Dučić, Jovan - PESME
A ja ipak ne znam za radost i sreću; Ja se bojim tvoje podmukle Lepote, Da osvetu jednom ne zatraži veću Za svirepa prava što joj drugi ote.
I moja noćišta, i pratnju na drumu; I moj trag na pesku, i moj sen na zidu; I kao što ljubav zrači jednom umu, Da svirepa mržnja svetli tvome vidu.
I kao da u toj praznoj vodenoj noći peva neki crni hor čija se svirepa pesma razbija u nekim svodovima od kamena. Jauk je mora bolan i strašan, i munje u divljoj radosti proždiru nebo...
Adam baci svoj mračni i brižni pogled po vidokrugu koji je bio u plamenu i dimu. Svud je vladala mrtva samoća i svirepa tišina. Eva je za to vreme sedela u senci topola pored jednog zelenog izvora.
Zato mu je žena dala neko grožđe od koga je morao umreti pre nego uvređena Zvezda zađe u pustinji. Jer je Zohra svirepa i ne bi joj više na obalu slala svako veče drugog čoveka. PROROCI Pred selom se javio prorok iz neke druge zemlje.
Pune su zmija sve vaše trave, i vode, i zidovi vaših kuća, i one vas pojedoše. Božanstva su zla i svirepa. Hajde da ih oborimo i da tražimo druga.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
osećam jedno što mora biti, osećam užasnu tragediju, najslavnije, po bolovima, generacije koje nestaje i čija je svirepa sudbina: da na krvavim svojim grudima, punim rana za princip otadžbine, prigrli, htela ne htela, onaj plemeniti princip
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” No, moja glava, puna svetinje, drugojače bi mislila. Koga oženiti? Mene? Sačuvaj, bože! Bolje sto puta da me kakva svirepa lavica ili medvedica s noktima svojima na parčeta rastrgne, nego da me najlepša srpska kći u svoje nezlobive, čiste
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sad od Kumanova, Markova Prilepa, I od Gračanice do Bitolja ravna Ukinuta ruka crna i svirepa, Oživela naša carevina davna.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Draga, o žalosna braćo! Ja već trpiti neću. Vratu mi s’ neće u gvozdeni jaram svirepa vraga. Ako je drago vam, čujte mi svetlu i veliku tajnu, Koja duboko u prsima mojima skriva se davno: Detetom kad
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Gle bezbožnika! Krvnika! Turčina! Kuda ga vodi smelost svirepa? „Krvlju bojiti?...“ baš tako piše, Azijski skot! nečovek! grdilo! Ali — Oprosti, bože, žensku prehitrost!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
O, nebo, o, sudbino!« — i proče. Ova devojka ima 50 iljada, ali jako probira. »Zar je moja sudbina tako svirepa? Zar se nebo na moje uzdisaje neće umilostiviti?