Afrika
Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini, nemi, očajni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bubnji su nam bili nemi. Pomrli su nam bili, uz put, i svirači. Pa eto, pođosmo u Rosiju, i u Rosiju, s jeseni, kad lišće žuti. A taj krmak viče: Ja sam vaš bog!
A Zorička kao velika gospoža. Pred njegovim transportom išli su, sve do Tokaja, svirači i pevači. Pevali su čuvenu pesmu onog doba, iz franceskih ratova, koja je počinjala rečima: „Tisa se muti!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
grada, penjući se uzbrdo, pa se rasuše i zaostaše, kraj vike kvartirmajstora što behu izjahali da ih dočekaju i smeste. Svirači, koji su bili okupljeni oko velike zastave, što se od Varadina nosila, a za kojom su jahali oficiri, na preplašenim i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“³ U boljevačkom srezu mlada se opaše likom po golom telu, pa čim začuje da sviraju svirači, ona se napne i prekine liku, da bi tako lako i dete rodila.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ponekad bi svirači prevarili mlade lavove. Bubnjar bi uzeo palicu u ruke i izveo svoja četiri čuvena udarca, na šta bi momci jurnuli ka
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U tom sa svadbe svirači zasviraše brzo, sitno, valjda na zdravicu starojkovu, i čuše se uzvici... — Oh! — viknu Nuška i diže se.
Jedva se drži. Osećam kako u mom skutu otima, čupa svoje ruke od njegove; ali on ne pušta. Svirači sviraju, oro se već raširilo i počelo da dopire čak ovamo, do nas, a on nikako da digne ruku s njenih, i da se odvoji i
A napolju je sve mirno, tiho. Čuju se svirači iz „gornje čaršije“, što sviraju u gospodskim kućama. Ulicom i ako prođe ko, to žuri, grabeći da svrši čestitanja, pa da
A i u vazduhu kao da struji neka golicava raskošnost i izobilje. Gde god se okrenete, svuda žagor, pesma, svirka. Svirači samo niču pred kućama, zajedno s gomilom dece. Zurle pište, bubnjevi biju, da se tresu prozori i gase kandila.
kapiji uđe zanoseći se, sa zavaljenom šubarom, naš č’a Jovan, ortak i pobratim pokojnog oca, a za njim, tiskajući se, svirači. — Ovamo, — govori im on i pokazuje na našu kuću. — I u ovoj se kući pesma poje.
Na kapiji, širom otvorenoj, zbili se bili prolaznici i gledali; svirači podvojeni, jedni unutra kod sofre, a drugi u dvorištu, svirali su, a sproću njih, uza zid, sedele su im Ciganke s
I kao da je tamo kod njega, čisto ga poče gledati kako izlazi iz kafane. Ide; noge ga ne drže. Svirači već ne mogu da mu sviraju. On ide, ne spotura se, samo se ukočeno zanosi, nabija jače fes — ili ga baci.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tivtiz legne tude. Kad je bilo oko ponoći začuju se opet oni isti svirači. Kad su došli u mlin, stadoše opet igrati i pjevati.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Celog dana, vesele i srećne, dočekuju goste. Čak i svirači dođu i odsviraju. A na pitanja o njemu, efendi-Miti, mati bi odgovarala: kako joj je baš pre neki dan poslao novac; i
U tom i ostali tetini, stričevi, komšije počeše da dolaze. Dođoše i svirači. Njih je Magda dole častila i ona im naređivala šta će i dokle da sviraju, prekidala ih i otpraćala. Kuća se ispuni.
Ali, kada docnije, pošto se sasvim razdani, pošto sunce uveliko ogreja, odozgo počeše da se čuju svirači, i već ovamo kod njih da se viđaju mahalska deca kako ispred svirača jure, i kad, sigurno na taj glas svirke, iz
Otuda su već dopirali zvuci ćemaneta, dahira i bubnjeva koje su tamo Cigani, svirači, po svojim kolebama probali i doterivali, da budu gotovi i, čim padne mrak, počnu otuda da se rasturaju ovamo po
Jer, još svirači ne dolaze, a dok oni ne dođu, dotle ništa nema. I, zaista, što već ti svirači ne dolaze? Jer ako se ovako još čeka,
Jer, još svirači ne dolaze, a dok oni ne dođu, dotle ništa nema. I, zaista, što već ti svirači ne dolaze? Jer ako se ovako još čeka, neće se moći izdržati, možda će se pre toga neka od njih već opiti, već zasititi
zato, kada se već jednom ču odozgo svirka, cela se kuća pokrenu, sve polete na kapiju, s uzvikom: — Eto čalgidžija! Svirači su zaista dolazili. Čuo se čak i zvon čampara od čočeka, i vika dečurlije, što je skakala ispred njih.
Čuo se čak i zvon čampara od čočeka, i vika dečurlije, što je skakala ispred njih. Dole u dvorištu, što se svirači više približavali, sve više se dizala graja: — A, babo, babo!...
Dođe da sada ,kao svaka | mati, koja dočeka ovo veselje, mora prva oro da povede. Naposletku i svirači uđoše. Pokloniše se pred Todorom i zbiše se i stadoše do zida uz kapiju.
igru drugom rukom oko sebe prosipati i bacati, da bi tako pun, sladak i raskošan bio novi bračni život njenoga deteta. Svirači zasviraše. Todora poče... Ali, da li kao od radosti, ili od zbunjenosti što je sve u nju gledalo, pomete se.
Sofka viša, jer eto hoće sama ona da igra, a ne kao ostale udavače, koje se tek moraju tražiti, izvlačiti iz kutova. Svirači počeše. Čočeci, kao u počast, ispred same Sofke stadoše, da je prate u igri.
u blizini i zaudarali bi mu onom svojom neopranošću i masnoćom ciganskom, zato naredi da odozdo iz dvorišta sviraju. Svirači, znajući ko je on, izdvojiše se samo oni koji su sigurno znali svirati.
Stanković, Borisav - JOVČA
Marijina STOJNA, čivčika NAZA, stara Ciganka, vračara ZULFA, mlada Ciganka, s Vaskinim očima JEDAN DEČKO CIGANI, SVIRAČI: varoški (s ćemanima) i seoski (zurlaši, bubnjari) DECA, SLUGE, PRIJATELjI Događa se u Vranju, osamdesetih i devedesetih
Na svakoj svadbi, veselju, on je. Na saboru zbog njega najbolji svirači, najlepše mesto ispred crkve, ne može da se dobije. I onda ora, pesme, vesele.
Za njima svirači i nosioci fenjera. SOFIJA (ponizno, uplašeno): Dobro došao, tato! (Zastaje, uplašena prisustvom stranih ljudi.
A deda -Trifunove čaše i zarfove stambolijske! BUBNjAR SEOSKI (dok se drugi svirači nameštaju pred kujnom, ulazi u kujnu i zaviruje levo i desno, vraća se k svojima sležući ramenima, tiho, začuđeno):
(Ulazi za prijateljima da ih tamo razmesti; za njim i svirači. Vrata ostaju otvorena, osvetljena.) SOFIJA (povlači se, odlazi u kujnu).
Vrata ostaju otvorena, osvetljena.) SOFIJA (povlači se, odlazi u kujnu). SVIRAČI (dole, kad je smotre, obradovani): Snaške, gazdarice, vina, rakije! SOFIJA (odmahne im samo rukom, zamakne u kujnu).
Pogledima se dogovore i izlaze snebivajući se, kao ubijeni, pored Jovče koji besvesno gleda za njima. Svirači se izvlače preplašeni, pogureni. Svi silaze. Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Cigane, moli ih da prestanu i započnu njegovu pesmu, preti im, mumla psovke, štipa ih, udara kolenima i gazi cipelama. Svirači ga gledaju iskolačenih očiju i pokazuju na Đorđa. A Đorđe ih ne gleda i ne sluša.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
CVET 34 TAŠKO ORAŠKO 36 TALAS I STENA 40 VODENI CVET 43 GALEBOVA STENA 44 3EMLjA VETROVA 48 KAMENO JAJE 52 MALI SVIRAČI 56 KIŠNA PTICA 60 CRVENA ŽABA 64 MALI VOZ 68 VILINI LEPTIRI 70 ZLATNI TANjIR 73 PRINC OBLAKA 77 Duša je sanjala;
MALI SVIRAČI Na samoj obali mora rastao je visoki, moćni bor. Stena ispod njega bila je posuta mirisnim iglicama na kojima se spava
Stena ispod njega bila je posuta mirisnim iglicama na kojima se spavalo udobnije nego na carskoj postelji. Mali svirači su tu najradije noćili, svirajući sve dok se zvezde ne bi spustile k zemlji da ih čuju.
U noćima punim mesečine bivalo je da se raziđu tek pred zoru. Zar je neobično da su mali svirači postajali sve slavniji? Da se verovalo kako njihova svirka izvlači pupoljke iz golih grana?
Da zveri izlaze iz šuma i kamenjara i slušaju ih kao zatravljene? Da su hteli, mali svirači mogli su iz utrobe zemlje izmamiti skriveno blago i postati najbogatiji na svetu. Ali njih nije privlačilo bogatstvo.
Zaprepastio ga je i razočarao izgled malih svirača. — Pa, to nisu svirači! — uzviknuo je. — To su deca. Da se To VI niste prevarili, Doglavniče moga Doglavnika?
Tako su mali svirači morali da probdiju još jednu noć, ali kad sunce sinu nad jezerom, malena grupa poiskaka kroz prozor i poče da beži.
Dečaci se više nisu videli, ali gonioci su postavili zasedu. Kad ogladne, kad im se prispava, mali svirači moraće da siđu. Kako će caru na oči bez njih? Tako je i veče palo, ali mali svirači nisu silazili.
Kako će caru na oči bez njih? Tako je i veče palo, ali mali svirači nisu silazili. Ni Drugog, ni trećeg dana nije ih bilo.
Istoga časa, iz krošnje bora, začu se tiha i nežna pesma zrikavaca. Tako su ribari znali da ih mali svirači nisu napustili.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Venčanje... Prate me robijaši! ... A kako sam nekada lepo sanjao o ovome času! ... Napolju greje toplo sunce, sviraju svirači i pucaju puške, ljulja se kolo veselih seljana — svatova...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Svaki svoju bocu ispije; postanemo veseli kao nikad dotlen. Sad naredimo te dođu svirači sa tamburama, ćemanetima, zurnom i bubnjem. Stadosmo igrati i pjevati na mezaru moga oca, dok nas noć kući ne oćera.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini, nemi, očajni.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ču se odozgo kako, idući čaršijom iz njihove, ciganske, maale, uz pratnju gungule dece, mangupa, svirači svirajući zamakoše u njihnu ulicu, dočekani takođe gungulom dece iz njihne ulice.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Rat je završen. Pobedničko slavlje se razgorelo. Dole, u donjem dvorištu, igra kolo. Svirači cijuliču u svirale i dvojnice. Jekće bubanj od svinjske kože. Meša se svekolika svirka i galama.
Stanković, Borisav - TAŠANA
) Ama pa koj si ti? SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači. Otvori. KAFEDžIJA Lele, Saroš, rode sladak! Kako na teb da ne otvorem? Zar na teb da ne otvorem?
KAFEDžIJA (osluškujući i strepeći da ne odu svirači na drugo mesto): Šta je, kome sviraju? KOSTA (ulazi): Meni, meni. Za moj račun. I mladoženjsko sam oro igrao.