Dučić, Jovan - PESME
Noć je bila tamna i stražari su spavali. Neodoljiva iluzija slobode ispuni njegov svirepi duh. Gvožđe se nape i pocepa. On jurnu preko udavljenog drugara, preko stražarâ, preko polja s crnom travom, preko reke
Podjednako svirepi i silni lomili su se u tom očajnom zagrljaju u kome treba da umre jedan od njih dvoje. To je bilo zbog čovekove žene,
Jer je kletva ova božanskog porekla, Protiv nas je pao svirepi mač s neba; Od Božje je ruke rana što je pekla, Od Božjeg je testa mrva crnog hleba.
Teodosije - ŽITIJA
A oni, svirepi, poslušaše starca, postavši veseli i mirni. Starac odmah pogledavši na svetog mladića, i kao s velikim gnevom stade
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i dete, jedno od one tupe, osamljene dece koja vire iz svog starmalog oklopa, čekajući da postanu isto tako prosečni i svirepi kao i njihovi roditelji.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
DEVOJKA: Vi me vređate time. MLADOŽENjA: Slatka gospodična, možete li biti tako svirepi? DEVOJKA: Molim, prestante od toga jer ću pobeći. MLADOŽENjA: Samo jedan. DEVOJKA: Evo mi ide neko.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
slušao o Srbima i da im se oduvek divio, samo nikako ne može da shvati zašto su kroz čitavu svoju istoriju bili tako svirepi prema jadnim Turcima; to jest, zašto su ih nabijali na kolac i odsecali im glave, što Totunbej Fadil Zoglu smatra
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ne znaš da nije Ni sad ispijena ta čemerna čaša, I svirepi otrov jedne ironije; I da će nas večno strašna prošlost naša U nemirne noći da trgne i seti, Kao zveket lanca starog
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— zagrajaše ostali. Ja sam se prikupljao i nekoliko sekunada razmišljao sam da li da fizički napadnem studenta, čiji me svirepi podsmeh pogleda dovodio do besnila.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ Ne kidaj srce, dobar čoveče! Kad majka starim gleda očima Poroda bednog glavu klonulu Kako je nad njom dželat svirepi Sa čvrstom rukom pȁlu izdigô; Još trenut samo... i mudra glava Krvlju će svojom bedem mastiti!
Ćut’, čuće vezir!... STANA: Nek’ čuje vezir!... Neka ogluvi Od glasa moga strašne kuknjave: Sina mi dajte, Turci svirepi, Sina, o, sina mog!... TREĆI TURČIN: Ćut’! Ugušiću te!... STANA: Ugušio si Onde na zemlji tvrdog bedema!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svi tebe prezrjela, i sosjedi i druzi već te ostavili. No i sami sinovi moji veće stali jogunasti, svirepi, i tugu mi dali; trzaju mi utrobu, sami se svi smeli, a ne znadu u što se vjekovječno sveli.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Neće devojke venac nositi, neće mi niko čitati oraciju? To sam ja zaslužila? — No idi, svirepi, pašćeš ti kakvom đavolu u ruke, koja će te toliko kinjiti i štipati da ćeš se i kuće i kućišta ratosiljati.