasla zova, od koje svaka svirala izdaje opaki glas.
Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati. Kad oni načine sviralu i počnu svirati, a svirka izdaje glas: — U cara
Petković, Vladislav Dis - PESME
božanstva razumna I dubokog kao pomrčina, S krilima polutame, Kraj klavira Sedi i svira Komade osame. Svirala je nesreću soneta I svih srdaca kucala što su ikada, I svih srdaca kojima planeta Ljubavlju sijala nije nikada.
je nesreću soneta I svih srdaca kucala što su ikada, I svih srdaca kojima planeta Ljubavlju sijala nije nikada. Svirala je: venac snova, I visine, Nemir srca i magline, Što poniču iz bolova Od kolevki do grobova Sviju duša i vekova.
nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve smrti. Svirala je.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nastupio je dan osveštenja. Uoči toga dana, naveče, muzika je svirala vesele koračnice, ulice umjetno sjajno osvetliše, a crkvena vrata prelivahu se u plamenu šarenih lampi.
Miljković, Branko - PESME
drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo narod i plako o jao jao vama duše uklete s
Cveće nas ogovara; šuma se prikrada Našoj nakaznoj samoći. Nema tajne. Svirala se ruga. Rugoba i čežnja Izjednačiše se pred kraj leta.
Krakov, Stanislav - KRILA
Suve vojničke usne su nešto šaputale. — Ko govori o smrti? Muzika je svirala. Jedan plavi dečko, bez ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Moje se misli rastržu, rasejan sam, dok oko mene bruje veseli glasovi. Odeta je svirala na klaviru. U sobi je bilo toplo, dok je napolju rominjao sneg.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A drugo, nas ima ovde nekoliko Serbalja koji tuže sa mnom zajedno za glasom naših svirala, keteuša, kola, momačke igre, koleda, svatovca, i kumovske n nevjestine pratnje.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pevaće devojke u zemlji Filistinskoj, Igraće devojke po svirci svirala. O brdo Gilboa, nikada kiša ni rosa Da ne padne na prezrene ćuvike.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— De, još! — veli Rade. Ali Ilija ne posluša. A i po polju čuje se svirka svirala i kavele, i na mahove, za čas, pojavi se svjetlost naložene suve balege na čijoj vatri čobančad prži klipove kukuruza;
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja sam, na primer, vrlo lepo, kao i svi moji drugovi što su, znao šta je to svirala: cev od drveta koja svira kad se u jedan njen kraj duva. Eto, to je prosto i lepo i jasno.
E, eto molim, pa sami iskreno priznajte: je l' te da, posle ovoga objašnjenja, sad već niko više ne zna šta je to svirala?
A nemojte misliti da je to samo svirala tako objašnjena. Bože sačuvaj! Objašnjava nam fizika na isti način i sve drugo o čemu smo mi dotle imali čiste, jasne i
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ustuknu Zlatokosa korak unazad, ali izusti: — Tvoja svirala! Niz leđa prisutnih skliznuše žmarci. Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla. Samo se čuo urlik psa.
Samo se čuo urlik psa. — Ti nikog njenim glasom nećeš isceliti, opominjem te. Samo mojim dahom pokretana svirala ima moć! Ostavi mi bar nju! Zar ne znaš koliko je bolnih i nevoljnih? — Jedna od žena zajeca.
Ostavi mi bar nju! Zar ne znaš koliko je bolnih i nevoljnih? — Jedna od žena zajeca. Verovala je da će joj svirala izvidati slepoga unučića. Šta sada? Njenome jauku pridruži se jauk starice: imala je bolnog dedu.
Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi.
Mudar je bio Mesečev savet, ali Čobanin nije mogao da ne misli na 3vezdu. I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ŽIVOTA 130 DUBOKE VODE 131 RAĐANjE 132 OTKROVENjE JOVANOVO 133 REKA SVETLOSTI 134 MUDROST 135 PUT 136 MRTVOROĐENI 137 SVIRALA 138 MLEČNI PUT 139 ADAM 140 IZ POTAJE TRČANjEM PRIBLIŽAVA SE SMRT 141 BOGORODICI KRASNIH OČIJU 142 ŠETNjA PO
(Iz Metafrasta) SVIRALA Ovo telo nam ponapre bi vladičaskim rečenjem stvoreno; i ležaše na zemlji ka neka sudina. Ta valjaše mu gospodar, ili mu
Ta valjaše mu gospodar, ili mu ako bio sluga, ko će ga dizati i prenositi tamo, ovamo. Ili ka neka svirala, duduk li — valja joj svirac da je drži i svojom majstorijom razliko i lepo svira š njome glasovito, te svoga gospodina
A eda može biti mnogo i visoko landač do svojevoljna krote malo i tiho besedljiva pomudriji? I svirala pukla većma li veseli od Davidovih gusala?
Jerno ovim valja samo svirala i pregudnice, a ovim bič, il' mu zamašna tojaga. Nekim samo uzda, više ništa, a jednim osten šilom obosti, kroštono